Историја Бугара

[Casual Observer]

Gde je ovde dokaz da je BKP delovala na teritoriji Jugoslavije? To je bila teritorija i područje delovanja KPJ.

U vezi u s ovim i sa mestom formiranja bugarskih partizanskih odreda sastavljanih od prebeglih i zarobljenih pripadnika bugarske vojske na teritoriji Srbije i u režiji KPJ, da ne bi bilo i teoretisanja o nekakvim nepostojećim “ustancima u Bugarskoj”:

Nemački plan “Juda” za trenutak izlaska Bugarske iz rata na strani Osovine - iz priloženog je potpuno jasno i koliko je strateški bitna kontrola Niša, Skoplja i Đevđelije i pravca ka Solunu, kao i uzrok tolike sanstefanske brige o Makedoniji i tzv “Zapadnim krajevima.”

 

[Casual Observer]

Ne bi jer je Srbija prva otpočela neprijateljstvo sa bratskim bugarskim narodom i prodrla u njihov etnički prostor. Šta je to trebalo Bugarima u Srbiji kad je Bugarska 1912. bila bogatija zemlja sa 40% pismenih nasuprot Srbije u kojoj je manje od 10% ljudi znalo da čita i piše?

Odakle ti tvrdnje o 40% pismenih ljudi u Bugarskoj 1912. kad je realna cifra bila oko 4-5% stvarno pismenih i manje od 20% onih koji su uopšte pohađali bilo kakvu školu u životu?

 

[Casual Observer]

To samo kod tebe postoje planovi da se Srbija utopi u Veliku Bugarsku. Velika Bugarska ne ugrožava Srbe nikako jer uključuje samo krajeve gde žive Bugari. Oni su još i bili milostivi i fer susedi prema Srbiji s obzirom koliko je Srbija provocirala i gurala prst u oko. Šta ima da boli uvo Srbiju da li će Bugarska da bude u Skoplju i Kumanovu? To stanovništvo tamo je svejedno htelo Bugare, a ne Srbe.

U Kumanovu ima 6,67% Srba, svejedno nedovoljna manjina da bi je neko pitao u kojoj će državi živeti. Albanaca je 26% pa se svejedno ni oni ne pitaju mnogo. Ako je Srbija mislila da sa 6% Srba može da kontroliše jedan grad onda je to baš bio promašaj srpske spoljne politike.

Uprkos delovanju Bugarske egzarhije koja nije prezala od terorističkih metoda pomiću svog paravojno-terorističkog krila VMRO u Kumanovu je pre 1945. postojala apsolutna srpska etnička većina. Sadašnje stanje je idključiva posledica prisilne asimilacije i neslobode pri izjašnjavanju - nije moguće izjasniti se kao Srbin a ne izložiti se pritiscima i neprijatnostima na svakom koraku.

Srbi u Kumanovu su krajem XIX i početkom XX veka su bili pod stalnom opsadom Egzarhista i izloženi neprekidnim terorističkim napadima, ubistvima i fizičkim pritiscima koji su išli sve do primene srednjovekovnih metoda mučenja, sve zarad “dobrovoljne” bugarizacije:

Др Душица Бојић, СрБи у Кумановском Срезу од прве половине XIX до Средине XX века (Сећања Михаила Милана Петровића):

https://imus.org.rs/wp-content/uploads/2020/03/Srbi-u-kumanovskom-srezu-Dušica-Bojić.pdf

 

[Casual Observer]

Spisak zabranjenih srpskih reči pod bugarskom okupacijom:

https://twitter.com/x/status/1751948238561657285

 

[Casual Observer]

Bosilegradski je produžetak kratovskog dijalekta iz Severne Makedonije. Nema tu ničeg specijalnog, malo se leksički razlikuje od vranjsko-kumanovskog i tu i tamo se mestimično po selima javlja kratak član na -o npr prozoreco, konjo, grado što je odlika u maleševskom dijalektu. Umesto makedonskog refleksa -a ima refleks -u npr. dub, zub, sud, a umesto e ima ъ npr dъn, sъn, vъšká...meko bilabijalno L koje se po izgovoru približava v npr. soł, stoł, žełka, kopał, rabotił. Ima i:

• Наставак -мо за прво лице множина на сегашното време: викамо, гледамо, гăтамо, думамо, држемо, крчемо, носемо, памтемо, седемо, апемо, дишемо, идемо, сечемо итн.
• Наставка -т во трето лице множина на сегашното време: викат, носет, сечет итн.
• Имперфективни наставки –амо, -ате за прво и второ лице множина: вúкаамо- вúкаате, нóсеамо-нóсеате, сéчеамо-сéчеате итн., односно аористни наставки -мо, -те за прво и за второ лице множина: викнáмо-викнáте, дојдóмо-дојдóте, згрешúмо-згрешúте итн.
• Имперфективно-аористна наставка –а за трето лице множина: викаа, носеа, сечеа; викнáа, дојдóа, изгорóа, постојáа итн.

Za razliku od knjizevnog bugarskog i makedonskog, Bosilegradski govor ima i jedan padež, akuzativ, muški rod dobija nastavak oga, a ženski rod u. Gledam ženú, kopáł sъm njivu, rabotił sъm u moega brata... Množina imenica je na i ili na nje npr. bikovi, muži, kući, no Crnotravčanje, Beogradčanje, Vranjančanje

Majka rođena ga ne bi tolko nahvalila, da ti nije rođak?

O nacionalnoj pripadnosti stanovništva Crne Trave kao i o njihovom učešću u borbama za oslobođenje Srba tada još pod turskom okupacijom videti iz priloženog. Zapaziti i da je pisano crnotravskom varijantom Timočko-prizrenskog dijalekta srpskog jezika i da nikome ko govori bilo kojim srpskim (ili uopšte štokavskim) dijalektom razumevanje sadržaja pisma nije nikakav problem.

Da rezimiramo, stanovništvu Crne Trave nije mesto na temi o istoriji Bugara osim u kontekstu bugarskih okupacija Crne Trave.

 

[Casual Observer]

Још једно, ово је препричавање једног србомакедонца из времена Југославије.
Цитат се односи на Албанију - а није ни јасно ко су те разговоре које мирише на крв.
Нити има фусноте после тврдње Аврамовског о Радославову. Односно, Аврамовски нам заправо представља своју интерпретацију.

Негираш историјску истину - ово је доказ геноцидних намера Радославова, Жекова, Протогерова и Фердинанда I према српском народу:

извор:

ЗЛОЧИНИ БУГАРСКИХ КОНТРАЧЕТА И САБИРНИ ЛОГОРИ​

Добросав Туровић

https://leskovackizbornik.rs/index.php/zbornik/article/view/94

https://leskovackizbornik.rs/index.php/zbornik/article/download/94/93/96

 

[gost 434892]

Ne znam za ove priče oko Jambola i Jedrena, ali za Srbe u svakom slučaju u XIX stoleću nije bilo sporno postojanje Bugara kao zasebne južnoslovenske kulture. Nije se dovodio u pitanje bugarski individualitet, a stavovi nauke tj. pretenzije sezale su dovde; kartu objavio Milojko V. Veselinović 1890. godine:

Spojler

Ova karta bi trebalo da predstavlja granično prelazno područje između srpskog i bugarskog jezika (a granica između zapadnog i istočnog dijalekta, označavajući koje je nešto bliže). Taj pojas, od Loma preko Ćiprovca, Slivnice i do Dupnice, po Veselinovićevom mišljenju po svojim okvirima je srpski.

Да ли је источно од испрекидане границе бугарски, а западно од ње - српски?

 

[gost 434892]

Bosilegradski je produžetak kratovskog dijalekta iz Severne Makedonije. Nema tu ničeg specijalnog, malo se leksički razlikuje od vranjsko-kumanovskog i tu i tamo se mestimično po selima javlja kratak član na -o npr prozoreco, konjo, grado što je odlika u maleševskom dijalektu. Umesto makedonskog refleksa -a ima refleks -u npr. dub, zub, sud, a umesto e ima ъ npr dъn, sъn, vъšká...meko bilabijalno L koje se po izgovoru približava v npr. soł, stoł, žełka, kopał, rabotił. Ima i:

• Наставак -мо за прво лице множина на сегашното време: викамо, гледамо, гăтамо, думамо, држемо, крчемо, носемо, памтемо, седемо, апемо, дишемо, идемо, сечемо итн.
• Наставка -т во трето лице множина на сегашното време: викат, носет, сечет итн.
• Имперфективни наставки –амо, -ате за прво и второ лице множина: вúкаамо- вúкаате, нóсеамо-нóсеате, сéчеамо-сéчеате итн., односно аористни наставки -мо, -те за прво и за второ лице множина: викнáмо-викнáте, дојдóмо-дојдóте, згрешúмо-згрешúте итн.
• Имперфективно-аористна наставка –а за трето лице множина: викаа, носеа, сечеа; викнáа, дојдóа, изгорóа, постојáа итн.

Za razliku od knjizevnog bugarskog i makedonskog, Bosilegradski govor ima i jedan padež, akuzativ, muški rod dobija nastavak oga, a ženski rod u. Gledam ženú, kopáł sъm njivu, rabotił sъm u moega brata... Množina imenica je na i ili na nje npr. bikovi, muži, kući, no Crnotravčanje, Beogradčanje, Vranjančanje

Majka rođena ga ne bi tolko nahvalila, da ti nije rođak?

Имам доброг пријатеља ком су оба родитеља из Босиљграда. Они користе наставак -ме. Дојдеме, уработиме...

 

[хан Ацо]

 

[Casual Observer]

Имам доброг пријатеља ком су оба родитеља из Босиљграда. Они користе наставак -ме. Дојдеме, уработиме...

Fino.

 

[gost 434892]

Fino.

Ја сам њега питао да ли је то утицај бугарштине, међутим он је само казао да се тако говори.

 

[Casual Observer]

Имам доброг пријатеља ком су оба родитеља из Босиљграда. Они користе наставак -ме. Дојдеме, уработиме...

@хан Ацо
Да ли је ово западнобугарски или књижевни бугарски облик? Транзоциони? Да ли тако говоре Шопи или Турлаци из северозападне Бугарске?

 

[хан Ацо]

@хан Ацо
Да ли је ово западнобугарски или књижевни бугарски облик? Транзоциони? Да ли тако говоре Шопи или Турлаци из северозападне Бугарске?

Тако говоре у западној Бугарској,па чак и у Софији .Није књижевни бугарски.

 

[gost 434892]

@хан Ацо
Да ли је ово западнобугарски или књижевни бугарски облик? Транзоциони? Да ли тако говоре Шопи или Турлаци из северозападне Бугарске?

Тако ми је рекао друг тојест познаник ком су оба родитеља из босиљградског краја, +, горе сам прочитао да је говор босиљграда наставак неког македонског дијалекта или бар под његовим јаким урицајем

 

[gost 434892]

Тако ми је рекао друг тојест познаник ком су оба родитеља из босиљградског краја, +, горе сам прочитао да је говор босиљграда наставак неког македонског дијалекта или бар под његовим јаким урицајем

Они у кући говоре тако. Јасно сам га чуо да говори са родитељима дојде-ме и питао сам га да ли кажу -ме или -мо на шта је он рекао да они кажу - ме и дао пример - купиме, уработиме итд...

 

[Casual Observer]

Тако ми је рекао друг тојест познаник ком су оба родитеља из босиљградског краја, +, горе сам прочитао да је говор босиљграда наставак неког македонског дијалекта или бар под његовим јаким урицајем

Mislim da bi mogao biti neki dijalekatski oblik makedonskog ili bugarskog jezika - na google se nađe veoma malo primera, a ono što sam video na bugarskom je neki zapadni dijalekt - nema št/žd.

 

[Casual Observer]

Тако говоре у западној Бугарској,па чак и у Софији .Није књижевни бугарски.

Pretpostavljao sam.

Hvala!

 

[gost 434892]

Pretpostavljao sam.

Hvala!

Није -ме књижевни бугарски, али су и у источној Бугарској почели тако да говоре, јер је фазон, као што многи у Хрватској поготово млади, у Осијеку, кажу кај иако то нема везе са Славонијом, мислим данашњом Славонијом а не некадашњом

 

[Boris T]

Uprkos delovanju Bugarske egzarhije koja nije prezala od terorističkih metoda pomiću svog paravojno-terorističkog krila VMRO u Kumanovu je pre 1945. postojala apsolutna srpska etnička većina. Sadašnje stanje je idključiva posledica prisilne asimilacije i neslobode pri izjašnjavanju - nije moguće izjasniti se kao Srbin a ne izložiti se pritiscima i neprijatnostima na svakom koraku.

Srbi u Kumanovu su krajem XIX i početkom XX veka su bili pod stalnom opsadom Egzarhista i izloženi neprekidnim terorističkim napadima, ubistvima i fizičkim pritiscima koji su išli sve do primene srednjovekovnih metoda mučenja, sve zarad “dobrovoljne” bugarizacije:

Pogledajte prilog 1523708


Др Душица Бојић, СрБи у Кумановском Срезу од прве половине XIX до Средине XX века (Сећања Михаила Милана Петровића):

https://imus.org.rs/wp-content/uploads/2020/03/Srbi-u-kumanovskom-srezu-Dušica-Bojić.pdf

Одакле ти ове књиге и чланци за ретарде? Књига почиње подацима из Хилми-пашиног пописа из 1904. године, где су Бугари у Македонији били апсолутна већина међу хришћанима, иако се сада верује да је овај попис озбиљно смањио број Бугара. Затим аутор помиње гласање за Егзархију 1874. y Скопљу и Куманову, где је већина људи (9/10 - мој додатак) изабрала Егзархију, али аутор наставља да тврди да они нису били Бугари и да је то било политички!? избор.
И на крају – становништво Куманова у 19. веку аутор назива српским и бугарским, али и „македонским“!?, које су околности натерале да прихвати Еказархију. Сазнајемо и да су Турци у 19. веку Србима забранили да се отворено идентификују као Срби у друштву.
А све те будалштине потичу од директора Историјског музеја у Београду, дипломираног историчара. Па шта више рећи о академским осећањима у Србији?

 

[Casual Observer]

Одакле ти ове књиге и чланци за ретарде? Књига почиње подацима из Хилми-пашиног пописа из 1904. године, где су Бугари у Македонији били апсолутна већина међу хришћанима, иако се сада верује да је овај попис озбиљно смањио број Бугара. Затим аутор помиње гласање за Егзархију 1874. y Скопљу и Куманову, где је већина људи (9/10 - мој додатак) изабрала Егзархију, али аутор наставља да тврди да они нису били Бугари и да је то било политички!? избор.
И на крају – становништво Куманова у 19. веку аутор назива српским и бугарским, али и „македонским“!?, које су околности натерале да прихвати Еказархију. Сазнајемо и да су Турци у 19. веку Србима забранили да се отворено идентификују као Срби у друштву.
А све те будалштине потичу од директора Историјског музеја у Београду, дипломираног историчара. Па шта више рећи о академским осећањима у Србији?

To o “glasanjima za Egzarhiju” je obično lupetanje - niti je bilo dobrovoljno (VMRO je ubijao sve koji su bili javno protov) niti je bilo izbora osim onog između Bugara i Grka.

 

[Boris T]

To o “glasanjima za Egzarhiju” je obično lupetanje - niti je bilo dobrovoljno (VMRO je ubijao sve koji su bili javno protov) niti je bilo izbora osim onog između Bugara i Grka.

Аха, ВМРО је убијао све живо..... - ма чекај бре ....Eгзархија у Куманову је изгласана 1874. а ВМРО је настао 1893.
Твој друг и колега Лекизан, уместо да се пита како да оцрни тему, требало би да те забани због ширења лажних информација, говора мржње, цитата без аутора, и много и много глупости у којима је и ученик 6. разреда бољи од тебе.

 

[Casual Observer]

Аха, ВМРО је убијао све живо..... - ма чекај бре ....Eгзархија у Куманову је изгласана 1874. а ВМРО је настао 1893.
Твој друг и колега Лекизан, уместо да се пита како да оцрни тему, требало би да те забани због ширења лажних информација, говора мржње, цитата без аутора, и много и много глупости у којима је и ученик 6. разреда бољи од тебе.

VMRO samo formalno postoji od 1893., pre toga su se Egzarhisti i Bugarski komiteti služili istim metodama.

Kad smo već kod “zabrana”, lažnih citata i izvođenja proizvoljnih zaključaka iz priloženih dokumenata, tu si ti bez premca.

 

[Boris T]

VMRO samo formalno postoji od 1893., pre toga su sw Egzarhisti i Bugarski komiteti služili istim metodama.

Kad smo već kod “zabrana”, lažnih citata i izvođenja proizvoljnih zaključaka iz priloženih dokumenata, tu si ti bez premca.

Бугарски (револуционарни) комитети су део борбе против Турака, немају апсолутно никакве везе са било каквим насилним методама против сопственог становништва.

 

[Casual Observer]

Бугарски комитети су део борбе против Турака, немају апсолутно никакве везе са било каквим насилним методама против сопственог становништва.

Netačno - Bugarski komiteti su formirani isključivo radi prisilne asimilacije Srba i Makedonaca, ideja je bila oslobođenje “pomoću evropske javnosti”, kao i 1876/78. pomoću ruske javnosti i kvazislavjanofila.

 

[Casual Observer]

Да ли си већ научио да је тројни члан одређени члан и да од свих словенских језика само бугарски и македонски имају одређени члан. Мора да си научили и да у бугарском језику не постоји неодређени члан.

Još jednom, omiljeni argument bugarske filologije, onaj o “članu” je potpuno proizvoljan, tendenciozan i netačan - postpozitivni član postoji u severnoruskim govorima:

• A suffixed definite article -to, -ta, -tesimilarly existing in Bulgarian and Macedonian.[2]

• Sussex, Roland; Cubberley, Paul (2006). "Dialects of Russian". The Slavic languages. Cambridge: Cambridge University Press. pp. 521–526. ISBN 978-0-521-22315-7.