Историја Бугара

S obzirom na stalne manipulacije i pokušaje prisvajanja srpske jezičke baštine, neophodno je postaviti i rad predavača beogradskog filološkog fakulteta, Profesora Viktora Savića.

Виктор Савић, Српска редакција црквенословенског језика: од св. Климента, епископа словенског, до св. Саве, архиепископа српског, Универзитет у Београду / Институт за српски језик САНУ

https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/14490/savic.redakcija.2016.pdf
Виктор Савић ј у овом чланку који си поставио заправо каже да је српска писменост насталa на источно-јужнословенској дијалекатској бази,који укључује и фонолошки инвентар.
Односно, јер знамо да је црквенословенски језик широка културна појава између 9. и 14. века, не мислиш ваљда да он није утицао на српски народни језик?
Можеш ли ми рећи које су ове охридске и прелавске подлоге?

1703378813707.png
 
Виктор Савић ј у овом чланку који си поставио заправо каже да је српска писменост насталa на источно-јужнословенској дијалекатској бази,који укључује и фонолошки инвентар.
Односно, јер знамо да је црквенословенски језик широка културна појава између 9. и 14. века, не мислиш ваљда да он није утицао на српски народни језик?
Можеш ли ми рећи које су ове охридске и прелавске подлоге?

Pogledajte prilog 1469867
Dabome, još da se nije izgovaralo ć i đ kad se čita za tadašnje široke narodne mase potpuno neopterećene obrazovanjem.
 
Виктор Савић ј у овом чланку који си поставио заправо каже да је српска писменост насталa на источно-јужнословенској дијалекатској бази,који укључује и фонолошки инвентар.
Односно, јер знамо да је црквенословенски језик широка културна појава између 9. и 14. века, не мислиш ваљда да он није утицао на српски народни језик?
Можеш ли ми рећи које су ове охридске и прелавске подлоге?

Pogledajte prilog 1469867
Na čemu god da je nastala pismenost jezik se od samov početka dovoljno razlikovao da začas ustanoviš ko je odakle: nema nikakvih tragova da je Simeon pustošio i po Bugarskoj kao u Srbiji: međuetnički obračuni su zabeleženi i u izolovanim društvima na daleko nižem stupnju društvenog razvoja nego što su bile Srbija i Bugarska tada.
 
Kako to “nije postojao narodni jezik”? Kojim jezikom su u ta vremena govorili Srbi? Pokušavaš da kažeš da su svi bili pismeni kao Sveti Sava?
Ето малициозности "Casual-a", моју изјаву да се у 12-13 веку српско писмо углавном заснивало на старословенском језику, искривио си тако да као да сам рекао да није било народног језика. Поврх тога, укључили су се и „стручњаци“ да ме критикују што не знам о чему причам и тако даље. Добро прочитајте шта сам рекао - ево ћу то резимирати. Оно што сам рекао је да се разликовање штокавских говора почиње уочавати крајем 12. и почетком 13. века из писаних споменика. Али они нису на народном језику, већ су писани на српскословенском језику.
 
Na čemu god da je nastala pismenost jezik se od samov početka dovoljno razlikovao da začas ustanoviš ko je odakle: nema nikakvih tragova da je Simeon pustošio i po Bugarskoj kao u Srbiji: međuetnički obračuni su zabeleženi i u izolovanim društvima na daleko nižem stupnju društvenog razvoja nego što su bile Srbija i Bugarska tada.
Нису се нарочито разликовао до 10. века, чак ни фонолошки – да је било другачије – старословенски се не би проширио све до Русије, која је чак друга словенска језичка група. Престани да причаш глупости и прочитај Савића који си сам изабрао да објавиш овде.
 
Нису се нарочито разликовао до 10. века, чак ни фонолошки – да је било другачије – старословенски се не би проширио све до Русије, која је чак друга словенска језичка група. Престани да причаш глупости и прочитај Савића који си сам изабрао да објавиш овде.
Ne naročito aki sasvim dovoljno da se od samog početka pojave različite redakcije: razlike su bile dijalekatske a od X veka (pad jerova) se akumuliralo dovoljno razlika da je počelo razdvajanje opšteslovenskog na različite jezike.
 
Ne naročito aki sasvim dovoljno da se od samog početka pojave različite redakcije: razlike su bile dijalekatske a od X veka (pad jerova) se akumuliralo dovoljno razlika da je počelo razdvajanje opšteslovenskog na različite jezike.
Редукција јерова уопште није завршила у 10 веку, и односила се на целу јужнословенску групу, тако да то није одлика; ово мешаш са вокализацијом јаких полугласника, али то је процес који е наставило и у 13. веку.
 
Poslednja izmena:
Dabome, još da se nije izgovaralo ć i đ kad se čita za tadašnje široke narodne mase potpuno neopterećene obrazovanjem.
Па, ево дојдосмо до суштине, имамo један од најјачих фонолошких маркера (бугарско-македонских) управо у раном српскословенском језику.
 
Poluglasovi su se po izgovoru izjednačili i u srpskoj i bugarskoj redakciji staroslovenskog već u 11. veku i ne može pirotski da prođe nikakav zapadnojužnoslovenski razvoj kad refleks mekog Ь se ne podudara sa njegovim refleksom u srpskohrvstskom. Ь u pirotskom zamenjen je sa Ъ, dok je u srpskom zamenjen sa A. Srpski: svétac; bugarski svetéc, a pirotski svetъc.
Da je pirotski poluglas prošao zapadnojužnoslovenski razvoj je samo pretpostavka koju ne možeš dokazati jer je pirotski imao svoj nezavisni razvoj i nije se razvio iz srpskog nego iz staroslovenskog. Kada će te vi Ljotićevci shvatiti da srpska lingvistika nije merodavna, niti prihvaćena u okvirima svetske nauke jer je obojena nacionalizmom i neobjektivnošću? Da je Srbija okupirala i Sofiju danas bi SANU tvrdila da je sofijski govor zapravo srpski dijalekat.
:hahaha: :rotf:
 
Poluglasovi su se po izgovoru izjednačili i u srpskoj i bugarskoj redakciji staroslovenskog već u 11. veku i ne može pirotski da prođe nikakav zapadnojužnoslovenski razvoj kad refleks mekog Ь se ne podudara sa njegovim refleksom u srpskohrvstskom. Ь u pirotskom zamenjen je sa Ъ, dok je u srpskom zamenjen sa A. Srpski: svétac; bugarski svetéc, a pirotski svetъc.
Da je pirotski poluglas prošao zapadnojužnoslovenski razvoj je samo pretpostavka koju ne možeš dokazati jer je pirotski imao svoj nezavisni razvoj i nije se razvio iz srpskog nego iz staroslovenskog. Kada će te vi Ljotićevci shvatiti da srpska lingvistika nije merodavna, niti prihvaćena u okvirima svetske nauke jer je obojena nacionalizmom i neobjektivnošću? Da je Srbija okupirala i Sofiju danas bi SANU tvrdila da je sofijski govor zapravo srpski dijalekat.
Uzorak starog srpskog jezika - najarhajičniji srpski starištokavski govori koje uporno svojatate, upravo pomenuti Timočko-lužnički još uvek čuvaju veliki broj karakterističnih osobina starog srpskog jezika.

Zapaziti poluglas, da ’l‘ na kraju reči nije prešlo u o, morfološke oblike kao pojde (stanje pre nego što je metateza likvida dala oblik ‘pođe’ - zamenom mesta j i d i jotovanjem u đ), kao i da se još čuva vokalno l.

Ceo niz navedenih reči, kao što su naučil, rekьl/rek’l (rekao), jedьn/jed’n, lьže/l’že, pojde se i danas koristi u istovetnom obliku u lužničkom poddijalektu.

Sanstefanske teorije o tzv. “u-govorima” su samo dokaz neograničenih bugarskih teritorijalnih ambicija prema susedima.

3838D35C-29D9-462A-A59A-41599A6B12C4.png


@Gedeon @ИгарЈ @Сребрена @Mrkalj @Boris T @хан Ацо
 
Poslednja izmena:
Демантује у део у којем сте бугарску државу пренаглашио као чисто етничку формацију, а не државну заједницу крајем 10. века. Извори тачно кажу да су Бугари тада били сви становници територије Бугарске, а не само прабугари.
Državna zajednica krajem X veka? Neko ko konstruiše i iznosi takve teorije mogao bi i da postavi i koncepciju Osmanlijske carevine kao državne zajednice. :lol:
 
Искрено не знам зашто ово питање постављате од јуче, јер оно није толико важно у контексту Самуиловог царства.
Али да будем поштен, ево мог одговора!
Од папе.
Према Рансиману, Самуил је потврду царске титуле добио од папе Бенедикта VII током сукоба између Отон II и Византије 981/982.
Немам ни најмањег разлога да сумњам у оно што је Рaнсиман рекао.
Samuilo je bio bugarski car onoliko koliko i nemački carevi Svetog Rimskog Carstva rimski carevi: nije bilo ni jedne druge etablirane i priznate carske titule kojom bi se okitio.
 
Моје питање је било директно али изгледа да ниси схватио.
Питао сам на коју то царску титулу је Самуило требао да се позове осим на бугарску?
Византијско царство има континуитет наслеђивања престола какав Самуилово није имало.
Isto kao što je i Nemačka bila Sveto Rimsko Carstvo.
 
Па, ево дојдосмо до суштине, имамo један од најјачих фонолошких маркера (бугарско-македонских) управо у раном српскословенском језику.
Dojdem je oblik prisutan u starom srpskom pre nego što je metateza likvida dala oblik dođem.

Ko ne htedne verovati može ovde pročitati:

0891D1B3-9EC6-4EE5-9890-5A3393051B89.png
 
Uzorak starog srpskog jezika - najarhajičniji srpski starištokavski govori koje uporno svojatate, upravo pomenuti Timočko-lužnički još uvek čuvaju veliki broj karakterističnih osobina starog srpskog jezika.

Zapaziti poluglas, da ’l‘ na kraju reči nije prešlo u o, morfološke oblike kao pojde (stanje pre nego što je metateza likvida dala oblik ‘pođe’ - zamenom mesta j i d i jotovanjem u đ), kao i da se još čuva vokalno l.

Ceo niz navedenih reči, kao što su naučil, rekьl/rek’l (rekao), jedьn/jed’n, lьže/l’že, pojde se i danas koristi u istovetnom obliku u lužničkom poddijalektu.

Sanstefanske teorije o tzv. “u-govorima” su samo dokaz neograničenih bugarskih teritorijalnih ambicija prema susedima.

Pogledajte prilog 1469881

@Gedeon @ИгарЈ @Сребрена @Mrkalj @Boris T @хан Ацо
Koji je ovo jezik?
 
Да, заиста, овде има народних штокавских обележја, али то не чини повељу написану чистим народним језиком, већ првим документом у коме су ове фонетcке ознаке приметне.
Има, јер је у потпуности написана на народном језику без елемената старословенског језика.

Оснивачка хиландарска повеља писана је на српскословенском, но један њен део написан је на вернакулару.
Као што је познато, два српска језичка система, књижевни и народни, до краја 12. века фонолошки су се поклапала и нису се посебно разликовала од општих књижевних норми Охридске архиепископије.
Такође, најстарија епиграфска грађа (XI–XIII век), указјуе да je књижевни језик доминрао над народним.
Откриваш топлу воду што се тиче диглосије у Срба у средњем веку.
Тврдња о фонолошком "поклапању" српскословенскога и народнога језика до краја 12. века никако није тачна.

Du9VtlL.jpg

3IZn9Y6.jpeg

Павле Ивић - О језику у списима светога Саве, Зборник Сава Немањић, Свети Сава - Историја и предање, САНУ, Београд 1979, 1679-170
 
Poslednja izmena:

Back
Top