Istine i zablude o bombardovanju 1999.

Е сад, што се тиче Слободе из Чачка, причао сам са људима који живе у непосредној близини исте и препричавали су ми догађаје. Излазили су напоље и гледали су буквално Томахавке како лете преко кућа њихових (на брду, преко брда право на Слободу) и молили се да им не гађају у куће. Е сад доста њих је причало да су у Слободи били спремни за бомбардовање и да је велика већина муниције, различитих докумената итд, било сакривено у подземним тунелима и тако сачувано од бомби и ракета.
 
Хроника агресије НАТО – 13. дан

Хроника агресије НАТО – 13. дан

Aleksinac-jutro-nakon-bombardovanja.jpeg


Бомбардован је манастир Грачаница, а бомбе су пале и на неколико кућа у месту Грачаница.

У Приштини је бомбардован аеродром. Уништена је трафо-станица у близини, писта и управна зграда.

Бомбардован је Лепосавић, погођен је тунел Шарпељ код села Јерина.

У Врању бомбардоване куће у непосредној близини аутобуске станице. Погинуло 2 а тешко рањено 15 лица.

У Алексинцу је у 20:22 бомбардован цивилни део града. Погинуло је 11 лица, а 50 је рањено. Уништено је или знатно оштећено око 700 стамбених објеката.

У Нишу је бомбардована касарна Стеван Синђелић, магацин Дуванске индустрије, амбуланта фабрике и обданиште. Овај пут погођена је и војна команда и дечија клиника за рехабилитацију. Око 5:20 Ниш је поново бомбардован. Погођена је зграда у ширем делу центра. Око 21:30 бомбардован је северозападни део града.

У 2:35 бомбардовани су Лучани, а погођена је хемијска индустрија „Милан Благојевић“.

У Београду је око 4:15 једна бомба пала близу градске болнице на Звездари. Друга бомба пала је близу школе коју су људи из околних кућа користили као склониште. За време бомбардовања у школи је било 30 људи.

Земуну је око 4:15 бомбардована главна улица у којој се налази спортски центар „Пинки“ и Робна кућа. Већа оштећења задобио је Пољопривредни факултет, a погођен је и Дом ваздухопловства.

У Сомбору је око 3:00 са 3 пројектила бомбардована Нафтна индустрија Србије. Сомбор је око 22:20 поново бомбардован. Овај пут на мети су били складиште горива и железнички и друмски мост.

У Новом Саду је око 22:15 са два пројектила бомбардована рафинерија.
 
Е сад, што се тиче Слободе из Чачка, причао сам са људима који живе у непосредној близини исте и препричавали су ми догађаје. Излазили су напоље и гледали су буквално Томахавке како лете преко кућа њихових (на брду, преко брда право на Слободу) и молили се да им не гађају у куће. Е сад доста њих је причало да су у Слободи били спремни за бомбардовање и да је велика већина муниције, различитих докумената итд, било сакривено у подземним тунелима и тако сачувано од бомби и ракета.

Preduzece "Sloboda" iz Cacka, dobilo je na tenderu, par meseci pre bombardovanja, posao za male kucne aparate, ispred par americkih i jedne izraelske firme. To je bio legitiman cilj - za nato.
 
Preduzece "Sloboda" iz Cacka, dobilo je na tenderu, par meseci pre bombardovanja, posao za male kucne aparate, ispred par americkih i jedne izraelske firme. To je bio legitiman cilj - za nato.

Као и школе, обданишта, болнице, куће, стамбене зграде. Прави милосрдни анђео, нема шта. Па то савршено има логике. Као и осиромашени уранијум. Здраво је то у ствари. Ми смо у заблуди.
 
Као и школе, обданишта, болнице, куће, стамбене зграде. Прави милосрдни анђео, нема шта. Па то савршено има логике. Као и осиромашени уранијум. Здраво је то у ствари. Ми смо у заблуди.

...ali su uspeli, cim su poceli da gadjaju trafostanice po Beogradu, uplasili se gradjani da nece moci hladiti pivo...
 
Хроника агресије НАТО – 14. дан

Хроника агресије НАТО – 14. дан

Novi-Sad-6.-april-1999.jpg


Око 03:00 бомбардован и последњи мост преко Дунава у Новом Саду. Тада није срушен, тако да су преко њега могли да прелазе само пешаци и возила хитне службе.

Око 11:00 са 5 пројектила бомбардовано је Врање. Оштећена је пекара и градска болница, а један пројектил пао је јужно од града.

У Сурдулици је пројектилима погођена основна школа.

Око 12:30 поново је бомбардован аеродром Слатина. Бомбардовано је и село Витановац.

У Призрену је бомбардовано стамбено насеље тако да је већина кућа порушена. Бомбардован је и део водова који снабдева град пијаћом водом.

У Јахлији је погођена пруга Крагујевац-Краљево, а оштећена је електрична инсталација. Бомбардован је мост на реци Топлици на путу Ниш-Приштина.

У Лозници су бомбардоване куће, железнички мост и мотел. Није било људских жртава.

У Чачку су бомбардоване куће и дечији вртић.

У Лучанима је око 20:35 бомбардована хемијска индустрија „Милан Благојевић“.

У Црној Гори је око 23:15 бомбардован аеродром Голубовци.
 
Хроника агресије НАТО – 15. дан

Хроника агресије НАТО – 15. дан

Šarping-pokazuje-plan-Operacije-potkovica.gif


Бомбардован је центар Приштине. Са три пројектила гађана је зграда Главне поште и околни објекти. Живот је изгубило 4 лица, а 8 је задобило тешке телесне повреде.

Бомбардовано је и село Девет Југовића, са 10 пројектила бомбардованa je Грачаница.

У Новом Саду је бомбардован „Нафтагас“, а складиште рафинерије нафте је уништено.

И у Сомбору је бомбардован „Нафтагас“, као и села Чонтла и Кљаићево у околини.

У Чачку је поново бомбардован индустријски објекат „Слобода“.

У Нишу је бомбардована фабрика „Јастребац“. Ракета која је погодила фабрику пала је прво на њен кров, затим је пробила две бетонске плоче и зауставила се у дворишту куће удаљене 500 метара од фабрике. У дворишту је направила кратер дубине 5 метара и пречника 10 метара. У нападу на Ниш погођена је и фабрика „Фиделинка“ и главна аутобуска станица у близини Нишке тврђаве. Бомбардован је и Народни музеј.

Манипулација тзв. Операцијом потковица

Немачки министар одбране Рудолф Шарпинг објавио је документ под називом „Операција потковица“ који је наводно био крунски доказ Милошевићевог плана за етничко чишћење Косова и Метохије. Овај документ је направила бугарска влада и послала немачкој влади пре почетка агресије на СРЈ.

Суштински, документ који је бугарска обавештајна служба назвала „Операција потковица“, производ је „анализе догађаја из јануара и фебруара 1999. године коју су начинили бугарски обавештајни аналитичари“. Документ је наводно настао на основу извештаја Верификаторске мисије ОЕБС, према којима су се југословенске јединице у фебруару и марту, налазиле на ободима КиМ, што је бугарске аналитичаре и навело на назив „потковица“.

Бугарске налазе је анализирала и немачка обавештајна служба БНД, која је известила немачку владу да се прегледом догађаја на терену може закључити да „нема знакова почетка озбиљније операције против ОВК“.

Истовремено, немачки обавештајци су оценили да ће ОВК покушати опробаном методом „удари и бежи“ да испровоцира српске снаге на озбиљне акције које би резултирале разарањем и покретањем таласа избеглица, како би се изазвали ваздушни удари НАТО.

Упркос јасним упозорењима немачких обавештајаца да не постоје докази да је документ „Операција потковица“ аутентичан, као и да долази из крајње сумњивих извора, Шарпинг је изнео документ у јавност како би се маргинализовали и дискредитовали сви противници војне интервенције против СРЈ. С обзиром да ваздушни удари на СРЈ после две недеље нису дали очекиване резултате, а појавио се велики број противника агресије у западном јавном мњењу, Шарпинг је изнео документ којим је настојао да оправда наставак агресије.

„Подаци, које је дао немачки министар одбране о југословенским снагама безбедности су нетачни и противречни свим доступним информацијама с тим у вези.“ – рекао је тадашњи аустријски министар одбране Вернер Фаслабенд лета 1999. године у одговору на питање аустријских парламентараца о „Операцији потковица“.
 
Хроника агресије НАТО – 16. дан

Хроника агресије НАТО – 16. дан

Погођен je завод „Црвена застава“ у Крагујевцу, повређена су 124 запослена, а на хиљаде радника остало је без посла.

Бомбардована је Ћуприја при чему је једна особа преминула, а 3 лица је задобило тешке телесне повреде.

Приликом ракетирања врха Торник на Златибору погођен је спортско-рекреативни центар. Погинула су 3 лица.

Влада СРЈ је констатовала да су снаге безбедности прекинуле офанзивна антитерористичка дејства и да је на Косову и Метохији завладао мир.

Министри иностраних послова ЕУ у Луксембургу су подржали нападе НАТО на СРЈ, изјаснили се да одговорни за наводне злочине на КиМ треба да се нађу пред међународним судом и упозорили Београд да би сваки потез уперен против црногорске владе имао „најозбиљније консеквенце“.

Председник Доњег дома руског парламента Генадиј Селезњов изјавио по повратку из Београда да је југословенско руководство спремно да преговара о КиМ под условом да НАТО прекине бомбардовање и да се југословенски председник Слободан Милошевић сложио са Ибрахимом Руговом да се припреми споразум који ће омогућити повратак избеглица и успостављање привремене управе на КиМ.

Русија затражила дозволу за пролазак кроз Босфор још три ратна брода Црноморске флоте.

Хроника агресије НАТО – 17. дан

Хроника агресије НАТО – 17. дан

Pogledajte prilog 316033

Бомбардован предајник РТС на Голечу надомак Приштине.

Погођено је складиште нафте у Смедереву.

Председник Управног одбора крагујевачке „Заставе“ Милан Беко изјавио да су озбиљно повређена 124 радника те фабрике у нападу авијације НАТО.

Информативна служба ВЈ саопштила да је НАТО у протеклих 15 дана ангажовао 600 авиона, од тога скоро 450 борбених, и испалио више од 450 крстарећих ракета са 20 ратних бродова.

Русија је упозорила да косовска криза може изазвати европски рат. Врховни командант НАТО-а Весли Кларк изјавио да ће агресија на СРЈ бити настављена.

Након извештаја да је Москва можда усмерила нуклеарне ракете ка земљама чланицама НАТО, Бела кућа је саопштила да очекује од Русије да одржи обећање о немешању у југословенски конфликт.

Генерални секретар УН Кофи Анан позвао лидере НАТО да прекину бомбардовање територије СРЈ одмах пошто југословенске власти испуне обавезе које се односе на снаге безбедности на КиМ, повратак избеглица и размештање међународних снага у покрајини.

УНХЦР затражио да избеглице остану у близини КиМ и да се привремено обустави пребацивање избеглица с КиМ у Аустралију, САД и Канаду.

Почетак Битке на Кошарама

На православни Велики петак, 9. априла 1999, у 03:00 почела је копнена агресија на СРЈ, нападом на караулу Кошаре.

Напад је почео артиљеријском ватром са албанске стране у правцу карауле Кошаре. Ватра је била отворена од стране регуларне Војске Албаније према пограничним положајима ВЈ. У нападу су употребљавани топови, хаубице и минобацачи и ватру су координисали јако добро обучени припадници француске Легије странаца, енглеског САС и америчких Маринаца. Албанци су нападали у три правца, први је био према врху Раша Кошарес, други је био према караули Кошаре и трећи према врху Маје Главе.

Током артиљеријског бомбардовања, око 1.500 припадника ОВК је непримећено пришло граници. Тада је на првој линији било само мање од 200 припадника ВЈ. Крвава битка је трајала током целог дана са великим губицима, поготову са стране нападача. После подне је ОВК заузео врх Раша Кошарес и одмах прешао у дефанзивну тактику. То му је такође омогућило да довуче неколико артиљеријских оруђа до тог врха.

Хроника агресије НАТО – 18. дан

Хроника агресије НАТО – 18. дан

Pogledajte prilog 316034

НАТО је саопштио да је у агресији на СРЈ од 24. марта погођено 150 циљева.

Делегација римокатоличке хуманитарне организације Свети Еђидио саопштила је по повратку из Београда да су југословенске власти одбиле да дају дозволу лидеру косовских Албанаца Ибрахиму Ругови да изађе из земље.

САД су саопштиле да шаљу још 82 ратна авиона као појачање ваздушним нападима НАТО против Југославије. Британија је упутила у Јадранско море носач авиона.

Специјални изасланик УН за људска права Јиржи Динстбир изјавио да нико не зна тачан број избеглица са КиМ и да број од 600.000, о којем говори светска организација, представља само процену која може да варира за више десетина хиљада.

Русија је дала нова уверавања да нема намеру да се умеша у било какву конфронтацију на Балкану, изјавио је портпарол британског Форин офиса, након телефонског разговора руског и британског министра иностраних послова, Иванова и Кука.

Битка на Кошарама

Постало је јасно да напад на караулу Кошаре изводе у садејству терористи ОВК, албанска армија и армије неколико чланица НАТО. Напад који је почео 9. априла настављен је све док припадници ОВК нису заузели Маја Главу уз помоћ албанске и НАТО артиљерије. Настављено је гранатирање карауле Кошаре, тако да су војници ВЈ су морали да напусте караулу поподне и повуку се на позиције изнад карауле које су биле лакше за одбрану. Око 19 часова припадници ОВК су ушли у напуштену караулу, а амерички Си-Ен-Ен и британски Би-Би-Си, су одмах били ту да известе о овом „успеху“ ОВК.
 
Poslednja izmena:
Хроника агресије НАТО – 19. дан

Хроника агресије НАТО – 19. дан

НАТО авијација је нанела огромну штету Приштини и Ђаковици у једном од највећих ваздушних напада на те градове.

У околини Приштине у току ноћи пало је више од 50 пројектила, аеродром Слатина код Приштине је поново бомбардован.

Шест цивила је погинуло, а 23 рањено у селу Мердаре. Међу погинулима у масакру су били и беба од 11 месеци Бојана и њен отац Божинa Тошовић. Мајка Марија Тошовић, која је била у деветом месецу трудноће је рањена.

Околина манастира Грачанице је такође бомбардована.

Органи безбедности СРЈ саопштили да су ухапсили аустралијског држављанина Стива Прата који је радио за аустралијску организацију „Care International“. Прат је ухапсен под сумњом да се бавио шпијунажом.

Битка на Кошарама

Током дана су стигла и појачања за Војску Југославије у људству и у артиљеријском оруђу. Једна група припадника ОВК се налазила изнад позиција ВЈ да би ометала и пресецала комуникације, и успела је да уништи једно борбено возило.

Албанија је затражила од НАТО да бомбардује положаје артиљерије ВЈ у близини албанско-југословенске границе, јавила званична албанска агенција АТА.

Током ноћи, ОВК је напао позиције ВЈ на врху Опљазу, покушавајучи да сломи отпор војника ВЈ, али сви напади су одбијени уз велике губитке нападача, иако су имали подршку албанске артиљерије.

Хроника агресије НАТО – 20. дан

Хроника агресије НАТО – 20. дан

Uništeni-voz-u-Grdeličkoj-klisuri.jpg


Око 11:00 ујутро бомбардован је путнички воз на прузи Београд-Солун у Грделичкој клисури 15 километара од Лесковца. Трећи и четврти вагон су потпуно уништени, док су локомотива и први вагон остали читави.

Пронађено је девет угљенисаних лешева и још четири дела људског тела, а многи се воде као нестали.

Тачан број погинулих и рањених до данас није са сигурношћу утврђен.


У Приштини је бомбардована шира околина аеродрома Слатина, а осам детонација чуло се јужно од града.

У Крушевцу је око бомбардован индустријски објекат „14. октобар“ и градска топлана.

У Крагујевцу је поново бомбардована фабрика аутомобила „Застава“.

У Панчеву је два пута у току дана бомбардована рафинерија нафте.

У Новом Саду је око бомбардована рафинерија, а оштећена је и водоводна инсталација.

У Сомбору је пети пут бомбардовано складиште „Нафтагаса“.

Оба већа Скупштине СРЈ усвојила одлуку о приступању СРЈ савезу Русије и Белорусије. Посланици Демократске партије социјалиста Црне Горе у Већу грађана нису присуствовали овој седници.

Шефови дипломатија земаља НАТО, на првом састанку од почетка агресије оптужили су председника СРЈ за хуманитарну катастрофу на КиМ и саопштили да напади неће престати све док Београд не испуни захтеве које је раније поставио НАТО.

Генерални секретар УН Кофи Анан изјавио да од југословенског председника Слободана Милошевића још није добио одговор на пет захтева за окончање кризе, али да се још нада и да је спреман да се састане са Милошевићем.

Амерички секретар за одбрану Вилијам Коен изјавио је да у САД и у НАТО не постоји консензус око упућивања копнених снага на СРЈ, због чега се то питање и не разматра.

Русија је затражила од Међународног суда правде у Хагу да утврди какве би правне последице за собом повлачила употреба силе против суверених држава без одобрења УН.

Хроника агресије НАТО – 21. дан

Хроника агресије НАТО – 21. дан

Prilike-uništena-satelitska-stanica.jpg


Бомбардована је и уништена сателитска станица у месту Прилике код Ивањице. Неколико људи је рањено у овом нападу.

Бомбардована је Војно-медицинска академија на Бањици.

У Чачку је поново бомбардована фабрика „Слобода“.

Бомбардован је национални парк Копаоник, а погођен је хотел „Бачиште“. На срећу, у хотелу није било гостију.

У Крушевцу је бомбардован стари мост на Расини.

У Биљановцу је бомбардован мост између Краљева и Рашке.

У Приштини је са 6 пројектила бомбардовано складиште „Југопетрола“. Бомбардован је и густо насељени део града. Са 15 пројектила је бомбардована аутобуска станица и фабрика пластичних маса. Погођен је и ТВ репетитор код Приштине.

Амерички председник Бил Клинтон је поновио да ће се наставити ваздушни напади на СРЈ и успротивио се слању копнених трупа.

Врховни командант НАТО Весли Кларк затражио од САД још 300 авиона за учешће у агресији.

Шефови дипломатија Русије и САД, Мадлен Олбрајт и Игор Иванов констатовали на састанку у Ослу да међу њима не постоји сагласност о начинима за окончање сукоба у СРЈ, али су саопштили да ће наставити разговоре у потрази за политичким решењем.

Председник Црне Горе Мило Ђукановић је одбацио као „неозбиљну и неискрену“ иницијативу о уласку Југославије у Савез Русије и Белорусије.

Македонски премијер Љупчо Георгијевски затражио хитан пријем Македоније у НАТО.

Хроника агресије НАТО – 22. дан

Хроника агресије НАТО – 22. дан

NATO-bombardovao-kolonu-albanskih-izbeglica.jpg


НАТО је бомбардовао две колоне албанских избеглица код Ђаковице. Најмање 75 људи је погинуло, а 25 је тешко рањено. Званичници НАТО су за овај злочин оптужили Војску Југославије.

У Приштини је са 6 пројектила бомбардован аеродром Слатина, као и споменик косовским јунацима.

Бомбардован је железнички мост на Лиму у близини Нове Вароши.

Код Рашке је са две ракете бомбардован мост.

У Ваљеву је бомбардована фабрика „Крушик“ и највеће градско насеље. Од силине детонације оштећена је болница и пољопривредна школа.

Бомбардовано је село Извор код Пирота.

Са 5 пројектила је бомбардована Куршумлија, а погођен је мост на реци Косаници.

Касетним бомбама гађано село Павловац код Врања. Страдала је једна особа, а једна је тешко повређена.

Доњи дом руског парламента – Дума, великом већином гласова је одбио да разматра предлог о подршци одлуци југословенског парламента о присаједињењу СРЈ Савезу Русије и Белорусије.

Југославија пристаје на размештање међународних цивилних посматрача на КиМ под окриљем УН или других међународних организација, под условом да у ту мисију не буду укључени представници земаља које учествују у агресији на СРЈ, изјавио је председник Белорусије Александар Лукашенко после разговора са југословенским председником Слободаном Милошевићем у Београду. Лукашенко је рекао да му је Милошевић предао писмо са предлогом да се одмах приступи процедури стварања савеза Русије, Белорусије и СРЈ.

Председник Русије Борис Јељцин именовао Виктора Черномирдина за специјалног представника у преговорима о косовско-метохијској кризи.

Шефови држава и влада ЕУ у Бриселу затражили да се мировно решење за КиМ, уз обуставу НАТО бомбардовања Југославије, нађе кроз усвајање резолуције у Савету безбедности УН и успостављање привремене управе над КиМ, коју би вршила ЕУ, изјавио немачки канцелар Герхард Шредер, у својству председавајућег ЕУ.

Команда Ратне морнарице ВЈ забранила је саобраћај у територијалним водама СРЈ и унутрашњим пловним путевима на Скадарском језеру и реци Бојани.

Битка на Кошарама

Југословенска влада затражила од Савета безбедности УН да осуди акт агресије који су из Албаније 9. априла починили припадници ОВК уз подршку албанске војске и НАТО.

Пошто је албанска артиљерија наставила је да бомбардује позиције ВЈ са Маја Главе и Раша Кошареса, команда ВЈ је одлучила да изведе изненади контранапад на Маја Главу. Растојање између два противничка рова није било веће од 50 метара. ВЈ није успела комплетно да заузме Маја Главу, али је прекинула албанско артиљеријско деловање са тог врха. На Маја Глави фронт је стабилизован до краја рата, без икаквих промена на линијама.

Током априла на Раша Кошаресу није било никаквих промена на линијама фронта и обе стране су трпеле значајне губитке. Војници ВЈ од артиљеријског деловања и бомбардовања НАТО, а Албанци од неуспелих јуриша да сломе одбрамбену линију ВЈ.
 

Prilozi

  • srušeni-most-Smederevo-Kovin.jpg
    srušeni-most-Smederevo-Kovin.jpg
    45,2 KB · Pregleda: 120
Хроника агресије НАТО – 23. дан

Хроника агресије НАТО – 23. дан

Pogledajte prilog 316481

Срушен је мост између Ковина и Смедерева.

Бомбардована је Раковица у Београду, а уништене су стамбене зграде и пословни објекти. Од силине детонације оштећене су скоро све школе у Раковици.

Бомбардован је Чачак, а погођен је и предајник РТС.

Бомбардован је северозападни део Ниша.

Бомбардована је Суботица, а погођен је најгушће насељени део града.

Бомбардована је „Петрохемија“ у Панчеву.

Бомбардован је северозападни део Новог Сада, а са 3 пројектила погођена је и рафинерија нафте.

НАТО је признао да је погодио избегличке колоне у Метохији. Џејми Шеј, портпарол НАТО је признао „грешку“ уз изјаву пилота Ф-16 да је „једно возило“ гађао ласерски навођеном бомбом. Саопштено је „дубоко жаљење“ и истовремено истакнуто како „у историји још није било војне операције са тако великим мерама за минимизирање штете“.

САД изразиле жаљење због цивилних жртава на КиМ, али и саопштиле да ће војне операције бити настављене.

Југославија затражила хитну седницу Савета безбедности због напада на колону албанских избеглица код Ђаковице.

Савет безбедности УН затражио од СРЈ да „допусти конзуларним представницима да се састану са двојицом Аустралијанаца (Пратом и Валасом), који су ухапшени због шпијунаже“.

Америчко Министарство одбране саопштило да ће од Конгреса, на име трошкова за операције против СР Југославије, затразити „нешто више од четири милијарде долара“.

Кина је оптужила НАТО да је изазвао хуманитарну катастрофу на КиМ и поново позвала тај савез да оконча војне операције против СРЈ.

Парламент ЕУ позвао лидера Ибрахима Ругову да посети тај парламент и са посланицима разговара о кризи на Балкану.

Украјина је предложила мировни план за окончање сукоба на КиМ који предвиђа истовремени прекид ватре и слање на терен мировних снага из неутралних земаља.

Портпарол југословенског Министарства иностраних послова Небојша Вујовић изјавио новинарима у Београду да ће СРЈ употребити сву расположиву снагу да се одбрани од агресора, али и да ће енергично радити на политичком процесу за Косову и Метохију.

Портпарол Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић изјавио новинарима у Београду да су настављени директни разговори државне делагације и савезних власти са представницима косовских Албанаца о решавању проблема на Косову и Метохији. Дачић поновио да је стационирање страних трупа на КиМ неприхватљиво.

Хроника агресије НАТО – 24. дан

Хроника агресије НАТО – 24. дан

Podgorica-na-udaru-NATO.jpg


Са 20 пројектила бомбардована је Подгорица.

У Даниловграду су бомбардоване куће.

Бомбардован je ТВ-репетитор на Церу и трафо-станица у близини њега.

Поново је бомбардована Приштина, а погођен је аеродром Слатина и село Чучуљага.

Бомбардована су села у околини Краљева – Мрсаћ и Дракчић. У Дракчићу је бомбардован друштвени објекат, а од силине детонације попуцала су стакла на околним кућама.

Бомбардовано је Вуково, предграђе Бољевца.

Бомбардован је североисточни део Врања.

Савет безбедности је издао председничко саопштење којим је, уместо осуде агресије алијансе над Југославијом, изражена забринутост због хапшења двојице „хуманитараца“ из Аустралије који су одмах признали да су шпијунирали за америчку обавештајну службу.

Специјални Јељцинов изасланик Черномирдин примио је југословенског амбасадора Борислава Милошевића и америчког амбасадора у Москви припремајући тако терен за посету Југославији.

Хроника агресије НАТО – 25. дан

Хроника агресије НАТО – 25. дан

У насељу Батајница, за време дејства авијације НАТО, од шрапнела експлодираног пројектила погинула је трогодишња Милица Ракић. Њена смрт је постала симбол страдања и патњи деце Југославије. Приликом истог дејства лакше је повређен и двогодишњи дечак Дражен Јанковић.

Бомбардовано је Ужице.

Бомбардовано је Ваљево. Погођена је фабрика „Крушик“. Највише су оштећене проиводне хале. Оштећена је и фабричка здравствена станица, околне куће, обданиште и пољопривредна школа.

НАТО је саопштио да се „југословенска кампања етничког чишћења Косова појачава и да је у њој убијено 3.200 људи“. Приказани су ваздушни снимци засеока Избице, за које се тврдило да могу бити индиција масовне гробнице. Обе „вести“ саопштио је Џејми Шеј у Бриселу.

Европски стручњаци за анализу аеро-снимака одмах су упозорили да „масовна гробница“ на показаном снимку делује сувише уредно, више налик на паркинг него на прикривање масовног злочина.

Пентагон је саопштио да је НАТО емитовао „погрешан снимак“ радио-везе пилота који је бомбардовао избегличку колону код Ђаковице.

 
Ево сад са малим закашњењем због празника, надам се да ми нећете замерити :zstidljivko:

Хроника агресије НАТО – 26. дан

Хроника агресије НАТО – 26. дан

napad-na-aerodrom-u-Tuzli.jpg


У Панчеву је са неколико пројектила бомбардована рафинерија нафте, затим азотара и петрохемија.

У Новом Саду бомбардована је рафинерија нафте.

У Београду је бомбардована Батајница. Од силине детонације оштећена је већина зграда у Батајници.

У Ужицу бомбардованo стамбено насеље.

У Куршумлији бомбардован мост и манастир свете Богородице.

Бомбардован северозападни део Приштине и село Чичевица.

Aкција ратног ваздухопловства ВЈ на аеродрому у Тузли

Када је почела агресија на Југославију планирано је да се ВЈ за 7-10 дана уништи до те мере, да Југославија буде принуђена на потписивање безусловне капитулације. У склопу тог плана предвиђено је да се аеродром у Тузли углавном користи за слетања теже оштећених авиона, који не могу да се домогну својих матичних база. На том аеродрому су били стационирани и хеликоптери спасилачких екипа које би улетале на територију СРЈ и спашавале пилоте евентуално оборених авиона. Пошто се планови НАТО стратега никако нису остваривали требало је повећати интензитет бомбардовања. Тада се мења стратегија и на тузлански аеродром 8. априла долеће 8 борбених авиона ради напада на специјалне циљеве у СРЈ.

Обавештајци ВЈ су за то сазнали и у команди ратног ваздухопловства је почело планирање напада на аеродром у Тузли јер се тамо сконцентрисао велики број летелица. На аеродрому се налазило 12 борбених авиона које је југословенска ПВО оштетила, 8 ловаца-бомбардера који су долетели пре неколико дана и 4 спасилачка хеликоптера уз још неколико помоћних и летелица транспортне авијације.

На аеродрому Поникве окупљена је комбинована ескадрила од 6 „орлова“, 2 МИГ-а 21 и једног „галеба“ Г4. Задатак је био да се у ниском лету дође до тузланског аеродрома и уништити што више НАТО авиона. У недељу 18. априла у 13:30 авиони ВЈ су изненада на напали НАТО авионе, јер је у то време „због квара“ (саботажа оперативаца ВЈ) био искључен радар на аеродрому Тузла. Изненађење је било потпуно, јер их ни Авакси нису регистровали на време, па су авиони ВЈ примећени тек на 10 километара од тузланског аеродрома, а тада је било касно да НАТО авиони узлете. Четири НАТО авиона у паровима су била спремна за узлетање али су југословенски пре њиховог полетања већ напали. Била је то изузетно ризична акција и иако је из базе ВЈ јављено да су авиони примећени нико од пилота није желео да акцију прекине.

По изјави мајора Гавриловића који је летео на једном од „орлова“, он је испустио бомбе на групу оштећених НАТО авиона који су се налазили на писти скроз десно, и окренуо летелицу да би поново напао хеликоптере. За њим су кренула још 3 „орла“ и испустила терет, свако на већ одабране циљеве, док су 2 „орла“ остала да прецизније гађају авионе који су се спремали да полете и 8 ловаца који су пре неки дан стигли у Тузлу. Два МИГ-а и „галеб“ су ракетама и митраљезима довршавали посао.

Цела акција је због више налета трајала око 15 минута и тада је у повратку ка Пониквама ракетом са земље оборен један „орао“ у коме је погинуо потпуковник Михајло В. из Крагујевца. Осталих осам авиона се вратило до аеродрома Поникве с тим што је Мајор Жељко М. из Новог Сада због оштећења (испаљеном ракетом са земље) успео да свој МИГ приземљи на 10 километара од писте аеродрома Поникве.

Потврђени биланс бомбардовања тузланског аеродрома је 17 уништених авиона, и 3 спасилачка хеликоптера. Док неки други незванични извори који су имали могућност да виде последице овог напада наводе да је уништен 21 авион и 3 хеликоптера, те да су у ланчаним експлозијама уништена и 2 транспортна авиона, као и значајан део технике. Посебан бес НАТО је изазвала погибија 11 официра, пилота и послужиоца ваздухоплова. Али оно што је још значајније је, да све до краја НАТО агресије аеродром у Тузли више није коришћен за борбене летове на Југославију.

Већ истог дана НАТО је направио невиђену кампању бомбардовања аеродрома Поникве када је у једном дану на тај аеродром сручено преко 80 пројектила. Цео аеродром се тресао од детонација, али и поред тако масовног бомбардовања нису озбиљније оштећене виталне инсталације аеродрома, па је он био у функцији све до краја НАТО агресије. Бомбардовање аеродрома Поникве се периодично понављало јер НАТО никако није могао да лоцира где то ВЈ крије своје авионе.

Као освету за војнички чисту акцију у Тузли, три дана узастопно НАТО авијација је гађала Ужице и његову околину, па и сам центар Ужица, када је са три пројектила погођена главна пошта у центру града.

Ево како се свете НАТО злочинци. На цивилима . . .

Хроника агресије НАТО – 27. дан

Хроника агресије НАТО – 27. дан

ostaci-fabrike-Prva-iskra.jpg


У бомбардовању Обреновца нанета велика материјална штета.

У Баричу је бомбардована фабрика „Прва искра“.

Бомбардован центар Новог Сада, а погођена је зграда Извршног већа Војводине.

Бомбардована је Суботица. Један пројектил погодио је у близини језера Палић.

У Бачкој Паланци бомбардован мост „25. мај“. Оштећена је лева страна моста.

Са 11 пројектила бомбардован северозападни део Параћина.

Бомбардовано је Краљево, а више пројектила пало је у Богутовачкој бањи.

Поново је бомбардован мост код Куршумлије.

На Косову и Метохији бомбардовани су Косовска Митровица, Пећ, Подујево, шира околина Голеша и аеродром Слатина.

Бомбардовано стамбено насеље у Нишу.

Хроника агресије НАТО – 28. дан

Хроника агресије НАТО – 28. дан

niško-naselje-Šljaka.jpg


Бомбардовано је нишко насеље Шљака, 12 људи повређено а 10 кућа уништено а 12 тешко оштећено.

У ноћном нападу мета је био Липљан где је испаљена једна ракета, док су две оборене.

Поново бомбардовани коп Белаћевац и аеродром Слатина код Приштине.

Поново је бомбардована Батајница.

Погођен је мост у Новој Вароши.

Са 4 пројектила бомбардована специјална болница за рехабилитацију у Новом Пазару.

Бомбардовано Краљево, погођен је Ковачин, а један пројектил пао је у близини манастира Жича.

Са 7 пројектила бомбардовано Ваљево, а погођена је фабрика Крушик.

Главни тужилац Хашког трибунала Луиз Арбур посетила је Робина Кука, британског министра спољних послова, који јој је предао наводне доказе о српским ратним злочинима на КиМ. Кук је на касније, на заједничкој конференцији за штампу, изјавио: „Намеравамо да се усредсредимо на ратне злочине који су почињени на Косову и нашу одлучност да оне који су одговорни приведемо правди“.
 
Хроника агресије НАТО – 29. дан

Хроника агресије НАТО – 29. дан

bombardovano-ušće.jpg


Бомбардован je пословни центар „Ушће“ на Новом Београду .

Четврти пут је бомбардована фабрика „Крушик“ у Ваљеву, а погођен је и део засађен шумом тако да је избио велики пожар.

Бомбардована је околина Чачка, а погођена је Самаила 15 километара југоисточно од града.

Бомбардован је Нови Сад, а погођен је нафтни комплекс, рафинерија нафте и друмско-железнички мост између Новог Сада и Петроварадина. Неколико детонација чуло се и из правца Фрушке горе, а погођен је и предајник радио-телевизије Србије на Иришком венцу.

Бомбардован је мост на Дунаву код Бешке између Београда и Новог Сада. Један пројектил пао је на 100 метара од манастира Ковиљ.

Бомбардовано је избегличко насеље у Ђаковици.

Трећи пут је бомбардована Новопазарска бања, а погођена је болница за лечење мишићне и неуромишићне болести.

Хроника агресије НАТО – 30. дан

Хроника агресије НАТО – 30. дан

srušena-rezidencija-predsednika-SRJ.jpg


Са четири пројектила бомбардована је резиденција председника Савезне Републике Југославије, Слободана Милошевића, у Ужичкој 15 у Београду. Није било повређених, а зграда је уништена.

Око двадесет пројектила погодило је подручје аеродрома у Батајници.

Са четири пројектила бомбардован Жежељев мост у Новом Саду. Мост још није срушен.

У Ваљеву је са 12 пројектила срушена фабрика „Крушик“.

Оштећен је железнички мост на Сави код Остружнице.

На Приштину и околину испаљено преко 50 пројектила.

Преко 50 пројектила испаљено и на Врање.

Срушен је железнички мост код Богутовца на прузи Краљево-Рашка.

Хроника агресије НАТО – 31. дан

Хроника агресије НАТО – 31. дан

bombardovana-zgrada-RTS.jpg


Бомбардована је зграда Радио-телевизије Србије у Абердаревој улици у Београду. Погинуло je 16 људи, а 20 је рањено.

Са 20 пројектила је гађан западни део Ниша и рејон Нишке бање.

Бомбардована су подавалска села код Београда.

Бомбардован је центар Куршумлије.

Поново су бомбардовани коп Белаћевац и аеродром Слатина.

Вашингтонски услови за прекид агресије на СРЈ

Почео је самит НАТО у Вашингтону, на ком је обележено пола века постојања овог војног савеза, и утврђени стратешки правци деловања за 21. век.

На почетку самита, шефови држава/влада чланица НАТО су усвојили изјаву у којој су поставили услове које СРЈ треба да испуни да би „ваздушни удари били суспендовани“.

Услови које је НАТО поставио СРЈ на почетку самита, постали су основ за Резолуцију 1244.

Од СРЈ, односно Слободана Милошевића, како је формулисано у документу, захтевани су:

1) Прекид свих војних акција и окончање насиља на КиМ;

2) Повлачење свих војних, полицијских и паравојних снага с КиМ;

3) Прихватање међународног војног присуства на КиМ;

4) Прихватање безусловног и безбедног повратка свих избеглица и расељених лица и несметан приступ организација за хуманитарну помоћ;

5) Доказ да ће радити на стварању политичког оквира заснованог на Споразуму из Рамбујеа.
 
Хроника агресије НАТО – 32. дан

Хроника агресије НАТО – 32. дан

Novi-Sad-bombardovane-rafinerije.jpg


У селу Догановић код Качаника, од касетне бомбе погинули су дечаци Едон, Фисник, Осман, Бурим и Ваљдет Коџа. Најмлађи је имао 3 године, а најстарији 15.

Ниш је био поново на мети када је центар града погођен са 26 пројектила.

Бомбардовањем на подручју Лесковца оштећено око 500 кућа.

У Јадру су испаљена 24 пројектила на планину Гучево и оштећен је планинарски дом, где су биле смештене многобројне избеглице, а уништени и телевизијски релеји и велики антенски стуб.

У Лучанима је гађана фабрика хемијске индустрије „Милан Благојевић“, оштећени су погони за складиштење киселина.

Бомбардовани су цивилни објекти у околини Новог Пазара.

Погођена је рафинерија у Новом Саду.

Хроника агресије НАТО – 33. дан

Хроника агресије НАТО – 33. дан

NATO-samit-1999.jpg


НАТО је утростручио број авиона које је ангажовао у агресији, тако да је број порастао на више од 1.000.

Оштећена је трафо-станица у подножју торња на Авали, чиме је поново престало емитовање програма РТС.

У бомбардовању села Велика Добрања у општини Липљан, погинула је шестогодишња девојчица Арта Лугић, а неколико њене браће и сестара је рањено.

Са 24 пројектила је гађан ТВ репетитор на Гучеву.

Бомбардован је Причевић код Ваљева.

Гађана је Хемијска индустрија „Милан Благојевић“ у Лучанима, а у оближњем селу Лисице уништене сеоске куће.

Ниш је гађан са 16 пројектила, највише је стадала Јагодин-мала.

Заменик америчког државног секретара Строб Талбот отпутовао у Москву да у разговору с Јељцином утврди да ли ће Русија учествовати у убеђивању Милошевића да прихвати страно војно присуство на КиМ.

Завршен је самит НАТО у Вашингтону, на коме је алијанса усвојила нови стратегијски концепт који подразумева извођење војних мисија изван граница чланица.

Хроника агресије НАТО – 34. дан

Хроника агресије НАТО – 34. дан

napad-na-aerodrom-u-Tirani.jpg


Срушен је Жежељев мост у Новом Саду.

Куршумлија је опет бомбардована, тако да се број погинулих цивила попео на 17; страдала је метална индустрија „Металац“ и други погони, а око 2.000 радника остало је без посла.

Напад РВ ВЈ на аеродром у Тирани

На аеродрому у Тирани је била стационирана ескадрила од 12 хеликоптера типа „апач“ који су били ваздушна подршка за „Атлантску бригаду“, која се спремала да преко превоја Кошаре и Горожуп уз садејство са НАТО снагама изврши пробој и војнички заузме Метохију. „Атлантску бригаду“ је сачињавало око 6.000 Албанаца, махом добровољаца из иностранства које су обучавали амерички инструктори.

Да би олакшали одбрану у Метохији, посебно за време Битке на Кошарама, пилоти ВЈ су у више наврата изводили борбена дејства на том простору. Први од тих напада догодио се 13. априла када је из ваздуха нападнут припремни камп „Атлантске бригаде“ близу места Каменица на северу Албаније. Том приликом је уништен један „апач“, а агресорима су нанети озбиљни губици. Још један напад је изведен касније, 5. маја, када су 3 „орла“ и 2 „галеба“ у кратким временским размацима гађали кампове „Атлантске бригаде“.

Свакако један од најспектакуларних напада авијација ВЈ је извела 26. априла, када је нападнута база америчких „апача“ на аеродрому крај Тиране. Та операција је била посебно рискантна, јер је од аеродрома Поникве до Тиране требало летети скоро сат времена (54 минута), а бити неоткривен од стране радара, НАТО-авијације и „авакса“. Напад је планиран тако да по 2 „галеба“ синхронизовано полете са аеродрома Поникве и Голубовци код Подгорице и неопажено се привуку НАТО бази дубоко у територију Албаније. Акција је изведена тако што су у ниском лету кроз планинске кланце прво долетела 2 „галеба“ са аеродрома Голубовци, а 20 минута касније стигла су још 2 „галеба“ са аеродрома Поникве.

Резултат овог напада је било уништење 5 „апача“, а сва 4 „галеба“ су успела да се неоштећана врате у своје базе (које најчешће нису били аеродроми са којих су узлетели). Пуни ефекат овог напада се огледао и у томе што НАТО до краја агресије на Југославију није користио „апаче“.
 
da ti budem iskren Brancez,ja nikada nisam cuo,da su nasi unistili te apace i uopste naletali tamo,za vreme rata...samo su mnogo kasnije poceli da pricaju te price

Знаш како, могу само рећи да лично верујем да се то јесте догодило. На теби је да ли ћеш да верујеш или не. С обзиром да је та акција спадала у тајну операцију не могу се баш наћи неки конкретни документи итд. Али чињеница јесте да се напад догодио, једино је питање, као и код свега осталог, ефекта тог напада, односно колико је тачно уништено Апача. Тај део прихватите са резервом. Чини ми се да су пилоти добили одликовања за успех у тајној мисији. Дакле не можемо сигурно знати али много ствари иде у прилог томе. Као и ово:

Италијанска државна телевизија јавила је истог дана вест о нападу на аеродром Ринас само једном и онда је та вест скинута. Руска агенција Итар-Тас јавила је да је аеродром Ринас крај Тиране био затворен за саобраћај 26. априла и неколико дана касније, да италијански министар унутрашњих послова није одлетео са тог аеродрома после завршетка посете Тирани и да се прва вест о губитку једног америчког „апача на рутинском лету” поклапа управо са 26. априлом. Албанска делегација, која се тог дана враћала са састанка Савета Европе у Стразбуру није слетела на аеродром Ринас већ у Валону. На брифингу за новинаре у Бриселу, један од портпарола НАТО-а, италијански бригадни ваздухопловни генерал Ђузепе Марани тих је дана врло похвално говорио о југословенским пилотима на авионима Г-4.

Е сад, америчке приче о њиховој неуништивости су легендарно смешне. Сетих се сад и онога о уништеним Абрамсима у Ираку итд. Хахаха . . .

Једину акцију за коју ја знам да је измишљена јесте онај напад на носач авиона "Теодор Рузвелт" где су наши Галебови наводно камиказа нападом тешко оштетили то пловило. Знам да се није догодила, али јесте била у плану. Требали да понесу бомбе посебно дизајниране за пробијање бункера и да лете јако и ниско и споро, како не би били примећени до кобног тренутка, али кад је тај план изнет надређенима, речено им је да ће само безвезе изгинути. Тако да од тога ништа али ето настаде прича . . .
 
Poslednja izmena:
" Зашто је НАТО бомбардовао Србију?

Трајна трговина кроз трајни рат

Током мог путовања кроз србију, када сам у септембру 1999. обишао осам српских градова рекао сам публици – од Ниша до Београда – да НАТО бомбардовање Србије није било ништа до силовање једне мале земље од стране једне банде.

Војни савез од 19 држава и 780 милиона људи; са преко половину светског бруто домаћег производа, који поседује две-трећине глобалне војне силе, удружио се против једне сићушне државе са 10 милиона становника. 79 дана је НАТО терорисао народ Србије, бацивши 23.000 бомби и ракета на њих током 36.000 летова.

Зашто? Покушаћу да одговорим на то у овој колумни. Али прво желим да истакнем да су држављани и војска Србије остали непокорени и нису се упласили НАТО-вих бомби и претњи. Ово није рекла-казала! Ја сам видео њихов пркос сопственим оцима током шест дана које сам провео тамо за време НАТО бомбардовања крајем априла.

Из тог разлога, на свакој станици наше “Тоур де Сербиа” у септембру 1999. говорио сам српском народу да ми је част да се поклоним пред њима задивљен њиховом храброшћу и љубави за слободом.

А то сам и радио [клањао се].

Али, да почнемо испочетка.

24. март.

Чак и пре него што су прве бомбе пале на Србију, ми смо на насем Wеб сајту Истина у медијима објавили први од оног сто се касније претворило у 106 специјалних ратних ТиМ билтена, који су обухватили 480 цланака и 199.000 реци.

Рекао сам у том првом уводнику ратног издања Тим, да ће 24. март 1999. у историји бити запамћен као Нови дан срамоте. Осим што су овог пута америчке ракете и бомбе урадиле Србији оно сто су Јапанци урадили Америци у Перл Харбору 7. децембра 1941.

И горе… Јер је НАТО водио рат против цивила.

Када сам путовао кроз Србију крајем априла видео сам да ова моћна војна алијанса напада старачке домове, болнице, школе, фабрике, цркве, мостове, пруге, ТВ и радио станице…

Погледајте само неке НАТО мете.

Како је то рекао пуковник Дејвид Хекворт, живи војник са највише одликовања у Америци, кога такође имам част да убројим међу своје пријатеље, “Клинтонова доктрина” је:

“Бомбардовати цивиле и цивилне структуре све док војска те земље то више не може да гледа.”

Укратко, оно сто је НАТО урадио Србији није био рат. То је био тероризам! Као резултат таквог НАТО бомбардовања убијено је преко 1.500 цивила – више него дупло од броја жртава које је имала југословенска војска. Око 30% жртава су била деца.

Бомбардовање се завршило 10. јуна. Али НАТО-в рат против српских цивила се наставио. Само другим средствима. Оног дана када су НАТО и спрске војне власти потписале примирје, ми смо рекли да ће се НАТО-в “мировни процес” претворити у “мировну фарсу.” И јесте.

Током следећих пет месеци убијено је преко 400 косовских Срба, скоро 500 њих је отето и сматра се мртвим, а висе од 180.000 њих је истерано из домова својих предака. Ми смо све ово документовали у других 52 специјалних ТиМ издања “мировне фарсе”, са укупно 227 чланака и 101.000 реци. И предложили смо 10. новембра да се тај дан – 10. новембар, један дан пре западног Дана сећања на први светски рат, прогласи за српски Дан сећања.

Током целог овог српског искушења, ТиМ читаоци из свих крајева САД и више од 100 земаља широм света писали су нам да нам кажу да су огорчени због НАТО ратних злочина. Неки Американци су рекли да их је срамота сто су Американци. Исто су рекли и неки Канађани, Британци, Белгијанци, Немци… Неки амерички ветерани, као и обични грађани, су се добровољно јављали да иду и помогну Србији. Успут, нико од њих није био српског порекла.

Тако да, ако Клинтон није имао подршку америцког народа, зашто је забога бомбардовао Србе? И у чије име?

Па, ја већ годинама говорим да прави мото глобалиста Новог светског поретка НИЈЕ “светски мир кроз светску трговину”, као сто то тврде његови лидери. Већ је “трајна трговина кроз трајни рат.”

Прво их срушите; онда их изграђујете. На сваки начин, “трговци смрћу” и њихови банкарски и медијски партнери-у-злочину победјују. Србија је само још један такав случај.

И шта је поента? Рат је добар бизнис. Увек је то био. Увек ће то бити. Питајте само главне менаџере првих 10 добављача Пентагона чије су деонице винуле у небеса како су опадале акције човечанства.

Њихове деонице су далеко превазишле остатак берзе деоница која рачуна на повећаје цена (С&П 500) у сразмеру 2,5-до-1 током првих 60 дана рата

Штависе, НАТО косовска “хуманитарна мисија,” како је описана у овом мудром ратном цртаном филму, била је случај масовног убиства с предумишљајем. Није то имало пуно везе с тим шта је Милошевић урадио, или шта није урадио.

Да ли би вас изненадило да сазнате, на пример, да је Клинтонова администрација захтевала додатних 112 милијарди УСД за буџет Пентагона скоро шест недеља пре него што је почело НАТО бомбардовање?

Да ли би вас изненадило да сазнате да је амерички министар одбране Вилијам Коен искористио састанак за процену рата против Србије, који су одржали 19 НАТО министара одбране баш овде, у Торонту, 21-22. септембра 1999 године, да натера своје савезнике да купе још прецизно навођеног оружја и других система високе технологије?

Шта мислите од кога?

Од америчких “трговаца смрчу,” наравно.

Тако, као што сам рекао у својој колумни у јануару 1999 за аустралијски лист Нова зора, да је “косовска криза” производ фанрике криза у Вашингтону. Погледајте доказе…

Када сте први пут чули за такозвану Ослободилачку војску Косова? Сто се мене тиче, не пре краја 1997. године. Пре тога, ОВК није постојала. Барем не у јавности. А није ни чудо…

Јер, ОВК је смишљена у јуну 1996. на састанку Билдербергер групе у Кинг ситију, одмах поред Торонта, према Џон Витлију, аналитичару из Торонта и “посматрачу Билдербергера.” ОВК је створена, опремљена и обучена од стране Запада, с циљем да дестабилизује Космет и тако олакса НАТО интервенцију.

Али не морате мени веровати. 2. априла је новина Истина у медијима примила писмо од разочараног “ОВК теренског командира.” Он је рекао да су га обучавали немачки, турски и авганистански инструктори. И да су оружје добили од НАТО трупа у Македонији. Наређење за ОВК је било да дестабилизује Космет и делује као НАТО копнене трупе. Његово писмо је јос увек на нашем Wеб сајту.

Почетком 1998., у ретком нападу истинољубиве искрености, или мозда због брзоплетог језика, виши дипломата министарства спољних послова, Боб Гелбард, је ОВК назвао “терористичком организацијом.”

Ипак, ево је ОВК, у јануару 1999., како изгледа тип-топ и спремна за акцију у потпуно новој опреми немачке производње.

Као што је било и ОВК ваздушно крило – НАТО. Није чудо да су неки амерички демонстранти носили натписе на којима је писало да је НАТО у ствари скраценица од – “Нортх Атлантиц Террорист Организатион.” (Северно атлантска терористицка организација).

“Свака птица своме јату?”

Ако сумњате, погледајте Ричарда Холбрука,некадашњег америчког амбасадора при УН. Ево га овај Вол Стрит банкар-дипломата Стејт дипартмента који покушава да подигне имиџ ОВК на фото сеанси постављеној код Дечана, у јуну 1998.

На истом том путу Холбрук је дао корпу српском владици Артемију у корист позирања са овим ОВК борцем.

Лоша срећа за борца. Како ми је мало касније рекао један виши британски војни обавештајни званичник: “Тај ОВК цовек је био будала да дозволи да се његово лице прикаже. Српска полиција није нимало луда.”

Наравно, ОВК терориста с брадом је идентификован у брошури југословенске владе у септембру 1988. као Љајим Хаџију, “шведски дрзављанин који се придружио ОВК 1998..”

Његова даља судбина није позната.

Даме и господо, као сто можете видети, косовски рат је од почетка до краја био скован од стране фабрике криза у Вашингтону.

Рат је био последњи пример злог, геноцидног, паразитског, Макијавелистичког војно-индустријско-финансијског комплекса који се богати на леђима других људи и њиховог бола и патње.

Не тако давно, 1983. године, председник Реган је с правом назвао Совјетски Савез Злим Царством. У оба моја ратна говора у Вашингтону – 1. маја и 5. јуна – рекао сам да је сада Вашингтон седиште Злог Царства.".

Sa:
http://srbin.info/2014/01/06/zasto-je-nato-bombardovao-srbiju/
 
Као и сваком другом Србину јако ми је тешко кад видим кроз какве патње пролази наш напаћен народ и држава. Тешко ми је кад видим како муче и убијају мој народ. Тешко ми је кад видим како уништавају наша гробља и руше наше вишевековне манастире. Тешко ми је кад се сетим свих логора, свих прогона, мучења, паљења и убијања, свих бомби и ракета, авиона, експлозија и страдања. Кад се сетим свих који су своје животе дали за свој дом, за своју породицу, за своју земљу. Тешко ми је. Шта можемо ми да урадимо? Шта можемо да урадимо против сила и зверстава какве не можемо ни да појмимо? За сада једино можемо да се постарамо да се истина никад не заборави! Такође, сви можемо да дамо неки мали допринос, да кажемо неку реч охрабрења и помогнемо онима којима је помоћ потребна. Свима нам је тешко сад. Али неће заувек тако бити. Погледајмо само кроз нашу историју. Погледајмо само колико нас је душмана вековима нападало и убијало. Али никада нисмо одустајали. Никада се нисмо предавали. Никада и нећемо. Увек смо на крају успевали, некако да се извучемо. Немојте клонути духом!!! Не заборавите жртве јунака наших. Не заборавите нашу веру и Бога нашег. Не може ово зло вечито опстати. Као и увек досад опоравићемо се ми. Биће нам боље. Живите најбоље што можете и помажите коме ког можете како год можете. Некад је само лепа реч довољна. Не мора ништа више. Немојте наудити браћи и сестрама Србима јер потребни смо једни другима да издржимо пред свим искушењима. Истина и правда су на нашој страни. Не очајавајте. Наше време ће опет доћи.
 
Идемоооо него шта. Извињавам се . . .

Хроника агресије НАТО – 35. дан

Хроника агресије НАТО – 35. дан

Surdulica-posle-bombardovanja.jpg


У једном од најјачих напада НАТО на југу Србије бомбардована је Сурдулица, при чему је убијено 20 цивила, међу којима и 12 деце. Рањено је више од 100 грађана, а срушено или оштећено преко 500 кућа.

Гађани су мостови на Лабу код Милешева, мостови на Ибарској магистрали, на Косаници код Куршумлије и мост „25. мај“ који повезује Бачку Паланку и Илок.

Пут и пруга у Ибарској клисури у делу од Краљева до Рашке оштећена је на више места.

У Ћуприји је разорено је око 500 домова, а оштећени су хала спортова, зграда „Електродистрибуције“, робне куће, две средње и једна основна школа, вртићи и локали.


Хроника агресије НАТО – 36. дан

Хроника агресије НАТО – 36. дан

bombardovanje-Podgorice.jpg


Неколико пута у току дана бомбардована је Подгорица (највише аеродром Голубовци), Тузи, Бар, Сутоморе, Бијело Поље и Данилловград.

Бомбардовано ромско насеље у Призрену, када су погинула четири лица, од којих су три жртве била деца.

Оштећена је дечија болница и породилиште Клиничко болничког центра (КБЦ) „Драгиша Мишовић“.

Поново гађан центар „Ушће“.

Седам ракета испаљено је на касарну Војске Југославије у Топчидеру.

На Лађевце испаљено 12 ракета.

У Здравчевићима код Пожеге уништено складиште Југопетрола.

Поново бомбардована рафинерија нафте у Новом Саду.

Гађана викенд-зона код Параћина.

НАТО дејствовао углавном по цивилним циљевима на КиМ.

Хроника агресије НАТО – 37. дан

Хроника агресије НАТО – 37. дан

srušen-Avalski-toranj1.jpg


Срушен је „Сарајевски мост“ у Грделичкој клисури.

Срушен је Авалски торањ, а гађани су и антенски стуб у Борчи и релеји широм Србије – на Фрушкој гори, Овчар Гобељи и Црном Врху.

На Подгорицу и Голубовце пало више од 70 пројектила.

Југославија поднела тужбу Међународном суду правде у Хагу против земаља чланица НАТО за агресију.

Председник Русије Борис Јељцин и генерални секретар Кофи Анан на разговорима у Москви сагаласили се да Русија и УН успоставе „тесну сарадњу“ у решавању кризе.

Британска влада одобрила ангажовање још осам авиона у нападима НАТО на СРЈ. САД ставиле на располагање још десет стратешких бомбардера Б-52.
 
Хроника агресије НАТО – 38. дан

Хроника агресије НАТО – 38. дан

Oliveru-Miroslava-i-Julijanu-je-ubio-NATO1.jpg


Авиони НАТО имали су 600 узлетања о току 24 сата, саопштио је портпарол НАТО Џејми Шеј.

Кратко време по престанку бомбардовања циљева у центру Београда, снажни земљотрес, јачине 5,5 Рихтера, погодио je град. Епицентар је био у близини Ваљева.

Ступио je на снагу нафтни ембарго ЕУ против СРЈ. Русија саопштила да неће поштовати ембарго на увоз нафте у Југославију, јер је у супротности са међународним правом.

Поштујући нафтни ембарго, Бугарска je неформално затворила граничне прелазе према СРЈ.

Црна Гора затражила да буде поштеђена нафтног ембарга и изразила спремност да дозволи међународну контролу свог увоза.

Портпарол југословенског МИП Небојша Вујовић изјавио да само Савет безбедности УН има легитимитет да одлучује о међународном присуству на КиМ и да СРЈ може прихватити само ненаоружане мировне снаге. САД и НАТО оценили да предлози СРЈ не удовољавају условима које је НАТО поставио за окончање ваздушних удара.

Специјални руски изасланик Виктор Черномирдин изјавио након разговора са југословенским председником Слободаном Милошевићем да „постоји солидан помак“ ка мирном решењу косовске кризе.

Челници НАТО разговарали у Бриселу с представницима косовских Албанаца, који су изјавили да је једино решење за долазак трупа НАТО.

Злочин НАТО у Мурину

Један од најтежих злочина током НАТО агресије на СР Југославију десио се 30. априла 1999. године у варошици Мурино, на северу Црне Горе.

НАТО авијација је без са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму у самом центру насеља. Страдали су цивили који ни на који начин нису учествовали у ратним дејствима, међу њима две девојчице и један дечак. Погинули су ученици Основне школе „Петар Дедовић“ Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулијана Брудар, радник школе Вукић Вулетић, пензионер Манојло Коматина и домаћица Милка Кочановић. У нападу су тешко повређени Жељко Белановић, Светлана Зечевић и Тина Миловић, а лакше Мирко Шошкић, Данило Јокић, Васко Чејовић, Слободан Миросављевић и Славко Мирковић.

Мост на Лиму је оштећен, а није било ниједне куће у окружењу која није претрпела штету. Страдали су и погон текстилне конфекције, стари хотел, месна продавница, као и Дом културе.

Хроника агресије НАТО – 39. дан

Lužani-bombardovan-autobus.gif


На мосту код Лужана на путу Приштина-Подујево погођен је аутобус. Погинуло је 47, а рањено 16 људи.

Бомбардовано је село Јабланица код Призрена при чему су убијене 2 особе, а рањено 16. Бомбардовано је и насеље Кула у Призрену где је убијено 7 људи, а 15 рањено.

Бомбардован је стари мост у Трстенику, при чему је убијена једна особа.

У Београду је бомбардована зграда Генералштаба Војске Југославије, зграда савезне полиције, а пројектили НАТО-а погодили су и Врачар, густо насељени крај у ширем центру града.

Гађани су предајници код Шапца.

СРЈ затражила од Савета безбедности УН да укине одлуку ЕУ о забрани испорука нафте.

НАТО је одбацио предлоге Београда за излазак из „косовске кризе“ формулисане у разговорима са Черномирдином, а разговоре оценио као „трећи неуспех руске дипломатије у Београду“ (Примаков 30. марта, Черномирдин 22. и 29. априла).

Председник Милошевић у интервјуу америчкој агенцији УПИ одбацио могућност страног војног присуства на КиМ, али је рекао да је мисија УН, у којој неће учествовати чланице НАТО, добродошла и да те трупе могу да носе оружје за самоодбрану, али не и офанзивно оружје.

САД су прошириле санкције Југославији, трговинским ембаргом и замрзавањем југословенских средстава.

Француски премијер Лионел Жоспен посетио Албанију и Македонију и обећао им хуманитарну и економску помоћ.

Ослобођена су тројица заробљених америчких војника и предата америчком свештенику Џесију Џексону. Милошевић је Џексону предао и писмо за Клинтона са позивом да се састану и окончају кризу. САД су поздравиле ослобађање и саопштиле да ће бомбардовање бити настављено, а Клинтон је одбио понуду Милошевића да се састану.

Хроника агресије НАТО – 40. дан

Хроника агресије НАТО – 40. дан

grafitna-bomba.jpg


На Нови Сад је бачено преко 40 бомби, погођена је рафинерија нафте, а град је остао без струје и воде.

Срушен је железнички мост у Подини код Житорађе.

Избачено је више десетина касетних бомби на градове на КиМ, највише на Пећ.

Први пут су употребљене графитне бомбе, које су изазвале распад електроенергетског система у Србији, а 70% тетриторије Србије је остало без струје.

Срушена је зграда МУП-а у Косовској Митровици, погинуле су две особе, а рањено је 35.

Портпарол југословенског Министарства иностраних послова Небојша Вујовић је рекао да ће СРЈ на КиМ прихватити само ненаоружану мисију под мандатом УН.

Команда Ратне морнарице ВЈ издала наредбу о забрани пловидбе на подручју луке Бар.
 
Хроника агресије НАТО – 41. дан

Хроника агресије НАТО – 41. дан

Savine-Vode-bombardovan-autobus.gif


Бомбардован је аутобус „Ђаковица превоза“ код Савиних Вода, на путу Пећ – Кула – Рожаје. Погунуло је 20 људи, а рањно 43.

На светски дан слободе штампе, НАТО је два пута бомбардовао Телевизију Нови Сад, једном за штампу, једном за слободу.

Гађани су мостови на Увцу код Пријепоља и Кокиног Брода.

Бомбардоване су касарне у Нишу и Приштини.

Гађани су Радановићи код Котора.

НАТО у Бриселу саопштио да је за 40 дана ваздушних напaда на СРЈ изведено 14.000 летова авиона.

Хроника агресије НАТО – 42. дан

Хроника агресије НАТО – 42. дан

pukovnik-Milenko-Pavlović.jpg


Шеф југословенске дипломатије Живадин Јовановић је изјавио америчкој ТВ мрежи Си-Ен-Ен да је у нападима НАТО на СРЈ за 41 дан бомбардовања погинуло 1.200 људи, а 5.000 је рањено, погођено је 300 школа, уништена три радио-телевизијска центра.

Специјални изасланик руског председника за Југославију Виктор Черномирдин је изјавио, након разговора са америчким председником Билом Клинтоном, да је дипломатско решење тзв. косовског проблема сада „ближе“ него што је било. Амерички званичници саопштили да су разлике у ставовима Русије и САД смањене након разговора, али да није постигнут пробој ка политичком решењу са Милошевићем.

НАТО је потврдио „приближавање ставова“ са Русијом и саопштио да ће бомбардовање прекинути кад се „увери да је председник СРЈ Слободан Милошевић обуставио акције на Косову и да повлачи своје снаге“.

Током посете Румунији британски премијер Тони Блер изјавио да подржава програм економске реконструкције и развоја Југославије и Балкана, који ће бити примењен после окончања садашњег ратног сукоба у Југославији и дао подршку интеграцији Румуније у ЕУ и НАТО.

Милошевић се сусрео са највишим војним и полицијским функционерима којима је у надлежности одбрана земље на простору КиМ. Констатовано да су „потпуно уништене јединице, штабови и инфраструктура терористичке ОВК и да на читавој територији Косова и Метохије функционише цивилна власт.“

Руски министар одбране Игор Сергејев предложио слање на КиМ војних снага које би чиниле трупе из земаља северне Европе и оних које не учествују у ваздушним нападима на СРЈ.

Амерички Сенат се изјаснио против усвајања резолуције којом би председник Бил Клинтон добио овлашћење да у агресији н СРЈ употреби „сву неопходну силу“.

Бугарски парламент одобрио НАТО-у употребу ваздушног простора Бугарске за ваздушне нападе на СРЈ.

Према подацима УНХЦР, од почетка агресијe, КиМ је напустило око 875.000 људи, од којих се 677.000 налази у суседним земљама

Сећање на хероја одбране, пуковника Миленка Павловића

Пуковник Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије, погинуо је 4. маја у борби са ескадрилом авиона НАТО на небу изнад Ваљева.


Хроника агресије НАТО – 43. дан

Хроника агресије НАТО – 43. дан

Klinton-i-Solana.jpg


Портпарол Министарства иностраних послова СРЈ Небојша Вујовић изјавио да СРЈ прихвата мисију УН чији мандат, обим и модалитети морају бити одређени у директном контакту СРЈ и УН.

Амерички председник Бил Клинтон и генерални секретар НАТО Хавијер Солана изјаснили се у Бриселу за подстицање дипломатских напора у решавању тзв. косовске кризе, али и за наставак и појачање војних операција НАТО све док председник СРЈ Слободан Милошевић не прихвати кључне захтеве изнете на самиту НАТО 23. априла.

Заменик главног тужиоца Међународног трибунала за ратне злочине у Хагу Грејем Блуит изјавио да је Тибунал надлежан за евентуалне повреде међународног хуманитарног права 19 земаља НАТО које бомбардују СРЈ.

Авијација НАТО је бомбардовала хуманитарни конвој организације „Лекари без граница“ у непосредној близини Урошевца.

Лидер Демократског савеза Косова, Ибрахим Ругова, стигао је специјалним авионом у Рим. Подсекретар италијанске владе Марко Минити је рекао да су се власти у Београду „сложиле са Руговином жељом да оде у Италију. Стејт департмент оценио овај гест као „позитиван развој“.

Македонија је затворила границу према СРЈ да би спречила даљи долазак избеглица са КиМ. Око 1.000 људи остало на граничном прелазу Блаце, а око 4.000 код Ћенерал Јанковића. Под притиском западних дипломата граница је сутрадан поново отворена.
 
Хроника агресије НАТО – 44. дан

Хроника агресије НАТО – 44. дан

srušeni-most-u-Vatinu.jpg


Срушен је железнички мост код Ватина на прузи Београд – Букурешт.

Бомбардовано је насеље Детелинара у Новом Саду, повређено преко 40 људи.

Представници НАТО у Бриселу су најавили да би Алијанса обуставила бомбардовање СРЈ после евентуалног изгласавања резолуције Савета безбедности УН о политичком решавању тзв. косовске кризе и тек ако „јасно буде зајамчено повлачење војних, полицијских и паравојних снага“.

Министри иностраних послова седам најразвијенијих земља Запада и Русије (Г8) сагласили се у Бону о принципима којима ће се руководити у даљим политичким напорима за окончање рата на КиМ.

Усвојеним принципима се захтева:

1) брза обустава насиља на КиМ која се може међународно проверити,

2) повлачење свих војних и паравојних снага са КиМ,

3) међународно безбедносно и цивилно присуство на КиМ уз мандат УН које би омогућило безбедни повратак избеглица и

4) преговори о остваривању аутономног статуса за КиМ, уз очување територијалног интегритета СРЈ. Принципи проистичу из захтева које је поставио НАТО на самиту 23. априла.

Немачки канцелар Герхард Шредер и амерички председник Бил Клинтон најавили су, након разговора у Бону, наставак политичких напора за решавање сукоба, али истовремено и наставак напада НАТО на Југославију.

Руски председник Борис Јељцин је оценио да је његов специјални изасланик за Југославију Виктор Черномирдин успео да приближи ставове НАТО-а и председника СРЈ Слободана Милошевића.

Комесар УН за избеглице Садако Огата изјавила је да су неопходне међународне војне снаге које ће обезбеђивати повратак избеглица на КиМ.

Поводом Руговиног одласка у Рим, амерички председник Бил Клинтон изјавио током посете Немачкој да се председник СРЈ Слободан Милошевић можда „приближава“ прихватању захтева НАТО-а за решавање тзв. косовске кризе.

Ибрахим Ругова је изјавио на конференцији за новинаре у Риму, да на КиМ треба да дођу међународне мировне снаге у којима би, поред других, учествовале и земље НАТО.

У прве четири недеље агресије НАТО на СРЈ на територији Војводине направљена је штета процењена на више од шест милијарди марака, саопштиле су покрајинске власти.

Битка на Кошарама

ВЈ је кренула у контранапад на позиције ОВК на Раша Кошаресу, које је ова терористичка организација заузели још 9. априла.

Следила је крвава битка са великим губицима са обе стране али ВЈ није заузела Раша Кошарес.

Хроника агресије НАТО – 45. дан

Хроника агресије НАТО – 45. дан

razaranje-Niša-7.maj-1999..jpg


Бомбардована је кинеска амбасада у Београду. Четири лица су погинула, а пет је задобило тешке телесне повреде.

У Београду су на удару биле зграде Генералштаба, Министарства одбране, Владе Србије, савезног МУП и хотела „Југославија“.

Графитним бомбама је гађана електрана у Обреновцу.

Злочин у Нишу - напад касетним бомбама

Тог преподнева, после бесане ноћи, током које су се авиони НАТО-а на град обрушавали неколико пута, многе Нишлије су се запутиле у набавку на централну пијацу. Тачно у 11 часова и 20 минута, готово истовремено су се зачуле сирене за ваздушну опасност и прве детонације.

У трену се дигао велики облак прашине изнад Горице и Делијског виса, одјекивале су експлозије у северозападном делу града. Куљао је дим из круга Клиничког центра и околине великог здравственог центра, прштало је по Чаиру, око зграде Универзитета (Бановине), на Градској пијаци и оближњим улицама. Зачули су се јауци и запомагање. Са мотороле, у једном склоништу, у близини Позоришта лутака и недалеко од Клиничког центра, стизале су вести о ужасу, о погинулима и рањенима од дејства касетних бомби код Бановине и Клиничког центра.

У Шуматовачкој, Улици Љубе Дидића, Чаиру од касетних пројектила погинуло је много људи, међу њима и трудница у деветом месецу. Као покошени падали су људи поред пијачних тезги, мртвих је било у двориштима породичних кућа уз Клинички центар, горели су аутомобили на паркингу болнице и у околним улицама.

У нападу касетним бомбама на Ниш је погинуло 17 цивила, а рањено је 70, од којих 20 тешко.


Хроника агресије НАТО – 46. дан

Хроника агресије НАТО – 46. дан

srušena-kineska-ambasada.jpg


На мети су били радио и телевизијски репетитори на Космају и Руднику.

У Нишу погођен и тешко оштећен Камени мост.

У Богутовцу је срушена зграда поште и оближњи мост.

Гађан је пољопривредни комбинат у Ковачици.

Ђаковица је засута касетним бомбама.

У Ужицу је уништена зграда поште, а гађани су дом здравља, позориште и библиотека.

Стални представник СРЈ у Уједињеним нацијама Владислав Јовановић изјавио је у да напад НАТО на кинеску амбасаду у Београду представља „злочин“, чији ће починиоци морати да сносе последице. Упитан да ли се, по његовом мишљењу, радило о намерном гађању амбасаде, или случајној грешци, Јовановић је одговорио: „Злочин је злочин. Право не познаје институт извињења за злочин. Када почините злочин, можете бити само злочинац и ништа друго“.

На КиМ убијен албански политичар Фехми Агани, сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове.

Специјални изасланик руског председника Бориса Јељцина, Виктор Черномирдин, допутовао је у Бон на састанак с немачким канцеларом Герхардом Шредером о могућностима реализације договора Групе 8 о принципима за политичко решење кризе у Југославији.
 
Бранчез, желим да ти се захвалим за овај подсетник, да будем искрен због пропаганде различите врсте скоро да сам и заборавио кроз какве је патње прошао овај народ 99 и каквим зликовцима ми журимо да се придружимо. Модератори би могли ово да преместе у једну лепљиву тему која ће бити закључана, једноставно да служи само као подсетник.
 

Back
Top