Историја Бугара

[Brđanin]

Бар је важно шта мислиш! – није битно како је изгледао, већ шта је рекао о својој породици...

Rekao je da vjeruje u Tengrija?

 

[Boris T]

Rekao je da vjeruje u Tengrija?

Изађи из рупе која се зове пећина и дођи у цивилизацију - можда ћеш разумети!

 

[Brđanin]

Изађи из рупе која се зове пећина и дођи у цивилизацију - можда ћеш разумети!

Rajić nije vjerovao u Tengrija i nije izgledao ovako:

Stoga, nije bio Bugarin.

 

[veliki krang]

@Лекизан-e, ова порука је само један од десет других Крангових постова, које по свим правилима форумa треба обрисати......не само за брисање већ и за бановање...

Ma nemoj. Paralela je na mestu, takav je odnos između originala i otpada Uzgred, kad budeš na bugarskom forumu, tad možeš da određuješ pravila

 

[veliki krang]

Изађи из рупе која се зове пећина и дођи у цивилизацију - можда ћеш разумети!

Nije valjda da sebe smatraš civilizovanim?!

 

[veliki krang]

Молим те предузми мере, иначе ми остављаш једину опцију за супермодерацију.

Obrati se supermoderaciji, čemu čekanje?

 

[veliki krang]

Ако си икада био у Прагу, сигурно си приметио да Чеси Карлo (Карел) сматрају светим именом – чак и ако му је отац био Немац. Постао је први чешки краљ, цар Светог римског царства.- Чеси су културно веома блиски Немцима, многи Чеси имају и немачка презимена и нико се због тога не брине, него супротно – поносе се племством Чешке.
Зато Чеси и западноевропљани уопште не разумеју радикални национализам који влада Србијом и проповеда негирање мешовитог порекла балканских народа.

Pa naravno, toliko su dugo bili podređeni Germanima da su na kraju počeli da misle kako su slični njima i nisu videli dalje od toga. Jadno i bedno.

 

[Boris T]

Obrati se supermoderaciji, čemu čekanje?

Чекам да Лекизан одлучи – ако не буде, не брини, одмараћеш недељу дана. Такве болесне глупости морају бити кажњене...

 

[veliki krang]

Чекам да Лекизан одлучи – ако не буде, не брини, одмараћеш недељу дана. Такве болесне глупости морају бити кажњене...

To ti misliš. Činjenica je da ja nisam vređao tebe, već sam objasnio razliku između originala i otpada. U tom objašnjavanju koristio sam paralelu koja se tebi ne sviđa, ali je to samo tvoj problem. Imam pravo da smatram koga hoću srpskim otpadom, kako Hrvate tako i Bugare. A neko ko je poreklom iz horde sasvim sigurno neće odlučivati šta je bolesno, a šta ne

 

[Boris T]

To ti misliš. Činjenica je da ja nisam vređao tebe, već sam objasnio razliku između originala i otpada. U tom objašnjavanju koristio sam paralelu koja se tebi ne sviđa, ali je to samo tvoj problem. Imam pravo da smatram koga hoću srpskim otpadom, kako Hrvate tako i Bugare. A neko ko je poreklom iz horde sasvim sigurno neće odlučivati šta je bolesno, a šta ne

лако си се извукао - следећи пут размисли двапут пре него што лупеташ своје болесно ср*ње... обећавам ти да ћу дати све од себе да улетиш у бану!

 

[veliki krang]

лако си се извукао - следећи пут размисли двапут пре него што лупеташ своје болесно ср*ње... обећавам ти да ћу дати све од себе да улетиш у бану!

Vidi, možeš ti da daješ od sebe koliko god hoćeš, tvoje najbolje nije ni blizu dovoljno dobrog Moraš da shvatiš kako ovde nisi svoj na svome, and that no one lends a sympathetic ear for your aspirations. Or should I say Asparuhions?

 

[suave]

Zanimljiva etimologija engleske reči "bugger":

For centuries the colloquial terms bugger and buggery have referred to homosexuals and homosexual activity, particularly anal intercourse. The term appears to have entered Western European usage in the twelfth and thirteenth centuries, in connection with various dualist heresies that had started in Bulgaria.

By the mid-twelfth century, there were multiple heretical sects, similar to the dualist Bogomils, in Latin Europe, including the Albigensians and the Cathars. Christians, especially the leaders of the Roman Catholic Church, related these heresies to sexual improprieties, especially sodomy. As early as the mid-eleventh century, in the Liber Gomorrhianus (Book of Gomorrah), Peter Damian had linked homosexual acts with heresy and the work of the devil.

https://www.encyclopedia.com/social...-almanacs-transcripts-and-maps/bugger-buggery

Tako da bi ispalo da je Bugarin drugo ime za... kh kh... šetača na dan Prajda.

 

[Старо Браничево]

Постоји више хипотеза о пореклу изворних Прабугара. До данас у нашој класичној историографији, доминирала је хипотеза о туркијском пореклу, што се правдало језиком сачуваним на одређеним инскрипцијама (титуле: кавхан, ичиргубоил и сл.). И данас службена историографија стоји на становишту да су припадали туранско-алтајској породици народа и да су у сродству са Чувашима, који би требали да су им најсроднији.

Друга теорија је тзв. иранска теорија, коју више воли бугарска историографија, што није искључено да је постојао ирански утицај на Кавказу.

Једно је сигурно: нису Татари, теорија о татарском пореклу протобугара заснива се на татарском присуству у тзв. Волшкој Бугарској, где живе Татари (Република Татарстан данашња). Али Бугари изворно нису Татари, већ су татаризовани, тј. Волшка Блгарија је збрисана од стране Златне хорде.

 

[Старо Браничево]

Slavene, odakle su se doselila ta slovenska plemena što su asimilovala Bugare?

Да нарочито када он користи речи у деминутиву српске државице.

 

[Старо Браничево]

Ja pretpostavljam da se nisu ni doselila nego da su bila u Trakiji, kao i ona u Iliriji daleko pre 6. veka.

Θρακοι - Рашани. Ја мислим да ти врло добро знаш где је било српско Велико Жупанство Рашко?

 

[Старо Браничево]

Pazi ovo, oni su sigurno doseljeni, a Srbi - nikako!

Da bude još gore, isti istorijski izvor svjedoči o seobi Srba i Hrvata.

Само један и то је питање да ли цео, или само уметнуто поглавље.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Да нарочито када он користи речи у деминутиву српске државице.

?

 

[Старо Браничево]

Kao dva susjedska naroda, Bugari i Srbi su imali izuzetno velike kontakte i međusobni uticaj kroz povjesnicu Slovenstva. Uticaja je bilo nešto manje nego u slučaju između Hrvata i Srba, što je shodno tome što u slučaju Bugara postoje određene istorijske konsekvence koje su Srbe i Bugare razdvajale (nešto kasniji dolazak u ove prostore i određene etničke, odnosno lingvističke i kulturološke razlike - barem u početku - kao i geografska barijera koja je u najranijoj povijesti razdvajala zapadne i istočne ogranke Južnih Slovena).

U najranije vrijeme, Srpske su zemlje bile dosta više izmještene na zapad, tako da se u različitim periodima od ranog IX stoljeća, kada su se prvi na udaru Bugara bili našli Timočani i Moravci, značajni prostori današnje srpske države bili našli kontrolom bugarskih vladaoca. Poznata je činjenica da je Beogradovo ime prvi put u istoriji bilo zabilježeno pod tim, slovenskim i ujedno i današnjim imenom, dok se nalazio pod bugarskom kontrolom. Teritorije koje su se nalazile pod najdužom bugarskom vlašću ukljičivale su istočne i jugoistočne krajeve Srbije, ali svojevremeno i centralnije područje, sliva rijeka Save u Dunav, kao i pojedine krajeve kao što je to bio Banat. Pojedine ličnosti, kao što su Glad i Salan, bugarske pozadine, ostavili su traga u južnim panonskim područjima, neki od kojih se nalaze u sastavu današnje Srbije (obuhvatajući mahom područja Autonomne Pokrajine Vojvodine).

Vrhunac bugarske prevlasti nad Srbima u ranom srednjem vijeku uslijedio je u jednom kratkotrajnom periodu početkom X stoljeća, kada se pod direktnom vlašću cara Simeona bila našla sva Srpska zemlja. Uopšteno je u tom periodu srpska ranosrednjovjekovna plemenska državica bila dosta slabija od bugarske, pa su se spletovi političkih i dinastičkih okolnosti obično nalazili na razmeđu sukoba između Romeja i Bugara, nakon uspona koji bugarska država ostvaruje u vrijeme cara Borisa (po tradiciji, neprijeteljstva Srba i Bugara počela su od kana Presijama). Pripadnici srpske vladajuće porodice i vjerovatno značajni drugi predstavnici, nalazili su se i odrastali, sticajem okolnosti, po bugarskim dvorovima. To uključuje i jednog od najznačajnijih vladara prve srpske državne tvorevine na Balkanskom poluostrvu, kneza Časlava Klonimirovića, koji je rođen u miješanom braku između srpskog prinčevića i neke Bugarke, a u Bugarskoj zemlji se rodio i odrastao. Časlavov djed, Strojimir, koji je bio i otposlat u Bugarsku, ostavio je iza sebe onaj čuveni pečat, koji predstavlja najznačajniji materijalni ostatak prednemanjićke srpske povijesti. Politički značaj Bugarske u odnosu na Srbiju, ponovno će ojačati krajem X i početkom XI stoljeća za vrijeme Samuila, iz kojeg vremena je i čuvena epopeja o knezu Jovanu Vladimiru i bugarskoj princezi Kosari. Legenda o Vladimiru i Kosari predstavlja jedno od najznačajnijih mjesta u srpskoj i šire gledano, južnoslovenskoj i opšte slovenskoj književnosti, posebno od vremena stvaranja moderne nacionalne književnosti i mitova; ostala ovekovječena kroz Barski rodoslov.

U potonjem periodu, poslije propasti, po drugi i drugotrajniji put, bugarske ranosrednjovjekovne države, područje današnje Srbije bilo je stecište raznih pretendenata i pokretača ustanaka "varvarskih" podanika Romejskog carstva, koji su u okvirima svojih zamisli imali ideje o obnovi Bugarskog carstva. Među najznačajnijima jeste ustanak koji se proširio po Pomoravlju 1040/1. godine, a koji je Petar Deljan pokrenuo u Beogradu, gdje se i za cara proglasio. Godina 1070-ih u sličnom poduhvatu učestvovao je srpski pinčević Konstantin Bodin, koga su ustanici proglasili za bugarskog cara Petra, koji se u tom svojstvu bio proglasio na području današnjeg Kosova.

Bugarsku srednjovjekovnu državu, nadživjele su pojedine velmože sa područja nešto daljih od novih centara moći. Tako su, u slučaju Dunavskih Bugara, Ahtum i Sermon vladali značajnim prostranstvima današnje Vojvodine, prije nego što su se definitivno Ugri bili učvrstili kao gospodari južnih područja panonskog basena.

Ako govorimo o značajnim uticajima Mangola u slučaju Rusije, posebno na polju centralizacije i konsolidacije razjedinjenih područja, možda se može na neki način o sličnom pozitivnom naslijeđu u slučaju istorije Srbije, jer su Bugari osvajali i pokoravali pojedinačna razjedinjena slovenska plemena, i tako na neki način zapravo bili i utemeljivači ideje o velikoj slovenskoj državi kao sili koja može da utiče na druge. Moguće je i da je, kada je dolazilo do etničkog približavanja istočnih i zapadnih ogranaka Južnih Slovena, te iseljavanja proto-Arbanasa i proto-Rumuna iz tih područja, to nekakve veze imalo između ostaloga i sa Bugarima (kao i sa opštom slavizacijom tog centralnog balkanskog tranzitnog regiona).

Бугари и Срби су одлично сарађивали у немањићком периоду. Ако се изузме Битка код Велбужда, најславнија српска историја се не може замислити без Бугара!

 

[Старо Браничево]

?

Србија није била државица у преднемањићко време, увек је имала свој кровног владара, кога сви ромејски извори до негде Немање, или мало пре њега су називали ρηξ или ρηγες (цар тј. краљ).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Србија није била државица у преднемањићко време

Je li to postoji neka precizna terminološka razlika između pojma državica i država?

увек је имала свој кровног владара, кога сви ромејски извори до негде Немање, или мало пре њега су називали ρηξ или ρηγες (цар тј. краљ).

Na koje izvore misliš?

 

[Старо Браничево]

Je li to postoji neka precizna terminološka razlika između pojma državica i država?



Na koje izvore misliš?

Па рецимо Никита Хонијат или Чуда Светог Димитрија.

Хоћу да кажем да нису били велики жупани, а да им је наводно било потребно међународно признање да би били краљеви.

 

[Старо Браничево]

Je li to postoji neka precizna terminološka razlika između pojma državica i država?



Na koje izvore misliš?

Можда ти знаш боље од мене, који је кључан примарни историјски извор, који недвосмислено говори у прилог тези да су Бугари држали наш Сингидунум (Београд)?

 

[Старо Браничево]

Eво једне лепе теме за размишљање. Наиме, ја лично нисам историчар, али на основу онога што сам прочитао, могу слободно да изведем закључак да је најобичнија лаж и историјски фалсификат да су Бугари икада у Средњем веку освојили Београд.

На нашој српској Википедији стоји “Београдска крптеница”, једно писмо папе Јована VIII бугарском цару Борису од 16. априла 878. године, у коме га он наводно обавештава како у Београду смењује извесног епископа Сергија. Ми се поносимо овом “крштеницом” јер испада да се Београд први пут помиње под тим именом за време док су га држали Бугари.

Међутим, погледајмо одређене неспорне историјске чињенице:

Познато је да је 870. године (дакле осам година пре ове наводне повеље), одржан 4. Цариградски сабор на иницијативу цара Василија и патријарха Јоаникија, уз присуство тројице папских легата које је из Рима послао папа Хадријан II (претходник овог папе који је наводно издао ово писмо). На том сабору расправљано је питање канонске јурисдикције над Бугарском, из разлога зато што је Борис затражио аутокефалност бугарску цркву и почео да уцењује Цариград, довођењем римских мисионара. Резултат овог савора је био потврђивање Цариграду канонске јурисдикције над Бугарском и давање бугарској цркви статуса архиепископије под јурисдикцијом Цариграда. Бугарски архиепископ је добио право части, односно признавање статуса првог архиепископа међу свим осталим архијерејима Цариградске патријаршије.

О овоме уосталом пише и Георгије Острогорски у својој Историји византијског царства из 1969, (стр. 231-235).

Према томе чак и да је Београд и био у саставу Бугарске државе у време цара Бориса (а није никада био!), папа не би могао никако да смењује епископе по Београду 878. године, јер их он није ни поставио, већ патријарх из Цариграда. У прилогу Вам шаљем ово спорно писмо папе скинуто са интернета.

И још нешто, Београд се никада ни у латинским ни у ромејским изворима није називао својим словенским именом, већ увек Сингидунум.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Србија није била државица у преднемањићко време, увек је имала свој кровног владара, кога сви ромејски извори до негде Немање, или мало пре њега су називали ρηξ или ρηγες (цар тј. краљ).

Ja kada kažem državica i država, mislim Konavle i Franačka.

A to što vi (nisi prvi; ovo je barem treći put da čujem da neko skače na taj deminutiv i doživljava ga kao tobož' nekakav pežorativ) skačete čim se upotrebi reč državica, koja je inače vrlo široko rasprostranjena u istoriografskoj literaturi, a što vrlo dobro zna svako koga zanima istorija, moj problem zaista nije.

 

[Старо Браничево]

Ja kada kažem državica i država, mislim Konavle i Franačka.

A to što vi (nisi prvi; ovo je barem treći put da čujem da neko skače na taj deminutiv i doživljava ga kao tobož' nekakav pežorativ) skačete čim se upotrebi reč državica, koja je inače vrlo široko rasprostranjena u istoriografskoj literaturi, a što vrlo dobro zna svako koga zanima istorija, moj problem zaista nije.

С тим што се ти и ја не слажемо само по питању тога да су Срби имали своју државу и владаре много пре Немањића. Та Рашка, Дукља, Травунија и сл. нису биле независне државице, него их је обједињавао кровни владар. С тим што се он налазио у Зети, а не у Рашкој, Рашка је задња рупа на свирали била кроз цео век, задња станица Блгарија. Тек за време Бодинових администратора Вукана и Марка, она ће постати некакав Пијемонт за уједињење са осталима, али опет не са аутентичном рашком династијом, него са зетским владарима, као управитељима Рашке.