- Poruka
- 2.585
A mi koji nismo ucesnici ratova......imamo li pravo da kazemo nesto?
Naravno, ko to moze da zabrani, ali je tema u zadnjih dva meseca postala popriste raspravki izmedju ljudi koji o svemu pricaju samo ne o temi.
-
- Popularno:
- Lavrov o protestima u Srbiji: Nadamo se...
- Српска полиција и БИА стали у заштиту...
- Protesti i blokade na više mesta u...
- Ili-ili
- Šetnja po vrućini za pse predstavlja...
- Koja je bila poenta
- СКАНДАЛ Под ротацијом хитна помоћ у...
- Aleksandar Vucic - Onaj koji je hapsio...
- UHAPŠENO VIŠE LICA, UKLONJENE SVE...
- Iživljavanje sa parama
Istine i zablude o bombardovanju 1999.
- Začetnik teme iskander
- Datum pokretanja
Naravno, ko to moze da zabrani, ali je tema u zadnjih dva meseca postala popriste raspravki izmedju ljudi koji o svemu pricaju samo ne o temi.
Kapetan Dusan Radovic
Domaćin
- Poruka
- 4.644
Da pitam nesto, ovako kao laik. Koliko je uopste svrsishodno, utvrdjivati svoje snage u nekim gradskim objektima ili u rovovima ako avijacija uvek moze da te "iskopa" bombama odatle? Ja ne vidim nacin kako pesadija moze da se suprostavi ukopavanjem, protiv nekog ko ima avijaciju. Jedino da gerilski ratuje.
trucker22
Poznat
- Poruka
- 8.662
bitke iz prvog jucinskog rata se ne racunaju, to je bila odbrana nacionalne casti .
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Али ајде реално, истина се никад неће ни сазнати. Чак ни део. Само мали фрагменти. Фрагменти које они пусте нама смртницима после ко зна колико година. И ми се тим као слепци задовољимо. Људима који имају доступне информације и шири поглед на све, много више одговара да се истина никад не сазна. Као што неко рече, погледајте јевреји шта су направили од геноцида који су претрпели. Урлају на сав глас свима и сваком. А ми? Ми ни међу собом не причамо о томе а камоли са неким другим. Притом мислим и на бомбардовање. Шта се уопштено зна? Ништа. Само да смо бомбардовани од стране НАТО и то је то. 90% људи не зна зашто нити их занима. Само ето неки мали проценат, као ми овде, причамо о томе и чепркамо да нађемо мало истине и неки већи смисао. Реално тако је. Питајте своје пријатеље, комшије, чак и неког на улици. Урадите анкету . . . Али немојте се запрепастити сазнањем да никог то не занима. Чак ни нас који смо то преживели (опет кажем осим малог процента). Штета. Стварно смо чудан народ у пм. Историја наша нас не интересује ни трунку. А што ја кроз шалу кажем, једини рат који смо ми пропустили јесте грађански у Америци.Срамота . . .
Sve sto si napisao stoji, nema zbora. Letos kada sam isao da snimam zgradu generalstaba koju su onako domacinski razorili bombama ljudi prolaze pored mene i cudno me zgledaju, poneko mi se obrati na engleskom, valjda misle da sam stranac kada me to interesuje. Njima to vise izgleda da nije zanimljivo, valjda prolaze pored toga svaki dan pa im postalo uobicajeno, valjda misle da to tako i treba da bude.
Cudan narod pa to ti je. Nekad pomislim da mendju nama ima vise volova nego ljudi.
*** *** ***
I te kako siu "oni" znali kakve smo mi "face" ...
I te kako !
Ko je "zaboravio" PR NATO-a i njegov "biser" :
- Bombardujte Srbe , jer ce oni "to" i onako da zaborave !!!?
I ?
Zaboravi li se `99 - ta u Srbiji ?
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Мени само није јасно како некога може да не занима тако нешто. Посебно кад се десило овако скоро. И шта је чудно што после људи хоће у НАТО, кад су чули од Господара Вучића да је то најбољи пут? (са све оним паузама које он прави док прича, ваљда прави драму, шта знам)
Заборави! И зато хоће сад у НАТО.
- Poruka
- 2.585
Ne razumem.
- - - - - - - - - -
Nemojte gospodine, nemojte...
- - - - - - - - - -
Pa zato i postoji tema, ako ste nesto tada doziveli ili videli cega ne mozemo cuti od nekoga na vlasti, kazite, napisite, to je svrha svega ovoga...
Kapetan Dusan Radovic
Domaćin
- Poruka
- 4.644
Nisam te razume iksander?
- Poruka
- 2.585
Mislim da je vasa namera da preispitujete necije znanje i iskustvo, a to nije tema.
Kapetan Dusan Radovic
Domaćin
- Poruka
- 4.644
Ma daj covece......sta se tripujes.....postavio sam obicno pitanje. Vec sam napisao da sam laik.
IvanBP
Zainteresovan član
- Poruka
- 271
Ne mogu oni iz aviona da vide baš sve detaljno. Jedno je poligon a drugo su realni ratni uslovi. Zamisli pilota koji leti iznad neprijateljske teritorije, ako ga obore, postoji realna šansa da ga neki seljak nabode na vile, da padne između linija vatre, da padne blizu neke jedinice, da ga neko gađa još dok je u vazduhu i visi bespomoćan na padobranu. On zna da se svašta može desiti. Pored toga mora da prati sve parametre leta i još da traži ciljeve. Kažem nije to poligon. Mora da leti visoko van dometa PVO artiljerije. U tim okolnostima ne može baš lako da uoči pešadiju koja je ukopana i maskirana. Pa oni nisu razlikovali gumene tenkove od pravih, malo grmlja i dve vodovodne cevi i mislili su da gađaju pragu, od plastičnih folija mislili su da su piste.... On ima delić sekunde da odluči o dejstvu. Čim vidi nešto puca i beži. Podnese raport da je izvršio zadatak. Ako snimak pokaže da je gađao neku glupost niko mu neće skinuti troškove leta i municije sa plate. Istresi bombe i beži.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Не могу сад да брљам по страницама, има ли овде да је неко постављао сваки дан конкретно шта се дешавало? Имам нашао сам на компу неке фајлове о томе, нз одакле ми 
ljuta_mamba
Iskusan
- Poruka
- 6.762
jelde, slucajno,pa 6 puta
Не могу сад да брљам по страницама, има ли овде да је неко постављао сваки дан конкретно шта се дешавало? Имам нашао сам на компу неке фајлове о томе, нз одакле ми
*** *** ***
Slobodno i ne boj se , a i koga zanima "odakle Ti" ...
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Ја ћу онда редом овде постављати, па кога занима нека чита. Е сад, пошто има доста материјала, можда је боље да отворим нову тему, можда је боље да људи виде тако, јер реално слабно ко чита ове предугачке теме. Шта мислите?
Хроника агресије НАТО – 1. дан
Хроника агресије НАТО – 1. дан
Хроника агресије НАТО – 1. дан
Савет НАТО и копредседавајући мировне конференције о КиМ у Рамбујеу, шеф француске дипломатије Ибер Ведрин, упозорили да ће у случају неуспеха Холбрукове мисије уследити ваздушни удари НАТО на СРЈ.
Амерички изасланик за Балкан, Ричард Холбрук, дошао је у Београд како би наводно убедио Милошевића да пристане на предлог из Рамбујеа. Детаљи састанка су до данас непоуздани. Холбрук је у једном интервјуу изјавио да је Милошевић својим хладнокрвним ставом изазивао рат, говорећи да је то већ „готова ствар“, и да он није имао другог избора него да напусти земљу и да знак америчким и НАТО-снагама за акцију. Имајући у виду Холбрукове манире, многи познаваоци тадашњих прилика тврде да је ова посета била плод медијске манипулације, и да је Холбрук практично дошао да Милошевића обавести да је одлука о нападу већ донета.
Холбрук је саопштио да његова мисија није успела и отишао у Брисел где је обавестио генералног секретара НАТО Хавијера Солану о исходу разговора.
Генерални секретар НАТО Хавијер Солана издао снагама алијансе наређење за почетак агресије на СР Југославију.
Скупштина Србије изјаснила се против доласка страних трупа на територију Косова и Метохије, а Влада СРЈ прогласила стање непосредне ратне опасности.
Сенат САД одобрио америчко учешће у ваздусним ударима НАТО против СРЈ.
Неколико сати пре почетка агресије
Влада Црне Горе је саопштила да не признаје одлуку Владе СРЈ о проглашењу стања непосредне ратне опасности.
Председник СРЈ Слободан Милошевић је саопштио, обраћајући се јавности преко Радио-телевизије Србије, да је СРЈ опредељена да настави политички процес, али и да брани земљу, ако буде нападнута.
Председник САД Бил Клинтон позвао председника Русије Бориса Јељцина да не дозволи да криза на КиМ поквари односе Москве са Вашингтоном.
Почетак агресије
У 20:00 часова почела је агресија НАТО ваздушним нападима НАТО на војне циљеве. Генералштаб Војске Југославије је обавестио југословенску и међународну јавност да је НАТО извршио агресију на СР Југославију и да је нападнуто више од 20 војних објеката. Прве ракете пале су на војне циљеве у Батајници у 20:38.
Русија је опозвала свог представника у НАТО и прекинула учешће у Партнерству за мир.
Кина и Русија су затражиле прекид напада НАТО на СРЈ.
Влада СРЈ је прогласила ратно стање.
На захтев Русије сазван је хитан састанак Савета безбедности УН, који је одржан без доношења одлуке.
Помолимо се Господу да утеши све породице и пријатеље погинулих и све оне који су рањени и остали без домова током агресије, и да им да своје мисли и осећања да могу да опросте. Помолимо се и за оне који су агресију наредили и извршили, и за политичаре и за војнике, да Бог дотакне њихова срца, да могу да се покају за оно што су чинили, и пређу на Његову страну.
Савет НАТО и копредседавајући мировне конференције о КиМ у Рамбујеу, шеф француске дипломатије Ибер Ведрин, упозорили да ће у случају неуспеха Холбрукове мисије уследити ваздушни удари НАТО на СРЈ.
Амерички изасланик за Балкан, Ричард Холбрук, дошао је у Београд како би наводно убедио Милошевића да пристане на предлог из Рамбујеа. Детаљи састанка су до данас непоуздани. Холбрук је у једном интервјуу изјавио да је Милошевић својим хладнокрвним ставом изазивао рат, говорећи да је то већ „готова ствар“, и да он није имао другог избора него да напусти земљу и да знак америчким и НАТО-снагама за акцију. Имајући у виду Холбрукове манире, многи познаваоци тадашњих прилика тврде да је ова посета била плод медијске манипулације, и да је Холбрук практично дошао да Милошевића обавести да је одлука о нападу већ донета.
Холбрук је саопштио да његова мисија није успела и отишао у Брисел где је обавестио генералног секретара НАТО Хавијера Солану о исходу разговора.
Генерални секретар НАТО Хавијер Солана издао снагама алијансе наређење за почетак агресије на СР Југославију.
Скупштина Србије изјаснила се против доласка страних трупа на територију Косова и Метохије, а Влада СРЈ прогласила стање непосредне ратне опасности.
Сенат САД одобрио америчко учешће у ваздусним ударима НАТО против СРЈ.
Неколико сати пре почетка агресије
Влада Црне Горе је саопштила да не признаје одлуку Владе СРЈ о проглашењу стања непосредне ратне опасности.
Председник СРЈ Слободан Милошевић је саопштио, обраћајући се јавности преко Радио-телевизије Србије, да је СРЈ опредељена да настави политички процес, али и да брани земљу, ако буде нападнута.
Председник САД Бил Клинтон позвао председника Русије Бориса Јељцина да не дозволи да криза на КиМ поквари односе Москве са Вашингтоном.
Почетак агресије
У 20:00 часова почела је агресија НАТО ваздушним нападима НАТО на војне циљеве. Генералштаб Војске Југославије је обавестио југословенску и међународну јавност да је НАТО извршио агресију на СР Југославију и да је нападнуто више од 20 војних објеката. Прве ракете пале су на војне циљеве у Батајници у 20:38.
Русија је опозвала свог представника у НАТО и прекинула учешће у Партнерству за мир.
Кина и Русија су затражиле прекид напада НАТО на СРЈ.
Влада СРЈ је прогласила ратно стање.
На захтев Русије сазван је хитан састанак Савета безбедности УН, који је одржан без доношења одлуке.
Помолимо се Господу да утеши све породице и пријатеље погинулих и све оне који су рањени и остали без домова током агресије, и да им да своје мисли и осећања да могу да опросте. Помолимо се и за оне који су агресију наредили и извршили, и за политичаре и за војнике, да Бог дотакне њихова срца, да могу да се покају за оно што су чинили, и пређу на Његову страну.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 2.585
Verujte mi, sasvim slucajno...
- - - - - - - - - -
И то што кажеш
Gde si do sada brate...
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Хроника агресије НАТО – 2. дан
Хроника агресије НАТО – 2. дан
Генералштаб ВЈ је саопштио да су ваздушне снаге НАТО-а гађале више од 50 војних и индустријских објеката наменске производње. Погинуло је 10 војника, а рањено 38. У другом таласу војни циљеви у СРЈ гађани су крстарећим ракетама „томахавк“.
Руско министарство за ванредне ситуације je саопштило да је током ваздушних напада НАТО на СРЈ током ноћи са бродова и авиона лансирано 90 крстарећих ракета „томахавк“ и да је у операцији учествовало 210 авиона, четири брода и три подморнице.
У ноћи између четвртка 25. и петка 26. марта у рејону аеродрома Лађевци испаљено је 20 пројектила, од тога десет пројектила погодило је рејон аеродрома а два су пала у атар села Цветке.
Прекинута је настава у школама и на факултетима у Србији. Рационисано је снабдевање горивом и отказани су сви летови на београдском аеродрому.
Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан је изразио разумевање за „ваздушне ударе“ НАТО-а на СР Југославију, али је додао да је у одлучивању о употреби силе требало да буде укључен и Савет безбедности.
Руски председник Борис Јељцин изјавио да је „агресија НАТО против СРЈ груба грешка“ америчке дипломатије и председника Била Клинтона.
Генерални секретар НАТО Хавијер Солана је изјавио да је крајњи циљ „војне операције НАТО“ уништавање југословенских оружаних снага.
Aмерички председник Клинтон је изјавио да југословенски председник Слободан Милошевић мора да „изабере мир“ или ће НАТО наставити нападе на циљеве у СР Југославији.
Влада СРЈ је прекинула дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Немачком и Француском.
Министарство информисања Србије је одлучило да протера новинаре гласила из земаља које су учествовале у агресији НАТО или су дале своју територију на коришћење агресорима.
Владе Црне Горе и Републике Српске су саопштиле да су у сталном заседању.
Сећање на хероја одбране, потпуковника Животу Ђурића
Потпуковник Живота Ђурић рођен је 1963. године у Параћину.
На стотинак метара од његовог дома је мали спортски аеродром са кога су често полетали старији момци, чланови клуба „Наша крила“, и вероватно је то утицало на њега да се после завршене основне школе упути у Мостар у Војну ваздухопловну школу, а онда школовање настави на Академији у Земунику крај Задра и две године у Подгорици.
Службу војног пилота је почео 1986. године на аеродрому Петровец крај Скопља. Ту се и оженио Биљаном која је из околине Параћина. Шест година су били у Скопљу, онда је ескадрила премештена у Краљево.
Рат га је затекао на месту команданта „Тигрова“, ескадриле ратних авиона „орлова“ у 98. ловачко-бомбардерском авијацијском пуку, јединици која је била базирана на аеродрому у Лађевцима код Краљева. Тог марта 1999. године свима је било јасно да ће НАТО напасти Србију.
Авијацијски пук у Лађевцима имао је ратне планове, извиђачки „орлови” снимили су положаје ОВК на КиМ, и могуће циљеве. Ваздухопловци су приступили дислокацији људства и технике, авиони су склањани са аеродрома и маскирани у њиховој околини. Прве ратне ноћи писта у Лађевцима није погођена, бомбе су пале између ње и стајанке.
„Ујутру смо кренули у напад на команде, кампове и касарне ОВК. У нашим копненим јединицама били су ваздухопловни официри за навођење, такође пилоти, док се у команди у Приштини налазио ваздухопловни официр за везу. Одлучено је да се радио-веза, због прикривености лета, користи само у крајњој нужди или ако официр на земљи процени да напад угрожава наше јединице.“ – причао је касније пуковник Срето Малиновић, у време рата 1999. године командант 98. пука.
Летело се у бришућем лету, брзином од 800 километара на сат, авиони су пратили конфигурацију терена. Групу од два или четири „орла” обично је предводила верзија ове летелице са два седишта – на другом седишту седео је навигатор чији је задатак био да авионе прецизно доведе до циљева. Летови, који су представљали велико физичко напрезање за пилоте, трајали су око пола сата, па чак и 50 минута када су били у питању најудаљенији положаји ОВК према Албанији.
Живота Ђурић полетео је на задатак 25. марта 1999. године. Док је прелетао подручје Глоговца приметио је базу ОВК, командно место и складиште, које је уништио са две бомбе. Наставио је лет према унапред одређеном циљу и у једном тренутку, када је због конфигурације терена морао да окрене авион на бок, погођен је ватром са земље.
Пилот Слободан Димовски, Животин друг из генерације, „класић“, који га је тада пратио на задатку, испричао је: „Летели смо изнад испресецаног терена, у условима отежане навигације на само педесетак метара релативне висине. Сунце је било на заласку. Планине на граници с Албанијом већ су правиле сенке. Ђурић је већ извршио дејство, био је у маневру на горе када је погођен. Видео сам да је пао на положај терориста, који су имали подршку НАТО авијације из ваздуха.“ – рекао је Димовски.
По оцени и претпоставци пилота из Ђурићеве ескадриле, када није могао да извуче авион, комадант Ђурић није желео жив терористима у руке, већ се заједно са авионом обрушио на непријатеља.
„Два дана се водио као нестао.“ – испричала је његова супруга Биљана новинарима касније. У тренутку Животине погибије њихов син Александар имао је десет година, а ћерка Ана девет.
Посмртно је одликован и унапређен. Живота Ђурић сахрањен је у Параћину.
Генералштаб ВЈ је саопштио да су ваздушне снаге НАТО-а гађале више од 50 војних и индустријских објеката наменске производње. Погинуло је 10 војника, а рањено 38. У другом таласу војни циљеви у СРЈ гађани су крстарећим ракетама „томахавк“.
Руско министарство за ванредне ситуације je саопштило да је током ваздушних напада НАТО на СРЈ током ноћи са бродова и авиона лансирано 90 крстарећих ракета „томахавк“ и да је у операцији учествовало 210 авиона, четири брода и три подморнице.
У ноћи између четвртка 25. и петка 26. марта у рејону аеродрома Лађевци испаљено је 20 пројектила, од тога десет пројектила погодило је рејон аеродрома а два су пала у атар села Цветке.
Прекинута је настава у школама и на факултетима у Србији. Рационисано је снабдевање горивом и отказани су сви летови на београдском аеродрому.
Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан је изразио разумевање за „ваздушне ударе“ НАТО-а на СР Југославију, али је додао да је у одлучивању о употреби силе требало да буде укључен и Савет безбедности.
Руски председник Борис Јељцин изјавио да је „агресија НАТО против СРЈ груба грешка“ америчке дипломатије и председника Била Клинтона.
Генерални секретар НАТО Хавијер Солана је изјавио да је крајњи циљ „војне операције НАТО“ уништавање југословенских оружаних снага.
Aмерички председник Клинтон је изјавио да југословенски председник Слободан Милошевић мора да „изабере мир“ или ће НАТО наставити нападе на циљеве у СР Југославији.
Влада СРЈ је прекинула дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Немачком и Француском.
Министарство информисања Србије је одлучило да протера новинаре гласила из земаља које су учествовале у агресији НАТО или су дале своју територију на коришћење агресорима.
Владе Црне Горе и Републике Српске су саопштиле да су у сталном заседању.
Сећање на хероја одбране, потпуковника Животу Ђурића
Потпуковник Живота Ђурић рођен је 1963. године у Параћину.
На стотинак метара од његовог дома је мали спортски аеродром са кога су често полетали старији момци, чланови клуба „Наша крила“, и вероватно је то утицало на њега да се после завршене основне школе упути у Мостар у Војну ваздухопловну школу, а онда школовање настави на Академији у Земунику крај Задра и две године у Подгорици.
Службу војног пилота је почео 1986. године на аеродрому Петровец крај Скопља. Ту се и оженио Биљаном која је из околине Параћина. Шест година су били у Скопљу, онда је ескадрила премештена у Краљево.
Рат га је затекао на месту команданта „Тигрова“, ескадриле ратних авиона „орлова“ у 98. ловачко-бомбардерском авијацијском пуку, јединици која је била базирана на аеродрому у Лађевцима код Краљева. Тог марта 1999. године свима је било јасно да ће НАТО напасти Србију.
Авијацијски пук у Лађевцима имао је ратне планове, извиђачки „орлови” снимили су положаје ОВК на КиМ, и могуће циљеве. Ваздухопловци су приступили дислокацији људства и технике, авиони су склањани са аеродрома и маскирани у њиховој околини. Прве ратне ноћи писта у Лађевцима није погођена, бомбе су пале између ње и стајанке.
„Ујутру смо кренули у напад на команде, кампове и касарне ОВК. У нашим копненим јединицама били су ваздухопловни официри за навођење, такође пилоти, док се у команди у Приштини налазио ваздухопловни официр за везу. Одлучено је да се радио-веза, због прикривености лета, користи само у крајњој нужди или ако официр на земљи процени да напад угрожава наше јединице.“ – причао је касније пуковник Срето Малиновић, у време рата 1999. године командант 98. пука.
Летело се у бришућем лету, брзином од 800 километара на сат, авиони су пратили конфигурацију терена. Групу од два или четири „орла” обично је предводила верзија ове летелице са два седишта – на другом седишту седео је навигатор чији је задатак био да авионе прецизно доведе до циљева. Летови, који су представљали велико физичко напрезање за пилоте, трајали су око пола сата, па чак и 50 минута када су били у питању најудаљенији положаји ОВК према Албанији.
Живота Ђурић полетео је на задатак 25. марта 1999. године. Док је прелетао подручје Глоговца приметио је базу ОВК, командно место и складиште, које је уништио са две бомбе. Наставио је лет према унапред одређеном циљу и у једном тренутку, када је због конфигурације терена морао да окрене авион на бок, погођен је ватром са земље.
Пилот Слободан Димовски, Животин друг из генерације, „класић“, који га је тада пратио на задатку, испричао је: „Летели смо изнад испресецаног терена, у условима отежане навигације на само педесетак метара релативне висине. Сунце је било на заласку. Планине на граници с Албанијом већ су правиле сенке. Ђурић је већ извршио дејство, био је у маневру на горе када је погођен. Видео сам да је пао на положај терориста, који су имали подршку НАТО авијације из ваздуха.“ – рекао је Димовски.
По оцени и претпоставци пилота из Ђурићеве ескадриле, када није могао да извуче авион, комадант Ђурић није желео жив терористима у руке, већ се заједно са авионом обрушио на непријатеља.
„Два дана се водио као нестао.“ – испричала је његова супруга Биљана новинарима касније. У тренутку Животине погибије њихов син Александар имао је десет година, а ћерка Ана девет.
Посмртно је одликован и унапређен. Живота Ђурић сахрањен је у Параћину.
Бранчез
Ističe se
- Poruka
- 2.755
Чита ли ко уопште ово што постављам? Да се не мучим без везе . . .
black hole
Početnik
- Poruka
- 45
Mrkela83
Primećen član
- Poruka
- 710
Cita, cita samo ti postavljaj
Neka je slava i cast poginulom pilotu Zivoti Djuricu , a porodici iskreno saucesce !
- Poruka
- 2.585
Naravno, samo nastavi...
