KPCTAHK
Poznat
- Poruka
- 8.708
Šta je intuicija?
Pojam za koji, vrlo često, čujemo u svakodnevnom životu, gde se poistovećuje i(li) povezuje sa šestim čulom, podsvešću, unutrašnjim glasom, predosećanjem, predviđanjem, stanjem duha, umovanjem duše, ali koji je u psihologiji, naročito u filosofiji, premda dosta razmatran i izučavan, ipak nije do kraja razjašnjen, obrađen, definisan i(li) jednoznačno određen (formulisan). Dakle, sa aspekta filosofije, to je fenomen koji izmiče granicama racionalnog i koji širi one čarobne granice fenomenologije, ontologije i, podrazumeva se, metafizike.
Sam naziv ovog pojma potiče od latinske reči intuitio (od lat. in-tueor =“kontemplacija”, od glagola, in-tuitum =pažljivo gledam ), što znači „gledanje, zrenje, motrenje, viđenje“ali ne očima - to se odnosi na gledanje uma, duše i srca. To je, svakako, urođena ljudska sposobnost da razume, oblikuje i prodre u značenje događaja, situacija, objekata kroz uvid, inspiraciju, podsvesni zaključak u jednom koraku zasnovan na imaginaciji, empatiji i prethodnom, još uvek nedovoljno razjašnjenom i definisanom, iskustvu, "čulnosti" i uvida. Dakle, to je jedina istina, reč je o vrlo specifičnom »posmatranju«, viziji, fantaziji … koje se definitivno ne odvija pred očima, a prema nekim shvatanjima, ni racionalnim delom čovekovog bića. Sa time se ne bih složio jer sam ubeđenja da je kod čoveka koji je racionalniji, obrazovaniji i iskusniji ta intuicija je sve plodnija, jača i naprednija …Osetio na sopstvenoj koži i ona, intuicija, a ne crnka, il` plavuša - zbog njih mi buja inspiracija i plemenu se napaćena duša, je kriva što mi se znanje, brže svetlosti, raste, plemeni i množi.
Nisam od onih srećnika koji će za života da odgonetne sve tajne, no ne gledajući na to, biće dana za megdana – pametnoga rodila me nana, intuicija je svakome, dabome, od velike pomoći, i danju i po noći, ona nikada ne spava, a od njenog prevelikog rada zna da boli glava: često nas upozorava na opasnost ili neprijatnost, ali i na ono lepo, mamljivo i očarljivo, pomaže nam u procesu donošenja konačnih odluka i pravljenja izbora, ne dozvoljava nam da se sa pravog puta u mračnjaštvo zaluta, nas nadahnjuje poletnom i kreativnom energiju, širi nam horizonte inspiracije, pomaže nam da rešimo životne probleme sve, tako što nas direktno usmerava na rešenje, i omogućava nam da preskočimo niz koraka o kojima bismo morali racionalno da razmišljamo prilikom donošenje konačne odluke i pravilnih usmerenja…
- nastaviću, nego šta ću, ta moraću –
Krstan Đ. Kovjenić
Pojam za koji, vrlo često, čujemo u svakodnevnom životu, gde se poistovećuje i(li) povezuje sa šestim čulom, podsvešću, unutrašnjim glasom, predosećanjem, predviđanjem, stanjem duha, umovanjem duše, ali koji je u psihologiji, naročito u filosofiji, premda dosta razmatran i izučavan, ipak nije do kraja razjašnjen, obrađen, definisan i(li) jednoznačno određen (formulisan). Dakle, sa aspekta filosofije, to je fenomen koji izmiče granicama racionalnog i koji širi one čarobne granice fenomenologije, ontologije i, podrazumeva se, metafizike.
Sam naziv ovog pojma potiče od latinske reči intuitio (od lat. in-tueor =“kontemplacija”, od glagola, in-tuitum =pažljivo gledam ), što znači „gledanje, zrenje, motrenje, viđenje“ali ne očima - to se odnosi na gledanje uma, duše i srca. To je, svakako, urođena ljudska sposobnost da razume, oblikuje i prodre u značenje događaja, situacija, objekata kroz uvid, inspiraciju, podsvesni zaključak u jednom koraku zasnovan na imaginaciji, empatiji i prethodnom, još uvek nedovoljno razjašnjenom i definisanom, iskustvu, "čulnosti" i uvida. Dakle, to je jedina istina, reč je o vrlo specifičnom »posmatranju«, viziji, fantaziji … koje se definitivno ne odvija pred očima, a prema nekim shvatanjima, ni racionalnim delom čovekovog bića. Sa time se ne bih složio jer sam ubeđenja da je kod čoveka koji je racionalniji, obrazovaniji i iskusniji ta intuicija je sve plodnija, jača i naprednija …Osetio na sopstvenoj koži i ona, intuicija, a ne crnka, il` plavuša - zbog njih mi buja inspiracija i plemenu se napaćena duša, je kriva što mi se znanje, brže svetlosti, raste, plemeni i množi.
Nisam od onih srećnika koji će za života da odgonetne sve tajne, no ne gledajući na to, biće dana za megdana – pametnoga rodila me nana, intuicija je svakome, dabome, od velike pomoći, i danju i po noći, ona nikada ne spava, a od njenog prevelikog rada zna da boli glava: često nas upozorava na opasnost ili neprijatnost, ali i na ono lepo, mamljivo i očarljivo, pomaže nam u procesu donošenja konačnih odluka i pravljenja izbora, ne dozvoljava nam da se sa pravog puta u mračnjaštvo zaluta, nas nadahnjuje poletnom i kreativnom energiju, širi nam horizonte inspiracije, pomaže nam da rešimo životne probleme sve, tako što nas direktno usmerava na rešenje, i omogućava nam da preskočimo niz koraka o kojima bismo morali racionalno da razmišljamo prilikom donošenje konačne odluke i pravilnih usmerenja…
- nastaviću, nego šta ću, ta moraću –
Krstan Đ. Kovjenić
