• Dragi prijatelji, kreiran je nov forum "Socijalna zastita" na kome ce se pricati o svim pitanjima vezanim za ovu aktuelnu temu u drustvu

Istina o Srbima i Turcima u srednjem veku

qvey

Primećen član
Poruka
755
Gledam i krstim se..pet do deset hiljada oklopnika u punom oklopu krajem XIV i pocetkom XV veka nije mogla da podigne u rat nijedna feudalna evropska drzava toga doba..bilo je prvo ekonomski neizvodljivo i neodrzivo..volim i ja te romanticne fantazije..ali one jednostavno nisu tacne..svaka vojska u to doba koja je imala izmedju tri i pet hiljada ljudi je vec bila vojsketina..pa Jan III Je pod Becom imao izmedju tri i pet hiljada ljudi teske oklopne konjice-Husarije uz naravno ostalu svoju i saveznicku vojsku..to je vec bio gotovo kraj XVII Veka..
 

Umri_muski

Buduća legenda
Poruka
45.446
Nisam siguran da zelite da cujete ono sto ja znam , tj ono sto sam dobavio o odnosu Srbije prema svima u tom periodu i Turske ....
Uglavnom su to uobicajene stvari za taj period.....mir preko zenidbi i ratovi zbog trgovine ili prostora ili poreza...
Detalji pokazuju pad Srpske drzave u 14tom veku , a jacanje Turske u tom istom veku , pa i osvajanje Vizantije koja takodje kolabira...
Srbija je imala znacajan deo danasnje Turske...SRB je oblast u Turskoj...
Ima negde video na youtube o tome....bas o tom periodu pred maricku i kosovsku bitku....i zasto su mrnjavcevici sami krenuli na tursku vojsku i to u susret...i to jaci.....

U svakom slucaju prirodan tok stvari , nista nesto neobicno , posle jednog seljacki mudrog vladara, ne i politicki mudrog, nastupaju cehovi mnogo zaracenih strana a malo ustaljenih saveznika i ustaljenih granica...
Unutrasnja situacija klasicna Srpska , podrivanje iznutra....opisano i u filmu kosovski boj ko hoce da vidi.....a ko nece on ce gledati film i nece videti..
 

Umri_muski

Buduća legenda
Poruka
45.446
Ja sam inače čitala puno poezije od tih naših do Rilkea, Jitsa, Frosta i generalno svakog ko u tom svetu vredi, zato mogu reći da svako ko na ovim stranicama piše loše o našoj narodnoj poeziji treba da se crveni od sramote jer time pokazuje koliko mu je tanko obrazovanje ili bar da nema širinu.
Naše epske pesme su prava umetnost i sa poštovanjem mogu da se dovedu izvori u pitanje, a ne tako sa nipodaštavanjem i obezvređivanjem- upravo zato su Srbi sami sebi najveći neprijatelji!

Ta naša bahatost se vidi na svakom koraku- od uništavanja prirode, maltretiranja životinja, lošeg vaspitanja, popularne muzike do obezvređivanja svega što imamo. Ponekad se pitam da li nam je išta vredno i sveto osim našeg jadnog ega.
Ne moras da se pitas....samo licni prestiz i dominacija ........tj nasa seljacka vrednosna lestvica....prvi u selu prvi u svetu...
 

sasasta

Buduća legenda
Poruka
30.664
Ja sam inače čitala puno poezije od tih naših do Rilkea, Jitsa, Frosta i generalno svakog ko u tom svetu vredi, zato mogu reći da svako ko na ovim stranicama piše loše o našoj narodnoj poeziji treba da se crveni od sramote jer time pokazuje koliko mu je tanko obrazovanje ili bar da nema širinu.
Naše epske pesme su prava umetnost i sa poštovanjem mogu da se dovedu izvori u pitanje, a ne tako sa nipodaštavanjem i obezvređivanjem- upravo zato su Srbi sami sebi najveći neprijatelji!

Ta naša bahatost se vidi na svakom koraku- od uništavanja prirode, maltretiranja životinja, lošeg vaspitanja, popularne muzike do obezvređivanja svega što imamo. Ponekad se pitam da li nam je išta vredno i sveto osim našeg jadnog ega.
zasto mesate stvari

ovde se govori o istorijskoj tacnosti tih dela

da se prica o o epici kao poeziji , na delu knjizevnost

onda bi vecina morala priznati da se radi o lepim delima
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
9.415
Када пишемо и говоримо о војскама кроз историју ту су важне двије ствари.
Ваља се фокусирати на епоху о којој пишемо/зборимо, ако пишемо о позном средњем вијеку, ваља се држати рукописа који обрађују то вријеме, узимати за равнање примјере из времена антике, раног средњег вијека или почетка модерног доба, рецимо неке битке у XVII вијеку води на погрешан колосјек.
Друго, ваља сагледати што више рукописа, извора, и оне који су тенденциозни гдје имамо претјеривање преко сваке мјере и оне који мотивисани такође политичким и иним разлозима минимизирају војне ефективе неких страна у сукобима. Ту површан приступ гдје од прочитане грађе упамтимо неке наводе који се уклапају у "нашу жељењну перцепцију" такође води на погрешан колосјек.

Уз то, ваља се што боље упознати са комплексношћу материје, војске су се састојале од неколико родова, тешка и лака коњица, пјешадија, пратеће трупе, стрелци (управо у позном средњем вијеку имамо реафирмацију улоге стрелаца који су уосталом одиграли пресудну улогу у одлучујућим биткама стогодишњег рата додуше на западном крају Европе), ту је и логистика, ваља обезбједити транспорт војске, снабдјевање, исхрану, начин плаћања гдје би компензација често ишла кроз пљачку и ратни плијен и још много тога.

Овдје пишемо о самом крају XIV и почетку XV вијека, ту се ваља фокусирати на то вријеме. О начину новачења баш у том времену, проблемима које је то пратило, комплексношћу тог задатка, колико је новачење војника тежак и скуп подухват писао је и квалитетно образложио Петар Томац кроз своју књигу "Косовска битка" (овдје) стр. 51-79.

Када је бројност војски у питању, ту се извјештаји разликују зависно од извора гдје би не ријетко имали неке фантастичне бројке (противничке) војске, претјеривање преко сваке мјере. Уз то бројност популације земље или земаља учесница битке не би морало нужно бити мјерило код ефектива војске, зависило би колико би владар (а сви владари у Европи су имали јаку опозицију у моћним велможама и властелинима који би у складу са својим интересима опструисали ратне походе владара) могао опремити војске а и колико би и чиме (одбраном посједа, земље, пљачком, ратним плијеном, "одбраном вјере" итд) био мотивисан. На примјер у бици на Косову по реалним процјенама (не узимајући у обзир неке фантастичне бројке) учествовало је на српској страни 25-30.000 ратника, на османлијској 40-50.000 војника. Седам година касније у бици код Никопоља обје војске су расплагале са око 20-25.000 ратника, односно крсташка коалиција је успјела опремити (а у томе се слажу савремени историчари) мање бројну војску него српске земље у бици на Косову иако су земље из којих су долазили ти војни контигенти имали 25+ пута већу популацију него српске земље у том времену.

Када је битка код Ангоре 1402.године у питању, битка у којој су се без обзира на пораз стране за коју су ратовали, прославили српски ратници, то бјеше једна од највећих битака тог времена. По бројности војски је одударала од свих других битака позног средњег вијека, барем оних западније (имао је Тимур јошп неколико битака на истоку гдје су такође учествовале огромне војске), нешто као стаљинградска битка тог времена.
И ту имамо неке фантастичне (у духу доброг старог Херодота) извјештаје да је Тимурова војска бројала 800.000 па чак и 1,6 милиона војника но то је претјеривање преко сваке мјере.
У тој бици нека најреалнија бројност јесте 80-100.000 ратника на свакој страни, у бици су Срби (енгл.вик. овдје) показали изванредну храброст и војну вјештину
The battle began with a large-scale attack from the Ottomans, countered by swarms of arrows from the Timurid horse archers. Several thousand were killed and many surrendered to Timur. Stefan Lazarević and his knights successfully fought off the Timurid assaults and cut through the Mongol ranks three times. Each time Stefan advised Bayezid to break out with him, Bayezid declined to do so. But the Serbians managed to save one of Bayezid's sons and the treasury from the Mongols and made their way to Constantinople. The Serbian troops wore heavy black plate armour which was very effective against the Timurid arrows. Timur admired the Serbian troops who according to him "fight like lions".
У три наврата су на лијевом крилу разбијали и пробијали Тимуридове снаге, а остао је глас да је дивљење српској храбрости и вјештини показао и Тимур лично, рекавши да се "Срби боре као лавови".
Веома добар документарац кроз који је обрађена битка код Ангоре 1402.године
 

veliki krang

Legenda
Poruka
71.083

Nije bilo potrebe, Bugari su bili poslušni. Zapravo, Bugarska je pod Turke pala tako što ju je Bajazit po povratku iz bitke kod Nikopolja jednostavno anektirao. I horda je tako morala da čeka da je neko drugi oslobodi, odnosno da se njihova braća Turci smiluju na njih nesrećne. I smilovali su se indeed, dok smo se mi selili od Kosova do Budimpešte, bugarska egzarhija je nesmetano funkcionisala na ovim prostorima i stvarala privid kako su Bugari svi i svuda, kad ono na terenu Bugarin niko i nigde. Odličan primer je današnji Čokalistan, u srednjem veku potpuno pod bugarskom crkvom, samo nigde Bugara. I tako je bilo u svim krajevima van današnje Bugarske, pa i u našim okupiranim.
 

fortes

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.087
Interesantno je da se još uvek zvanično ne objašnjava odnos Srba i Turaka u srednjem veku. Pre i posle kosovske borbe, da budem precizniji.

Čitam strane izvore, recimo Laonika Halkokondila koji u nekoliko navrata piše koliko su Turci (Bajazit posebno), cenili Srbe. Za nas kaže da su bili elitna garda kojoj je Bajazit neizmerno verovao i koji su se pokazali u svakoj bitci. Srbi su imali povlašćeni položaj i glupo je da mi stvaramo sliku o tom periodu na osnovu pristrasnih deseteraca slepih guslara.
Stefan Lazarević je bio vazal Bajazitu kao posledica poraza njegovog oca kojeg je isti pogubio i ne vidim nikakvo mesto za ponos što je pomagao da se Turska imperija širi dalje svome zetu (i to je direktna posledica vazalnog položaja). Nakon propasti Bajazita protiv Mongola, podržao je pogrešnog(poraženog) pretendenta za sultanski tron pa je Stefan odjednom postao svestan da je hrišćanin, postao ugarski vazal i onda kreće priča o redu zmaja i sl.
Srbi nisu imali nikakav povlašćeni položaj, bilo je pojedinaca koji su se uzdizali u otomanskoj hijerarhiji zbog specifičnog načina na koji je ta imperija funkcionisala do nekog trenutka kada je krenuo pad. Daleko je više bilo Grka npr u takvoj priči. Običan čovek/narod nije imao ništa ili vrlo malo od toga(obnova pećke patrijaršije). Srbija kao dugo granična regija i kao narod sa obe strane granice koji je često uzimao učešće u austrijskoj i mađarskoj vojsci, je stalno bila pod nekom vrstom pritiska u tom smislu većem od recimo Grčke i samim tim položaj je bio jako loš kako zbog čestih odmazdi tako i činjenici da je bila na putu vojskama a tadašnja logistika se uveliko zasnivala na otimanju od lokalnog stanovništva(nije turski specijalitet svi su to radili). Otuda i Velika Seoba u 17. veku.

Mit je da Turci ništa drugo nisu radili 350 godina nego mučili i zulumćarili srpsku raju na dnevnom nivou ali i pričati o povlašćenom položaju nema bukvalno nikakvo utemeljenje u istorijskim podacima. Ne mogu se selektivno gledati u tom dugom istorijskom periodu samo neki ustupci.
 

Platin

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.134
Колико сам успео да схватим - док су Турци напредовали, док је било ратног плена, становништво није имало проблема. Могло би се претпоставити да се тај умерен период окупације завршава са Аутријско-турским ратом 1683-1699.
После тога се могао прикупљати само харач. До пред Први устанак стање је било прилично лоше.
 

Q. in perpetuum hibernum

Stara legenda
Poruka
75.711
Колико сам успео да схватим - док су Турци напредовали, док је било ратног плена, становништво није имало проблема. Могло би се претпоставити да се тај умерен период окупације завршава са Аутријско-турским ратом 1683-1699.
После тога се могао прикупљати само харач. До пред Први устанак стање је било прилично лоше.

Zapravo, ja bih rekao do 1568. godine i famozne prodaje crkava i manastira u vreme Mehmed-paša Sokolovića. Posle toga nameti su veliki; imamo i ustanak u Banatu, spaljivanje moštiju Sv. Save, okretanje zapadnjacims za pomoć i generalno činjenicu da Crkvi treba više para da bi plaćala namete, pa i od naroda više uzima. Tada negde, krajem XVI stoleća, Srbi stradaju i ako se ne varam prvi put od osmanskih pohara, privremenom suspenzijom statusa štićene raje.
 

veliki krang

Legenda
Poruka
71.083
Stefan Lazarević je bio vazal Bajazitu kao posledica poraza njegovog oca kojeg je isti pogubio i ne vidim nikakvo mesto za ponos što je pomagao da se Turska imperija širi dalje svome zetu (i to je direktna posledica vazalnog položaja). Nakon propasti Bajazita protiv Mongola, podržao je pogrešnog(poraženog) pretendenta za sultanski tron pa je Stefan odjednom postao svestan da je hrišćanin, postao ugarski vazal i onda kreće priča o redu zmaja i sl.
Srbi nisu imali nikakav povlašćeni položaj, bilo je pojedinaca koji su se uzdizali u otomanskoj hijerarhiji zbog specifičnog načina na koji je ta imperija funkcionisala do nekog trenutka kada je krenuo pad. Daleko je više bilo Grka npr u takvoj priči. Običan čovek/narod nije imao ništa ili vrlo malo od toga(obnova pećke patrijaršije). Srbija kao dugo granična regija i kao narod sa obe strane granice koji je često uzimao učešće u austrijskoj i mađarskoj vojsci, je stalno bila pod nekom vrstom pritiska u tom smislu većem od recimo Grčke i samim tim položaj je bio jako loš kako zbog čestih odmazdi tako i činjenici da je bila na putu vojskama a tadašnja logistika se uveliko zasnivala na otimanju od lokalnog stanovništva(nije turski specijalitet svi su to radili). Otuda i Velika Seoba u 17. veku.

Mit je da Turci ništa drugo nisu radili 350 godina nego mučili i zulumćarili srpsku raju na dnevnom nivou ali i pričati o povlašćenom položaju nema bukvalno nikakvo utemeljenje u istorijskim podacima. Ne mogu se selektivno gledati u tom dugom istorijskom periodu samo neki ustupci.

Ponos je taj što je sačuvao svoju zemlju od direktnog osmanskog uticaja sve do svoje smrti. Nakon Angore je menjao strane u turskom građanskom ratu, istovremeno vodeći i svoj građanski rat jer su i ovdašnji pretendenti za vlast takođe menjali strane. Na kraju je bio na pravoj strani i to je Srbiji donelo višedecenijski mir i procvat. Što se Reda zmaja tiče, nije ga on ni osnovao, pa stoga nema mesta priči o takvom forsiranju sa njegove strane. Ne, njega je u Red kao prvog ratnika uveo čovek koji je direktno od njega i izgubio poslednju krstašku bitku u istoriji. Međutim, taj isti čovek je prepoznao vrednost Stefanove vojske, baš kao što su je prepoznali i Turci ranije, a u tome se i ogleda državnička mudrost Stefana Lazarevića, u kombinaciji sa ratničkim sposobnostima.

Zanimljiva je jedna stvar. Likovi poput tebe, u svom običnom životu liberali koji bi se pre zalagali za nečasno povlačenje nego za časnu pogibiju, odjednom spočitavaju nekome da je bio vazal, maltene rob, zaboravljajući pri tome koliko je umeća trebalo da se u onim okolnostima sačuva država. Kako se svi preko noći od kućnih mačaka pretvorite u takve tigrove, nikad mi neće biti jasno :kafa:
 

Platin

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.134
Stefan Lazarević je bio vazal Bajazitu kao posledica poraza njegovog oca kojeg je isti pogubio i ne vidim nikakvo mesto za ponos što je pomagao da se Turska imperija širi dalje svome zetu (i to je direktna posledica vazalnog položaja). Nakon propasti Bajazita protiv Mongola, podržao je pogrešnog(poraženog) pretendenta za sultanski tron pa je Stefan odjednom postao svestan da je hrišćanin, postao ugarski vazal i onda kreće priča o redu zmaja i sl.
Srbi nisu imali nikakav povlašćeni položaj, bilo je pojedinaca koji su se uzdizali u otomanskoj hijerarhiji zbog specifičnog načina na koji je ta imperija funkcionisala do nekog trenutka kada je krenuo pad. Daleko je više bilo Grka npr u takvoj priči. Običan čovek/narod nije imao ništa ili vrlo malo od toga(obnova pećke patrijaršije). Srbija kao dugo granična regija i kao narod sa obe strane granice koji je često uzimao učešće u austrijskoj i mađarskoj vojsci, je stalno bila pod nekom vrstom pritiska u tom smislu većem od recimo Grčke i samim tim položaj je bio jako loš kako zbog čestih odmazdi tako i činjenici da je bila na putu vojskama a tadašnja logistika se uveliko zasnivala na otimanju od lokalnog stanovništva(nije turski specijalitet svi su to radili). Otuda i Velika Seoba u 17. veku.

Mit je da Turci ništa drugo nisu radili 350 godina nego mučili i zulumćarili srpsku raju na dnevnom nivou ali i pričati o povlašćenom položaju nema bukvalno nikakvo utemeljenje u istorijskim podacima. Ne mogu se selektivno gledati u tom dugom istorijskom periodu samo neki ustupci.
Обнова Пећке патријаршије није процес који је започео верским питањима, утицајима итд., него је све почело пореском реформом.
Турци су дали право да се верски организује - али ако се плати. Није то била мала сума, али смо платили.

И само да напоменем да Мехмед паша Соколовић није имао никакав утицај у пословима са нашом патријаршијом. Није био велики везир, него помоћник надлежан за морнарицу.
Шта је у Србији урадио прво када је постао везир? Срушио све београдске цркве и од камена направио џамију.

Иако на википедији пише да је рођак

Јасно је да нас ово нису учили у школи. Набавио сам и прочитао Ћоровићеву Историју Срба и Ристићеве Митове српске историје, па се сматрам обавештеним.
 

Platin

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.134
Zapravo, ja bih rekao do 1568. godine i famozne prodaje crkava i manastira u vreme Mehmed-paša Sokolovića. Posle toga nameti su veliki; imamo i ustanak u Banatu, spaljivanje moštiju Sv. Save, okretanje zapadnjacims za pomoć i generalno činjenicu da Crkvi treba više para da bi plaćala namete, pa i od naroda više uzima. Tada negde, krajem XVI stoleća, Srbi stradaju i ako se ne varam prvi put od osmanskih pohara, privremenom suspenzijom statusa štićene raje.
Историчар Ристић је проверио шта је Соколовић радио... Паша нас није задужио ниједним добрим делом (у нашем интересу).
 
Poruka
19.643
Ja sam inače čitala puno poezije od tih naših do Rilkea, Jitsa, Frosta i generalno svakog ko u tom svetu vredi, zato mogu reći da svako ko na ovim stranicama piše loše o našoj narodnoj poeziji treba da se crveni od sramote jer time pokazuje koliko mu je tanko obrazovanje ili bar da nema širinu.
Naše epske pesme su prava umetnost i sa poštovanjem mogu da se dovedu izvori u pitanje, a ne tako sa nipodaštavanjem i obezvređivanjem- upravo zato su Srbi sami sebi najveći neprijatelji!

Ta naša bahatost se vidi na svakom koraku- od uništavanja prirode, maltretiranja životinja, lošeg vaspitanja, popularne muzike do obezvređivanja svega što imamo. Ponekad se pitam da li nam je išta vredno i sveto osim našeg jadnog ega.
OVO PO MILION PUTA.
Drago mi je da je to neko jos primjetio. Jos od malih nogu nije mi bilo jasno a JASNO MI JE BILO SA 5-6 godina da ne sto tu nije u redu.
 

patkar

Primećen član
Poruka
879
Колико сам успео да схватим - док су Турци напредовали, док је било ратног плена, становништво није имало проблема. Могло би се претпоставити да се тај умерен период окупације завршава са Аутријско-турским ратом 1683-1699.
После тога се могао прикупљати само харач. До пред Први устанак стање је било прилично лоше.

Ne, pred Ustanak je sultan pokusao reforme koje su davale hriscanima veca prava. Stavise, sultan je u pocetku podrzavao Ustanak poritv lokalnih poturcenih dahija i poludelih janicara. Problem pred ustana su pravili loklani poturcenjaci a ne porta i sultan.
Naravno da su se Osmanlije svetile Srbima nakon 1699 zbog podrske Habzburzima tokom Velikog Beckog rata. Jedna od glavnih bitaka tog rata je Bitka kod Sente kada je Eugena Savojskog predvodila srpska milicija koja je znala teren te su tako Osmanlije iznenadjene i pobedjene iako su bili brojni.
Isto ovo vazi za ceo 18. vek kada Sumadija i Beograd prelaze iz ruku Habzburga i Osmanlija cesto i lokalno srpsko stanovnistvo zbog toga strada.
Veci deo danasnje centralne Srbije sa Beogradom nakon 1699 uopste nije bio mnogo pod Osmanlijama. Vec 1718 se vraca Eugen Savojski i vlast Habzuburga kroz formu Kraljevine Srbije zavinse od Beca ce biti do 1739 a onda ce opet biti buna i ulazak Habzburga u SUmadiju da bi vec 1804 krenuo Ustanak.

Osmanlije su odmah uspostavile u Srbiji harac kako obican porez tako i danak u krvi.
Istina je da se situacija pogorsavala sa slabljenjem centralne vlasti porte i sultana u carstvu kada lokalni dahije i janicari prakticno preuzimaju vlast i kada se Osmanlijsko carstvo raspada a odzavaju ga vestacki Englezi i kasnije Nemci kako bi sprecili pravoslavne hriscane i Ruse da uzmu Bosfor. Osmanlije su bile pukle vec posle 1699. Sve je kasnije bilo mrcvarenje.
 

patkar

Primećen član
Poruka
879

Српска милиција (Хабзбуршка монархија)​

Српска милиција (латински: Rascianica militia) је била војна формација Хабзбуршке монархије током Великог бечког рата, састављена од Срба. Формирана је 1686. године, а распуштена је убрзо након избијања устанка Ференца Ракоција 1704. године.

Battle of Zenta​

The Battle of Zenta, also known as the Battle of Senta, was fought on 11 September 1697, near Zenta, Ottoman Empire (modern-day Senta, Serbia), between Ottoman and Holy League armies during the Great Turkish War. The battle was the most decisive engagement of the war, and it saw the Ottomans suffer an overwhelming defeat by an Imperial force half as large sent by Emperor Leopold I.

The Habsburg army consisted of German, Austrian, Hungarian and Serbian infantry and cavalry forces. Palatine Paul Eszterházy of the Habsburg Kingdom of Hungary contributed 12,000 soldiers;[13] the Serbian Militia, 10,000 men, a majority of whom were cavalry, under the command of Jovan Popovic Tekelija, also joined Eugene's forces.[15] Serb conscripts were part of the coalition, notably Vice-Voivode Jovan Monasterlija with his 1,000 infantry and 700 cavalry soldiers.[1]

On 11 September, the Ottoman army began to ford the river Tisza near Zenta, unaware that the Imperial Army was nearby. Captain Jovan Popović Tekelija, commander of the Serbian Militia, who was monitoring the advances of the Ottomans, immediately informed Prince Eugene, and a captured Ottoman pasha was forced to confirm the information. Tekelija then led the Imperial army over swamps and bog to the rear of the Turks encampment.[1] A courier arrived from Vienna carrying peremptory orders from the emperor to "act with extreme caution" and not risk a general engagement, but not wanting to let the Turks slip across the river under cover of night, Eugene decided to carry on with his plan.[17]
 
Poruka
19.643
zasto mesate stvari

ovde se govori o istorijskoj tacnosti tih dela

da se prica o o epici kao poeziji , na delu knjizevnost

onda bi vecina morala priznati da se radi o lepim delima
Sta znaci ta istorijska tacnost? Da sljepi guslar sjedi u nekoj debeloj ladovini i s kraja livade kamericom snima boj?? Pa nemamo pojma sta se danas desava u Ukrajini, ni u nasim ratovima 90ih.

Ja sam citao izvjestaje jedinica da to veze s vezom nema na terenu dje sam ja bio - stvari koje su napisane nijesu se desile a ono sto se desilo je propusteno i uljepsano. Pisano u stilu vojni manevara JENEA nabiem na q. i njih i manevre - NNNI, bezidejni majmuni.

Da, istorijska vrijednost i vaznost nase epske poezije je ogromna. Ona nam daje puno vise, daje nam osjecaj vremena i puno vise od toga da je "napad poceo tacno u 1300 casova u sred bjela dana, snage na ljevom i desnom krilu su bla, bla, bla". Istorija nije samo mrtvi brojevi i slova nego (nekad) zivi ljudi i sve sto sa tijem ide.

Iako se u vecini stvari i pogleda slazemo, sa ovijem se apsolutno ne slazem. Nije srpska epska poezija samo strofe i pjesma, nego ima materijala i ljudi koji su se bavili i analizom istoga.
 
Poslednja izmena:
Poruka
19.643
Ovo iznad je razlog za Veliku seobu Srba jer su se Osmanlije pocele svetiti kada nas je Bec prodao u svojim evropskim igrama 1699.
Evo ovakve stvari ne doprinose istini.
Bec je zbog sebe na ne zbog Srba sve radio 300 godina da izbaci Turke sa Balkana i naravno prikljuci te zemlje sebi. Srbi su sami izabrali stranu posto nijesu htjeli da zive pod Turcima i kad su se Turci najbolje ponasali prema njima.

Kako/zasto je propao pohod austrijski na Jug?? Samo da napakoste Srbima i izdaju Srbe?
 

fortes

Buduća legenda
Moderator
Poruka
42.087
Ponos je taj što je sačuvao svoju zemlju od direktnog osmanskog uticaja sve do svoje smrti. Nakon Angore je menjao strane u turskom građanskom ratu, istovremeno vodeći i svoj građanski rat jer su i ovdašnji pretendenti za vlast takođe menjali strane. Na kraju je bio na pravoj strani i to je Srbiji donelo višedecenijski mir i procvat. Što se Reda zmaja tiče, nije ga on ni osnovao, pa stoga nema mesta priči o takvom forsiranju sa njegove strane. Ne, njega je u Red kao prvog ratnika uveo čovek koji je direktno od njega i izgubio poslednju krstašku bitku u istoriji. Međutim, taj isti čovek je prepoznao vrednost Stefanove vojske, baš kao što su je prepoznali i Turci ranije, a u tome se i ogleda državnička mudrost Stefana Lazarevića, u kombinaciji sa ratničkim sposobnostima.

Zanimljiva je jedna stvar. Likovi poput tebe, u svom običnom životu liberali koji bi se pre zalagali za nečasno povlačenje nego za časnu pogibiju, odjednom spočitavaju nekome da je bio vazal, maltene rob, zaboravljajući pri tome koliko je umeća trebalo da se u onim okolnostima sačuva država. Kako se svi preko noći od kućnih mačaka pretvorite u takve tigrove, nikad mi neće biti jasno :kafa:
Ne znam šta si ti čitao jer odgovor je niz gluposti koje nigde ne gađaju smisao mog posta. Nigde ja ne kritikujem odluke da se Stefan Lazarević ponaša u skladu sa trenutnim okolnostima koji su bili u datom trenutku na snazi. Kažem da nema mesta ponosu učešću u ratovima za tuđi interes. Meni je zanimljivo da neko ko je na sebe uzeo da pripada desnici,koliko god ta srpska verzija desnice bila skaradna i tragična kafanska parodija na pravu ekonomsku i demo-hrišćansku tradicionalnu desnicu, i ko skače kao oparen na pomisao da bi VS recimo jednog dana trebala da učestvuje u stranim ratovima(sem valjda Putinovih) i još podbada svoje NATO komšije zbog toga (sa pravom), sada odjednom nalazi razlog za "ponos" zbog potpuno prinudnog učešća koliko god u vojnom smislu se dobro pokazalii, i pogibije srpskih vojnika u nečijim tuđim ratovima, konkretno ovde pričamo za interes Bajazita.
I Red Zmaja nije pomenut u kontekstu toga kako ga je Stefan Lazarević doživljavao i ljudi u ondašnjem vremenu, nego kao i ostatak posta kako ga ovde doživljava trenutna "patriotska" publika. Totalno romantizovano i polumitološki.
Dakle naprotiv, ja smatram Stefana Lazarevića odličnim vladarom koji se dobro snašao u datim okolnostima i produžio život srpskoj srednjovekovnoj državi.
E sad, liberal. Sa stanovišta kafanskog patriote verovatno jesam, mada kod mene ni u tragovima nema koketiranja sa levičarenjem a kamoli kompromisa sa komunizmom i proleterijatom za razliku od dobrog dela vas "patriota", veći sam desničar u ekonomiji nego svi vi zajedno verovatno. A ako moje gađenje sa druge strane nad istočnim despotijama i oduševljavanje zatiranju individualne slobode u ime diktatora...pardon "nacije" i nad vašim odbijanjem prihvatanja nekih normi civilizacije me čini liberalom...pa svakako onda.
Btw ovaj kućni matori mačor je svoje isterivao i isterao na ulici kada je bilo vreme u direktnom klinču sa tadašnjim sistemom i policijom i ponosi se svojom "otporaškom" spomenicom i dosijeom. Kamo lepe sreće da nisam morao ali takvo vreme bilo.
A šta vi "tigrovi" radite koji moj pa 20 i kusur godina vas nema nigde osim što sikćete po stadionima i internetu pa vas razni "izdajnici" žuti ili naprednjački(mada mi i dalje nije jasno što vama ovaj psihopata smeta jer je realno vaš u svakom smislu sem nekih nijansi) jašu, sebe zapitaj...tigre :kafa:
 
Poslednja izmena:
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.