Историја Бугара

Сребрена:
Још горе је од тога: по тајном договору Аустрије и Русије треба створити било шта, нека то буде и Блгариа (чак!!), само да није словенско
Kliknite za proširenje...
И зато браћа Руси данас не могу на Балкан. Испречило им се нешто!
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ako ćeš odgovarati kao sastavni deo svakodnevne komunikacije na preko 6 godina stare objave, moraš se malo više potruditi od toga.
Kliknite za proširenje...
Истина не застарева.
Мислим да би свако ко воли историју, а посебно неко ко се бави њоме аматерски или професионално, требало да буде свестан да је патина прошлости изузетно важна.

Ја баш ценим што је Браничево одговаран форумаш и што чита целе теме, а овај цитат од пре 5 година (Славене није 6 кад од 2022 одузмеш 2017)) има круцијалну важност за сва питања у вези прошлости Бугарске.
 
Сребрена:
Истина не застарева.
Мислим да би свако ко воли историју, а посебно неко ко се бави њоме аматерски или професионално, требало да буде свестан да је патина прошлости изузетно важна.

Ја баш ценим што је Браничево одговаран форумаш и што чита целе теме, а овај цитат од пре 5 година (Славене није 6 кад од 2022 одузмеш 2017)) има круцијалну важност за сва питања у вези прошлости Бугарске.
Kliknite za proširenje...

Potrošila si 3 rečenice i 2 pasusa, a ništa nisi rekla da pojasniš temu.

Besposlen pop i jariće krsti.
 
Старо Браничево:
Питање је само то да ли су они ликови из Винче што су пре 7.000 година топили руду гвожђа на 1.200 степени, неких 4.000 година пре Месопотамије, били наши преци, или не?
Kliknite za proširenje...
Нема доказа да су припадници Подунавске културе обрађивали гвожђе. Бакар је већ друга прича.
 
Posle smrti cara Hiraklija i njegova sina i naslednika Konstantina (oba su umrla 641. god.), Vizantija je imala da preturi jednu poveću dvorsku krizu u vreme, kad je, i bez toga, imala dovoljno briga i opasnosti. Arapski pokret uzimao je sve više maha i lišavao Vizantiju jedne po jedne oblasti. U isto vreme, posle smrti bugarskog hana Kuvrata (642. god.), nastaje i pomeranje bugarskih plemena iz područja oko Meotskog Jezera prema zapadu i jugu. Jedan od petorice Kuvratovih sinova Isperih ili Asparuh prešao je sa svojim ljudima Dnjepar i Dnjestar i došao u Dobruču, u kraj zvani Ugao (Ογκοζ), koji stvara dunavska delta. Na tom području, oko današnjeg Nikolicela, spominje Asparuha i jedan jermenski geograf VII veka. Tu su se Bugari odmah utvrdili, i to u glavnom, na sve strane, u širim i užim otkopima. Nešto tragova tih opkopa, koji su iskorišćavali i stare rimske utvrde, održalo se delimično sve do naših dana. U jednom domaćem letopisu, očuvanom u viziji proroka Isaije, nastalom u drugoj polovini XI veka, kazuje se, kako je "treći deo Kumana ili Bugara naselio "zemlju Karvunsku", "od Dunava do mora". Ta "zemlja Karvunska" jeste današnje područje Balčika i zove se tako do XIII veka. Jasno je, da na tako ograničenom području broj doseljenih ljudi nije mogao biti veliki i da je jedva iznosio koju desetinu hiljada. Pomeranje Bugara iz njihove ranije oblasti došlo je, kao i sva druga pomeranja naroda tih vremena na tom području, pod pritiskom turskih Hazara. Bugari su, opet, ustupajući prema zapadu, delom pomerali, a delom podjarmljivali slovenska i avarska plemena, na koja su putem nailazili.

Arapska ofanziva protiv Vizantije beše uzela, u drugoj polovini VII veka, široke razmere. Arapi dopiru do Kalkedona; osvajaju Krit; iskrcavaju se na Siciliji. Usuđuju se najzad da s flotom dođu i pod sam Carigrad, pošto su uzeli Kizik u Mramornom Moru. Sedam godina uzastopce pokušavaju oni da zagospodare vizantiskom prestonicom, dok 677. nisu definitivno prinuđeni na uzmak. Ove napadaje Arapa iskoristili su Bugari, da se prebacuju na desnu stranu Dunava, nešto željni pljačke, a nešto i iz potrebe da prošire svoje područje. Vizantiski pokušaj, izveden 679. god., da se Bugarima na Dunavu spreči dalje prodiranje, završio se s teškim porazom. Odmah posle tog poraza, kao pobednici, Bugari prelaze Dunav i oko Varne zauzimaju svoja nova, stalna sedišta. Odatle se, dosta naglo, šire prema zapadu i jugu. Prestonica nove države stvorena je u Pliski, na dosta velikom, utvrđenom prostoru od 23 km2, u blizini današnjeg sela Abobe.
 
Аспарух или Исперих (око 640 — 700) је најпознатији бугарски кан, оснивач Првог бугарског царства у другој половини VII века.

Аспарух
Asparukh of Bulgaria.JPG
Споменик Аспаруху у Добричу, Бугарска
Датум рођења640.
Датум смрти700, 701
Место смртиДњепар
ДинастијаДинастија Дуло
ОтацКубрат
ПотомствоТервел, Ajjar of Bulgaria
ПретходникКубрат
НаследникТервел
Аспарух је био син Кубрата који је створио Стару велику Бугарску на простору данашње Украјине. Због притиска Хазара, Прабугари су под вођством Аспаруха прешли Дњепар и Дњестар и дошли у Добруџу, око данашњег Николицела, потискујући Словене који су се потом померали на запад и југ. Аспарух је искористио арапску офанзиву на Цариград, освојио Мезију и изградио главни град Плиску, који се налазио код Шумена.

Назив Аспарух долази из неког од иранских језика и у преводу би значио „онај који има сјајне коње“.

Умро је 700. године у борби са Хазарима и наследио га је његов син
 
Teofan Hronika
501. godina

Prosetali se Bugari te godine po Iliriku i Trakiji, nema vojski, Gledali mozda gdje im pase naj.
1674962754376.png


1674963215149.png
 
Прекршено више чланова правилника. Постоји тема Историја Бугара на којој је о свему наведеном опширно писано. Не може се тема отвористим са преузетав два пасуса (овдје) Чворовићевог дјела без било каквог осврта аутора, да макар двије ријечи блебне "из своје главе".
Ако се преузима садржај са неке странице неопходно је или макар пожељно навести линк странице.
Овакав начин отварања тема је и недопустив и срозавање у покушају птф историја.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Istorija Semafora
Odgovora
6
Pregleda
253
Black_star
Black_star

Back
Top