-
- Popularno:
- Rusi pristali da prodaju svoj deo...
- Burno na sastanku sa poslanikom...
- Da li je ovo policajac koji je čupao i...
- VIDEO Dodikov poslanik snimljen sa...
- Dva i po meseca od uvođenja čudesnih...
- Jorgovanka Tabaković za "Blic Biznis":...
- Srpski "We Wuzzery"
- Počele nesnosne gužve u gradskom...
- Podela stana
- Pitanje za oženjene muškarce
Istine i zablude o bombardovanju 1999.
- Začetnik teme iskander
- Datum pokretanja
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 5. дан - 28. март 1999.
Снимци обореног „невидљивог“ авиона су обишли свет.
На Тргу Републике у Београду је одржан први рок концерт у знак протеста против агресије НАТО на СРЈ. Одржавање концерата настављено је следећих дана у Београду и у више градова у СРЈ.
Руководство СРЈ оценило је да земља успешно функционише у условима агресије НАТО на СРЈ.
У Београду бивши руски премијер Јегор Гајдар, бивши вицепремијери Борис Њемцов и Сергеј Гризунов разговарали су са потпредседником владе СРЈ Вуком Драшковићем. Они су претходно неуспешно преговарали са специјалним америчким изаслаником Ричардом Холбруком у Будимпешти о прекиду агресије НАТО на СРЈ.
Радио-телевизија Србије оптужила је руске политичаре да су „изасланици крволочне Мадлен Олбрајт“.
Влада СРЈ донела низ уредби са законском снагом важења за време ратног стања, којима се уређују правни положај и активности Народне банке Југославије, као и банака и других финансијских организација.
НАТО је поред војних, гађао и цивилни аерордом у Сурчину.
Снимци обореног „невидљивог“ авиона су обишли свет.
На Тргу Републике у Београду је одржан први рок концерт у знак протеста против агресије НАТО на СРЈ. Одржавање концерата настављено је следећих дана у Београду и у више градова у СРЈ.
Руководство СРЈ оценило је да земља успешно функционише у условима агресије НАТО на СРЈ.
У Београду бивши руски премијер Јегор Гајдар, бивши вицепремијери Борис Њемцов и Сергеј Гризунов разговарали су са потпредседником владе СРЈ Вуком Драшковићем. Они су претходно неуспешно преговарали са специјалним америчким изаслаником Ричардом Холбруком у Будимпешти о прекиду агресије НАТО на СРЈ.
Радио-телевизија Србије оптужила је руске политичаре да су „изасланици крволочне Мадлен Олбрајт“.
Влада СРЈ донела низ уредби са законском снагом важења за време ратног стања, којима се уређују правни положај и активности Народне банке Југославије, као и банака и других финансијских организација.
НАТО је поред војних, гађао и цивилни аерордом у Сурчину.
Poslednja izmena:
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 6. дан - 29. март 1999.
У наставку агресије на СРЈ, најјачи напади су извршени на подручју Приштине где је одјекнуло 20 снажних експлозија.
У досадашњем току агресије НАТО на СРЈ коришћено је 430 авиона, од чега 330 борбених. Извршено је 1.300 полетања и лансирано 400 крстарећих ракета.
У првој недељи НАТО агресије против Југославије, Југословенска Армија срушила седам непријатељских летелица, укључујући један F-117А, три хеликоптера, три авиона без пилота, и 30 крстарећих ракета. Погинуло је седам припадника ВЈ, а 17 је рањено, а причињена је штета од 300 милиона долара, саопштио је новинарима у Београду командант РВ и ПВО Војске Југославије, генерал-потпуковник Спасоје Смиљанић.
У 02.10 бомбардована је зграда МУП-а, при чему је настрадао мајор полиције, Радојица Ковач.
Влада СРЈ је донела Уредбу којом се за време трајања ратног стања, војним обвезницима ВЈ забрањује путовање у иностранство.
Председник Кине Ђијанг Цемин је упутио личну поруку председнику СРЈ Слободану Милосевићу, затражио окончање ваздушних напада НАТО-а на Југославију и повратак преговорима о КиМ.
Под јединствену команду НАТО у Македонији су стављени: Косовска верификациона мисија (1.400 људи), снаге за евакуацију те мисије (12.000 војника) и припадници мировних снага УН (око 1.000), смештени у Македонији.
У наставку агресије на СРЈ, најјачи напади су извршени на подручју Приштине где је одјекнуло 20 снажних експлозија.
У досадашњем току агресије НАТО на СРЈ коришћено је 430 авиона, од чега 330 борбених. Извршено је 1.300 полетања и лансирано 400 крстарећих ракета.
У првој недељи НАТО агресије против Југославије, Југословенска Армија срушила седам непријатељских летелица, укључујући један F-117А, три хеликоптера, три авиона без пилота, и 30 крстарећих ракета. Погинуло је седам припадника ВЈ, а 17 је рањено, а причињена је штета од 300 милиона долара, саопштио је новинарима у Београду командант РВ и ПВО Војске Југославије, генерал-потпуковник Спасоје Смиљанић.
У 02.10 бомбардована је зграда МУП-а, при чему је настрадао мајор полиције, Радојица Ковач.
Влада СРЈ је донела Уредбу којом се за време трајања ратног стања, војним обвезницима ВЈ забрањује путовање у иностранство.
Председник Кине Ђијанг Цемин је упутио личну поруку председнику СРЈ Слободану Милосевићу, затражио окончање ваздушних напада НАТО-а на Југославију и повратак преговорима о КиМ.
Под јединствену команду НАТО у Македонији су стављени: Косовска верификациона мисија (1.400 људи), снаге за евакуацију те мисије (12.000 војника) и припадници мировних снага УН (око 1.000), смештени у Македонији.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 7. дан - 30. март 1999.
Председник СРЈ спреман је да преговара ако се зауставе напади НАТО на СРЈ, изјавио руски премијер Јевгениј Примаков после вишечасовних разговора у Београду. Руски премијер је потом отпутовао у Бон.
Немачки канцелар Герхард Шредер оценио да предлози које је образложио Примаков нису основа за постизање решења за КиМ. Министар иностраних послова Немачке Јошка Фишер заказао је за 1. април у Петерсбергу крај Бона конференцију о актуелној ситуацији на Балкану. Поред шефова дипломатија Немачке, Финске и Аустрије, позвани су и министри из Македоније, Мађарске, БиХ, Албаније, Бугарске, Румуније, Хрватске и Словеније.
Председник Борис Јељцин је у годишњем обраћању федералном парламенту рекао да се не сме дозволити да Русија буде увучена у било какав рат.
Начелник Генералштаба руске војске Анатолиј Квашњин изјавио је да се за сада не разматра упућивање у Југославију руских војних саветника.
Амерички председник Бил Клинтон изјавио да се операција НАТО у СРЈ наставља на „проширени спектар циљева“ укључујући и полозжаје војске и полиције на КиМ.
Бивши начелник Генералштаба француске армије генерал Ги Мери оценио је агресију НАТО-а у Југославији као „глупост“.
Тадашњи политички представник терористичке ОВК, Хашим Тачи, одбацио је сваки „компромис“ са југословенским председником. Руски војни и дипломатски извори изјавили да је Хашим Тачи позвао терористичку ОВК да започне офанзиву која би представљала подршку ваздушним ударима НАТО.
У СРЈ основани Ратни војни судови и Ратни војни тужиоци.
Репортер француске новинске агенције АФП је посетио приштински спортски стадион и видео да је установа празна и да је трава у стадиону нетакнута, што је порекло тврдњу НАТО-а да је стадион претворен у концентрациони логор и да се тамо држи 100.000 Албанаца.
Уништени сви објекти од виталног значаја фабрике „Слобода“ у Чачку.
Председник СРЈ спреман је да преговара ако се зауставе напади НАТО на СРЈ, изјавио руски премијер Јевгениј Примаков после вишечасовних разговора у Београду. Руски премијер је потом отпутовао у Бон.
Немачки канцелар Герхард Шредер оценио да предлози које је образложио Примаков нису основа за постизање решења за КиМ. Министар иностраних послова Немачке Јошка Фишер заказао је за 1. април у Петерсбергу крај Бона конференцију о актуелној ситуацији на Балкану. Поред шефова дипломатија Немачке, Финске и Аустрије, позвани су и министри из Македоније, Мађарске, БиХ, Албаније, Бугарске, Румуније, Хрватске и Словеније.
Председник Борис Јељцин је у годишњем обраћању федералном парламенту рекао да се не сме дозволити да Русија буде увучена у било какав рат.
Начелник Генералштаба руске војске Анатолиј Квашњин изјавио је да се за сада не разматра упућивање у Југославију руских војних саветника.
Амерички председник Бил Клинтон изјавио да се операција НАТО у СРЈ наставља на „проширени спектар циљева“ укључујући и полозжаје војске и полиције на КиМ.
Бивши начелник Генералштаба француске армије генерал Ги Мери оценио је агресију НАТО-а у Југославији као „глупост“.
Тадашњи политички представник терористичке ОВК, Хашим Тачи, одбацио је сваки „компромис“ са југословенским председником. Руски војни и дипломатски извори изјавили да је Хашим Тачи позвао терористичку ОВК да започне офанзиву која би представљала подршку ваздушним ударима НАТО.
У СРЈ основани Ратни војни судови и Ратни војни тужиоци.
Репортер француске новинске агенције АФП је посетио приштински спортски стадион и видео да је установа празна и да је трава у стадиону нетакнута, што је порекло тврдњу НАТО-а да је стадион претворен у концентрациони логор и да се тамо држи 100.000 Албанаца.
Уништени сви објекти од виталног значаја фабрике „Слобода“ у Чачку.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 8. дан - 31. март 1999.
НАТО је почео да користи касетне бомбе, забрањене међународним конвенцијама.
НАТО саопштио да је мисија руског премијера Јевгенија Примакова у Београду и Бону била неуспешна и најавио да ће „проширити и појачати“ нападе на СРЈ.
Врховни командант НАТО генерал Весли Кларк добио овлашћење да прошири број циљева за нападе НАТО у Југославији.
Британски министар одбране Џорџ Робертсон изјавио да ће НАТО прекинути ваздушне нападе само уколико председник СРЈ одмах обустави операције на КиМ, повуче војне и полицијске снаге из покрајине и омогући повратак избеглица под заштитом међународних војних снага.
Политичке одлуке о КиМ се доносе негде другде, а не у Уједињеним нацијама, изјавио је портпарол УН Фред Екард. „Све што генерални секретар може да учини јесте да прати проблем.“
Русија затражила дозволу за пролаз кроз Босфор седам бродова Црноморске флоте. САД изразиле забринутост.
Руски министар одбране Игор Сергејев је саопштио да је у нападима НАТО на СРЈ погинуло је више од 1.000 цивила; 28 припадника ВЈ је погинуло, а 90 повређено, погођено је 60 локација, а 30 одсто напада, у којима су поред војних циљева погођене школе, болнице и стамбени објекти, концентрисано је на КиМ.
Влада СР Југославије је оптужила НАТО да је произвео стварну и општу хуманитарну катастрофу у читавој СРЈ и упутила драматичан апел свим међународним хуманитарним организацијама и установама, као и владама да „притекну у помоћ и спрече хуманитарну катастрофу неслућених размера“.
Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице саопштио је да је од почетка агресије НАТО-а на Југославију, са КиМ у Албанију пребегло око 85.000 људи.
Неколико стотина полицајаца Републике Српске је на Тргу Крајине у Бањалуци ћутећи одржало мирни протест због агресије НАТО-а на СРЈ.
Милошевић упутио поруку Моамеру Гадафију у којој му одаје признање руководства и народа Југославије због апела да се осуде и прекину напади НАТО-а.
Бивши амерички државни секретар Лоренс Иглбергер изјавио је: „историјски гледано Косово је део Србије“ и да је „њен суверенитет на том подручју неспоран“.
Хакери из Југославије упали су и пореметили интернет-сајт и систем е-поште НАТО, саопштено је из седишта алијансе.
Терористичка ОВК прогласила општу мобилизацију, јавио Радио Тирана.
Лидер Албанаца са КиМ, Ибрахим Ругова, позвао НАТО да заустави напад на СРЈ.
Бомбардован Јастребац када је погођен десетокиловолтни далековод близу предајника.
Три америчка војника заробљена на граници Македоније и СРЈ под неразјашњеним околностима.
НАТО је почео да користи касетне бомбе, забрањене међународним конвенцијама.
НАТО саопштио да је мисија руског премијера Јевгенија Примакова у Београду и Бону била неуспешна и најавио да ће „проширити и појачати“ нападе на СРЈ.
Врховни командант НАТО генерал Весли Кларк добио овлашћење да прошири број циљева за нападе НАТО у Југославији.
Британски министар одбране Џорџ Робертсон изјавио да ће НАТО прекинути ваздушне нападе само уколико председник СРЈ одмах обустави операције на КиМ, повуче војне и полицијске снаге из покрајине и омогући повратак избеглица под заштитом међународних војних снага.
Политичке одлуке о КиМ се доносе негде другде, а не у Уједињеним нацијама, изјавио је портпарол УН Фред Екард. „Све што генерални секретар може да учини јесте да прати проблем.“
Русија затражила дозволу за пролаз кроз Босфор седам бродова Црноморске флоте. САД изразиле забринутост.
Руски министар одбране Игор Сергејев је саопштио да је у нападима НАТО на СРЈ погинуло је више од 1.000 цивила; 28 припадника ВЈ је погинуло, а 90 повређено, погођено је 60 локација, а 30 одсто напада, у којима су поред војних циљева погођене школе, болнице и стамбени објекти, концентрисано је на КиМ.
Влада СР Југославије је оптужила НАТО да је произвео стварну и општу хуманитарну катастрофу у читавој СРЈ и упутила драматичан апел свим међународним хуманитарним организацијама и установама, као и владама да „притекну у помоћ и спрече хуманитарну катастрофу неслућених размера“.
Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице саопштио је да је од почетка агресије НАТО-а на Југославију, са КиМ у Албанију пребегло око 85.000 људи.
Неколико стотина полицајаца Републике Српске је на Тргу Крајине у Бањалуци ћутећи одржало мирни протест због агресије НАТО-а на СРЈ.
Милошевић упутио поруку Моамеру Гадафију у којој му одаје признање руководства и народа Југославије због апела да се осуде и прекину напади НАТО-а.
Бивши амерички државни секретар Лоренс Иглбергер изјавио је: „историјски гледано Косово је део Србије“ и да је „њен суверенитет на том подручју неспоран“.
Хакери из Југославије упали су и пореметили интернет-сајт и систем е-поште НАТО, саопштено је из седишта алијансе.
Терористичка ОВК прогласила општу мобилизацију, јавио Радио Тирана.
Лидер Албанаца са КиМ, Ибрахим Ругова, позвао НАТО да заустави напад на СРЈ.
Бомбардован Јастребац када је погођен десетокиловолтни далековод близу предајника.
Три америчка војника заробљена на граници Македоније и СРЈ под неразјашњеним околностима.
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 38.603
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 9. дан - 1. април 1999.
Око 5 сати ујутро у Новом Саду бомбардован је Петроварадински мост који повезује Нови Сад и Петроварадин. Мост је тотално срушен, и само његов врх је остао да вири из Дунава. Делови града су остали без воде. Дунав је затворен за саобраћај.
У 9.00 бомбардована Пећ.
Београд је под узбуном непрекидно више од 27 сати.
ВЈ заробила три америчка војника. Најављено је суђење. Бил Клинтон изјавио да председника СРЈ сматра одговорним за безбедност тројице заробљених америчких војника и да „Вашингтон наставља своју мисију у СРЈ“.
Председник СРЈ Слободан Милошевић и лидер Албанаца са КиМ Ибрахим Ругова потписали у Београду заједничку изјаву о пуној сагласности да се проблеми могу решити само политичким средствима.
У Београд стигла делегација руских парламентараца коју је предводио потпредседник доњег дома руског парламента – Думе, Сергеј Бабурин.
Министар иностраних послова Ватикана Жан-Луј Торан пренео председницима СРЈ и Србије, Слободану Милошевићу и Милану Милутиновићу и патријарху српском Павлу поруку папе Јована Павла II. Папа је позвао лидере САД, НАТО и Југославије на једнонедељно ускршње примирје.
Белорусија прекинула везе са НАТО због агресије на СРЈ.
Москва и Пекинг потпуно су сагласни у оцени да НАТО ваздушним нападима на Југославију игнорише улогу УН, Савета безбедности и да та агресија представља „веома опасан преседан“, изјавио руски амбасадор у Кини Игор Рогачев.
Руски председник Борис Јељцин затражио хитан састанак Г-8.
Генерални секретар НАТО Хавијер Солана изјавио да НАТО блиско ради са Русијом у решењу тзв. Косовске кризе и да очекује да ће сва размимоилажења бити разрешена.
Председник СРЈ Слободан Милошевић сменио команданта Друге армије Војске Југославије генерал-потпуковника Радосава Мартиновића и на његово место поставио генерал-потпуковника Милорада Обрадовића.
Око 5 сати ујутро у Новом Саду бомбардован је Петроварадински мост који повезује Нови Сад и Петроварадин. Мост је тотално срушен, и само његов врх је остао да вири из Дунава. Делови града су остали без воде. Дунав је затворен за саобраћај.
У 9.00 бомбардована Пећ.
Београд је под узбуном непрекидно више од 27 сати.
ВЈ заробила три америчка војника. Најављено је суђење. Бил Клинтон изјавио да председника СРЈ сматра одговорним за безбедност тројице заробљених америчких војника и да „Вашингтон наставља своју мисију у СРЈ“.
Председник СРЈ Слободан Милошевић и лидер Албанаца са КиМ Ибрахим Ругова потписали у Београду заједничку изјаву о пуној сагласности да се проблеми могу решити само политичким средствима.
У Београд стигла делегација руских парламентараца коју је предводио потпредседник доњег дома руског парламента – Думе, Сергеј Бабурин.
Министар иностраних послова Ватикана Жан-Луј Торан пренео председницима СРЈ и Србије, Слободану Милошевићу и Милану Милутиновићу и патријарху српском Павлу поруку папе Јована Павла II. Папа је позвао лидере САД, НАТО и Југославије на једнонедељно ускршње примирје.
Белорусија прекинула везе са НАТО због агресије на СРЈ.
Москва и Пекинг потпуно су сагласни у оцени да НАТО ваздушним нападима на Југославију игнорише улогу УН, Савета безбедности и да та агресија представља „веома опасан преседан“, изјавио руски амбасадор у Кини Игор Рогачев.
Руски председник Борис Јељцин затражио хитан састанак Г-8.
Генерални секретар НАТО Хавијер Солана изјавио да НАТО блиско ради са Русијом у решењу тзв. Косовске кризе и да очекује да ће сва размимоилажења бити разрешена.
Председник СРЈ Слободан Милошевић сменио команданта Друге армије Војске Југославије генерал-потпуковника Радосава Мартиновића и на његово место поставио генерал-потпуковника Милорада Обрадовића.
- Poruka
- 3.577
З.Радосављећ звани Паво.Зоран Павловић.Иљо Аризанов и други што је сњима
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 10. дан - 2. април 1999.
У 01:30 са 3 пројектила гађано је село Ногавац, општина Ораховац. Погинуло је 11 лица а 5 је задобило тешке телесне повреде.
Током напада на Куршумлију погинуло је 13 цивила и оштећено око 500 цивилних и религијских објеката као што су манастир Пресвете Богородице и Светог Николе из XII века.
Крстарећим пројектилима погођене су зграде републичког и савезног МУП у улици Кнеза Милоша. Избио је пожар у непосредној близини Гинеколошко-акушерске клинике и психијатријске болнице „Лаза Лазаревић“.
Представници НАТО су саопштили да ће наставити ваздушне нападе на Југославију, чиме су одбацили захтев Ватикана и Светског савеза цркава да прекину агресију на СРЈ у време католичког Ускрса.
Шеф руске дипломатије Игор Иванов је изјавио да НАТО ужурбано припрема копнене операције на КиМ.
Шеф британске дипломатије Робин Кук је изјавио да ће НАТО „интензивирати ваздушну кампању“ у СРЈ, али да неће слати копнене трупе.
Албански председник Реџеп Мајдани је позвао НАТО да стационира своје војнике на тлу Албаније.
Председник СРЈ Слободан Милошевић је примио заједничку делегацију руске Државне думе и Парламента Белорусије коју предводи потпредседник руске Думе, Сергеј Бабурин.
Делови обореног америчког авиона Ф-117 су предати Русији.
Министар одбране СРЈ Павле Булатовић је затражио војну помоћ од Русије и Белорусије.
Начелник Генералштаба руске војске Анатолиј Квашњин је изјавио да је пружање војне помоћи Југославији „могуће, али да зависи од ситуације“.
Око 80 руских верификатора напустило је ОЕБС-ову Косовску верификаторску мисију и вратило се у Русију.
Руски ратни брод „Лиман“ је испловио из луке Севастопољ на путу за Јадранско море.
Високи комесар Уједињених нација за избеглице, Садако Огата, саопштила да је најмање 230.000 Албанаца с КиМ избегло из покрајине у последњих десет дана. Албанија је упутила апел за помоћ избеглицама.
У 01:30 са 3 пројектила гађано је село Ногавац, општина Ораховац. Погинуло је 11 лица а 5 је задобило тешке телесне повреде.
Током напада на Куршумлију погинуло је 13 цивила и оштећено око 500 цивилних и религијских објеката као што су манастир Пресвете Богородице и Светог Николе из XII века.
Крстарећим пројектилима погођене су зграде републичког и савезног МУП у улици Кнеза Милоша. Избио је пожар у непосредној близини Гинеколошко-акушерске клинике и психијатријске болнице „Лаза Лазаревић“.
Представници НАТО су саопштили да ће наставити ваздушне нападе на Југославију, чиме су одбацили захтев Ватикана и Светског савеза цркава да прекину агресију на СРЈ у време католичког Ускрса.
Шеф руске дипломатије Игор Иванов је изјавио да НАТО ужурбано припрема копнене операције на КиМ.
Шеф британске дипломатије Робин Кук је изјавио да ће НАТО „интензивирати ваздушну кампању“ у СРЈ, али да неће слати копнене трупе.
Албански председник Реџеп Мајдани је позвао НАТО да стационира своје војнике на тлу Албаније.
Председник СРЈ Слободан Милошевић је примио заједничку делегацију руске Државне думе и Парламента Белорусије коју предводи потпредседник руске Думе, Сергеј Бабурин.
Делови обореног америчког авиона Ф-117 су предати Русији.
Министар одбране СРЈ Павле Булатовић је затражио војну помоћ од Русије и Белорусије.
Начелник Генералштаба руске војске Анатолиј Квашњин је изјавио да је пружање војне помоћи Југославији „могуће, али да зависи од ситуације“.
Око 80 руских верификатора напустило је ОЕБС-ову Косовску верификаторску мисију и вратило се у Русију.
Руски ратни брод „Лиман“ је испловио из луке Севастопољ на путу за Јадранско море.
Високи комесар Уједињених нација за избеглице, Садако Огата, саопштила да је најмање 230.000 Албанаца с КиМ избегло из покрајине у последњих десет дана. Албанија је упутила апел за помоћ избеглицама.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 11. дан - 3. април 1999.
У Београду је око 1 сат бомбардована зграда МУП-а.
У 19 часова и 55 минута у Новом Саду срушен је Мост слободе који је повезивао Нови Сад са Сремском Каменицом. Најмлађи од три новосадска моста, Мост слободе био је на целом Дунаву мост са највећим распоном.
У време када је саграђен, представљао је светски рекорд за овакав конструктивни систем. Грађен по идејном пројекту архитекте Николе Хајдина, мост је имао конструкцију дугу 1.312 метара и широку 27,60 метара, са шест коловозних и две пешачке траке. По својим просторним, функционалним и естетским вредностима, Мост слободе представљао је фактички и симболични корак Новог Сада у 21. век.
У моменту када су испаљени пројектили, на мосту се у том тренутку налазило више аутомобила и пешака.
Страдало је више лица која су се у моменту ракетирања нашла на мосту, а већи број цивилних објеката је оштећено.
Око 20:00 пала је ракета на мост у Бачкој Паланци. Мост није порушен, али је његова десна страна оштећена.
У Београду је око 1 сат бомбардована зграда МУП-а.
У 19 часова и 55 минута у Новом Саду срушен је Мост слободе који је повезивао Нови Сад са Сремском Каменицом. Најмлађи од три новосадска моста, Мост слободе био је на целом Дунаву мост са највећим распоном.
У време када је саграђен, представљао је светски рекорд за овакав конструктивни систем. Грађен по идејном пројекту архитекте Николе Хајдина, мост је имао конструкцију дугу 1.312 метара и широку 27,60 метара, са шест коловозних и две пешачке траке. По својим просторним, функционалним и естетским вредностима, Мост слободе представљао је фактички и симболични корак Новог Сада у 21. век.
У моменту када су испаљени пројектили, на мосту се у том тренутку налазило више аутомобила и пешака.
Страдало је више лица која су се у моменту ракетирања нашла на мосту, а већи број цивилних објеката је оштећено.
Око 20:00 пала је ракета на мост у Бачкој Паланци. Мост није порушен, али је његова десна страна оштећена.
- Poruka
- 3.577
Pitanje je zasto smo se borili sa neispravnim avionima i zasto je potpisana predaja
Da li su avioni "zaista bili neispravni" ili su bila i neka od eketronskih dejstava na njihovu elektroniku , a mozda i "neke druge aktivnosti" ...?
"Predaja" nije potpisana u bukvalnom smislu , ali da su se Drzava i vojska zajedno sa vecim delom srpskog stanovnistva "privremeno izmestili sa Kosova i Metohije" , to je cinjenica .
Mada Rezolucija U -a 1244 kaze nesto i o "nasim pravima" , to "na terenu nije zazivelo" iz raznoraznih razloga ...
A "kada ce , ne zna se" ...!
"Predaja" nije potpisana u bukvalnom smislu , ali da su se Drzava i vojska zajedno sa vecim delom srpskog stanovnistva "privremeno izmestili sa Kosova i Metohije" , to je cinjenica .
Mada Rezolucija U -a 1244 kaze nesto i o "nasim pravima" , to "na terenu nije zazivelo" iz raznoraznih razloga ...
A "kada ce , ne zna se" ...!
- Poruka
- 3.577
Kapitulacija je potpisani a meni je to predaja,od vojnika pilota napravili su ih kao da su bedniciiii,poginuli za Jugoslavijuu da bi ih posle ponizili!
AVIONI ZAISTA REMONT NIJE PROŠAO
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 12. дан - 4. април 1999.
НАТО је 12. дана агресије дејствовао углавном по цивилним објектима.
Погођена је топлана у новобеоградском Блоку 70А, погинуо je ноћни чувар. Погођена је и Полицијска академија на Бањици. Од те детонације попуцала су стакла на ВМА. Бомбардовано је складиште Југопетрола у Раковици, зграда у близини војно-медицинске академије и цивилни објекти у Сремчици.
У Панчеву је око 4:30 са две ракете бомбардована рафинерија нафте, погођена РЈ Енергана. Погинула 2 радника а 4 задобило тешке телесне повреде.
У Чачку је трећи пут бомбардована зграда „Слободе“. Ракетирано и више привредних и цивилних објеката у широј околини.
У Новом Саду је бомбардована зграда телевизије Нови Сад.
У Гњилану је бомбардован возни парк са 30 аутобуса. Такође је уништена и једна бензинска пумпа.
У Куршумлији је са две ракете бомбардован дрвни комбинат.
У Богутовацу код Краљева је у 2:10 бомбардовано складиште горива „Беопетрола“. Рањена три радника.
У Смедереву је око 4:25 бомбардована бензинска пумпа. Погођене инсталације „Југопетрола“
НАТО је 12. дана агресије дејствовао углавном по цивилним објектима.
Погођена је топлана у новобеоградском Блоку 70А, погинуо je ноћни чувар. Погођена је и Полицијска академија на Бањици. Од те детонације попуцала су стакла на ВМА. Бомбардовано је складиште Југопетрола у Раковици, зграда у близини војно-медицинске академије и цивилни објекти у Сремчици.
У Панчеву је око 4:30 са две ракете бомбардована рафинерија нафте, погођена РЈ Енергана. Погинула 2 радника а 4 задобило тешке телесне повреде.
У Чачку је трећи пут бомбардована зграда „Слободе“. Ракетирано и више привредних и цивилних објеката у широј околини.
У Новом Саду је бомбардована зграда телевизије Нови Сад.
У Гњилану је бомбардован возни парк са 30 аутобуса. Такође је уништена и једна бензинска пумпа.
У Куршумлији је са две ракете бомбардован дрвни комбинат.
У Богутовацу код Краљева је у 2:10 бомбардовано складиште горива „Беопетрола“. Рањена три радника.
У Смедереву је око 4:25 бомбардована бензинска пумпа. Погођене инсталације „Југопетрола“
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 13. дан - 5. април 1999.
У селу Грачаница бомбардоване куће. По четврти пут бомбардован је манастир Грачаница. Бомба је пала близу гробља, али споменици нису порушени. Уништена је једино капела у цркви. У Приштини је бомбардован аеродром. Уништена је трафо-станица у близини, затим писта и зграда где се налази чекаоница и шалтери за куповину карата.
У Врању бомбардоване куће у непосредној близини аутобуске станице. Погинуло 2 а тешко рањено 15 лица.
По други пут бомбардован је Лепосавић. Овај пут погођен је тунел Шарпељ код села Јерина.
У Нишу је бомбардована касарна Стеван Синђелић, затим магацин Дуванске индустрије, амбуланта фабрике и обданиште. Овај пут погођена је и војна команда и дечја клиника за рехабилитацију. Око 5:20 Ниш је поново бомбардован. Погођена је зграда у ширем делу центра. Око 21:30 бомбардован је северозападни део града.
У 2:35 бомбардовани су Лучани, а погођена је хемијска индустрија „Милан Благојевић“.
У Београду је око 4:15 једна бомба пала близу градске болнице на Звездари. Друга бомба пала је близу школе коју су људи из околних кућа користили као склониште. За време бомбардовања у школи је било 30 људи.
У Сомбору је око 3:00 са 3 пројектила бомбардована Нафтна Индустрија Србије. У Земуну је око 4:15 бомбардована главна улица у којој се налази спортски центар „Пинки“, Робна кућа итд. Већа оштећења задобио је Пољопривредни факултет, a погођен је Дом ваздухопловства.
У Алексинцу је у 20:22 бомбардован цивилни део града. Погинуло је 11 лица, а 50 задобило телесне повреде. Уништено је 700 стамбених објеката а знатно оштећена, поред осталих и зграда Дома здравља и Хитне помоћи.
У Богојеву је око 22:00 бомбардован мост. Само је делом порушен.
Сомбор је око 22:20 поново бомбардован. Овај пут на мети су били складиште горива и железнички и друмски мост.
У Новом Саду је око 22:15 са два пројектила бомбардована рафинерија (командна сала).
У селу Грачаница бомбардоване куће. По четврти пут бомбардован је манастир Грачаница. Бомба је пала близу гробља, али споменици нису порушени. Уништена је једино капела у цркви. У Приштини је бомбардован аеродром. Уништена је трафо-станица у близини, затим писта и зграда где се налази чекаоница и шалтери за куповину карата.
У Врању бомбардоване куће у непосредној близини аутобуске станице. Погинуло 2 а тешко рањено 15 лица.
По други пут бомбардован је Лепосавић. Овај пут погођен је тунел Шарпељ код села Јерина.
У Нишу је бомбардована касарна Стеван Синђелић, затим магацин Дуванске индустрије, амбуланта фабрике и обданиште. Овај пут погођена је и војна команда и дечја клиника за рехабилитацију. Око 5:20 Ниш је поново бомбардован. Погођена је зграда у ширем делу центра. Око 21:30 бомбардован је северозападни део града.
У 2:35 бомбардовани су Лучани, а погођена је хемијска индустрија „Милан Благојевић“.
У Београду је око 4:15 једна бомба пала близу градске болнице на Звездари. Друга бомба пала је близу школе коју су људи из околних кућа користили као склониште. За време бомбардовања у школи је било 30 људи.
У Сомбору је око 3:00 са 3 пројектила бомбардована Нафтна Индустрија Србије. У Земуну је око 4:15 бомбардована главна улица у којој се налази спортски центар „Пинки“, Робна кућа итд. Већа оштећења задобио је Пољопривредни факултет, a погођен је Дом ваздухопловства.
У Алексинцу је у 20:22 бомбардован цивилни део града. Погинуло је 11 лица, а 50 задобило телесне повреде. Уништено је 700 стамбених објеката а знатно оштећена, поред осталих и зграда Дома здравља и Хитне помоћи.
У Богојеву је око 22:00 бомбардован мост. Само је делом порушен.
Сомбор је око 22:20 поново бомбардован. Овај пут на мети су били складиште горива и железнички и друмски мост.
У Новом Саду је око 22:15 са два пројектила бомбардована рафинерија (командна сала).
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 14. дан - 6. април 1999.
Око 03:00 бомбардован и последњи мост преко Дунава у Новом Саду. Тада није срушен, тако да су преко њега могли да прелазе само пешаци и возила хитне службе.
Око 11:00 са 5 пројектила бомбардовано је Врање. Оштећена је пекара и градска болница, а један пројектил пао је јужно од града.
У Сурдулици је пројектилима погођена основна школа.
Око 12:30 поново је бомбардован аеродром Слатина. Бомбардовано је и село Витановац.
У Призрену је бомбардовано стамбено насеље тако да је већина кућа порушена. Бомбардован је и део водова који снабдева град пијаћом водом.
У Јахлији је погођена пруга Крагујевац-Краљево, а оштећена је електрична инсталација. Бомбардован је мост на реци Топлици на путу Ниш-Приштина.
У Лозници су бомбардоване куће, железнички мост и мотел. Није било људских жртава.
У Панчеву бомба пала у њиву.
У Чачку су бомбардоване куће и дечији вртић.
У Лучанима је око 20:35 бомбардована хемијска индустрија „Милан Благојевић“.
У Црној Гори је око 23:15 бомбардован аеродром Голубовци.
Око 03:00 бомбардован и последњи мост преко Дунава у Новом Саду. Тада није срушен, тако да су преко њега могли да прелазе само пешаци и возила хитне службе.
Око 11:00 са 5 пројектила бомбардовано је Врање. Оштећена је пекара и градска болница, а један пројектил пао је јужно од града.
У Сурдулици је пројектилима погођена основна школа.
Око 12:30 поново је бомбардован аеродром Слатина. Бомбардовано је и село Витановац.
У Призрену је бомбардовано стамбено насеље тако да је већина кућа порушена. Бомбардован је и део водова који снабдева град пијаћом водом.
У Јахлији је погођена пруга Крагујевац-Краљево, а оштећена је електрична инсталација. Бомбардован је мост на реци Топлици на путу Ниш-Приштина.
У Лозници су бомбардоване куће, железнички мост и мотел. Није било људских жртава.
У Панчеву бомба пала у њиву.
У Чачку су бомбардоване куће и дечији вртић.
У Лучанима је око 20:35 бомбардована хемијска индустрија „Милан Благојевић“.
У Црној Гори је око 23:15 бомбардован аеродром Голубовци.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 15. дан - 7. април 1999.
Бомбардован је центар Приштине око 00:40. Са три пројектила гађана је зграда Главне поште и околни објекти. Живот је изгубило 10 лица, а 12 је задобило тешке телесне повреде.
Бомбардовано је и село Девет Југовића, а око 3:15 са 10 пројектила бомбардовано је село Грачаница.
У Новом Саду је око 2:45 бомбардован „Нафтагас“, а складиште рафинерије нафте је уништено. У Сомбору је око 3:00 бомбардован „Нафтагас“, и села Чонтла и Кљајићево у околини.
У Чачку је поново бомбардован индустријски објекат „Слобода“.
У Нишу је око 4:45 бомбардована фабрика „Јастребац“. Ракета која је погодила фабрику пала је прво на њен кров, затим је пробила две бетонске плоче и зауставила се у дворишту куће удаљене 500 метара од фабрике. У дворишту је направила кратер дубине 5 метара и пречника 10 метара. У нападу на Ниш погођена је и фабрика „Фиделинка“ и главна аутобуска станица у близини нишке тврђаве. Бомбардован је и Народни музеј.
Манипулација тзв. Операцијом потковица
Немачки министар одбране Рудолф Шарпинг објавио је документ под називом „Операција потковица“ који је наводно био крунски доказ Милошевићевог плана за етничко чишћење Косова и Метохије. Овај документ је направила бугарска влада и послала немачкој влади пре почетка агресије на СРЈ.
Суштински, документ који је бугарска обавештајна служба назвала „Операција потковица“, производ је „анализе догађаја из јануара и фебруара 1999. године коју су начинили бугарски обавештајни аналитичари“. Документ је наводно настао на основу извештаја Верификаторске мисије ОЕБС, према којима су се југословенске јединице у фебруару и марту, налазиле на ободима КиМ, што је бугарске аналитичаре и навело на назив „потковица“.
Бугарске налазе је анализирала и немачка обавештајна служба БНД, која је известила немачку владу да се прегледом догађаја на терену може закључити да „нема знакова почетка озбиљније операције против ОВК“.
Истовремено, немачки обавештајци су оценили да ће ОВК покушати опробаном методом „удари и бежи“ да испровоцира српске снаге на озбиљне акције које би резултирале разарањем и покретањем таласа избеглица, како би се изазвали ваздушни удари НАТО.
Упркос јасним упозорењима немачких обавештајаца да не постоје докази да је документ „Операција потковица“ аутентичан, као и да долази из крајње сумњивих извора, Шарпинг је изнео документ у јавност како би се маргинализовали и дискредитовали сви противници војне интервенције против СРЈ. С обзиром да ваздушни удари на СРЈ после две недеље нису дали очекиване резултате, а појавио се велики број противника агресије у западном јавном мњењу, Шарпинг је изнео документ којим је настојао да оправда наставак агресије.
„Подаци, које је дао немачки министар одбране о југословенским снагама безбедности су нетачни и противречни свим доступним информацијама с тим у вези.“ – рекао је тадашњи аустријски министар одбране Вернер Фаслабенд лета 1999. године у одговору на питање аустријских парламентараца о „Операцији потковица“.
Бомбардован је центар Приштине око 00:40. Са три пројектила гађана је зграда Главне поште и околни објекти. Живот је изгубило 10 лица, а 12 је задобило тешке телесне повреде.
Бомбардовано је и село Девет Југовића, а око 3:15 са 10 пројектила бомбардовано је село Грачаница.
У Новом Саду је око 2:45 бомбардован „Нафтагас“, а складиште рафинерије нафте је уништено. У Сомбору је око 3:00 бомбардован „Нафтагас“, и села Чонтла и Кљајићево у околини.
У Чачку је поново бомбардован индустријски објекат „Слобода“.
У Нишу је око 4:45 бомбардована фабрика „Јастребац“. Ракета која је погодила фабрику пала је прво на њен кров, затим је пробила две бетонске плоче и зауставила се у дворишту куће удаљене 500 метара од фабрике. У дворишту је направила кратер дубине 5 метара и пречника 10 метара. У нападу на Ниш погођена је и фабрика „Фиделинка“ и главна аутобуска станица у близини нишке тврђаве. Бомбардован је и Народни музеј.
Манипулација тзв. Операцијом потковица
Немачки министар одбране Рудолф Шарпинг објавио је документ под називом „Операција потковица“ који је наводно био крунски доказ Милошевићевог плана за етничко чишћење Косова и Метохије. Овај документ је направила бугарска влада и послала немачкој влади пре почетка агресије на СРЈ.
Суштински, документ који је бугарска обавештајна служба назвала „Операција потковица“, производ је „анализе догађаја из јануара и фебруара 1999. године коју су начинили бугарски обавештајни аналитичари“. Документ је наводно настао на основу извештаја Верификаторске мисије ОЕБС, према којима су се југословенске јединице у фебруару и марту, налазиле на ободима КиМ, што је бугарске аналитичаре и навело на назив „потковица“.
Бугарске налазе је анализирала и немачка обавештајна служба БНД, која је известила немачку владу да се прегледом догађаја на терену може закључити да „нема знакова почетка озбиљније операције против ОВК“.
Истовремено, немачки обавештајци су оценили да ће ОВК покушати опробаном методом „удари и бежи“ да испровоцира српске снаге на озбиљне акције које би резултирале разарањем и покретањем таласа избеглица, како би се изазвали ваздушни удари НАТО.
Упркос јасним упозорењима немачких обавештајаца да не постоје докази да је документ „Операција потковица“ аутентичан, као и да долази из крајње сумњивих извора, Шарпинг је изнео документ у јавност како би се маргинализовали и дискредитовали сви противници војне интервенције против СРЈ. С обзиром да ваздушни удари на СРЈ после две недеље нису дали очекиване резултате, а појавио се велики број противника агресије у западном јавном мњењу, Шарпинг је изнео документ којим је настојао да оправда наставак агресије.
„Подаци, које је дао немачки министар одбране о југословенским снагама безбедности су нетачни и противречни свим доступним информацијама с тим у вези.“ – рекао је тадашњи аустријски министар одбране Вернер Фаслабенд лета 1999. године у одговору на питање аустријских парламентараца о „Операцији потковица“.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 16. дан - 8. април 1999.
Погођен je завод „Црвена застава“ у Крагујевцу, повређена су 124 запослена, а на хиљаде радника остало је без посла.
Од 00:42 до 00:50 бомбардована је Ћуприја при чему је једна особа преминула а 3 лица је задобило тешке телесне повреде.
У 04:10 приликом ракетирања врха Торник на Златибору погођен спортско-рекреативни центар. Погинула 3 лица.
Влада СРЈ је констатовала да су снаге безбедности прекинуле офанзивна антитерористичка дејства и да је на Косову и Метохији завладао мир.
Министри иностраних послова ЕУ у Луксембургу су подржали нападе НАТО на СРЈ, изјаснили се да одговорни за наводне злочине на КиМ треба да се нађу пред међународним судом и упозорили Београд да би сваки потез уперен против црногорске владе имао „најозбиљније консеквенце“.
Председник Доњег дома руског парламента Генадиј Селезњов изјавио по повратку из Београда да је југословенско руководство спремно да преговара о КиМ под условом да НАТО прекине бомбардовање и да се југословенски председник Слободан Милошевић сложио са Ибрахимом Руговом да се припреми споразум који ће омогућити повратак избеглица и успостављање привремене управе на КиМ.
Русија затражила дозволу за пролазак кроз Босфор још три ратна брода Црноморске флоте.
Погођен je завод „Црвена застава“ у Крагујевцу, повређена су 124 запослена, а на хиљаде радника остало је без посла.
Од 00:42 до 00:50 бомбардована је Ћуприја при чему је једна особа преминула а 3 лица је задобило тешке телесне повреде.
У 04:10 приликом ракетирања врха Торник на Златибору погођен спортско-рекреативни центар. Погинула 3 лица.
Влада СРЈ је констатовала да су снаге безбедности прекинуле офанзивна антитерористичка дејства и да је на Косову и Метохији завладао мир.
Министри иностраних послова ЕУ у Луксембургу су подржали нападе НАТО на СРЈ, изјаснили се да одговорни за наводне злочине на КиМ треба да се нађу пред међународним судом и упозорили Београд да би сваки потез уперен против црногорске владе имао „најозбиљније консеквенце“.
Председник Доњег дома руског парламента Генадиј Селезњов изјавио по повратку из Београда да је југословенско руководство спремно да преговара о КиМ под условом да НАТО прекине бомбардовање и да се југословенски председник Слободан Милошевић сложио са Ибрахимом Руговом да се припреми споразум који ће омогућити повратак избеглица и успостављање привремене управе на КиМ.
Русија затражила дозволу за пролазак кроз Босфор још три ратна брода Црноморске флоте.
vucic snosi deo krivice za zrtve u rts- u jer je izvukao majku a nije obavestio onaj mladi svet sta ce da im se desi
On je to vece imao zakazan intervju sa nekim zapadnim novinarom , medjutim , novinar se nije pojavio , navodno se javio i otkazao dolazak , tako da se tadasnji "Ministar informisanja" nije zadesio u zgradi RTS -a u Takovskoj i na taj nacin se sadasnji Premijer prakticno spasao posledica zlocinackog bombardovanja koje je NATO izvrsio te veceri inace da je bio tamo u to vreme i da se "nesto desilo sa njim tada , ko zna sta bi Srbija i okruzenje danas" .
*iskander
Ističe se
- Poruka
- 2.657
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 17. дан - 9. април 1999.
Бомбардован предајник РТС на Голечу надомак Приштине.
Рано ујутру, око 2:00, погођено је складиште нафте у Смедереву.
Председник Управног одбора крагујевачке „Заставе“ Милан Беко изјавио да су озбиљно повређена 124 радника те фабрике у нападу авијације НАТО.
Информативна служба ВЈ саопштила да је НАТО у протеклих 15 дана ангажовао 600 авиона, од тога скоро 450 борбених, и испалио више од 450 крстарећих ракета са 20 ратних бродова.
Русија је упозорила да косовска криза може изазвати европски рат. Врховни командант НАТО-а Весли Кларк изјавио да ће агресија на СРЈ бити настављена.
Након извештаја да је Москва можда усмерила нуклеарне ракете ка земљама чланицама НАТО, Бела кућа је саопштила да очекује од Русије да одржи обећање о немешању у југословенски конфликт.
Генерални секретар УН Кофи Анан позвао лидере НАТО да прекину бомбардовање територије СРЈ одмах пошто југословенске власти испуне обавезе које се односе на снаге безбедности на КиМ, повратак избеглица и размештање међународних снага у покрајини.
УНХЦР затражио да избеглице остану у близини КиМ и да се привремено обустави пребацивање избеглица с КиМ у Аустралију, САД и Канаду.
Почетак Битке на Кошарама
На православни Велики петак, 9. априла 1999, у 03:00 почела је копнена агресија на СРЈ, нападом на караулу Кошаре.
Напад је почео артиљеријском ватром са албанске стране у правцу карауле Кошаре. Ватра је била отворена од стране регуларне Војске Албаније према пограничним положајима ВЈ. У нападу су употребљавани топови, хаубице и минобацачи и ватру су координисали јако добро обучени припадници француске Легије странаца, енглеског САС и америчких Маринаца. Албанци су нападали у три правца, први је био према врху Раша Кошарес, други је био према караули Кошаре и трећи према врху Маје Главе.
Током артиљеријског бомбардовања, око 1.500 припадника ОВК је непримећено пришло граници. Тада је на првој линији било само мање од 200 припадника ВЈ. Крвава битка је трајала током целог дана са великим губицима, поготову са стране нападача. После подне је ОВК заузео врх Раша Кошарес и одмах прешао у дефанзивну тактику. То му је такође омогућило да довуче неколико артиљеријских оруђа до тог врха.
Бомбардован предајник РТС на Голечу надомак Приштине.
Рано ујутру, око 2:00, погођено је складиште нафте у Смедереву.
Председник Управног одбора крагујевачке „Заставе“ Милан Беко изјавио да су озбиљно повређена 124 радника те фабрике у нападу авијације НАТО.
Информативна служба ВЈ саопштила да је НАТО у протеклих 15 дана ангажовао 600 авиона, од тога скоро 450 борбених, и испалио више од 450 крстарећих ракета са 20 ратних бродова.
Русија је упозорила да косовска криза може изазвати европски рат. Врховни командант НАТО-а Весли Кларк изјавио да ће агресија на СРЈ бити настављена.
Након извештаја да је Москва можда усмерила нуклеарне ракете ка земљама чланицама НАТО, Бела кућа је саопштила да очекује од Русије да одржи обећање о немешању у југословенски конфликт.
Генерални секретар УН Кофи Анан позвао лидере НАТО да прекину бомбардовање територије СРЈ одмах пошто југословенске власти испуне обавезе које се односе на снаге безбедности на КиМ, повратак избеглица и размештање међународних снага у покрајини.
УНХЦР затражио да избеглице остану у близини КиМ и да се привремено обустави пребацивање избеглица с КиМ у Аустралију, САД и Канаду.
Почетак Битке на Кошарама
На православни Велики петак, 9. априла 1999, у 03:00 почела је копнена агресија на СРЈ, нападом на караулу Кошаре.
Напад је почео артиљеријском ватром са албанске стране у правцу карауле Кошаре. Ватра је била отворена од стране регуларне Војске Албаније према пограничним положајима ВЈ. У нападу су употребљавани топови, хаубице и минобацачи и ватру су координисали јако добро обучени припадници француске Легије странаца, енглеског САС и америчких Маринаца. Албанци су нападали у три правца, први је био према врху Раша Кошарес, други је био према караули Кошаре и трећи према врху Маје Главе.
Током артиљеријског бомбардовања, око 1.500 припадника ОВК је непримећено пришло граници. Тада је на првој линији било само мање од 200 припадника ВЈ. Крвава битка је трајала током целог дана са великим губицима, поготову са стране нападача. После подне је ОВК заузео врх Раша Кошарес и одмах прешао у дефанзивну тактику. То му је такође омогућило да довуче неколико артиљеријских оруђа до тог врха.
- Poruka
- 3.577
KAO kvote da su imali
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 38.603
