Историја Бугара

[NickFreakyrgios]

Прочитај документ нећу ти стављати у тацну ништа нити сам тражио од тебе.

 

[NickFreakyrgios]

prema toku voda koje teku sa planina i ulijevaju se u more na južnoj strani imenova Primorje, a prema vodama koje sa planina teku ka sjevernoj strani i ulijevaju se u veliku rijeku Dunav, nazvao je Srbija. Zatim je primorje podijelio u dvije pokrajined mjesta Dalme đe kralj tada boravljaše, i đe je bio sabor, sve do Vinodola nazva Bijelom Hrvatskom, za koje se kaže i donja Dalmacija. Uz saglasnost gospodina pape Stefana i njegovih izaslanika, ustanovi Salonitansku crkvu kao mitropoliju, pod čiju je upravu stavio ove crkve naime: Split, Trogir, Skradin, Vranu, što je sad tvrdjava Zadra, Nin, Rab, Osor, Krk i Epidaur, koji se sada zove Raguzium. Isto tako od navedenog mjesta Dalme sve do grada Bamblone, koji se sada zove Drač nazvao je Crvena Hrvatska, za koju se jos kaže Gornja Dalmacija. I kao što je u donjoj Dalmaciji ustanovio Salonitansku crkvu kao mitropoliju, na isti način u Gornjoj Dalmaciji su Dukljansku crkvu, prema drevnom pravu, uredili mitropoliju pod čijom su upravom proglasili ove crkve, a naime:Bar, Budvu, Kotor, Ulcinj, Drač, Skadar, Drivast, Pilot, Srbiju, Bosnu, Travuniju, Zahumlje. Srbiju, pak koja se naziva i Zagorje, podijelio je u dvije pokrajine:jednu od velike rijeke Drine prema zapadnoj strani, sve do planine Pini, koju je nazvao još Bosnom. Drugu, pak, od iste rijeke Drine prema istočnoj strani sve do Lipljana i Laba, koju je nazvao Raškom

 

[NickFreakyrgios]

Положај Далме није утврђен узели су неко место према албанском Делме у време Илира а све је више указа да се ради о Великоморавском кнезу Светолепеку који је проширио државу у Панонији а столица за читав Илирик се налазила у Сирмијуму тако да су Далме могле бити само у близини Сирмијума.То је време Методија. Веровало се да је град Моравице , Маргум или Сирмиум постоји још могућности у близини.

Uveo je mnoge zakone i dobre običaje, a ko želi da ih upozna neka čita knjigu o slovenima, koja se zove "Metodijus", tamo će otkriti kakva je sve dobra uveo ovaj veoma dobri kralj

Овај Методиус је житије Методијево највероватније.

 

[Pumpaj Dinstanović]

prema toku voda koje teku sa planina i ulijevaju se u more na južnoj strani imenova Primorje, a prema vodama koje sa planina teku ka sjevernoj strani i ulijevaju se u veliku rijeku Dunav, nazvao je Srbija. Zatim je primorje podijelio u dvije pokrajined mjesta Dalme đe kralj tada boravljaše, i đe je bio sabor, sve do Vinodola nazva Bijelom Hrvatskom, za koje se kaže i donja Dalmacija. Uz saglasnost gospodina pape Stefana i njegovih izaslanika, ustanovi Salonitansku crkvu kao mitropoliju, pod čiju je upravu stavio ove crkve naime: Split, Trogir, Skradin, Vranu, što je sad tvrdjava Zadra, Nin, Rab, Osor, Krk i Epidaur, koji se sada zove Raguzium. Isto tako od navedenog mjesta Dalme sve do grada Bamblone, koji se sada zove Drač nazvao je Crvena Hrvatska, za koju se jos kaže Gornja Dalmacija. I kao što je u donjoj Dalmaciji ustanovio Salonitansku crkvu kao mitropoliju, na isti način u Gornjoj Dalmaciji su Dukljansku crkvu, prema drevnom pravu, uredili mitropoliju pod čijom su upravom proglasili ove crkve, a naime:Bar, Budvu, Kotor, Ulcinj, Drač, Skadar, Drivast, Pilot, 1) Srbiju, Bosnu, Travuniju, Zahumlje. 2) Srbiju, pak koja se naziva i Zagorje, podijelio je u dvije pokrajine:jednu od velike rijeke Drine prema zapadnoj strani, sve do planine Pini, koju je nazvao još Bosnom. Drugu, pak, od iste rijeke Drine prema istočnoj strani sve do Lipljana i Laba, koju je nazvao Raškom

Tu ne stoji zapeta; to je početak nove rečenice...1) i 2) su jedno te isto.

За Дукљанинову Белу и Црвену Хрватску је утврђено да су његове
тенденциозне измишљотине. (Шишић, 1928, стр. 167; Mošin, 1950, стр. 16-17;
Мијушковић, 1967, стр. 194-196, нап. 38; Банашевић, 1971, стр. 64; Живковић,
2009, стр. 150-152) Што се тиче Србије која се зове и Загорје и њене поделе на
две покрајине: Босну и Рашку мишљењље је опште позитивно. Међутим, у нашој
и страној историјској науци је остало потпуно непримећено да Дукљанин
помиње још једну Србију. Ову Србију Дукљанин помиње на првом месту и то
као покрајину која је у сливу река које теку у правцу севера и утичу Дунав. Јасно
је које реке утичу у Дунав: Велика Морава, Западна Морава са Ибром, Јужна
Морава са Нишавом и Топлицом, Млава, Пек и Тимок. Постаје јасно да је у
питању Моравска Србија.
Дакле, постаје јасно да се на западу Срби и Србија граниче са Хрватима и
Хрватском, на северу са Славонијом и Славинима, а на истоку са Србијом -
Моравом и Морављанима. Када се каже да се Србија граничи на истоку са
Бугарском то не значи да се етнички граничи са Бугарима. Пошто се Србија
простире на исток до Лаба /и Раса/ то значи да је то граница са Моравом. Из
извора се не да закључити где је, још источније, била граница Мораве са
примарном Бугарском. Ако се има у виду да су и Тимочани били у савезу са
Моравцима граница је на истоку била на линији река Искар – планина Бојана.

Biće da je po svemu sudeći Andrejić pogrešio.

 

[NickFreakyrgios]

Мислим да није ја сам ово скупио са Монтенегрине морам да погледам још верзија јер смо видели баш тих интерпункцијских грешака када набраја Михајлове синове па на италијанском има фусноту на нашем набраја да се не може разумети.
Овде имамо Србију Загорје коју раздваја на Рашку и Босну и Србију и Босну набројану сад ту нешто није у реду.

 

[NickFreakyrgios]

Пази овде код Орбина је очигледно да постоје две Србије и две Босне. Или једна некрштена друга крштена.
Обзиром да често користи ово наводи Сурбија и река Сурбија очигледно Ж. Андрејевић чита са латинског примерка.

 

[gost 428502]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa sad, da li je to bas tako? Ali, svakako je Bugarska propaganda, kroz formiranje egzarhije turskim fermanom, osnivanjem paravojnih formacija i skola koje su otvarane na prostoru Makedonije, bila daleko efikasnija od srpske, koja je debelo kasnila sa svojom propagandom.
Mislim da ova mapa, dobro govori o prostoru gde je preovladalo srpsko ime nad bugarskim pred balkanske ratove ( ali i o problemu "kasnog starta" kod Srba )


Pogledajte prilog 862090

Opet da pomenem, da je Makedonija pretezno pred-nacinalno drustvo, i da bi i Srbi i Bugari, ako bi ovladali u potpunosti ovim krajevima, uz dobru politiku, mogli da ostave i svoje nacionalno ime. Srbiju je u tome sprecilo stvaranje Jugoslavije, a Bugarsku gubitak rata, ali i veliki zlocini pocinjeni na tim prostorima.

Celi taj pojas, južno, istočno i jugoistočno, koji predstavlja prelazno područje između Srba i Bugara, vrlo je strašno fascinantan za proučavanje. Tu su postojali pojedinci dvostrukog identiteta, ili možda ne čak dvostrukog, zato što to podrazumeva pripadnost nekakvim dvema skupinama, već bi složenost bila možda korektnija reč.

Nigde se to ne ogleda tolko dobro koliko na primeru igumana manastira Leška kod Tetova, Kirila Pejčinovića. On je izvršio „podelu“ tako što je crkvenoslovenski jezik nazivo srpskim, a narodni bugarskim jezikom. Međutim, iako mu je maternji jezik po njegovom mišljenju bio bugarski, kao što je nedvosmisleno iskazao u svojoj prvoj štampanoj knjizi 1816. godine, on kneza Miloša Obrenović (1833) smatra sebi jednojezičnim, baštini kult kneza Lazara, kao i utemeljivača srpske Crkve, Simeona i Save. Pejčinović otadžbinu zove srpskom i sugrađane Kneževine Srbije smatra istorodnim. Napisao je jedno žitije o knezu Lazoru, koje je obogatio i narodnim predanjem, u kojem je Srpsko carstvo tretirano kao domaća država, a njena propast i Turci koji dolaze božja kazna za grehove. Kneza Miloša smatra potencijalnim Dušanovim naslednikom. I to sve, dakle, kao Bugarin. Vredi dodati, doduše, da se Pejčinović obraćao knezu Milošu kao gospodaru srpske i i bugarske zemlje.

A gde pominje tu drugu Srbiju?

Nige. To su neke Andrejevićeve konstrukcije bez osnove.

Pogledajte prilog 862503

Пази овде код Орбина је очигледно да постоје две Србије и две Босне. Или једна некрштена друга крштена.
Обзиром да често користи ово наводи Сурбија и река Сурбија очигледно Ж. Андрејевић чита са латинског примерка.

Ne može se iz toga zaključiti da Dukljanin govori o dve Srbije, samo zato što kaže da gleda na sever. To je praktično kao kad bismo rekli za Brusa, „koji je bio stariji“, da to znači da je očigledno (?) postojao i neki Brus Mlađi. Da nema o tome govora, i sam Orbini jasno stavlja do znanja svojim sažecima po margini.

 

[NickFreakyrgios]

Пази редослед Бар , Будва , Србија , Босна ,Котора , Улциња ,Свача , Скадра ,Диваста , Пуласта , Требиња , Захумља.
Србију која гледа на север подели на две покрајне Босну и Рашку?
Ко је овде луд?

Овде су Србија и Босна као епископије и као "слободни градови" Дакле откуд као прво Босна и Србија ако је Рашка и Србија?
Овде назначава јер није шизофреничар човек да србија КОЈА ЈЕ ОКРЕНУТА КА СЕВЕРУ да би је разликовали од епископије Србије.
Очигледно да су постојале надређене епископије и пре хришћанства за Србију и Босну у неком тренутку су спојене у Србију па ратдвојени у Рашку и Србију!

 

[sumljiv_tip]

Celi taj pojas, južno, istočno i jugoistočno, koji predstavlja prelazno područje između Srba i Bugara, vrlo je strašno fascinantan za proučavanje. Tu su postojali pojedinci dvostrukog identiteta, ili možda ne čak dvostrukog, zato što to podrazumeva pripadnost nekakvim dvema skupinama, već bi složenost bila možda korektnija reč.

Nigde se to ne ogleda tolko dobro koliko na primeru igumana manastira Leška kod Tetova, Kirila Pejčinovića. On je izvršio „podelu“ tako što je crkvenoslovenski jezik nazivo srpskim, a narodni bugarskim jezikom. Međutim, iako mu je maternji jezik po njegovom mišljenju bio bugarski, kao što je nedvosmisleno iskazao u svojoj prvoj štampanoj knjizi 1816. godine, on kneza Miloša Obrenović (1833) smatra sebi jednojezičnim, baštini kult kneza Lazara, kao i utemeljivača srpske Crkve, Simeona i Save. Pejčinović otadžbinu zove srpskom i sugrađane Kneževine Srbije smatra istorodnim. Napisao je jedno žitije o knezu Lazoru, koje je obogatio i narodnim predanjem, u kojem je Srpsko carstvo tretirano kao domaća država, a njena propast i Turci koji dolaze božja kazna za grehove. Kneza Miloša smatra potencijalnim Dušanovim naslednikom. I to sve, dakle, kao Bugarin. Vredi dodati, doduše, da se Pejčinović obraćao knezu Milošu kao gospodaru srpske i i bugarske zemlje.

Fascinantno stvarno.

Evo, sad mi pade na pamet i Hristofer Žefarović, koji je čak sa Dojrana, koji piše za sebe da je "иллирӥко рассӥанскӥыј обсхтӥыј зограф" i „отечество сербско наше“, ali i „ревнитель отечества болгарскаго“.

Čoveče, koliko su balkanski sloveni bili potenicjalno masa koju je lako bilo oblikovati u jednu naciju. Kako je u tim prednacinalnim drustvima, bilo lako imati nekakve složene indetitete, i ne samo lako, vec i normalno. Savremene nacije su u tom smislu, dosta unistile to indentitetsko bogatstvo Slovena na Balkanu.

I posle kad Bugari kažu, Makedonci su Bugari, realno, ko bi im doneo stabilnost i hrišćansku državu to bi bili, Bugari ili Srbi, mislim da im je bilo sasvim svejedno.

 

[NickFreakyrgios]

Зато се Самуликлово царствво звало устанак Комита или македонских Словена онда су због једног натписа и притиска бугарских историчара то променули као прво бугарско царство. Коматина проучавајући овај феномен је нашао свакаве ствари у изворима башоко Мораве Србе који се зову Бугари и Бугари који се зову Бугари те је закључио да су Срби били подељени на две политичке идеје будући да нису имали централну власт бугарска идеја им је изгледала занимљиво.
Но не признају историју историчари већ политичари јер се сад врти прича да све што је под Охридском епископијом је бугарско.
Или што Славен777 каже Срби тад нису постојали на политичкој мапи света.

 

[NickFreakyrgios]

Fascinantno stvarno.

Evo, sad mi pade na pamet i Hristofer Žefarović, koji je čak sa Dojrana, koji piše za sebe da je "иллирӥко рассӥанскӥыј обсхтӥыј зограф" i „отечество сербско наше“, ali i „ревнитель отечества болгарскаго“.

Čoveče, koliko su balkanski sloveni bili potenicjalno masa koju je lako bilo oblikovati u jednu naciju. Kako je u tim prednacinalnim drustvima, bilo lako imati nekakve složene indetitete, i ne samo lako, vec i normalno. Savremene nacije su u tom smislu, dosta unistile to indentitetsko bogatstvo Slovena na Balkanu.

I posle kad Bugari kažu, Makedonci su Bugari, realno, ko bi im doneo stabilnost i hrišćansku državu to bi bili, Bugari ili Srbi, mislim da im je bilo sasvim svejedno.

То су све Албанци и Бошњаци који су променили идентитет под инквизицијом Пећке патријаршије.

 

[sumljiv_tip]

То су све Албанци и Бошњаци који су променили идентитет под инквизицијом Пећке патријаршије.

To je skoro rekao onaj Moj bregami valjda hahahah.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Fascinantno stvarno.

Evo, sad mi pade na pamet i Hristofer Žefarović, koji je čak sa Dojrana, koji piše za sebe da je "иллирӥко рассӥанскӥыј обсхтӥыј зограф" i „отечество сербско наше“, ali i „ревнитель отечества болгарскаго“.

Čoveče, koliko su balkanski sloveni bili potenicjalno masa koju je lako bilo oblikovati u jednu naciju. Kako je u tim prednacinalnim drustvima, bilo lako imati nekakve složene indetitete, i ne samo lako, vec i normalno. Savremene nacije su u tom smislu, dosta unistile to indentitetsko bogatstvo Slovena na Balkanu.

I posle kad Bugari kažu, Makedonci su Bugari, realno, ko bi im doneo stabilnost i hrišćansku državu to bi bili, Bugari ili Srbi, mislim da im je bilo sasvim svejedno.

Pa da. U prošlosti, pre XX i druge polovine XIX stoleća, tadašnjem narodu (čak i pismenima) svakako su bila potpuno strana današnja poimanja narodnosti ili nacionalnosti. Evo jednog primera formulara za generalije učenika za 1852. godinu, iz arhivske građe Kneževine Srbije.

U rubrici koje je narodnosti, popunjavano je u suštini zavičajno poreklo ovih đaka. „Narodnost” koristila se prilično fleksibilno, kao pojam i postojala u percepciji tadašnjih ljudi. Evo koje je narodnosti bio, primera radi, Simo Milošević:

I naravno, niko nije diskutovao o tome u kontekstu šta znači ovo, da li to znači da Bošnjak Simo možda nije Srbin i slično. Nije bilo razvijene svesti o jasno razgraničenim etničkim skupinama, niti kategorijama kakve poznaje moderno doba, niti su ti pojmovi podrazumevali nekakvu isključivost (kakva će docnije biti in).

S druge strane, takođe, nije nimalo iznenađujuća količina zloupotreba koje proizlaze iz nekritičkog tumačenja ovakvih gore izvora, koji se koriste jednoobrazno u propagandne svrhe nekoga tako što bivaju istrgnuti iz konteksta sa jednim vrlo jasnim, unapred zadatim ciljem. To što je Simo Bošnjak po narodnosti, ne znači da je on Alijin, niti da je došao u neku zemlju stranaca da uči školu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Зато се Самуликлово царствво звало устанак Комита или македонских Словена онда су због једног натписа и притиска бугарских историчара то променули као прво бугарско царство.

Jovan Rajić, istorija raznih slovenskih naroda (1768). Sedma glava II knj. 1. toma; o 23. bugarskom kralju (Samuilu):

Spojler

 

[Pumpaj Dinstanović]

Зато се Самуликлово царствво звало устанак Комита или македонских Словена онда су због једног натписа и притиска бугарских историчара то променули као прво бугарско царство. Коматина проучавајући овај феномен је нашао свакаве ствари у изворима башоко Мораве Србе који се зову Бугари и Бугари који се зову Бугари те је закључио да су Срби били подељени на две политичке идеје будући да нису имали централну власт бугарска идеја им је изгледала занимљиво.
Но не признају историју историчари већ политичари јер се сад врти прича да све што је под Охридском епископијом је бугарско.
Или што Славен777 каже Срби тад нису постојали на политичкој мапи света.

Mavro Orbini (1601); list 428 (deo o istoriji Bugarskog kraljevstva):

 

[Pumpaj Dinstanović]

Зато се Самуликлово царствво звало устанак Комита или македонских Словена онда су због једног натписа и притиска бугарских историчара то променули као прво бугарско царство.

Istorija srpskog naroda Simeona Piščevića (1795); treća loza srpskih vladara.

Spojler

Obratiti pažnju kojom je princezom po Piščeviću oženjen 24. vladalac (Sv. Jovan Vladimir) tj. kako je nazvana Samuilova kćerka.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Зато се Самуликлово царствво звало устанак Комита или македонских Словена онда су због једног натписа и притиска бугарских историчара то променули као прво бугарско царство.

Kratka istorija srpskog naroda Pavla Julinca (1765).

Spojler

 

[Pumpaj Dinstanović]

Зато се Самуликлово царствво звало устанак Комита или македонских Словена онда су због једног натписа и притиска бугарских историчара то променули као прво бугарско царство.

Srpska istorija za srpske osnovne škole iz 1850. godine od Ljubomira Nenadovića (prvi zvanični srpski školski udžbenik):

Spojler

 

[sumljiv_tip]

Pa da. U prošlosti, pre XX i druge polovine XIX stoleća, tadašnjem narodu (čak i pismenima) svakako su bila potpuno strana današnja poimanja narodnosti ili nacionalnosti. Evo jednog primera formulara za generalije učenika za 1852. godinu, iz arhivske građe Kneževine Srbije.

Pogledajte prilog 862695

U rubrici koje je narodnosti, popunjavano je u suštini zavičajno poreklo ovih đaka. „Narodnost” koristila se prilično fleksibilno, kao pojam i postojala u percepciji tadašnjih ljudi. Evo koje je narodnosti bio, primera radi, Simo Milošević:

Pogledajte prilog 862696

I naravno, niko nije diskutovao o tome u kontekstu šta znači ovo, da li to znači da Bošnjak Simo možda nije Srbin i slično. Nije bilo razvijene svesti o jasno razgraničenim etničkim skupinama, niti kategorijama kakve poznaje moderno doba, niti su ti pojmovi podrazumevali nekakvu isključivost (kakva će docnije biti in).

S druge strane, takođe, nije nimalo iznenađujuća količina zloupotreba koje proizlaze iz nekritičkog tumačenja ovakvih gore izvora, koji se koriste jednoobrazno u propagandne svrhe nekoga tako što bivaju istrgnuti iz konteksta sa jednim vrlo jasnim, unapred zadatim ciljem. To što je Simo Bošnjak po narodnosti, ne znači da je on Alijin, niti da je došao u neku zemlju stranaca da uči školu.

Razmisljao sam o slozenim indetitetima danas ( nisam hteo u crnogorskom ) i da li to jos uvek postoji na Balkanu u obliku kakav je mozda bio u 19. veku pre kristalizacije savremenih nacija i pade mi na pamet ovo:

https://sr.wikipedia.org/wiki/Општина_Балени_(Дамбовица)

Tu su stanovnici, malo Srbi, malo Bugari .
Bugari sa 10,7% i Srbi sa 5,1% stanovnistva.

PS uvek se nasmejem kad vidim ovaj klip, mator konj ubedjuje decu, kako treba da zovu svoj maternji jezik koji su naucili kuci.

 

[NickFreakyrgios]

Nige. To su neke Andrejevićeve konstrukcije bez osnove.



Ne može se iz toga zaključiti da Dukljanin govori o dve Srbije, samo zato što kaže da gleda na sever. To je praktično kao kad bismo rekli za Brusa, „koji je bio stariji“, da to znači da je očigledno (?) postojao i neki Brus Mlađi. Da nema o tome govora, i sam Orbini jasno stavlja do znanja svojim sažecima po margini.

Иначе те коментаре није писао Дон Мавро Орбин већ твој омиљени историчар у овом случају преводилац Драгољуб П. Антић.

 

[NickFreakyrgios]

Fascinantno stvarno.

Evo, sad mi pade na pamet i Hristofer Žefarović, koji je čak sa Dojrana, koji piše za sebe da je "иллирӥко рассӥанскӥыј обсхтӥыј зограф" i „отечество сербско наше“, ali i „ревнитель отечества болгарскаго“.

Čoveče, koliko su balkanski sloveni bili potenicjalno masa koju je lako bilo oblikovati u jednu naciju. Kako je u tim prednacinalnim drustvima, bilo lako imati nekakve složene indetitete, i ne samo lako, vec i normalno. Savremene nacije su u tom smislu, dosta unistile to indentitetsko bogatstvo Slovena na Balkanu.

I posle kad Bugari kažu, Makedonci su Bugari, realno, ko bi im doneo stabilnost i hrišćansku državu to bi bili, Bugari ili Srbi, mislim da im je bilo sasvim svejedno.

Зависи ко ти намеће перцепцију требали би одавно бити Грци или Латини као и Хрвати а нарочито Карантанци. Ако је СНЦ чувала националну свест Срба што је преувеличано јер Срби нису ни ишли у цркве већином и забележен је слаб одзив и после ослобађања у СХС Југославији врло слаба посећенот српским црквама.
Ко је тек онда Хрватима и Карантанцима очувао народну свест и језик?
Неки историчари свесно намећу Маркситички модел нација сакривајући га иза тобож става модене науке комплексаши се упецају да би се показали што већим либералима и опенмајнд умовима упадају у ту замку иза које неки други разградњом ткива као вируси праве своје нације.
Погрешан је то приступ ти људи су били можда у мањој предности у технолошком смислу што је упитно врло јер данас са свом модерном технологијом не можемо направити реплике пирамида нити обраде камена које су могле неке древне цивилизације нити слагање камена као Макчу Пикчу.

"Ја тамо нећу ићи више волим гозбу пријатеља од дивовске породице"

 

[NickFreakyrgios]

Srpska istorija za srpske osnovne škole iz 1850. godine od Ljubomira Nenadovića (prvi zvanični srpski školski udžbenik):

Pogledajte prilog 862715
Pogledajte prilog 862716

Spojler

У реду ја нисам рекао да није сматрано бугарским царством у политичком смислу само мислим да није било етнички само бугарско цартво јер су сам Мојсеј , Давид , Самел бар по женској линији били Јермени из јерменске колоније на Вардару.
Они су црпели легитимитет из првог бугарског царства што није чудно уопше јер је то била призната држава.
Слично се десило и код Темерлана који је својим псвајањима надахнуо многе Словене који су пришли Бугарима.
Дакле Симеуново царство је било више бугарско-влашко Словени су доњи слој.
Самуилово царство је било опште словенско и влашко под бугарском политичком идејом.
Свакако није исто иако и друго бугарско царство црпи политичку идеју из првог.

То сад кад би поредили римско и ромејско царство идеја је свакако римска али културолошки и на крају језички ромејско.

 

[NickFreakyrgios]

Ако ме разумете сви народи који су владали до Хуна , Анти , Словени; Готи , Остроготи , Скири , Суеби Маркомани и Квади ,Алани су се звали Хунима.
После Атилине смрти хунска држава се распала и сви народи су се звали својим старим именом.
Остали су остаци Куртигура и Огура које су били активни за време Хуна. Ромеји их називају Хунима а Словени Бугарима.
Они ће бити регрутовани у аварску војску иало су се уједињавали са Словенима и пљачкали Ромеје пре доласка Авара.
Сад због тога што су их Словени звали Бугарима а не Хунима има један извор који помиње да је Теодорих велики прво убио бугарског краља у Панонији па затим Одоакара изгледа да су ти Бугари узнемиравали Остроготе у Панонији.
Извор је одбачен јер нема другог да га потврди па су одбацили тако ран помен Бугара у Панонији међутим савим могуће да ако је извор писао неко ко је био близак словенском говорном подручју записао Бугари уместо Огури или Куртигури јер су их Словени звали Бугарима.

 

[Boris T]

Razmisljao sam o slozenim indetitetima danas ( nisam hteo u crnogorskom ) i da li to jos uvek postoji na Balkanu u obliku kakav je mozda bio u 19. veku pre kristalizacije savremenih nacija i pade mi na pamet ovo:

https://sr.wikipedia.org/wiki/Општина_Балени_(Дамбовица)

Tu su stanovnici, malo Srbi, malo Bugari .
Bugari sa 10,7% i Srbi sa 5,1% stanovnistva.

PS uvek se nasmejem kad vidim ovaj klip, mator konj ubedjuje decu, kako treba da zovu svoj maternji jezik koji su naucili kuci.

Па, деца говоре бугарски боље од аутора видеа