Poruka
2.233
Nisi, i dalje ne kontam kako je katolik rođen u Sarajevu Hrvat :D
Пази, имао би једно тест питање. Није злонамерно и има поенту, а рећи ћу ти после твог одговора. Одговор мора да буде брз и искрен ( у смислу без гуглања, листања неке књиге и сл.).
Питање: Која је највећа слава у Босни и Херцеговини?
Наравно, уколико хоћеш искрено да одговориш, а није морање.
 
Poruka
20.455
Пази, имао би једно тест питање. Није злонамерно и има поенту, а рећи ћу ти после твог одговора. Одговор мора да буде брз и искрен ( у смислу без гуглања, листања неке књиге и сл.).
Питање: Која је највећа слава у Босни и Херцеговини?
Наравно, уколико хоћеш искрено да одговориш, а није морање.
Mislim da ti ne razumijem pitanje :)
Možda je zbilja do mene, mislim do moje "pameti".
Znam da je najčešća slava (bar najviše mojih prijatelja tada ima slavu) Sv. Nikola.
A ako si mislio na neko drugo slavlje, neki drugi praznik, jesi li?
 
Poruka
2.233
Mislim da ti ne razumijem pitanje :)
Možda je zbilja do mene, mislim do moje "pameti".
Znam da je najčešća slava (bar najviše mojih prijatelja tada ima slavu) Sv. Nikola.
A ako si mislio na neko drugo slavlje, neki drugi praznik, jesi li?
Не, није Свети Никола. Свети Стефан је. Код Срба уопште је највећа Свети Никола док је код Срба из Босне Свети Стефан.
Поента је колико људи у Босни познају сами себе, да не кажем оне друге.
 
Poruka
20.455
Не, није Свети Никола. Свети Стефан је. Код Срба уопште је највећа Свети Никола док је код Срба из Босне Свети Стефан.
Поента је колико људи у Босни познају сами себе, да не кажем оне друге.
Samo jednog drugara imam kojem je slava Sveti Stefan, a nije ti ok test pitanje, ne razumijem se baš u slave :)
 
Poruka
2.233
Samo jednog drugara imam kojem je slava Sveti Stefan, a nije ti ok test pitanje, ne razumijem se baš u slave :)
То је чисто био пример. Није поента у слави, већ колико се ви у Босни међусобно познајете и разумете (мислим на народе/народ).
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.781
To što sam Bošnjak, to je dar mojih predaka i moga naroda, to što sam Bosanac to je dar moje zemlje, a što sam musliman to je dar Allaha Uzvišenoga i sve troje sam na neki način u sebi zatekao.” N.I.
Није (ово болдовано). То би могао бити "дар предака" за припаднике овог колективитета који су рођени у овом миленијуму. Како је аутор цитата рођен 1940-е његови преци се нису народносно изјашњавали Бошњацима, као ни сам аутор јер све до 1993-е те националности (а на нашим просторима то је и народност) није било. Углавном су се изјашњавали национално Муслиманима.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.781
Pa po veroispovesti. Vera je odigrala ključnu ulogu u etničkom razgraničenju na ovim prostorima.
Да, кроз историју вјера јесте одиграла важну улогу у процесима, некад и народносној фрагментацији овдашњих колективитета.
Но то није одговор на питање форумашице
Њено питање није било шта је кроз историју одредило постојање данашњих националних корпуса, него како католик у Сарајеву може бити Хрват. Како понавља исто питање можемо закључити да се прави мутавом.

То које је вјере Сарајлија или становник било ког града, католик, православац, муслиман, или пак агностик је његова интимна ствар, Хрват је ако припада том националном корпусу, не може бити национално било шта друго, ма које вјере био, ма гдје битисао и одакле год му били коријени.
Људи од памтивјека имају потребу да се сврставају колективно у неке групе, по етничкој, политичкој, вјерској, завичајној, културолошкој и којој већ припадности и то је тако.
Код идентитета, имамо народносну, вјерску, територијалну (завичајну) и политичку (држављанство) припадност. Четири различлита идентитета која не треба никако бркати. Те ствари довршеним људима су јасне, не бркају те идентитете, недовршеним некад и није и лак су плијен пропаганде.

Када су у питању муслимани Босне и Херцеговине који се данас изјашњавају национално Бошњацима а колико јучер бејаху Муслимани, то преплитање и саплитање у потрази за идентитетом и куда даље, описао је велики Меша Селимовић
Најзамршенији људи на свету. Ни са ким историја није направила такву шалу као са нама. Стали смо на пола пута, забезекнути.
Не можемо више никуд. Отргнути смо, а нисмо прихваћени.
Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке реке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије.
С нејасним осећањем стида због порекла, и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо у напред, зато задржавамо време, у страху од ма каквог решења.
Презиру нас и браћа и дошљаци, а ми се бранимо поносом и мржњом.
Хтели смо да се сачувамо а тако смо се изгубили, да више не знамо ни шта смо. Несрећа је што смо заволели ову своју мртвају и нећемо из ње. А све се плаћа па и ова љубав.
 
Poruka
6.491
Није (ово болдовано). То би могао бити "дар предака" за припаднике овог колективитета који су рођени у овом миленијуму. Како је аутор цитата рођен 1940-е његови преци се нису народносно изјашњавали Бошњацима, као ни сам аутор јер све до 1993-е те националности (а на нашим просторима то је и народност) није било. Углавном су се изјашњавали национално Муслиманима.
"Držim da pri udarcima sudbine svaki čovjek treba razdrljiti svoju košulju i te udarce otvoreno primiti na svoja gola prsa, iako je čovjek, u tim prilikama uvijek, zapravo, mali i neznatan a njegov usud golem i znatan i da se ne uzda u Allahovu Svemoć i Allahovu Milost, on te terete ne bi mogao nositi; čovjek, to je njegova sudbina a njegova sudbina to je on sam. Ali nije da se ne može reći da čovjek često ne zna šta osjeća.

Prisjetivši se djetinjstva, vidim svoju kuću, u kući svoju majku, vidim još i Kur’an visoko na polici, u njemu đude, vidim napolju ogromno pusto komunističko nebo, u mahali džamiju pretvorenu u magacin za žito.
Mati me je dovela jednom starcu u susjedstvu da me nauči klanjati; možda je u svojoj glavi sviđala dvostruki račun: da pomogne osiromašenom muminu skromnom naknadom što će joj podučiti sina, iako je to mogla i sama. Za koji dan, nakon toga, vlast je starcu zabranila da me podučava.

U Čaršijskoj džamiji, koja nije bila pretvorena u magacin za žito, starac je redovito obavljao salat, a ja sam išao u mekteb zimi noseći pod pazuhom komad drveta da se naloži peć, uostalom, kao i sva druga djeca.

U bolnom, grčevitom, traganju za identitetom pripadao sam onoj ogromnoj većini neopredijeljenih.

Kada vidi kako nas ubijaju, svaki čestit čovjek će reći: Da, i ja sam Bošnjak!
Pa kako onda to ne bih rekao i bio i ja?!"

Nedžad Ibrišimović - “Ruhani i šejtani inspiracija”
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.781
"Držim da pri udarcima sudbine svaki čovjek treba razdrljiti svoju košulju i te udarce otvoreno primiti na svoja gola prsa, iako je čovjek, u tim prilikama uvijek, zapravo, mali i neznatan a njegov usud golem i znatan i da se ne uzda u Allahovu Svemoć i Allahovu Milost, on te terete ne bi mogao nositi; čovjek, to je njegova sudbina a njegova sudbina to je on sam. Ali nije da se ne može reći da čovjek često ne zna šta osjeća.

Prisjetivši se djetinjstva, vidim svoju kuću, u kući svoju majku, vidim još i Kur’an visoko na polici, u njemu đude, vidim napolju ogromno pusto komunističko nebo, u mahali džamiju pretvorenu u magacin za žito.
Mati me je dovela jednom starcu u susjedstvu da me nauči klanjati; možda je u svojoj glavi sviđala dvostruki račun: da pomogne osiromašenom muminu skromnom naknadom što će joj podučiti sina, iako je to mogla i sama. Za koji dan, nakon toga, vlast je starcu zabranila da me podučava.

U Čaršijskoj džamiji, koja nije bila pretvorena u magacin za žito, starac je redovito obavljao salat, a ja sam išao u mekteb zimi noseći pod pazuhom komad drveta da se naloži peć, uostalom, kao i sva druga djeca.

U bolnom, grčevitom, traganju za identitetom pripadao sam onoj ogromnoj većini neopredijeljenih.

Kada vidi kako nas ubijaju, svaki čestit čovjek će reći: Da, i ja sam Bošnjak!
Pa kako onda to ne bih rekao i bio i ja?!"

Nedžad Ibrišimović - “Ruhani i šejtani inspiracija”
Све је то у реду. Нико Неџаду нема право оспоравати да се национално изјашњава Бошњаком.
Није спорно и да су се припадници тог колективитета у бившој СР БиХ након другог свјетског рата изјашњавали Србима муслиманима (тј Србима исламске вјероисповјести), Хрватима муслиманима и у највећем проценту неопредијељенима. Није спорно да су се на пописима од 1961-91. углавном изјашњавали национално Муслиманима.
Као што није спорно да нација Бошњак постоји од 1993-е, и Неџад је разоткрио да је заправо Бошњак након 1993-е.
Ниш' спорно.
 
Poruka
6.491
Све је то у реду. Нико Неџаду нема право оспоравати да се национално изјашњава Бошњаком.
Није спорно и да су се припадници тог колективиотета у бившој СР БиХ након другог свјетског рата изјашњавали Србима муслиманима (тј Србима исламске вјероисповјести), Хрватима муслиманима и у највећем проценту неопредијељенима. Није спорно да су се на пописима од 1961-91. углавном изјашњавали национално Муслиманима.
Као што није спорно да нација Бошњак постоји од 1993-е, и Неџад је разоткрио да је заправо Бошњак након 1993-е.
Ниш' спорно.
Dobro, a sada o kulturi Bosnjaka u Srbiji...smatras li kao stanovnik Srbije (ako to jesi) da Bosnjaci imaju pravo na kulturnu, vjersku i jezicku autonomiju u Republici Srbiji, i kako ti vidis odnose Bosnjaka i Srba u Republici Srbiji. Gdje ima prostora za napredak u tim odnosima, sta vidis kao propuste jednog i drugog naroda u dosadasnjem periodu?
 
Poruka
6.491
Не, није Свети Никола. Свети Стефан је. Код Срба уопште је највећа Свети Никола док је код Срба из Босне Свети Стефан.
Поента је колико људи у Босни познају сами себе, да не кажем оне друге.
Ja mislio Sv.Arhandjel Mihajlo.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.781
Dobro, a sada o kulturi Bosnjaka u Srbiji...smatras li kao stanovnik Srbije (ako to jesi) da Bosnjaci imaju pravo na kulturnu, vjersku i jezicku autonomiju u Republici Srbiji, i kako ti vidis odnose Bosnjaka i Srba u Republici Srbiji. Gdje ima prostora za napredak u tim odnosima, sta vidis kao propuste jednog i drugog naroda u dosadasnjem periodu?
Врло је мало земаља у свијету са степеном уважавања и поштовања посебности свих народа који битишу на њеном простору попут Србије, културних, духовних, језичких, писма и других. Не само што је низак праг (15%) заступљености неког народа код увођења другог службеног језика и писма, него се често и спушта. То вриједи и за данашње Бошњаке (Муслимане) у Србији. Када се пак потегне за културном аутономијом, прво ти који пласирају ту идеју морају дефинисати шта обухвата, а у Србији ће свакако све што је прихватљиво прихватити, наравно неразумне идеје јок.
Да ли се могу побољшати односи Срба и Бошњака (Муслимана)? Могу, и побољшаће се временом како у бошњачком корпусу направе отклон радикализацији у коју их гурају неки локални лидери.

Ту је и питање језика. Језик на нашим просторима као језик није проблем, зборимо једним односно истим полицентричним језиком. Но језик је ствар струке, именовање језика је често ствар политике. И проблем је управо именовање језика. Ми данас имамо око 6.000 језика, 97% је именовано по народима, 3% по неким другим критеријумима и данас немамо језика који су именовани по административним или територијалним областима. Можда то и није најбољи стандард, и кроз историју водиља су били други критеријуми, но данас је тако.
И ту су припадници тог колективитета, колико јучер Муслимани, направили збрку, да су 1993-е себи изабрали националност Босанци, могли би тај језик именовати босанским, без обзира што зборимо истим језиком и помало је глупаво именовати га различитим именима али могли би. Како су 93-е изабрали да буду национално Бошњаци, именовањем језика босанским крши се задати стандарди, ова збрка ће подуже тињати (у Србији истина попуштају, у Српској јок), ријешиће се некад, али ваља причекати.

Опет, аутор теме је тако насловио тему, но некад треба прочитати и уводни пост кроз који је аутор теме написао
Mislim da je ovo dobar povod da se otvori tema o istoriji Bošnjaka u Srbiji.
да је сврха теме сагледавање историје Бошњака у Србији, а ја бих исправио историја колективитета чији припадници се данас национално изјашњавају Бошњацима.
А да чујемо коју паметну о тим минулим процесима и историји тог народа од историчара Салиха Селимовића
 

leki1

Aktivan član
Poruka
1.704
Zašto ne mogu biti? Zajednice se razlikuju po etničkim osobinama; skup vrednosti koji se deli i kojim se neka društvena grupa razdvaja od one druge, upravo jeste etničko obeležje. To što su avramovske religije, odnosno pre svega hrišćanstvo, unele jedan internacionalni karakter, nešto je sasvim drugo; ranije je elementarna stvar bila da se narodi razlikuju po svojim paganskim verskim obeležjima. Zamisli da neko sad kaže Jevreji nisu narod, to je veroispovest; zvuči baš smešno.

Što se tiče specifično islama, u skladu sa njihovim učenjem, svi su pripadnici Ume i drugog naroda u odnosu na islamske jeretike i zimije. Tako da, zapravo je potpuno logično i očigledno da, ukoliko zajednica neka pređe na islam, automatski postane drugi narod u odnosu na svoje sunarodnike drugačije veroispovesti. Ako bi stanovnici Gotlanda iz nekog razloga prešli na islam, sasvim je realno za očekivati da bi to bio muslimanski narod Gotlanđana, drugačiji od protestantskih Šveđana.

To što se desilo sa muslimanima našeg jezika je poprilično logično i, štaviše, nije bez presedana. Drugde u svetu kada bi neki narod prešao na islam, izdefinisao bi se kao sasvim zasebna kultura. To je slučaj sa narodom Hui u Kini. Hui govore kineskim jezikom i islamska religija i kulturna obeležja, pa opet sasvim je nesporno sa je to jedna zasebna kultura. Niko neće reći Hui su veroispovest, to ne može biti nacija. Slična je situacija i npr. sa Moro narodom na Filipinima. To su sve, kako bismo rekli, Muslimani po nacionalnosti.

Tako da, to da ne mogu biti narod, navodno: ko to kaže i zašto?
Pa reče Vuk Karadzic srbi sva tri zakona, takodje i brat je mio koje vjere bio. Drugo ne zaboravi jednu bitnu stvar. Kad je Sarajevo htelo da im gazda ne bude Beograd onda moze, a kad je Cazinska Krajina htela da im gazda ne bude Sarajevo onda ne može. Toliko o toj demokratiji.

"Zamisli da neko sad kaže Jevreji nisu narod, to je veroispovest; zvuči baš smešno." - Ranije se govorilo Mojsijeva religija, a danas se odomacilo da su jevreji religija jer su jedini narod koji veruje u tu religiju. Nije kao kod nas da su vise naroda pravoslavni ili kod katolika da su vise naroda katolici.. Jos jedna sizofrenija je kod ovih novih crnogoraca da tumačeći ranije spise da bise opravdali kažu da su bili srbi po vjeri. Ako je tako zasto danas neće da budu srbi po vjeri?!

1669370438601.png
 
Poslednja izmena:
Poruka
2.233
Dobro, a sada o kulturi Bosnjaka u Srbiji...smatras li kao stanovnik Srbije (ako to jesi) da Bosnjaci imaju pravo na kulturnu, vjersku i jezicku autonomiju u Republici Srbiji, i kako ti vidis odnose Bosnjaka i Srba u Republici Srbiji. Gdje ima prostora za napredak u tim odnosima, sta vidis kao propuste jednog i drugog naroda u dosadasnjem periodu?
Мислим да они и имају аутономију у том смислу у Србији. Што се тиче простора за напредовање , у принципу, исто важи као и за Босну само су другачије бројке. Конкретно, мислим да би простор за напредак био у бољем упознавању (односи се на обе стране).
 
Poruka
2.233
Врло је мало земаља у свијету са степеном уважавања и поштовања посебности свих народа који битишу на њеном простору попут Србије, културних, духовних, језичких, писма и других. Не само што је низак праг (15%) заступљености неког народа код увођења другог службеног језика и писма, него се често и спушта. То вриједи и за данашње Бошњаке (Муслимане) у Србији. Када се пак потегне за културном аутономијом, прво ти који пласирају ту идеју морају дефинисати шта обухвата, а у Србији ће свакако све што је прихватљиво прихватити, наравно неразумне идеје јок.
Да ли се могу побољшати односи Срба и Бошњака (Муслимана)? Могу, и побољшаће се временом како у бошњачком корпусу направе отклон радикализацији у коју их гурају неки локални лидери.

Ту је и питање језика. Језик на нашим просторима као језик није проблем, зборимо једним односно истим полицентричним језиком. Но језик је ствар струке, именовање језика је често ствар политике. И проблем је управо именовање језика. Ми данас имамо око 6.000 језика, 97% је именовано по народима, 3% по неким другим критеријумима и данас немамо језика који су именовани по административним или територијалним областима. Можда то и није најбољи стандард, и кроз историју водиља су били други критеријуми, но данас је тако.
И ту су припадници тог колективитета, колико јучер Муслимани, направили збрку, да су 1993-е себи изабрали националност Босанци, могли би тај језик именовати босанским, без обзира што зборимо истим језиком и помало је глупаво именовати га различитим именима али могли би. Како су 93-е изабрали да буду национално Бошњаци, именовањем језика босанским крши се задати стандарди, ова збрка ће подуже тињати (у Србији истина попуштају, у Српској јок), ријешиће се некад, али ваља причекати.

Опет, аутор теме је тако насловио тему, но некад треба прочитати и уводни пост кроз који је аутор теме написао

да је сврха теме сагледавање историје Бошњака у Србији, а ја бих исправио историја колективитета чији припадници се данас национално изјашњавају Бошњацима.
А да чујемо коју паметну о тим минулим процесима и историји тог народа од историчара Салиха Селимовића
Ово за народе у другим државама. Мислим да ту постоји неко правило шта се сматра националном мањином а шта етничким групом. Нешто као да мора бити преко 8 посто од укупног броја становника и уз то још матична држава мора бити гранична са том државом. То су ваљда услови да неко буде национална мањина, ако нису испуњена оба услова онда је ваљда етничка група.
 
Poruka
2.233
Dobro, a sada o kulturi Bosnjaka u Srbiji...smatras li kao stanovnik Srbije (ako to jesi) da Bosnjaci imaju pravo na kulturnu, vjersku i jezicku autonomiju u Republici Srbiji, i kako ti vidis odnose Bosnjaka i Srba u Republici Srbiji. Gdje ima prostora za napredak u tim odnosima, sta vidis kao propuste jednog i drugog naroda u dosadasnjem periodu?
Да, и ово је можда важно око простора за напредак.. Обичне људе муче обични проблеми. Ништа мање проблема у животу нема неки сељак из шумадијског села у односу на неког из сјеничког села нпр. Њихови проблеми су вероватно готово идентични.
Оно што је добро а ја сам приметио у последњих годину две, онако чисто из свакодневног живота, у тржним центрима по градовима ван Санџака сам почео да виђам породице за које мислим да су из Н.Пазара или Тутина, Сјенице... Рекао бих по нагласку а жене имају повијене мараме око глава ( не преко лица) и оне карактеристичне хаљине... Мислим да је то добар корак, онако спонтан.
 
Poruka
2.233
Kladim se da na to pitanje ne bi tačno odgovorio niko od mojih prijatelja pravoslavaca iz Sarajeva :)
Ма добро, заборави. Лош пример.
Хтео сам да избегнем друге примере да ме неко лоше не схвати.
Суштина је колико становници прихватају или се мире са тим каква је БиХ данас (мислим на уређење и све што то прати). Прихватање тога је полазна тачка па временом може да се очекује неки бољитак. Мени изгледа као да све стране протурају клинове у точкове једни другима.
Ово пишем шта мени лично изгледају као проблеми. Па назив језика (босански), како на то гледа неко ко је Херцеговац?
 
Poruka
2.233
Интересује ме, како су Бошњаци из Рашке области себе звали пре 80-100 година, мислим на обичне људе ? Јел има негде записано, јел упознат неко с тим? Дакле , не како их је неко други звао већ они сами себе.
 

Top