Историја Бугара

[Boris T]

Kad smo već kod toga koje je tvoje mišljenje o tome, tj da li priznaješ da ima Srba i istočno od Velike Morave? Ko zna, možda ih nema ni zapadno od nje, tj možda neki misle i da ne treba ni da ih bude?

Не одговарам на питања која нису у вези са темом и која су провокација.

 

[Nenad1331]

Od latinskog orare. Ljudi se kaže isto ljudi ili negde ljuđe - stari srpski oblik za množinu, zadržao se u npr devojka/devojke. Te bugarske reči “hora” tamo uopšte nema ni u kom obliku.

Pišeš gluposti na nivou teorija zavere. Ko je kad ikad potvrdio da orata potiče od orare? A ujedno i ne znaš značenje te reči što samo dokazuje da je ne upotrebljavaš i da nisi iz južne Srbije. Čuj još kaže orati znači svađa se

 

[Boris T]

Šta hoćeš ovime da “dokažeš”. Aposolutno svaki post ti je velikobugarska fikcija.

За особу која 99% својих објава у овој теми заснива на увредама и провокацијама усмереним управо на Бугаре, веома је тешко да ову тему перципира као чисто историјскуу. У последњих 10 страница претворио си тему из из историјског у лични суд у коме себе доживљаш као главног судију...
Говор мржње за који оптужујеш друге је заправо твој метод комуникације,што се види и у теми о Украјини. Лично сам пријавио ни мање ни више од 50 твојих постова у последње 2 недеље. Ниси ништа ново допринеo развоју саме теме, пошто су већина твојих коментара преписани текстови са форума или интернета.
Надам се да ће се неко озбиљније осврнути на ову ствар и да ћете бити кажњен по свим правилима овог форума

 

[Nenad1331]

@Casual Observer
Da li se ovaj čovek svađa sam sa sobom pošto si ti izjavio da orata znači svađa?

 

[хан Ацо]

Pišeš gluposti na nivou teorija zavere. Ko je kad ikad potvrdio da orata potiče od orare? A ujedno i ne znaš značenje te reči što samo dokazuje da je ne upotrebljavaš i da nisi iz južne Srbije. Čuj još kaže orati znači svađa se

Orati znaci ''govori'' u mom kraju.Jedino najstariji ljudi koriste ova rec,mladi ja i ne znaju.
Hora -knjizevna rec za ljudi,u mom kraju je ora.Iste dve reci ali sa akcenat na prvog ''o''-hora (knjizevna rec za narodne kola u mnozini),ora-dijalektna rec s istog znacenja.

 

[хан Ацо]

@Casual Observer
Da li se ovaj čovek svađa sam sa sobom pošto si ti izjavio da orata znači svađa?

Svadjati-karam se,karame se (u mnozini).

 

[Nenad1331]

Orati znaci ''govori'' u mom kraju.Jedino najstariji ljudi koriste ova rec,mladi ja i ne znaju.
Hora -knjizevna rec za ljudi,u mom kraju je ora.Iste dve reci ali sa akcenat na prvog ''o''-hora (knjizevna rec za narodne kola u mnozini),ora-dijalektna rec s istog znacenja.

Da, isto tako je u Leskovcu pa se kaze orati ili zbori za govori. To sam mu sinoć napisao da orati potiče verovatno od imenice ora, a on tvrdi da takva imenica ne postoji nigde.

 

[хан Ацо]

Da, isto tako je u Leskovcu pa se kaze orati ili zbori za govori. To sam mu sinoć napisao da orati potiče verovatno od imenice ora, a on tvrdi da takva imenica ne postoji nigde.

Ma naravno da postoiji,evo gde zivim
https://sr.wikipedia.org/wiki/Дупница

 

[Nenad1331]

Ma naravno da postoiji,evo gde zivim
https://sr.wikipedia.org/wiki/Дупница

Na krajnjem jugu Srbije na granici sa Makedonijom postoji jedno krajnje zanimljivo mesto Trgovište gde se u lokalnom govoru broj 1 kaže edin, a 1. lice glagola se gradi nastavkom -u:
1. Ce budu 1. Ce budemo
2. Ce budes 2. Ce budete
3. Ce bude 3. Ce budev
Sinoc sam spomenuo crnotravski govor i govor Lužnice koji su najtezi za razumeti jer se glasovi izgovaraju vrlo arhaicno i ima dosta umeksavanja suglasnika. Npr. množ. Crnotravčanje, Lužničanje, ljudje, nodze...

 

[Boris T]

@Casual Observer
Da li se ovaj čovek svađa sam sa sobom pošto si ti izjavio da orata znači svađa?

@Casual Observer , ово је шала, немогуће у Пироту да причају "к'во"! Ай' .. ся'...

 

[Nenad1331]

@casual, ово је шала, немогуће у Пироту да причају "к'во"! Ай' .. ся'

Objavio sam bio mapu gde se govori kvo, sva oblast uz granicu i sve do Vlasotinaca kod Leskovca. Štokavski na jugu Srbije je samo vranjski govor i Inogošte.

 

[Nenad1331]

Od latinskog orare. Ljudi se kaže isto ljudi ili negde ljuđe - stari srpski oblik za množinu, zadržao se u npr devojka/devojke. Te bugarske reči “hora” tamo uopšte nema ni u kom obliku.

Koji je tvoj komentar na ovo?

От средновековната гръцка дума χώρα, която би могла да има връзка с глагола χωράω, но според някои езиковеди тя е наследена от предгръцки източник в Древността.

В среднобългарския език е засечена в Дубровнишката грамота на българския цар Йоан Асен II от 1230 г.: „Дава цѣсарство ми ѡризмѡ си хѡрѣ дѫбрѡвнишстѣи любѡвным и всевѣрнымъ гѡстемъ цѣсарство ми...“.

Isto tako si tvrdio da je "Boja" srpska reč, a da Bugari to nemaju. Naravno smejurija kao i vecina stvari koje napises. Evo šta kaže rečnik bugarskog jezika

Съществително нарицателно име, женски род, тип 47
1. Вещество за оцветяване; багрило.
2. Разг. Цвят, багра.
3. Прен. Разг. Партийна принадлежност, политически убеждения.
4. Прен. Обикн. мн. с прил. Изобразителни средства.

Етимология​

от тур. boya.

From Ottoman Turkish بویا‎ (boya, “paint, dye, color”), from Old Anatolian Turkish [script needed] (boyaɣ, “dye”), from earlier *boδaɣ, from Proto-Turkic *bodog (“paint, dye”), derived from Proto-Turkic *boda- (“to paint, dye”)

 

[Nenad1331]

Od latinskog orare. Ljudi se kaže isto ljudi ili negde ljuđe - stari srpski oblik za množinu, zadržao se u npr devojka/devojke. Te bugarske reči “hora” tamo uopšte nema ni u kom obliku.

Ovo ti je još jedna budalaština. Ljudi je opšteslovenska reč, a ne samo srpska. U staroruskim i staroslovenskim dokumentim se javlja u obliku Людие i Людѣ. Oblik množine se završavao na ѣ pa se kao takav i održao u brojnim bugarskim dijalektima.

людие, която е от праславянската *ljudье. Въпреки това и до днес „люде“ се употребява в българския език, като най-често се среща в местни говори, в поезията и прозата, в речи и изявления на висок стил.

 

[хан Ацо]

Koji je tvoj komentar na ovo?

Isto tako si tvrdio da je "Boja" srpska reč, a da Bugari to nemaju. Naravno smejurija kao i vecina stvari koje napises. Evo šta kaže rečnik bugarskog jezika

 

[хан Ацо]

Ovo ti je još jedna budalaština. Ljudi je opšteslovenska reč, a ne samo srpska. U staroruskim i staroslovenskim dokumentim se javlja u obliku Людие i Людѣ. Oblik množine se završavao na ѣ pa se kao takav i održao u brojnim bugarskim dijalektima.

Pogledajte prilog 1384516

Людоед (ljudoed)-kanibal
http://talkoven.onlinerechnik.com/duma/людоед

 

[Лекизан]

Ти си баш писмен а ја нисам – верујем да су то сви видели! Дакле, сви бугарски сајтови су националистички и треба их забранити! На тему Бугарске?

Не измишљај.

 

[Casual Observer]

@Casual Observer
Da li se ovaj čovek svađa sam sa sobom pošto si ti izjavio da orata znači svađa?

Lepo sam napisao da znači razgovarati. Izvrćeš moje tvrdnje - fraza : ‘čuti ‘ratu’ - svađati se. Kotlristi se i govoriti, a i pričati.

 

[Casual Observer]

Людоед (ljudoed)-kanibal
http://talkoven.onlinerechnik.com/duma/людоед

Srpski je ljudožder. Šta tim dokazuješ?

 

[Casual Observer]

Ovo ti je još jedna budalaština. Ljudi je opšteslovenska reč, a ne samo srpska. U staroruskim i staroslovenskim dokumentim se javlja u obliku Людие i Людѣ. Oblik množine se završavao na ѣ pa se kao takav i održao u brojnim bugarskim dijalektima.

Pogledajte prilog 1384516

Potpuno nebitno za raspravu: konstatovao sam činjenicu da se bugarska reč “hora” (ljudi) ne koristi u srpskim staroštokavskim govorima.

 

[Boris T]

Јесте бугарски сајт.

Не измишљај.

Ajde sad, koliko si puta zapravo rekao nešto tačno! Nikolko!
Kažeš šta god ti padne na pamet i nikad ne provjeravaš -
Kredibilitet: nula!

 

[Nenad1331]

Inače dijalekat o kojem govorimo se očuvao jedino među Makedoncima na severu zemlje i među bugarskom manjinom u Srbiji. To je toliko srpski dijalekat da se Srbija svojstveno trudila da ga zatre kroz ismevanje i diskriminaciju onih Srba koji ga koriste, makar i u najblažoj formi. Malo je licemerno sa tvoje strane da ga svojataš, a Srbi ga se stide. @Casual Observer

 

[Casual Observer]

Inače dijalekat o kojem govorimo se očuvao jedino među Makedoncima na severu zemlje i među bugarskom manjinom u Srbiji. To je toliko srpski dijalekat da se Srbija svojstveno trudila da ga zatre kroz ismevanje i diskriminaciju onih Srba koji ga koriste, makar i u najblažoj formi. Malo je licemerno sa tvoje strane da ga svojataš, a Srbi ga se stide. @Casual Observer

Lupetanje. Govor iz zapadne grupe južnoslovenskih jezika ne može da bude bugarski bez obzira na Balkanski jezički savez i tvoje želje.

 

[Casual Observer]

Inače dijalekat o kojem govorimo se očuvao jedino među Makedoncima na severu zemlje i među bugarskom manjinom u Srbiji. To je toliko srpski dijalekat da se Srbija svojstveno trudila da ga zatre kroz ismevanje i diskriminaciju onih Srba koji ga koriste, makar i u najblažoj formi. Malo je licemerno sa tvoje strane da ga svojataš, a Srbi ga se stide. @Casual Observer

 

[Nenad1331]

Lupetanje. Govor iz zapadne grupe južnoslovenskih jezika ne može da bude bugarski bez obzira na Balkanski jezički savez i tvoje želje.

A u tu zapadnu grupu si ga svrstao ti?
Ne blamiraj se više. Čak postoji teorija da su zetsko-južnosandžački i istočnohercegovački nekad pripadali istočnojužnoslovenskoj grupi ali ti to ne znaš.

 

[Casual Observer]

Izuzetno trezveni i istorijski utemeljeni pogled na vlašku državu južno od Dunava. Srednjevekovna Bugarska nije imala slovensku većinu, i predstavljala je vlaško-bolgarsku državu. Potpuno nekritičko preuzimanje velikobugarskih narativa od strane srpske istoriografije izazvano jugoslovenstvom i jugoslovenizmom je velikim delom rezultovalo upravo ovakvim polemikama kao ova ovde.



The Beginning of the Rebellion and the Rise of the Vlach-Bulgarian State (1185–1188)

Before his victory over William II (November 7th, 1185), Emperor Isaac II
Angelos camped for a while at Kypsella in Thrace, now Ipsala in Turkey, 85
km to the south-west from Adrianople/Edirne. The town is located at approximately 300 km east from the battlefield of Dimitritsi. Both locations are on Via Egnatia.1 Before the battle, the army was marching and approaching Thessaloniki from the north. As Günter Prinzing has demonstrated, the camp in Kypsella must have therefore have been before, not after the battle.2 Niketas Choniates recounts that two Vlachs named Peter and Asan arrived at the camp to see Isaac II Angelos,
requesting that they be recruited in the Roman army (συστραλογηθῆναι Ῥομαίοις) and be awarded by imperial rescript (βασιλεία γράμματα) a certain estate (χωρίον) situated in the vicinity of Mount Haimos, which would provide them with a little revenue (πρόσοδον). Failing in their
request—for the punitive action of God supersedes that of man—they grumbled because they had not been heard; and with their request
made for naught, they spat out heated words, hinting at rebellion and the destruction they would wreak on their way home. Asan, the more
insolent and savage of the two, was struck across the face and rebuked for his impudence at the command of John, the sebastokrator. Thus did they return, unsuccessful in their mission and wantonly insulted.3 Since Isaac II was preparing for battle against William II, it is clear that Peter
and Asan were expecting their recruiting offer to be accepted, especially since

https://brill.com/display/book/9789004333192/B9789004333192_005.xml

Da li postoji bilo kakvo racionalno objašnjenje za fenomen povođenja ja srpske istoriografije za bugarskom u vezi prirode srednjevekovne bolgarske države u situaciji kad etnički sastav Bugarske u doba Osmanlija pokazuje neverovatno šarenilo i ukazuje da rumunska istoriografija čak i precenjuje udeo slovensko-bolgarskog stanovništva u srednjovekovnom bolgarskim hanatu (1185 - 1396). Prvi onogurski hanat i pogrome nad Slovenima već i da ne pominjemo.
@Mrkalj @Slavan @Сребрена @Q. in perpetuum hibernum @Лекизан

Pre bilo kakvog ponavljanja onoga što tvrdi beogradski FF navesti sve srednjovekovne bugarske, tj bolgarske vladare Slovene iz perioda prvog i drugog hanata. Država u kojoj je slovenski jezik odneo prevagu isključivo zahvaljujući liturgijskom staroslovenskom.