Istine i zablude o bombardovanju 1999.

[*iskander]

A pri tome ti "strastveni"" u borbi protiv "diktatorskog Milosevicevog rezime" ne nadjose da pogledaju anketu, zvanicno sprovedenu u Srbiji na reprezentativnom statistickom uzorku od ispitanika i prema toj ankeri preko 30% ljudi smatra da se bolje zivelu u vreme mrskog diktatora Milosevica, a cak preko 80% ljudi smatra a se najbolje zivelo u vreme jos mrskijeg diktatora Tita

Ma poenta je u tome sto ljudi prihvataju sve sto im se servira, ali to je vec neka druga prica.

 

[*iskander]

Mogu li dobiti informaciju kada je ova fotografija načinjena ?

A zasto je to bitno kada je fotografija nacinjena?

 

[gost 352028]

Zanima me da li je istinit ovaj snimak,sta mislite?

Па сад, јесте истинит снимак, јер је снимљен, ту нема спора.

Проблем настаје када ја кренем пребројавати повређене и превијане, јер прво је пао онај несрећник са женским (љубичастим) чизмама. После је превијан други несрећник, који има црно-белу тренерку (нешто као копија адидаске), плитке црне ципеле и дебљу, пунију ногу. Потом односе трећег несрећника, који има сасвим другачије панталоне и обућу.

Следеће, што боде очи је наравно, хватање за лице, а крви нигде. То мени који се разуме у медицину, таман толико да знам да у сваком живом људском телу има макар три литре крви, изазива гађење, колико је провидна глума. Даље, онај тупко, који се ваља по снегу, док се лепи за његову јакну (дакле, скоро су из неке топле просторије изашли напоље) је пао малтене, пре и брже него овај други, који је моментално кренуо да пада и потом се хватао за лице. Чини ми се да му је чак и кочница - регулатор паљбе његове АП у положају "U" (укочено), мада је доста мутан снимак, а и давно сам баратао пушком на бази АК-47 дизајна.

Све у свему, приказ како шиптари, максимално спремни да назадне и неандерталне србе, подигну на виши цивилизацијски ниво, вежбају бригу о рањеницима је мало квалитетнији од оног што бих ја снимио и потом миксао...

По мени, циљ је као и увек - да шиптарима подигне самопоуздање, а да нас деморалише, приказујући нам колико дебилна и необразована пацовска нација, је добила мандат над нашом вековном домовином.

 

[gost 352028]

Kao i sve, u zadnjih nekoliko godina, ne daju nam da se organizujemo, dok se naši neprijatelji šire po forumima izuzetno dobro organizovani. Mislim da je razlog odlaska nekih sa foruma upravo taj, što ne mogu da se bore protiv dobro organizovanih forumaša koji neumorno bombarduju forume, ne samo ovaj, dezinformacijama. Naravno, uvek se tu nađe neki naš, obično balavac, koji podržava integracije, borbu protiv ratnih zločinaca i svega onog što mu serviraju ovi sa strane. Naravno, kao šlag na torti obavezno se pomene Milošević, a tada dobiju potporu i drugih, recimo, strastvenih, a li nedovoljno upoznatih sa istorijom i istinom u zadnjih 20 i više godina.

Милошевић је само један од... Има ту тушта и тма којекаквих, одговорних и неодговорних. Требали би ови дилбери са Политике мало да мрдну гузицама и распредају на 200+ страница о томе, које одговоран, а ко није, те ко је нечији, а ко је искоришћен за обављање неких задатака, по питању свих ових клања, у којима је проливана наша крв. Да је само Милошевић, па хајде, али ја видим да је он, па чак и да је имао само и једино чисте, најчистије могуће намере, био (највероватније за некога, коме је овај рат мноооого донео) идеалан човек на идеалном месту.

Јуце су ту највише помогле да се тема упропасти, док остали чланови, једни за другима, су полако дизали руке од приче, дивећи се онима, који су једини и прави могли ову тему одржавати - онима, који су све то доживели.

 

[John McClane]

A zasto je to bitno kada je fotografija nacinjena?

Istražujem o učešću srpskih policijskih snaga na KiM 1996 - 1999, pa sam zato pitao.

 

[*iskander]

Istražujem o učešću srpskih policijskih snaga na KiM 1996 - 1999, pa sam zato pitao.

Tvoje poruke i teme na forumima koje pratiš mi ne ukazuju da si zainteresovan za tako nešto. Možda ja nisam dobro pogledao tvoj profil, ili ti kriješ nešto, a?

 

[John McClane]

Tvoje poruke i teme na forumima koje pratiš mi ne ukazuju da si zainteresovan za tako nešto. Možda ja nisam dobro pogledao tvoj profil, ili ti kriješ nešto, a?

Sada me već pomalo podsećaš na jednog bivšeg DB - ovca ( čisto da se razumemo, da reč posle povlake nema dvojako značenje ). Recimo da sam tek počeo da istražujem o ranije pomenutom, ali mi je ova fotografija privukla pažnju zbog toga što se na njoj nalazi pali pripradnik MUP -a, a jako malo takvih fotografija ima, i iskreno ovo je prva takva fotografija da sam je video.

 

[Бранчез]

 

[*iskander]

Sada me već pomalo podsećaš na jednog bivšeg DB - ovca ( čisto da se razumemo, da reč posle povlake nema dvojako značenje ). Recimo da sam tek počeo da istražujem o ranije pomenutom, ali mi je ova fotografija privukla pažnju zbog toga što se na njoj nalazi pali pripradnik MUP -a, a jako malo takvih fotografija ima, i iskreno ovo je prva takva fotografija da sam je video.

Ti istrazuj, pa ces doci do saznanja.

 

[bakonja]

http://www.pravda.rs/2012/12/07/ska...eneracija-da-su-srbi-oborili-nevidljivi-f117/



"...Beogradska štampa je spekulisala da su u posedu visokosofisticiranih uređaja sa ovog aviona i Rusi, ali i Kinezi koji su još tokom rata dobili ove delove. Zvanično, Beograd nikad nije potvrdio, ali ni demantovao da je omogućio Moskvi i Pekingu da dođu u posed delova F-117A. Visoki ruski zvaničnici su izjavili da su ostaci F-117A korišćeni za testiranje nove generacije antistelt tehnologije i projektila.

Posle 13 godina od NATO bombardovanja, obaranje “nevidljivog” ostaje jedan od najvećih uspeha srpske vojne avijacije u njenoj istoriji ali i jedna od najvećih sramota američke avijacije pa stoga i ne čudi što se novim generacijama amerikanaca taj podatak prećutkuje pa su Buđanovci izbačeni iz knjiga sa tematikom borbenih aviona i bombardovanja Srbije 1999. godine.
...

Marijan Risticevic · Најбољи коментатор · Novi Karlovci
Materijal kojim je oblozen nevidljivi je Vidasil, koji je izmislila srpkinja Vida Pavlovic, a sluzi da spreci termicko zracenje!..."
...





"Samo da se znaa..." !!!

 

[gost 352028]

Живот стварно има смисла за иронију. Њен производ је био толико успешан да су њени сународници могли то да осете на својој, раком оштећеној кожи.

Уосталом, један колега је већ писао о томе на авијацији.

Даље, материјал који спречава термичко зрачење је овде мало неспретно назван. Апсорбујући слој за радарске зраке заправо претвара радарске у топлинске зраке и потом се треба бринути хоће ли овај авион бити јако угрејан од силних радарских озрачивања, а да не буде примећен на инфра-црвеним осматрачким уређајима. Такав материјал мора да обезбеди термичку дисипацију на такав начин да се она нпр. одигра на леђима авиона, како се одоздо не би видела, те стога евентуално сместити неки измењивач топлоте на таквом месту. Сви знамо да такво нешто не постоји и генерално се сматра да овај авион, летећи подзвучно, једноставно добија радарске зраке, упија их, претварајући их у топлоту и потом се она дисипира преко тела летелице, а та топлота је толико мала, да је она врло брзо дисипирана већ преко оплате летилице.

Тако да, упијајући слој има везе само са радарским зрацима. Састоји се од металних и графитних честица и пати од исте болести од које пате и магнетне летвице за затварање жлебова електричних мотора и генератора - еродира и нестаје у виду прашка. Последње генерације магнетних ламинатних материјала у електротехничким материјалима су такве да им је рок трајања продужен на знатно више од једне године. Пошто је то цивилна индустрија, у војној индустрији то значи да ниједан стелт авион више нема распадање радарско-упијајућег слоја са своје оплате и то већ годинама.

Ево линка према пријави патента:

http://www.freepatentsonline.com/EP0404196.pdf

 

[Бранчез]

ZABRANJENI TEKST ŠEFA MISIJE UN IZ 1999. O STRAVIČNIM POSLEDICAMA BOMBARDOVANJA SRBIJE

 

[*iskander]

http://www.pravda.rs/2012/12/07/ska...eneracija-da-su-srbi-oborili-nevidljivi-f117/



"...Beogradska štampa je spekulisala da su u posedu visokosofisticiranih uređaja sa ovog aviona i Rusi, ali i Kinezi koji su još tokom rata dobili ove delove. Zvanično, Beograd nikad nije potvrdio, ali ni demantovao da je omogućio Moskvi i Pekingu da dođu u posed delova F-117A. Visoki ruski zvaničnici su izjavili da su ostaci F-117A korišćeni za testiranje nove generacije antistelt tehnologije i projektila.

Posle 13 godina od NATO bombardovanja, obaranje “nevidljivog” ostaje jedan od najvećih uspeha srpske vojne avijacije u njenoj istoriji ali i jedna od najvećih sramota američke avijacije pa stoga i ne čudi što se novim generacijama amerikanaca taj podatak prećutkuje pa su Buđanovci izbačeni iz knjiga sa tematikom borbenih aviona i bombardovanja Srbije 1999. godine.
...

Marijan Risticevic · Најбољи коментатор · Novi Karlovci
Materijal kojim je oblozen nevidljivi je Vidasil, koji je izmislila srpkinja Vida Pavlovic, a sluzi da spreci termicko zracenje!..."
...





"Samo da se znaa..." !!!

Vidasil je materijal koji se koristio u gradjevinarstvu, prakticno je dosta slican blokovima za gradnju poznatim kao Y-tong, ali pravu formulu cuva, ne znam ni da li je jos ziva, bas Vida Pavlovic.

 

[Бранчез]

 

[*iskander]

Ali, ipak su im doskočili naši, kancelarija nato, koju su otvorili 2001, mislim, nalazi se tik uz zgradu generalštaba, pa neka se zrače mamu im hohštaplersku.

 

[Бранчез]

Ali, ipak su im doskočili naši, kancelarija nato, koju su otvorili 2001, mislim, nalazi se tik uz zgradu generalštaba, pa neka se zrače mamu im hohštaplersku.

Мислиш на канцеларију везе (енг. NATO Military Liaison Office, MLO)?

 

[Бранчез]

Пошто та је отворена 2006. ваљда . . .

 

[*iskander]

Pa tako nešto, ko ih **** nisu mi bitni pa i ne znam kako im se zove ta njihova, nazovi, misija...pocrkali da bog da svi

 

[Бранчез]

Pa tako nešto, ko ih **** nisu mi bitni pa i ne znam kako im se zove ta njihova, nazovi, misija...pocrkali da bog da svi

 

[AcidSmile]

Voleo bih da malo poradimo na temi ulaska nasih snaga na teritoriju Albanije tokom Nato agresije 1999.
Ovde je jedan odeljak povodom pronalazenja posmrtnih ostatka nasih vojnika koji su se do tada vodili kao nestali.

"Telo S197/99 pronađeno je 1999. godine u reonu karaule Košare/ Koshare. Ekshumacija je izvršena 10. oktobra 2003. godine na groblju Lešće, a obdukcija na VMA.295 Telo je identifikovano DNK metodom i utvrđeno je da je u pitanju Dejan (Slavoljub) Mitić, nestao 16. aprila 1999. godine kod karaule Košare, kota Maja glava, uz granicu sa Albanijom zapadno od Đakovice.


Pripadnici VJ na redovnom odsluženju vojnog roka, Dejan Mitić, Zlatko Acić (20) iz Smedereva, Dejan Kostić (20) iz sela Klenka, opština Šabac i Saša Ivaković (20) iz Valjeva, su prilikom borbi sa OVK ušli sa svojom jedinicom oko 15 kilometara na teritoriju Albanije i tom prilikom neki od vojnika su ranjeni. Kako je FHP-u ispričao otac jednog od vojnika, M.I., njihova jedinica nije mogla da ih povede sa sobom prilikom povlačenja i oni su ostavljeni.296 Otac Dejana Mitića S.M dao je izjavu FHP-u u kojoj je naveo:


Moj sin Dejan, vodnik u 125 Prištinskom korpusu, motorizovana brigada, poslat je iz kasarne Kosovska Mitrovica sa jedinicom na karaulu Košare. Poslednji put se javio kući preko telefona 5. aprila 1999. godine. Ja sam u to vreme bio vojni rezervista u Podujevu. Kada sam došao kući na dva dana, 6. maja 1999. godine, moj prijatelj pukovnik Piljić došao je kod mene kući i rekao mi je da se Dejan kod vojske vodi kao nestao od 16. aprila 1999. godine. Ja sam se isto veče vratio u Podujevo i otišao kod komandanta Prištinskog korpusa, general-majora Lazarevića. On je tada poslao kurira da donese izjave vojnika koji su bili sa Dejanom. U tim izjavama je pisalo da je Dejan 16. aprila prilikom borbi VJ sa pripadnicima OVK, na poziciji Maja Glava, u reonu karaule Košare, ranjen u butnu kost. Sa njim su bila još tri vojnika – Acić Zlatko koji je isto bio ranjen, vojnik Bošnjaković i Zorkić. Još jedan vojnik je tada poginuo nedaleko od njih - Kostić Dejan, on je ostao na bojnom polju. Vojnici Bošnjaković i Zorkić su na ćebadima uspeli da izvuku Dejana, dok je Acić Zlatko sam puzao, 500 m na teritoriju iza graničnog kamena, u Srbiju. Tada su zamaskirali Dejana, koji je od njih, pošto im je bio pretpostavljeni, izričito zahtevao da njega i Acić Zlatka ostave, a oni da idu i beže. Odatle su oni, ne znajući gde idu, izbili na karaulu Morina, oko 30 km odatle. O Acić Zlatku se i dalje ništa ne zna. Pukovnik Sredojević mi je rekao da je Dejan pronađen na 500 m od granice. U oktobru 1999. godine pozvali su me iz komande Niš da idem na prepoznavanje na VMA, institut za vojnu medicinu i patologiju. Tada je bila i porodica Kostić Dejana, i Acić Zlatka i Mijatović Zorana. Pukovnik Zoran Stanković je bio prisutan. Prvo su pokazali fotografije, onda smo sišli u patologiju na prepoznavanje tela. Ja sam tada rekao da je Dejan imao dugačke čarape. Skinuli su mu čizme da pogledaju. Telo je bilo samo od kukova nadole, bez gornjeg dela i bez glave. Iz džepa su izvadili Diklofenak, isečenu tablu za koju znam da je Dejan kupio u apoteci pre nego što je otišao i poneo sa sobom. Kada smo izašli odatle počeo je razgovor sa Stankovićem. Pitali smo gde je nađeno tih pet tela. Stanković je rekao sa naše strane, dok je pukovnik Sekulić tvrdio da je Dejanovo telo ostalo na teritoriji Albanije. Tada je Stanković prekinuo svaki dalji razgovor i rekao da idemo na DNK analizu. U oktobru 2003. su nas zvali i rekli da je putem DNK analize ustanovljeno da je u pitanju Dejan, i da je sahranjen na Lešću. Na ekshumaciju smo otišli 10. oktobra 2003. godine. Dan kasnije smo ga sahranili.''

 

[bakonja]

Slava im !

 

[*iskander]

Voleo bih da malo poradimo na temi ulaska nasih snaga na teritoriju Albanije tokom Nato agresije 1999.
Ovde je jedan odeljak povodom pronalazenja posmrtnih ostatka nasih vojnika koji su se do tada vodili kao nestali.

"Telo S197/99 pronađeno je 1999. godine u reonu karaule Košare/ Koshare. Ekshumacija je izvršena 10. oktobra 2003. godine na groblju Lešće, a obdukcija na VMA.295 Telo je identifikovano DNK metodom i utvrđeno je da je u pitanju Dejan (Slavoljub) Mitić, nestao 16. aprila 1999. godine kod karaule Košare, kota Maja glava, uz granicu sa Albanijom zapadno od Đakovice.


Pripadnici VJ na redovnom odsluženju vojnog roka, Dejan Mitić, Zlatko Acić (20) iz Smedereva, Dejan Kostić (20) iz sela Klenka, opština Šabac i Saša Ivaković (20) iz Valjeva, su prilikom borbi sa OVK ušli sa svojom jedinicom oko 15 kilometara na teritoriju Albanije i tom prilikom neki od vojnika su ranjeni. Kako je FHP-u ispričao otac jednog od vojnika, M.I., njihova jedinica nije mogla da ih povede sa sobom prilikom povlačenja i oni su ostavljeni.296 Otac Dejana Mitića S.M dao je izjavu FHP-u u kojoj je naveo:


Moj sin Dejan, vodnik u 125 Prištinskom korpusu, motorizovana brigada, poslat je iz kasarne Kosovska Mitrovica sa jedinicom na karaulu Košare. Poslednji put se javio kući preko telefona 5. aprila 1999. godine. Ja sam u to vreme bio vojni rezervista u Podujevu. Kada sam došao kući na dva dana, 6. maja 1999. godine, moj prijatelj pukovnik Piljić došao je kod mene kući i rekao mi je da se Dejan kod vojske vodi kao nestao od 16. aprila 1999. godine. Ja sam se isto veče vratio u Podujevo i otišao kod komandanta Prištinskog korpusa, general-majora Lazarevića. On je tada poslao kurira da donese izjave vojnika koji su bili sa Dejanom. U tim izjavama je pisalo da je Dejan 16. aprila prilikom borbi VJ sa pripadnicima OVK, na poziciji Maja Glava, u reonu karaule Košare, ranjen u butnu kost. Sa njim su bila još tri vojnika – Acić Zlatko koji je isto bio ranjen, vojnik Bošnjaković i Zorkić. Još jedan vojnik je tada poginuo nedaleko od njih - Kostić Dejan, on je ostao na bojnom polju. Vojnici Bošnjaković i Zorkić su na ćebadima uspeli da izvuku Dejana, dok je Acić Zlatko sam puzao, 500 m na teritoriju iza graničnog kamena, u Srbiju. Tada su zamaskirali Dejana, koji je od njih, pošto im je bio pretpostavljeni, izričito zahtevao da njega i Acić Zlatka ostave, a oni da idu i beže. Odatle su oni, ne znajući gde idu, izbili na karaulu Morina, oko 30 km odatle. O Acić Zlatku se i dalje ništa ne zna. Pukovnik Sredojević mi je rekao da je Dejan pronađen na 500 m od granice. U oktobru 1999. godine pozvali su me iz komande Niš da idem na prepoznavanje na VMA, institut za vojnu medicinu i patologiju. Tada je bila i porodica Kostić Dejana, i Acić Zlatka i Mijatović Zorana. Pukovnik Zoran Stanković je bio prisutan. Prvo su pokazali fotografije, onda smo sišli u patologiju na prepoznavanje tela. Ja sam tada rekao da je Dejan imao dugačke čarape. Skinuli su mu čizme da pogledaju. Telo je bilo samo od kukova nadole, bez gornjeg dela i bez glave. Iz džepa su izvadili Diklofenak, isečenu tablu za koju znam da je Dejan kupio u apoteci pre nego što je otišao i poneo sa sobom. Kada smo izašli odatle počeo je razgovor sa Stankovićem. Pitali smo gde je nađeno tih pet tela. Stanković je rekao sa naše strane, dok je pukovnik Sekulić tvrdio da je Dejanovo telo ostalo na teritoriji Albanije. Tada je Stanković prekinuo svaki dalji razgovor i rekao da idemo na DNK analizu. U oktobru 2003. su nas zvali i rekli da je putem DNK analize ustanovljeno da je u pitanju Dejan, i da je sahranjen na Lešću. Na ekshumaciju smo otišli 10. oktobra 2003. godine. Dan kasnije smo ga sahranili.''

Ne zelim da komentarisem obdukciju i sve ostalo u vezi toga, ali mogu samo jednu stvar da kazem u vezi slicnih slucajeva. Ni jednog poginulog vojnika vojska nije ostavila niti zaboravila na bojnom polju. (Ucestvovao sam u izvlacenju poginulog mladog potporucnika, na Djurdjevdan, koji je poginuo dvadesetak dana pre toga.) Naravno, ono sto je vojska mogla da izvuce. Eto, ovaj slucaj je jedan kada nije i iskreno prvi put cujem za ovo, ali hocu jos nesto da dodam. Svi upadi u Albaniju su bili organizovane akcije, znaci organizovane akcije i tu nisu ucestvovali bilo kakvi ljudi vec dobro obuceni specijalci. Kada kazem upadi, opet ponavljam toi su bili organizovani upadi sa ciljem razbijanja teroristickih grupa, miniranja neprijateljskih baza i unistavanjem vojne opreme ili ljudstva Akcije su se izvodile munjevito i u odredjenom vremenskom intervalu i te jedinice su se vracale na nasu stranu. Ono sto zelim da kazem je da je sasvim moguce da su se tokom drugih dugih i iscrpljujucih borbi (odbijanja teroristickih upada i kontra napada, ali ne i organizovanih upada od strane nase vojske sto sam napomenuo), znaci hajde da kazem - drzanja linije, da se desilo da neko zaluta na suprotnu stranu granice. Meni se to desilo, ali sam ipak uspeo da se vratim , nadmorska visina je preko 1800m i magla je bila skoro svaki dan prisutna. Znaci sta zelim reci ovim, jednostavno na ratistu se desava i to, a pogotovo na takvom terenu gde je stvarno potrebno imati bilo kakvu mapu, inace je veoma lako zalutati na suprotnu stranu. Na njihovu zalost, jedna grupa placenika, snajperist i jos dvojica, Hrvata, su zalutali na nasu stranu i upali u minsko polje. Ne mogu da tvrdim nista za sigurno, ali sasvim je moguce da su ovi nasi vojnici, koje si pomenuo upravo na slican nacin i zalutali. Bilo bi dobro da neko ko ih poznaje ili je bio u istoj jedinici sa njima, potvrdi ili opovrgne sve prethodno napisano.

 

[*iskander]

Za gospodina iz hrvatske, ciji je post obrisan: inferiorni ceo zivot pate zbog svog stanja i site se nad nesrecom onoga u odnosu na koga su inferiorni. Superiorni saosecaju sa nesrecom inferiornog, kao sto je dosta gradjana Srbije saosecalo sa poplavama ove zime u hrvatskoj i to bez ikakvog foliranja. Nepotrebno je govoriti o ljudskoj svesti izmedju Srba i hrvata, to je dokazano bezbroj puta, zato ostavljam gospodinu da se davi u svojim kokicama koje tako zdusno voli da gricka, istovremeno potajno zeleci da bude Srbin.

 

[cobra 73]

Даће Господ Бог да Русија одбрани Православље у Украјини!Ако се то деси има наде и за нас!Волео бих да се још једном нађем на Кошарама (био сам тамо у августу 1998.).Поздрав свим колегама!

 

[AcidSmile]

U knjizi 2.kosovski boj se pominje da je ovaj dogadjaj bio kod napada na Maja Glavu 16.aprila. Vodnik je pogodjen u nogu i da je naredio svojim vojnicima da ga ostave da ih ne zadrzava. Predao im je spiskove voda u torbici i svoju pusku. Ostao je sam naoruzan sa pistoljem,zavucen u stene.

Otac od vodnika D.Mitica je pomenuo da su bili u akciji 15 km.unutar Albanije,a Maja Glava je na granici sa Albanijom pa mi je to unelo zabludu.