Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 89.430
Ovo su već nacionalističke deluzije.
-
- Popularno:
- Cetnici na Sremskom frontu
- Srpski studiji u čudnom ozračju
- Koja je svrha kupati se ako nikad nećeš...
- Da li Novom Sadu zaista treba još 11...
- Dužina polnog odnosa u kilometrima
- Grčka, prva u EU, sprema se da uvede...
- Zvocanje od sat vremena za...
- Indija prestaje da kupuje rusku naftu?
- Država već ima uredbu za slučaj prekida...
- Plazma keks se proizvodi u Nigeriji
Историја Бугара
- Začetnik teme Lamasu
- Datum pokretanja
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 89.430
A zbog čega se ns temi dozvoljava velikobugarsko šarlatanstvo?
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 89.430
@хан Ацо, kad si več tu, reci: šta podrazumevaš pod tim “bugarskim etničkim oblicima”? Svi govori Srbije pripadaju zapadnoj podgrupi južnoslovenskih jezika, fonetika kaže da je to slučaj i sa tranzicionim bugarskim dijalektom. Da li znaš gde je čak izoglosa ć/št i žd/đ (nastalih od praslovenskih *tj’ i *dj’). Da li znaš gde je Jatova granica? Po kom to osnovu “etnička teritorija”?
Na osnovu čega to tvrdiš? Na osnovu velikobugarskih sansefanskih imperijalnih snova i neograničenih želja za teritorijalnim dobicima naroda koji nije jedan metak ispalio da bi se oslobodio nego očekivao da mu Rusi poklone?
Turci kažu da je celokupna Bugarska na turskoj etničkoj teritoriji. Šta ćemo sa tim? Beograd baš nikada nije bio “bugarski”, ma uopšte. To vas lažu i predaju vam mitologiju umesto istorije, kao i ono o “bugarskim državama” pre 1878/1908. Rumuni te kanate nazivaju Vlaška južno od Dunava, a bugarski istoričari pominju neka vlaško-bugarska carstva.
Shvati da u tom periodu nije bilo nikakvih bugarskih “država”.
Poslednja izmena:
хан Ацо
Veoma poznat
- Poruka
- 11.292
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 89.430
Koliko je ono Bugarska bila pod osmanlijskom okupacijom? Neki odatle izvlače i zaključak da su Sofija, Plovdiv i Varna tuski gradovi.
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 89.430
Bugarska najskorija prošlost: ‘Velika ekskurzija’, najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata, masovno proterivanje Pomaka i Turaka iz Bugarske neposredno pre pada komunizma:
The "Big Excursion" (Bulgarian: Голямата екскурзия, romanized: Goliamata Ekskurziya) also known as the 1989 migration (Turkish: 1989 Göçü) or Big Migration (Turkish: Büyük Göç) was the ethnic cleansing of Bulgarian Muslims by the Communist government of the People's Republic of Bulgaria. Between May and August 1989, 360,000 Bulgarian Muslims crossed the border into Turkey.[2] In late December 1989, a month after the resignation of General Secretary Todor Zhivkov, the "Big Excursion" came to a genuine end, with the new government promising to restore the rights of Bulgarian Muslims.[3] By the end of 1990, around 150,000 Bulgarian Muslims had returned from abroad.[4]
While the "Big Excursion" is sometimes alleged to have been a case of voluntary mass-migration,[citation needed] it has been widely recognized as ethnic cleansing, including by the democratic government of now-EU-member Bulgaria in 2012.[5] Though the Excursion is not as widely remembered in the West as the subsequent Bosnian genocide and expulsion (and subsequent return) of Kosovar Albanians in neighboring Yugoslavia,[citation needed] as of 1989 it was the largest case of ethnic cleansing[6] in Europe since the expulsion of Germans living east of the Oder-Neisse line between 1944 and 1950.
https://en.wikipedia.org/wiki/Big_Excursion
@Gledston @Boris T
The "Big Excursion" (Bulgarian: Голямата екскурзия, romanized: Goliamata Ekskurziya) also known as the 1989 migration (Turkish: 1989 Göçü) or Big Migration (Turkish: Büyük Göç) was the ethnic cleansing of Bulgarian Muslims by the Communist government of the People's Republic of Bulgaria. Between May and August 1989, 360,000 Bulgarian Muslims crossed the border into Turkey.[2] In late December 1989, a month after the resignation of General Secretary Todor Zhivkov, the "Big Excursion" came to a genuine end, with the new government promising to restore the rights of Bulgarian Muslims.[3] By the end of 1990, around 150,000 Bulgarian Muslims had returned from abroad.[4]
While the "Big Excursion" is sometimes alleged to have been a case of voluntary mass-migration,[citation needed] it has been widely recognized as ethnic cleansing, including by the democratic government of now-EU-member Bulgaria in 2012.[5] Though the Excursion is not as widely remembered in the West as the subsequent Bosnian genocide and expulsion (and subsequent return) of Kosovar Albanians in neighboring Yugoslavia,[citation needed] as of 1989 it was the largest case of ethnic cleansing[6] in Europe since the expulsion of Germans living east of the Oder-Neisse line between 1944 and 1950.
https://en.wikipedia.org/wiki/Big_Excursion
@Gledston @Boris T
Poslednja izmena:
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 89.430
Uvod u članak o prisilnoj asimilaciji u Bugarskoj u XXI veku, ceo članak se nalazi na sajtu Pulicerovog projekta, link na kraju teksta:
What makes you who you are? Is it your name? Your God? The words you say? The land of your ancestors? What would be left if someone took all of these away?
To secure better control over its population, Bulgaria’s communist regime carried out a forced assimilation campaign in 1984. Hundreds of thousands of Muslim citizens were made to change their names to Slavic ones, abandon their religion, and stop speaking their native Ottoman Turkish dialect.
Today, in the shelter of the pine forests of the Rhodope mountains, far from the country’s main road artery, small communities are relentlessly holding on to their complex identities. Dirt roads weave through the mountains, linking village to village, lacking a hospital, a school, a police department, but each housing at least one small mosque.
Filmmaker Michaela Vatcheva was born to a family who, like most Turkish families in the big city, assimilated to survive. Thirty-five years after the ethnic cleansing campaign, Vatcheva follows in the footsteps of her ancestors into the Rhodope mountains wondering how and when being both an ethnic Turk and a Bulgarian citizen became an irreconcilable conflict. After all, the country was built on the remains of the Ottoman Empire.
The elders of a village called Sredsko still remember her great grandfather, a member of the last generation of Bulgarian Turks to freely celebrate their identity. A teacher in a Turkish school and hodja (Muslim religious leader), grandpa Mustafa loved Bulgaria, the land of his ancestors.
Framing Bulgaria as a nation-state was at the heart of the authoritarian regime’s propaganda. They used this narrative to justify their attacks on their Muslim citizens. But decades after the fall of the regime, Vatcheva discovers that the pressure to assimilate or leave is ever present, and othering Muslim minorities remains embedded in the fabric of Bulgarian life. What price is the community of Sredsko paying to hold space for their allegedly conflicting sentiments? And are the youth willing to continue carrying the burden? Is Sredsko a refuge for Bulgarian Turks or a prison?
https://pulitzercenter.org/projects/resisting-forced-assimilation-bulgarian-turks
What makes you who you are? Is it your name? Your God? The words you say? The land of your ancestors? What would be left if someone took all of these away?
To secure better control over its population, Bulgaria’s communist regime carried out a forced assimilation campaign in 1984. Hundreds of thousands of Muslim citizens were made to change their names to Slavic ones, abandon their religion, and stop speaking their native Ottoman Turkish dialect.
Today, in the shelter of the pine forests of the Rhodope mountains, far from the country’s main road artery, small communities are relentlessly holding on to their complex identities. Dirt roads weave through the mountains, linking village to village, lacking a hospital, a school, a police department, but each housing at least one small mosque.
Filmmaker Michaela Vatcheva was born to a family who, like most Turkish families in the big city, assimilated to survive. Thirty-five years after the ethnic cleansing campaign, Vatcheva follows in the footsteps of her ancestors into the Rhodope mountains wondering how and when being both an ethnic Turk and a Bulgarian citizen became an irreconcilable conflict. After all, the country was built on the remains of the Ottoman Empire.
The elders of a village called Sredsko still remember her great grandfather, a member of the last generation of Bulgarian Turks to freely celebrate their identity. A teacher in a Turkish school and hodja (Muslim religious leader), grandpa Mustafa loved Bulgaria, the land of his ancestors.
Framing Bulgaria as a nation-state was at the heart of the authoritarian regime’s propaganda. They used this narrative to justify their attacks on their Muslim citizens. But decades after the fall of the regime, Vatcheva discovers that the pressure to assimilate or leave is ever present, and othering Muslim minorities remains embedded in the fabric of Bulgarian life. What price is the community of Sredsko paying to hold space for their allegedly conflicting sentiments? And are the youth willing to continue carrying the burden? Is Sredsko a refuge for Bulgarian Turks or a prison?
https://pulitzercenter.org/projects/resisting-forced-assimilation-bulgarian-turks
хан Ацо
Veoma poznat
- Poruka
- 11.292
ИЗВЕШТАЈ међусавезничке комисије, одређене да констатује
све повреде, Хашке конференције, и међународног права, учињене од Бугара у заузетој Србији од 1915—1918. године
Љ. Стојановић, А. Бонасије, П. Гавриловић, X. Б. Мен, С. Јовановић
Београд, штампано у Државној штампарији 1919
https://velikirat.nb.rs/items/show/6182
Poslednja izmena od moderatora:
хан Ацо
Veoma poznat
- Poruka
- 11.292
Браво модератора,браво момци
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 89.430
Kako lekcije iz nacionalne mitologije utiču na percepciju stvarnosti:Браво модератора,браво момци
Bulgaria, since both its ancient and modern beginnings, has been invariably a multiethnic, mainly Slavic and Turkic, polity. School textbooks in Bulgaria lavish much attention on the ancient Bulgars, who in the Middle Ages founded several Bulgarias from the Volga to Italy, including the surviving one in the Balkans. However, the teaching materials employed in Bulgarian schools prefer to dub these Turkic-speaking Bulgars as “Bulgarians” (or sometimes “Proto-Bulgarians”), so that in Bulgarian vocabulary no distinction is maintained between Turkic Bulgars and Slavophone Bulgarians. In the Bulgarian language the same term “Bulgarians” (Българи Bılgari) is used for referring to these two different ethnic groups, thus suggesting – falsely – full historic and demographic continuity between both. Unsurprisingly after this kind of mis-education, most Bulgarians now see the ancient Bulgars as their “Slavic-speaking ancestors”.
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 89.430
- Poruka
- 30.535
Занима ме да ли су ово помињали Бугари Анрију Позију када је оно петнаестак година по рату гостовао код њих у Софији!
Leptir_NL
Aktivan član
- Poruka
- 1.279
хан Ацо
Veoma poznat
- Poruka
- 11.292
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 89.430
Nisu, čovek bio zauzet punjenjem svojih džepova.
Boris T
Poznat
- Poruka
- 7.233
Занимљиво је да је Једренски мир, који је заправо дао аутономију Србима, међутим, продужио страдање Бугара.
Мало људи зна да су 1829. године руске трупе, којима је у почетку командовао Лудвиг Адолф Витгенщайн, а затим Ханс фон Дибич, Фридрих Гејсмар и два адмирала Лудвиг Гејден и Алексис Грејг (сва руска имена), дефакто заузеле целу територију данашње Бугарске од Софије до Варне и Хаскова. Као гест добре воље, Николај I је вратио Османлијама апсолутно све бугарске земље. Ово пише у тачки 2 уговора... Излишно је спомињати да је по одласку руских трупа хришћанско становништво у Бугарској било подвргнуто погромима и десетине хиљада Бугара побегло у данашњу Молдавију и јужну Украјину.
А неко је причао о руском пројекту „Бугарска“...
Мало људи зна да су 1829. године руске трупе, којима је у почетку командовао Лудвиг Адолф Витгенщайн, а затим Ханс фон Дибич, Фридрих Гејсмар и два адмирала Лудвиг Гејден и Алексис Грејг (сва руска имена), дефакто заузеле целу територију данашње Бугарске од Софије до Варне и Хаскова. Као гест добре воље, Николај I је вратио Османлијама апсолутно све бугарске земље. Ово пише у тачки 2 уговора... Излишно је спомињати да је по одласку руских трупа хришћанско становништво у Бугарској било подвргнуто погромима и десетине хиљада Бугара побегло у данашњу Молдавију и јужну Украјину.
А неко је причао о руском пројекту „Бугарска“...
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 89.430
Trijumfalna kapija u Moskvi, podignuta u znak pobede nad Osmanlijama. Poraženo Otomansko carstvo je u Jedrenu prinuđeno na trajno odstupanje i sa teritorija južno od Save i Dunava.
a) Rusija je od vremena Petra Velikog politička nacija u kojoj su pored Rusa veoma zapaženu ulogu igrali baltički Nemci.
b) Mirom u Adrianopolisu (Jedrenskim mirom) Srbija je i zbog protivljenja Austrije i zapadnih sila uplašenih Francuskom revolucijom dobila samo autonomiju, tj suštinsku ali ne i formalnu nezavisnost, bez obzira na to što su Srbi (za razliku od Grka koji su dobili i formalno nezavisnu državu 1830.) naneli seriju teških poraza Osmanlijama i sami se oslobodili, za razliku od naših suseda Bugara, Hrvata i ostalih, koje su od Turske i Austrije oslobađali Rusi i Srbi - a jedino su malobrojni Makedonci stvarno bili u situaciji da objektivno nisu imali snage da sami zbace osmanlijski jaram: poređenjem broja hrišćana naspram muslimana u Bugarskoj i Makedoniji može se ustanoviti da su znatno brojniji Bugari imali daleko više izgleda na uspeh, ali nije bilo skoro nikavpg organizovanog otpora, heteristi i revolucionari su svojim idejama čak i odbijali od sebe konzervativnije i slovenske delove hrišćanske populacije.
c) Jedrenskim mirom Srbija je dobila samo šest novih okruga i tursko formalno priznanje postojećeg stanja. Za razliku od na primer Bugarske, koja je 1878. prosto stvorena dekretom.
d) Da li je ovaj post samo uvod u još jednu tiradu o rusko-srpskim anti-bugarskim zaverama? O kakvim je to “bugarskim zemljama” na teritoriji Osmanlijske carevine reč? Da li uopšte može biti govora o bugarskim teritorijama u periodu pre uspostavljanja savremene Bugarske i formiranja bugarske nacije? Činjenica je da bugarska istoriografija svesno prećutkuje činjenicu da su govornici slovenskog bugarskog jezika postali većina na teritoriji Republike Bugarske tek posle ruske pobede nad Otomanskom Carevinom 1878. Pre toga su slovenski Bugari bili samo relativna većina, i to ne na celokupnoj teritoriji savremene Bugarske.
Integralni tekst Jedrenskog mira:
https://www.vostlit.info/Texts/Dokumenty/Turk/XIX/1820-1840/Mir_adrianopol_1829/text.htm
Poslednja izmena:
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 89.430
Bugari prikloniše glavu i pred novim osvajačem predadoše se novoj sudbini, bez pomisli na kakav otpor.
Sada se negiraju i zasluge Rusa bez čije intervencije bi se Srbija na istoku graničila sa Turskom.
Boris T
Poznat
- Poruka
- 7.233
Иста земља као и тзв.српске земље, са том разликом што је постојала самостална бугарска држава и црква око 3 века пре српске? Конташ ?
Србија се није сама ослободила, а то је било јасно 1813, 1829. и касније 1878. године када су, захваљујући руском продору преко Балкана, Срби и Црногорци успели да потисну Турке. Ни Ниш ни јужноморавске земље нису могле бити ослобођене пре руске интервенције 1877. Међутим, по Берлинском уговору Србија је добила више него што је ико очекивао. Па то су основне ствари које сваки ученик петог разреда треба да зна. Све остало што кажеш је превише романтизовано разумевање и тумачење ових догађаја.
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 89.430
Strašni su to kompleksi, biti pod neprekidnom turskom okupacijom od Asparuha do Berlinskog kongresa: Onoguri Bulgari, Pečenjezi, Kumani, Oguzi. Mongoli. Seldžuci u Dobrudži i na kraju Osmanlije, uz par vlaških careva. I onda država koju su Rusi stvorili iz ničega, pa još neprekidna zavist prema Srbima što im je i ovo malo dopalo.
1878/1908., sve pte toga su fantazije naroda koji je živeo pod neprekidnim okuoacijama 1200 godina.
Boris T
Poznat
- Poruka
- 7.233
Ма мораш схватити да нема генетских народа и да сте ти и твоја баба из Видина производ синтезе између балканске популације. Овде нема чистих Словена, Монгола или било којих других генотипова. Ниси бољи, нити више "cловен" од било ког Бугарина или Македонца само зато што си рођен 200 км западно од Софије. Док ти то не уђе у главу, остаћеш овде само бескорисни трол.
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 89.430
Nemam u porodici baš babu iz Vidina nego hajduka iz sredine XIX veka, a Smederevo kao prestonica Despotovine je neosporno srpski grad.
Boris T
Poznat
- Poruka
- 7.233
Ма није баш из Видина – него из Видинског санџака.
Poslednja izmena:
ZabranjeniLegenda
Buduća legenda
- Poruka
- 35.796
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 89.430
Da je moj predak hteo da trpe tvoje “sandžake” ostao bi kod Osmanlija da čeka Ruse.
