Историја Бугара

ИгарЈ:
Ја му лепо велим да маши и не разуме, а он не схвата ни то.
Kliknite za proširenje...
Nije teč o neshvatanju: to je metodologija mainstream bugarske filologije i istoriografije za “dokazivanje” onih “bugarskih korena jezika”.

Počinje se sa preimenovanjem staroslovenskog u “starobugarski”, pa se onda krene sa dokazivanjem da se u Srbiji, Bosni i u čakavskom delu Hrvatske govorilo (ili bar pisalo) “na bugarskom jeziku”. U korenu toga je “naučno dokazivanje” bugarskog “prava” na Makedoniju i “sanstefanske” granice. Ohridsku redakciju proglašavaju za “zapadni (staro)bugarski”.

Slično tome, zahvaljujući terminologiji (korišćenju istog naziva Bugari za savremene Bugare i onogurske Turke Bulgare postigli su i da se u Bugarskoj uopšte ne pravi razlika između Aaparuhovoh Onogura koji su podjarmili Slovene u savremenoj Bugarskoj i savremenih Bugara.

Njegovi stavovi su samo posledica smišljenog i proračunatog korišćenja naziva “starobugarski jezik” za staroslovenski - time se sistematski kod generacija Bugara stvara neverovatno prenaduvana predstava o njihovom značaju kroz istoriju.
 
Boris T:
Где је сведочан овај "народни језик" пре 13. века, у којим рукописима на ком језику?
Ма, не срамоти се Игоре, ионако немам високо мишљење о теби. Наравно да је постојао и народни језик, али он није био посведочен пре појаве старословенског језика. Пошто моравска редакција одражава солунске говоре, они су први јужнословенски говори за које постоје подаци из 9. века. Срамота.
Kliknite za proširenje...
Нешто си криво разумео и сада се, поново, расправљаш с оним што мислиш да други пишу и потпуно машиш предмет разговора.
 
Boris T:
Где је сведочан овај "народни језик" пре 13. века, у којим рукописима на ком језику?
Ма, не срамоти се Игоре, ионако немам високо мишљење о теби. Наравно да је постојао и народни језик, али он није био посведочен пре појаве старословенског језика. Пошто моравска редакција одражава солунске говоре, они су први јужнословенски говори за које постоје подаци из 9. века. Срамота.
Kliknite za proširenje...
U tome što Bugarima treba prevodilac za srpski jezik.

Q. E. D.
 
ИгарЈ:
Нешто си криво разумео и сада се, поново, расправљаш с оним што мислиш да други пишу и потпуно машиш предмет разговора.
Kliknite za proširenje...
Не, знаш добро на шта мислим . Овај коментар ми је познат од раније. Ништа ново.
Мислим да је мој разговор са тобом завршен.
 
Кратак преглед српског књижевног језика:
https://www.politika.rs/sr/clanak/340746/Srpski-jezik-kroz-istoriju
Нешто заједничко за Србе и Бугаре код изговора црквенословенског је шт за щ. Под утицајем руске редакције код нас се уобичајило да се изговара шч за щ, а очито је да је пре руског утицаја се изговарало са шт. Кад читам црквенословенски текст са шт, звучи далеко природније за српско ухо.
Пример:
Достојно јест јако воистину, блажити Тја Богородицу. Присноблаженују и пренепорочнују и Матер Бога нашего. Честњејшују херувим и славњејшују без сравњенија серафим, без истљенија Бога Слова рождшују, суШТују Богородицу Тја величајем.

Лепше звучи него сушчују. Руси то шч мекше изговарају.
 
Casual Observer:
U tome što Bugarima treba prevodilac za srpski jezik.

Q. E. D.
Kliknite za proširenje...
Не, докажи да је у 7 веку, како тврдиш, постојао штокавски дијалекат са морфонолошким обележјима, који су касније посведочени у раним писаним споменицима на "народном језику". И не заборави да ово објасниш свом истомишљенику.
 
Трагови српског народног језика у повељи Кулина бана:
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Повеља_Кулина_бана
У име Оца и Сина и Светога духа; ја бан босански Кулин присезају тебје кнеже Крвашу;
и всјем грађам дубровчам прави пријатељ бити вама од селје и до вјека и прав гои држати с вами;
и праву вјеру доколе сам жив; вси дубровчане кире ходе по мојему владанију тргујуће годје си кто хоке;
кријевати годје си кто мине; правов вјеров и правим срдцем; држати је без всакое зледи;
развје што ми кто да својев вољов поклон; и да им не буде од мојих часников силе;
и доколје у мне буду дати им савјет и помоћ какоре и себје коликоре моге;
без всега злога примисла; тако ми Боже помагаи и сије свето евангелие.
Ја Радоје; дијак бан писах сију книгу повелов банов; од рождества Христова тисућа и сто и осамдесет и девет љет;
мјесеца августа у двадесет и девети дењ; усјеченије главе Иована Крститела.

Превод:
У име Оца и Сина и Светог духа. Ја, босански бан Кулин, обећавам Теби кнеже Крвошу и свим грађанима Дубровчанима да ћу вам бити прави пријатељ од сада па до века. Држаћу са вама правду и право поверење докле год будем жив. Сви Дубровчани који ходају где ја владам могу трговати где год хоће и кретати се где год желе, с правим поверењем и правим срцем без било какве обавезе, осим ако ми ко подари поклон по својој вољи. И да им моји часници не чине никакво насиље.
И све док су у мојој држави даваћу им помоћ као себи колико се може без икакве зле примисли; тако ми Бог помогао и ово свето еванђеље.
Ја, Радоје банов писар, написах ову књигу банове повеље од рођења Христова хиљаду и сто осамдесет и девете године, месеца августа у двадесет и девети дан, (на празник) усековања главе Јована Крститеља.
 
Boris T:
Не, докажи да је у 7 веку, како тврдиш, постојао штокавски дијалекат са морфонолошким обележјима, који су касније посведочени у раним писаним споменицима на "народном језику". И не заборави да ово објасниш свом истомишљенику.
Kliknite za proširenje...
Bolje reci ti nama kada je Volga-Bolgarija prešla s onogurskog na tatarski jezik.
 
Casual Observer:
U tome što Bugarima treba prevodilac za srpski jezik.

Q. E. D.
Kliknite za proširenje...
Рани књижевни текстови су делимично вештачки и унифицирани, нису они транскрипција народног језика. Да ли је ово претешко разумети? Текстови на живом народном језику долазе много касније у 17. веку у сасвим другим околностима.
 
Gedeon:
Кратак преглед српског књижевног језика:
https://www.politika.rs/sr/clanak/340746/Srpski-jezik-kroz-istoriju
Нешто заједничко за Србе и Бугаре код изговора црквенословенског је шт за щ. Под утицајем руске редакције код нас се уобичајило да се изговара шч за щ, а очито је да је пре руског утицаја се изговарало са шт. Кад читам црквенословенски текст са шт, звучи далеко природније за српско ухо.
Пример:
Достојно јест јако воистину, блажити Тја Богородицу. Присноблаженују и пренепорочнују и Матер Бога нашего. Честњејшују херувим и славњејшују без сравњенија серафим, без истљенија Бога Слова рождшују, суШТују Богородицу Тја величајем.

Лепше звучи него сушчују. Руси то шч мекше изговарају.
Kliknite za proširenje...
U tom primeru je grupa ‘шт’ nastala od praslovenske suglasničke grupe ‘st’.

Jedino su relevantni primeri u kojima su praslovenski konsonanti ‘*tj’ i ‘*dj’ prešli u шт/жд ili ћ/ђ. Nije svaka grupa ‘шт’ nastala od *tj’.

U srpskom je ‘št‘ u reči opština na mestu nekadašnjeg ‘*tj’, jer je tacreč u srpski ušla iz crkvenoslovenskog/staroslovenskog. Štokavski je općina - hrvatski je u tome dosledniji od srpskog jer je bio znatno manje izložen uticaju staroslovenskog od srpskog.
 
Boris T:
Рани књижевни текстови су делимично вештачки и унифицирани, нису они транскрипција народног језика. Да ли је ово претешко разумети? Текстови на живом народном језику долазе много касније у 17. веку у сасвим другим околностима.
Kliknite za proširenje...
To je upravo suština rasprave, najzad smo došli i do toga.
 
Boris T:
Где је сведочан овај "народни језик" пре 13. века, у којим рукописима на ком језику?
Ма, не срамоти се Игоре, ионако немам високо мишљење о теби. Наравно да је постојао и народни језик, али он није био посведочен пре појаве старословенског језика. Пошто моравска редакција одражава солунске говоре, они су први јужнословенски говори за које постоје подаци из 9. века. Срамота.
Kliknite za proširenje...
Starosrpski, zapadnojužnoslovenski i istočnojužnoslovenski: fonetski markeri.

1AEDEBDA-30CB-462F-AB4C-8F1AAFD1B95E.png
 
Свети Николај Велимировић који је писао за цара Јустинијана да је Србин из Скопља по имену Управда не наводи изворе за то. Такође је написао да Срби имају пуно старију и славнију историју него што се мисли. Касније до истих закључака долази Јован Деретић (знам да су му се многи смејали и осуђивали га, али како то зна бити са некима тек доста после њихове смрти буду признати). А шта су Срби некада мислили о томе где све живе Срби. Ево шта Сима Лазић Лукин у "Србобрану", новинама загребачких Срба 1894. пише где све живе Срби:
"Срби данас живе: у краљевини Србији, кнежевини Црној Гори, сјеверној Арбанији, Старој Србији, Маћедонији, Босни, Херцеговини, Боки Которској, Далмацији, Хрватској (Банија, Лика, Крбава и Приморје), па у Славонији, Сријему, Барањи, Бачкој, Банату и у западном дијелу кнежевине Блгарије до ријеке Искра, а отуд на југ преко планине Рила до ријеке Месте и дуж Бистрице и Струме у Маћедонији."
 
Gedeon:
Свети Николај Велимировић који је писао за цара Јустинијана да је Србин из Скопља по имену Управда не наводи изворе за то. Такође је написао да Срби имају пуно старију и славнију историју него што се мисли. Касније до истих закључака долази Јован Деретић (знам да су му се многи смејали и осуђивали га, али како то зна бити са некима тек доста после њихове смрти буду признати). А шта су Срби некада мислили о томе где све живе Срби. Ево шта Сима Лазић Лукин у "Србобрану", новинама загребачких Срба 1894. пише где све живе Срби:
"Срби данас живе: у краљевини Србији, кнежевини Црној Гори, сјеверној Арбанији, Старој Србији, Маћедонији, Босни, Херцеговини, Боки Которској, Далмацији, Хрватској (Банија, Лика, Крбава и Приморје), па у Славонији, Сријему, Барањи, Бачкој, Банату и у западном дијелу кнежевине Блгарије до ријеке Искра, а отуд на југ преко планине Рила до ријеке Месте и дуж Бистрице и Струме у Маћедонији."
Kliknite za proširenje...
Писање Србина из прошлости где све живе Срби. Још кад се томе дода свети Јован Рилски у Стихири Србима светитељима све се коцкице слажу.
 
Casual Observer:
To što bugarska filologija i istoriografija imaju izbiljnih problema sa grandomanijom je vaš problem.
Kliknite za proširenje...
Још чекам да докажеш постојање архаичног штокавског дијалекта у 7 веку? Можда је остао неки писани споменик?

Frontiersman:
Igor ti je sve naveo već, ali ti ko po običaju samo sebe slušaš i praviš se lud kad ti neko nešto kaže.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Charter_of_Ban_Kulin
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Charter_of_Hilandar
Kliknite za proširenje...
Ово је будалаштина из викепдја. Уопште не можеш ни разумити шта је књижевни језик, а шта народни језик у контексту раног средњег века, нити како један утиче на други.
Под народним језиком вероватно мислиш на неке фонетске посебности, јер је предложак (морфологија, лексика, ортографија) aпсолутно свих писаних споменика на словенском језику између 9. и 13. века. источно-јужнословенски (Климентовкси корпус или Метдоиjeв копрпус). Да, заиста, овде има народних штокавских обележја, али то не чини повељу написану чистим народним језиком, већ првим документом у коме су ове фонетcке ознаке приметне.
Као што је познато, два српска језичка система, књижевни и народни, до краја 12. века фонолошки су се поклапала и нису се посебно разликовала од општих књижевних норми Охридске архиепископије.
Такође, најстарија епиграфска грађа (XI–XIII век), указјуе да je књижевни језик доминрао над народним.
 
Poslednja izmena:
Boris T:
Ово је будалаштина из викепдја. Уопште не можеш ни разумити шта је књижевни језик, а шта народни језик у контексту раног средњег века, нити како један утиче на други.
Kliknite za proširenje...
Za tebe je sve budaleština što se protivi tvojim uvjerenjima. Ovo se kod nas uči od osnovne škole. Nije Vikipedija mimo svijeta, već si to ti.

https://www.rts.rs/lat/magazin/nauka/4075688/povelja-kulina-bana.html
 
Gedeon:
Повеља Кулина бана из 1189. је доказ штокавштине у 12. веку а вероватно је постојала у народним говорима и пре.
Kliknite za proširenje...
Можда је постојао, али немамо писаних извора. Дакле, за историографију није битно нешто за шта нема извора.Овде се сусрећемо са веома тешком индоктринацијом, која има за циљ да докаже да је српски језик био самосталан и независан и пре 9. века, а готово сигурно да је за њега општи процеси развоја старословенског језика нису важили. Дакле, знамо само да је стварањем старословенског језика 863. године започео процес који је касније довео до разних редакција које су биле засноване на фонолошким разликама, али са заједничком морфолошком и лексичком основом источно-јужнословенског порекла.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Istorija Semafora
Odgovora
6
Pregleda
244
Black_star
Black_star

Back
Top