prabugari da li su delom već bili slovenizirani pre dolaska na Balkan?
Аспарухов матерњи језик је вероватно био неки индоевропски језик, али није био словенски. Због тога је касније на Балкану замењен словенском. Проблем је, међутим, у томе што одвојене речи, написане грчким словима, не показују никакве посебне сличности са, на пример, древним иранским језицима потврђеним у писменом облику. Одатле, ако пођемо од горње хипотезе, постоји неколико могућих претпоставки:
a). Ако прабугарски није туркијски, али није ни индоевропски, шта онда може бити? Овде су кандидати кавкаски језици, за које ми у Бугарској немамо стручњаке. Односно, у овој фази питање без одговора. Али у сваком случају, абхашка антропонимија показује чудне сличности са бугарском.
b). Прабугарски је ирански, али из језика који се говоре северно од Кавказа и северно од Аму Дарје. Нису документовани у писаном облику, осим хотано-саксонског (али ко га проучава код нас), па се опет налазимо у ћорсокаку.
c). Прабугарски су рани муслимански аутори идентификовали само са Хазаром, а истовремено већина тих аутора прецизира да хазарски није личио ни на туркијски ни на перcијски језик. Дакле, кључ за дешифровање природе прабугарског, о коме се готово ништа не зна, је хазарски језик од пре 7. века, о коме се зна још мање, односно ништа. Слепа улица и овде.
d) Прабугарски је био индоевропски резидуални језик, сличан тохарским дијалектима, који заузврат показују озбиљне лексичке сличности са словенским. Није да се било који лингвиста у нашој земљи тим питањем бави професионално.
e). Прабугарски и хазарски били су део скитских језика. Које, међутим, нису потврђене у писаном облику, али које су се могле прилично разликовати од старо-средњоперcијских, партијских, согдијских. Опет ћорсокак.
f). Прабугарски је сродан келтским језицима. На пример, име Тервел, за које су предложене све врсте дивљих турских етимологија, има врло читљив аналог у старокелтском имену Тарвиллус или Тарв. Али на основу 2 или 3 имена не могу се донети општи закључци, а недостатак стручњака поново своди проблем на теоретско гребање језика на форумима и на FB-у.
Дакле, изван парадигме туркијског језика постоји много опција. Осим што нема никога (попут научног потенцијала и страсти) да их развије.