Zašto tražiti istinu?
MNOGE religiozne organizacije tvrde da imaju istinu te je revno nude drugima. Međutim, one zajedno nude zbunjujuće obilje ”istina“. Je li to samo još jedan dokaz da su sve istine relativne, da ne postoje apsolutne istine? Nije.
Profesor V. R. Ruggiero u svojoj knjizi The Art of Thinking (Umetnost razmišljanja), izražava svoje iznenađenje što i inteligentni ljudi ponekad kažu da je istina relativna. On razmišlja ovako: ”Ako svako stvara neku svoju istinu, tada ideja neke osobe ne može biti bolja od ideje druge osobe. Sve moraju biti jednake. A ako su sve ideje jednake, koja je svrha istraživanja bilo koje teme? Zašto vršiti arheološka istrazivanja u potrazi za odgovorima na arheološka pitanja? Zašto istraživati uzroke napetosti na Srednjem istoku? Zašto tražiti lek za rak? Zašto pretraživati galaksiju? Sve ovo ima smisla samo ako su neka rešenja bolja od drugih, ako je istina nešto što je odvojeno od licnog gledišta i nešto na što ono ne utiče.“
Ustvari, niko zapravo ne veruje da istina ne postoji. Kad se radi o realnostima prirodnih nauka, kao što su medicina, matematika ili zakoni fizike, čak će i najnepopustljiviji relativist verovati da su neke stvari istina. Ko bi se od nas usudio leteti avionom ako ne bi verovao da su zakoni aerodinamike apsolutna istina? Dokazive istine postoje; one nas okružuju i mi im poveravamo svoj život.
Cena relativizma
Ali, greške relativizma najočitije su na području morala, jer takav način razmišljanja ovde nanosi najviše štete. U The Encyclopedii Americani tvrdi se sledeće: ”Ozbiljno se sumnjalo u to je li spoznanje, ili poznata istina, dokučiva ljudima (...). Međutim, ljudsko društvo nesumnjivo propada kad se god tesno povezani ideali istine i spoznaje odbacuju kao neostvarivi ili kao štetni.“
Možda si i ti primijetio takvo propadanje. Naprimer, biblijske moralne pouke, koje jasno kažu da je greh činiti nemoral, smatraju se istinama još samo u retkim slučajevima. Uobičajena je etika situacije — ”sâm odluči što je dobro za tebe“. Može li iko tvrditi da socijalno propadanje nije posledica ovog relativističkog gledišta? Svetom raširene epidemije polnih bolesti, razorene porodice i tinejdžerske trudnoće sigurno govore same za sebe.
Šta je istina?
Stoga napustimo mutne vode relativizma i ukratko ispitajmo ono šta Biblija opisuje kao čiste vode istine (Jovan 4:14; Otkrivenje 22:17). ”Istina“ u Bibliji nipošto nije prikazana kao apstraktna, neshvatljiva pojava oko koje raspravljaju filozofi.
Jovan 4:13,14 Na to joj (Samaricanki) je Isus rekao: “Svako ko pije od ove vode opet će ožedneti. 14. A ko bude pio od vode koju ću mu ja dati, nikada neće ožedneti, nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode koja donosi večni život.
17 Otkrivenje 22:17 ”I duh i nevjesta govore: “Dođi!” I tko god čuje, neka kaže: “Dođi!” I tko je god žedan, neka dođe! Tko god želi, neka uzme vode života zabadava!
Kad je Isus rekao da je sav smisao njegovog života govoriti o istini, govorio je o nečemu što su verni Jevreji cenili vekovima. Jevreji su u svojim svetim spisima davno čitali o ”istini“ kao o nečem stvarnom, a ne kao o teoriji. U Bibliji je reč ”istina“ prevod hebrejske riječi ”’eméth“, koja označava ono što je čvrsto utemeljeno, solidno i, što je možda najvažnije, pouzdano.
Jevreji su imali dobar razlog da tako shvataju istinu. Svog Boga Jehovu nazivali su ’Bogom istine.
‘Psalam 31:5 “.U tvoju ruku povjeravam duh svoj.
Ti si me otkupio, Jehova, Bože istine.
Bilo je to zato što je Jehova, kad god je rekao da će nešto učiniti, to i učinio.
Kad je nešto obećao, on je to i ispunio. Kad je nadahnuo proročanstva, ona su se ispunila.
Kad je izrekao konačne osude, one su bile izvršene. Milioni Izraelaca bili su svedoci tih stvarnih događaja. Nadahnuti pisci Biblije zabežili su ih kao nepobitne istorijske činjenice. Za razliku od drugih knjiga koje se smatra svetima, Biblija se ne temelji na mitovima ili legendama. Ona je čvrsto utemeljena na dokazivim činjenicama — istorijskim, arheološkim, znanstvenim i sociološkim realnostima. Stoga ne čudi što je psalmist rekao o Jehovi: ”Zakon [je] tvoj istina. (...) Sve su zapovijesti tvoje istina. (...) Osnova je reči tvoje istina“! (Psalam 119:142, 151, 160).
Isus Hrist je ponovio reči tog psalma kad je rekao Jehovi u molitvi: ”Reč je tvoja istina“ (Jovan 17:17).
Isus je znao da je sve što je njegov Otac govorio bilo apsolutno čvrsto utemeljeno i pouzdano. Isus je takođe bio ’pun (...) istine‘ (Jovan 1:14).
Njegovi su sljdbenici kao očevidci spoznali i zabeležili za sve naraštaje da je sve što je on rekao bilo verodostojno, da je bilo istina.
Međutim, kad je Isus rekao Pilatu da je došao na Zemlju kako bi govorio istinu, imao je na umu jednu posebnu istinu. Isus je to izjavio odgovarajući na Pilatovo pitanje: ”Dakle ti si car?“ (Jovan 18:37).
Božje Kraljevstvo i Isusova uloga kao Kralja tog Kraljevstva, bili su prava tema, bît, Isusovog učenja dok je bio na Zemlji (Luka 4:43).
Učenje da će to Kraljevstvo posvetiti Jehovino ime, opravdati njegovu suverenost i obnoviti večan i sretan život za verno čovečanstvo predstavlja ”istinu“ kojoj se nadaju svi pravi hrišćani.
Budući da je Isusova uloga u ispunjenju svih Božjih obećanja toliko važna, i da sva Božja obećanja postaju ”amien“, ili istinita, zbog njega, Isus je mogao s pravom reći: ”Ja sam put i istina i život“
Jovan 14:6 Isus mu je odgovorio: “Ja sam put i istina i život. Nitko ne dolazi Ocu osim preko mene.
7. Da ste upoznali mene, upoznali biste i Oca mojega. Odsad ga poznajete i vidjeli ste ga.”
2. Korinćanima 1:20 “Jer koliko god ima Božjih obećanja, po njemu (Isus Hrist ) su postala “da”. Stoga preko njega i kažemo Bogu “amen”, da bismo ga proslavili;
Otkrivenje 3:14 kaze za Isusa : “Anđelu skupštine u Laodiceji napiši: Ovo govori Amin, svedok verni i istiniti, početak Božjih dela stvaranja:”
Za današnje je hriišćane vrlo značajno priznati tu istinu kao potpuno pouzdanu. To znači da se njihova vera u Boga i nada u njegova obećanja temelji na činjenicama, na realnostima.
)
'
Rekla sam ovo:
