Виктор Савић ј у овом чланку који си поставио заправо каже да је српска писменост насталa на источно-јужнословенској дијалекатској бази,који укључује и фонолошки инвентар.
А шта сте тачно учили – да је бан Кулин у 12. веку говорио чистим српским језиком?
Dabome, još da Stefan Tvrtko nije bio Kralj Srbljem pa da ti neko i poveruje.
Starim srpskim jezikom jeste: njegovu Povelju na narodnom jeziku je daleko lakše razumeti nego Slovo Ljubve na srpskoslovenskom.
Dabome, još da se nije izgovaralo ć i đ kad se čita za tadašnje široke narodne mase potpuno neopterećene obrazovanjem.
Na čemu god da je nastala pismenost jezik se od samov početka dovoljno razlikovao da začas ustanoviš ko je odakle: nema nikakvih tragova da je Simeon pustošio i po Bugarskoj kao u Srbiji: međuetnički obračuni su zabeleženi i u izolovanim društvima na daleko nižem stupnju društvenog razvoja nego što su bile Srbija i Bugarska tada.
Ето малициозности "Casual-a", моју изјаву да се у 12-13 веку српско писмо углавном заснивало на старословенском језику, искривио си тако да као да сам рекао да није било народног језика. Поврх тога, укључили су се и „стручњаци“ да ме критикују што не знам о чему причам и тако даље. Добро прочитајте шта сам рекао - ево ћу то резимирати. Оно што сам рекао је да се разликовање штокавских говора почиње уочавати крајем 12. и почетком 13. века из писаних споменика. Али они нису на народном језику, већ су писани на српскословенском језику.
Нису се нарочито разликовао до 10. века, чак ни фонолошки – да је било другачије – старословенски се не би проширио све до Русије, која је чак друга словенска језичка група. Престани да причаш глупости и прочитај Савића који си сам изабрао да објавиш овде.
Ne naročito aki sasvim dovoljno da se od samog početka pojave različite redakcije: razlike su bile dijalekatske a od X veka (pad jerova) se akumuliralo dovoljno razlika da je počelo razdvajanje opšteslovenskog na različite jezike.
посебно овде, где се још увек изговарао глуви полуглас – остављам теби да замислиш како је звучао:
Редукција јерова уопште није завршила у 10 веку, и односила се на целу јужнословенску групу, тако да то није одлика; ово мешаш са вокализацијом јаких полугласника, али то је процес који е наставило и у 13. веку.
Па, ево дојдосмо до суштине, имамo један од најјачих фонолошких маркера (бугарско-македонских) управо у раном српскословенском језику.
Uzorak starog srpskog jezika - najarhajičniji srpski starištokavski govori koje uporno svojatate, upravo pomenuti Timočko-lužnički još uvek čuvaju veliki broj karakterističnih osobina starog srpskog jezika.
Državna zajednica krajem X veka? Neko ko konstruiše i iznosi takve teorije mogao bi i da postavi i koncepciju Osmanlijske carevine kao državne zajednice.
Samuilo je bio bugarski car onoliko koliko i nemački carevi Svetog Rimskog Carstva rimski carevi: nije bilo ni jedne druge etablirane i priznate carske titule kojom bi se okitio.
Isto kao što je i Nemačka bila Sveto Rimsko Carstvo.
Dojdem je oblik prisutan u starom srpskom pre nego što je metateza likvida dala oblik dođem.
А како да назовемо Самуилову творевину и њене становнике? Жупанија ?
Koji je ovo jezik?
Има, јер је у потпуности написана на народном језику без елемената старословенског језика.
Откриваш топлу воду што се тиче диглосије у Срба у средњем веку.
