Q. in perpetuum hibernum

Stara legenda
Poruka
88.082
Kao što je svima dobro poznato, skoro je bio obeležen Dan Sandžaka, nacionalni praznik srbijanskih Bošnjaka. Ova lepa kulturna manifestacija okupila je veliki broj intelektualaca i građana, a među ključnim a bio je istoričar Esad Rahić, jedan od vodećih istoričara sandžačkog regiona i posebno tamošnje bošnjačke nacionalne manjine.

Mislim da je ovo dobar povod da se otvori tema o istoriji Bošnjaka u Srbiji. Prenosim tekst iz uglednog dnevnog lista Danas, umesto uvodne objave:

Kulturnim manifestacijama Bošnjaci obeležavaju Dan Sandžaka
Kulturnim manifestacijama Bošnjaci obeležavaju Dan Sandžaka 1
Novi Pazar centar grada
Dan Sandžaka, nacionalni praznik Bošnjaka Srbije, biće obeležen u Novom Pazaru brojnim kulturnim događajima u organizaciji Kulturnog centra, Narodne biblioteke “Dositej Obradović” i Bošnjačkog nacionalnog vijeća.

Obeležavanje je počelo u Narodnoj biblioteci “Dositej Obradović” organizovanjem tribine “Poezija Sandžaka”, na kojoj su učestvovali istoričar Esad Rahić, učenici Gimnazije, a nastupio je i hor Isa beg iz Novog Pazara.
Bošnjačko nacionalno vijeće obeležavanje nacionalnog blagdana počinje u subotu, dodeljivanjem nagrade “Pero Ćamila Sijarića”, posle čega će uslediti promocija knjige “Usmena proza Bošnjaka” Amire Dervišević.

Kulturni centar će u ponedeljak organizovati izložbu ručnih radova “Zlatovez”, autorke Munevere Crnišanin iz Sarajeva, dok će u utorak biti održana tribina i izložba o ćilimarstvu u Novom Pazaru i Tutinu.
Dan Sandžaka obeležava se u znak sećanja na 20. novembar 1943. godine, kada je u Pljevljima osnovano Zemaljsko antifašističko veće narodonog oslobođenja Sandžaka.
Za nacionalni praznik Bošnjaka Srbije proglašen je 2005. godine, odlukom Bošnjačkog nacionalnog vijeća.

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kulturnim-manifestacijama-bosnjaci-obelezavaju-dan-sandzaka/

200px-National_Symbol_of_Bosniaks_in_Sandzak.png
 
Poslednja izmena:
Dan Sandžaka obeležava se u znak sećanja na 20. novembar 1943. godine, kada je u Pljevljima osnovano Zemaljsko antifašističko veće narodonog oslobođenja Sandžaka.

Baš su se rano setili da postanu "antifašisti". A da, dotle su im bile milije Handžar divizije i neki klošar po imenu Aćif, a i Nemcima je dobro išlo.
 
Ovo bi mogla biti dobra tema, pogotovo o pojavi islama u našim (balkanskim) zemljama. To me već dosta dugo zanima. Svojevremeno sam naišao na rad Saliha Selimovića koji daje dosta solidnu osnovu za razgovor o počecima pojave islamske kulture i identiteta u našim krajevima.

https://www.ips.ac.rs/wp-content/uploads/2018/05/PR-39-1_2014-10.pdf

Takođe, voleo bih da čujem i mišljenje ljudi o starosti džamije u selu Mlike u Gori na Kosovu i Metohiji koja je, po predaji, građena oko 1289 godine

http://dzamijegora.weebly.com/d382amija-mlike.html
 
Сваки колективитет треба баштинити своју традицију, обиљежавати важне датуме из своје историје, оне који су обликовали националну, вјерску или пак културолошку посебност, то важи и за Муслимане, у вјерском смислу муслимане, Рашке области и Србије у цјелини. Оно што не би смјели, и на што немају право јесте кроз то обиљежавање, скрнавити историју.
А то потомци конвертита из српског корпуса у Србији, злоупотребљавајући тежњу оних који су остали вјерни свом извору што блискијој вези са овим одметнутим руковцем, кроз оваква обиљежавања раде.
Сличне покушаје смо имали и мало западније у овој дејтонској долини плача коју неки Босном зову гдје су такође ти потомци конвертита из српског етноса, који су како је то велики Меша знао примијетити стали на пола пута, покушавали и покушавају скрнавити историју по сличној матрици.

Елем, 20. новембра 1943. године, када је у Пљевљима основано Земаљско антифашистичко вијеће народоног ослобођења Санџака, није постојала нација Бошњаци, ни прије ни тих година, ни каснијих деценија, иако је био један пропали покушај 1891-е, нација Бошњаци М93 (година производње) је настала септембра 1993.године у подруму једног сарајевског хотела.
Кроз историју појам Бошњаци (некад Бошњани, Босанци) бјеше искључиво територијална одредница, може се односити и на придошлице из Босне у Рашку област иако су чешће миграције из Рашке области у Босну а у самој Босни, рецимо Сарајеву, одредница Санџаклија има често пежоративну конотацију.

Нико нема право припадницима овог колективитета одредити под којим ће се националним именом идентификовати, ако сматрају да су национално Бошњаци, па била то кроз историју искључиво географска одредница, у реду, њихов избор, али узимати датум из 1943-е за национални празник, када нације под тим именом није било ни у најави, је и скрнављење историје и силовање интелекта.
Да буде грђе, манифестација је подсјећање на догађај у Пљевљима 1943-е, а то је у Црној Гори, аутор теме (не знам је ли то "из своје главе" или је прочитао на sandzakpress.net) то назва националним празником србијанских Бошњака, још мало силовања интелекта.

Но како је аутр теме у уводу написао да је сврха сагледавање историје муслимана (Муслимана/Бошњака) Рашке области, да се манемо беспризорних ликова који не могу опростити Србима што се попут њих у анамо неким временима нису преобратили, и да чујемо шта поводом тих тегобних времена и несрећних процеса има да каже историчар Салих Селимовић
 
Poslednja izmena:
Kao što je svima dobro poznato, skoro je bio obeležen Dan Sandžaka, nacionalni praznik srbijanskih Bošnjaka. Ova lepa kulturna manifestacija okupila je veliki broj intelektualaca i građana, a među ključnim a bio je istoričar Esad Rahić, jedan od vodećih istoričara sandžačkog regiona i posebno tamošnje bošnjačke nacionalne manjine.

Mislim da je ovo dobar povod da se otvori tema o istoriji Bošnjaka u Srbiji. Prenosim tekst iz uglednog dnevnog lista Danas, umesto uvodne objave:

Kulturnim manifestacijama Bošnjaci obeležavaju Dan Sandžaka
Kulturnim manifestacijama Bošnjaci obeležavaju Dan Sandžaka 1
Novi Pazar centar grada
Dan Sandžaka, nacionalni praznik Bošnjaka Srbije, biće obeležen u Novom Pazaru brojnim kulturnim događajima u organizaciji Kulturnog centra, Narodne biblioteke “Dositej Obradović” i Bošnjačkog nacionalnog vijeća.

Obeležavanje je počelo u Narodnoj biblioteci “Dositej Obradović” organizovanjem tribine “Poezija Sandžaka”, na kojoj su učestvovali istoričar Esad Rahić, učenici Gimnazije, a nastupio je i hor Isa beg iz Novog Pazara.
Bošnjačko nacionalno vijeće obeležavanje nacionalnog blagdana počinje u subotu, dodeljivanjem nagrade “Pero Ćamila Sijarića”, posle čega će uslediti promocija knjige “Usmena proza Bošnjaka” Amire Dervišević.

Kulturni centar će u ponedeljak organizovati izložbu ručnih radova “Zlatovez”, autorke Munevere Crnišanin iz Sarajeva, dok će u utorak biti održana tribina i izložba o ćilimarstvu u Novom Pazaru i Tutinu.
Dan Sandžaka obeležava se u znak sećanja na 20. novembar 1943. godine, kada je u Pljevljima osnovano Zemaljsko antifašističko veće narodonog oslobođenja Sandžaka.
Za nacionalni praznik Bošnjaka Srbije proglašen je 2005. godine, odlukom Bošnjačkog nacionalnog vijeća.

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kulturnim-manifestacijama-bosnjaci-obelezavaju-dan-sandzaka/

Pogledajte prilog 1260227


Ko da izbrali za svoj dan, dan osnivanja Madagaskara. :D
 
Одлична тема. Искрено, мени је близак израз Муслимани, па у овом контексту Муслимани Србије, који и требају да имају неки свој празник ( не онај који је верски). Неспорним да ако желе могу да се сматрају Бошњацима. Али србијански Бошњаци је мало чудан израз за већину људи из Србије. Они су Србијанци као било који становник Србије ( жаргонски речено). Српски Бошњаци му у овом добу испада накарадно ( у суштини тај израз би показао нескалад). Мислим да је Муслимани Србије права мера, а Рашка област с центром у Новом Пазару апсолутно има прва да се сматра вођом тих људи.
 
Izvinjavam se, nisam pratio temu o Gori:mrgreen:

Potražiću

Evo, ja ću ovde postaviti. To što na nekom natpisu piše nešto ne znači nužno da je to tačno; ono što je vrlo bitno jeste ispitati i iz kog je vremena natpis. Zato što je istorija prepuna falsifikata i izmišljene tradicije, koja potom biva i uklesana u kamen, a nekada je prosto i neki kamen donet sa neke druge strane. Gomila crkava na ovim prostorima ima takve natpise koji pominju godine, a sami verski objekti su mlađi (manastir Krka, npr.). To svakako važi i za džamije.

Nije, dakle, reč o predanju, već o ovom natpisu:

natpis Gora.jpg


Postavljao sam već šta piše Radivoje Mladenović u Govor šarplaninske župe Gora tada. Evo opet, str. 54 tj. odeljak o islamizaciji:

GOranci.JPG


SDZ.JPG

Radivoje.jpg


Tako da jedno je jasno; nema nikakvog govora o džamiji iz 1289. godine. Ono što je eventualno smisleno jeste da je ta džamija bila podignuta na ruševinama ranije srpske pravoslavne crkve, a koja bi pak mogla biti podignuta u vreme kralja Milutina (1282-1321). Logične stvari, nažalost, otežavaju arheološka iskopavanja u ovakvim situacijama, ali trebalo bi temeljno istražiti tu džamiju, u idealnim uslovima. Ali nije realno za očekivati išta drugo do razbijanja vlažnih snova islamističkih (a posebno bošnjačkih i goranskih) romantičara iz naših krajeva... :kafa:
 
Poslednja izmena:
Evo, ja ću ovde postaviti. To što na nekom natpisu piše nešto ne znači nužno da je to tačno; ono što je vrlo bitno jeste ispitati i iz kog je vremena natpis. Zato što je istorija prepuna falsifikata i izmišljene tradicije, koja potom biva i uklesana u kamen, a nekada je prosto i neki kamen donet sa neke druge strane. Gomila crkava na ovim prostorima ima takve natpise koji pominju godine, a sami verski objekti su mlađi (manastir Krka, npr.). To svakako važi i za džamije.

Nije, dakle, reč o predanju, već o ovom natpisu:

Pogledajte prilog 1260457

Postavljao sam već šta piše Radivoje Mladenović u Govor šarplaninske župe Gora tada. Evo opet, str. 54 tj. odeljak o islamizaciji:

Pogledajte prilog 1260458


Pogledajte prilog 1260460

Tako da jedno je jasno; nema nikakvog govora o džamiji iz 1289. godine. Ono što je eventualno smisleno jeste da je ta džamija bila podignuta na ruševinama ranije srpske pravoslavne crkve, a koja bi pak mogla biti podignuta u vreme kralja Milutina (1282-1321). Logične stvari, nažalost, otežavaju arheološka iskopavanja u ovakvim situacijama, ali trebalo bi temeljno istražiti tu džamiju, u idealnim uslovima. Ali nije realno za očekivati išta drugo do razbijanja vlažnih snova islamističkih (a posebno bošnjačkih i goranskih) romantičara iz naših krajeva... :kafa:
Hvala na ovom tekstu. Priča o džamiji u Mlikama mi je zanimljiv zbog periodizacije. U to vreme datiran je i zapis na jermenskom koji je danas u crkvi u Vitovnici pa sam pomislio da je Srbija u to vreme možda primila određen broj izbeglica iz istočne Anadolije, mada mi je od početka bilo sumnjivo da bi primila grupu muslimana. Ali opet, Dubrovčani su imali svoje kolonije i svoju versku autonomiju, pa što ne bi imali i kakvi arapski/turski trgovci. Iskreno, verujem da su postojale određene muslimanske zajednice i u srednjovekovnoj Srbiji (Nemanjičkoj) mada hvale posebne regulacije i ugovori koje imamo kod ostalih zajednica kao što su Dubrovčani i Sasi.
 
Popis svih narodnih heroja iz Sandžaka koji su tamo rođeni ili su delovali na ovom području. Među njima jedva da ima 3 Bošnjaka:

Gojko Drulović, Čedomir Drulović, Voja Leković, Živko Ljujić, Jezdimir Lović, Ljubiša Miodragović, Zećir Musić, Slobodan Nikačević, Vladimir Perić, Momir Pucarević, Rodoljub Stevović, Milosav Stiković, Dušan Tomašević, Halil Hadžimurtezić, Bogoljub Čukić, Rifat Burdžović, Velimir Jakić, Milovan Jelić, Vladimir Knežević, Radoje Kontić, Velizar Stanković, Živko Džuver.
 
Одлична тема. Искрено, мени је близак израз Муслимани, па у овом контексту Муслимани Србије, који и требају да имају неки свој празник ( не онај који је верски). Неспорним да ако желе могу да се сматрају Бошњацима. Али србијански Бошњаци је мало чудан израз за већину људи из Србије. Они су Србијанци као било који становник Србије ( жаргонски речено). Српски Бошњаци му у овом добу испада накарадно ( у суштини тај израз би показао нескалад). Мислим да је Муслимани Србије права мера, а Рашка област с центром у Новом Пазару апсолутно има прва да се сматра вођом тих људи.
Meni lično ide na živce taj izraz Bošnjaci, iako sam Bošnjakinja valjda :D ali i kod nas u Bosni stanovnici pravoslavci su Srbi a nisu rođeni u Srbiji a nisu Pravoslavci Bosne, a ispada, po tvojoj teoriji da bi trebali tako da se zovu? Ili postoji neko objašnjenje za te nazive, stvarno nemam pojma. Osjećam se kao petogodišnjakinja postavljajući ovo pitanje, ali eto ako ima objašnjenje bila bih zahvalna :)
 
Meni lično ide na živce taj izraz Bošnjaci, iako sam Bošnjakinja valjda :D ali i kod nas u Bosni stanovnici pravoslavci su Srbi a nisu rođeni u Srbiji a nisu Pravoslavci Bosne, a ispada, po tvojoj teoriji da bi trebali tako da se zovu? Ili postoji neko objašnjenje za te nazive, stvarno nemam pojma. Osjećam se kao petogodišnjakinja postavljajući ovo pitanje, ali eto ako ima objašnjenje bila bih zahvalna :)
Bošnjaci u Sandžaku su pobošnjačeni Albanci poreklom iz severne Albanije :-)))))))))))))))))))))
 
Meni lično ide na živce taj izraz Bošnjaci, iako sam Bošnjakinja valjda :D ali i kod nas u Bosni stanovnici pravoslavci su Srbi a nisu rođeni u Srbiji a nisu Pravoslavci Bosne, a ispada, po tvojoj teoriji da bi trebali tako da se zovu? Ili postoji neko objašnjenje za te nazive, stvarno nemam pojma. Osjećam se kao petogodišnjakinja postavljajući ovo pitanje, ali eto ako ima objašnjenje bila bih zahvalna :)
Не знам колико година имаш, да ли си у тинејџерској доби, али услијед тродеценијске агресивне индоктринације и медијског распамећивања разумљива је збрка у главама припадника једног колективитета чији припадници су се до 1993-е изјашњавали национално Муслиманима а од 1993-е Бошњацима.

Људи од памтивјека имају потребу, а то је сјајно елаборирао управо Салмедин Месиховић (и камо пусте среће да припадници тог колективитета слушају више паметне људе а не будалетине које им пуне главу будаластим заблудама) да се сврставају колективно у неке групе, по етничкој, политичкој,.вјерској, завичајној, културолошкој и којој већ припадности и то је тако.

Код идентитета, имамо народносну, вјерску, територијалну (завичајну) и политичку (држављанство) припадност. Четири различлита идентитета која не треба никако бркати а ти видим бркаш. Срби су етничка (народносна) припадност, на простору данаше Српске и фед.БиХ су одвајкада, под тим именом битишу на тим просторима барем 13 вијекова, Србе као народ помињу и средњевјековне повеље, исправе. Које ће бити вјере или ће бити пак атеисти, агностици, интимна је ствар свакога. Такође и територијалну одредницу, Херцеговци, Крајишници, Босанци, Семберци никако не треба бркати са етничком припадношћу, ту нема никакве везе ко је гдје рођен и одакле је.

Када су у питању Бошњаци, то кроз историју бјеше искључиво територијална одредница, Иако је постојао један пропали покушај 1891-е, тек од септембра 1993-е када је настала ова нација, то је и национална одредница и под именом Бошњаци у националном смислу се идентификују они који су се до тада идентификовали национално Муслиманима.

Не знам колико ће одговор помоћи да разбистриш збрку у глави,моје је да напишем.
 
Не знам колико година имаш, да ли си у тинејџерској доби, али услијед тродеценијске агресивне индоктринације и медијског распамећивања разумљива је збрка у главама припадника једног колективитета чији припадници су се до 1993-е изјашњавали национално Муслиманима а од 1993-е Бошњацима.

Људи од памтивјека имају потребу, а то је сјајно елаборирао управо Салмедин Месиховић (и камо пусте среће да припадници тог колективитета слушају више паметне људе а не будалетине које им пуне главу будаластим заблудама) да се сврставају колективно у неке групе, по етничкој, политичкој,.вјерској, завичајној, културолошкој и којој већ припадности и то је тако.

Код идентитета, имамо народносну, вјерску, територијалну (завичајну) и политичку (држављанство) припадност. Четири различлита идентитета која не треба никако бркати а ти видим бркаш. Срби су етничка (народносна) припадност, на простору данаше Српске и фед.БиХ су одвајкада, под тим именом битишу на тим просторима барем 13 вијекова, Србе као народ помињу и средњевјековне повеље, исправе. Које ће бити вјере или ће бити пак атеисти, агностици, интимна је ствар свакога. Такође и територијалну одредницу, Херцеговци, Крајишници, Босанци, Семберци никако не треба бркати са етничком припадношћу, ту нема никакве везе ко је гдје рођен и одакле је.

Када су у питању Бошњаци, то кроз историју бјеше искључиво територијална одредница, Иако је постојао један пропали покушај 1891-е, тек од септембра 1993-е када је настала ова нација, то је и национална одредница и под именом Бошњаци у националном смислу се идентификују они који су се до тада идентификовали национално Муслиманима.

Не знам колико ће одговор помоћи да разбистриш збрку у глави,моје је да напишем.
Hvala, lično poznajem profesora, njemu ću se obratiti za objašnjenje :) Hvala puno.
 
Kao što je svima dobro poznato, skoro je bio obeležen Dan Sandžaka, nacionalni praznik srbijanskih Bošnjaka. Ova lepa kulturna manifestacija okupila je veliki broj intelektualaca i građana, a među ključnim a bio je istoričar Esad Rahić, jedan od vodećih istoričara sandžačkog regiona i posebno tamošnje bošnjačke nacionalne manjine.

Mislim da je ovo dobar povod da se otvori tema o istoriji Bošnjaka u Srbiji. Prenosim tekst iz uglednog dnevnog lista Danas, umesto uvodne objave:

Kulturnim manifestacijama Bošnjaci obeležavaju Dan Sandžaka
Kulturnim manifestacijama Bošnjaci obeležavaju Dan Sandžaka 1
Novi Pazar centar grada
Dan Sandžaka, nacionalni praznik Bošnjaka Srbije, biće obeležen u Novom Pazaru brojnim kulturnim događajima u organizaciji Kulturnog centra, Narodne biblioteke “Dositej Obradović” i Bošnjačkog nacionalnog vijeća.

Obeležavanje je počelo u Narodnoj biblioteci “Dositej Obradović” organizovanjem tribine “Poezija Sandžaka”, na kojoj su učestvovali istoričar Esad Rahić, učenici Gimnazije, a nastupio je i hor Isa beg iz Novog Pazara.
Bošnjačko nacionalno vijeće obeležavanje nacionalnog blagdana počinje u subotu, dodeljivanjem nagrade “Pero Ćamila Sijarića”, posle čega će uslediti promocija knjige “Usmena proza Bošnjaka” Amire Dervišević.

Kulturni centar će u ponedeljak organizovati izložbu ručnih radova “Zlatovez”, autorke Munevere Crnišanin iz Sarajeva, dok će u utorak biti održana tribina i izložba o ćilimarstvu u Novom Pazaru i Tutinu.
Dan Sandžaka obeležava se u znak sećanja na 20. novembar 1943. godine, kada je u Pljevljima osnovano Zemaljsko antifašističko veće narodonog oslobođenja Sandžaka.
Za nacionalni praznik Bošnjaka Srbije proglašen je 2005. godine, odlukom Bošnjačkog nacionalnog vijeća.

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kulturnim-manifestacijama-bosnjaci-obelezavaju-dan-sandzaka/

Pogledajte prilog 1260227
Национални празник Бошњака оснивање комунистичког антифашистичког већа 1943!!!
 
Ako je 1992. na jednoj sednici donesena odluka da se muslimanski "narod" nazove bosnjackim, to onda vuce da su sva prethodni nazivi-bosnjaci teritorijalna odrednica. Na primer bilo je bosnjaka katolika u bosni i hercegovini u severnoj bosni po zapisima. Takodje muslimanski je verska odrednica i ne moze biti narod. Medjutim kako smo svi od adama i eve... onda su narodi nastajali podelama. Moze biti bosnjacki narod al neka kazu da su nastali od srba.. a ne od bogumila... koji su takodje religiozna odrednica...
 

Back
Top