Internet zavisnost

[BLAJBI]

http://forum.krstarica.com/blog.php?b=12241

 

[iivanabg]

ja sam zavisnik od interneta

 

[simonida?]

I ja sam zavisnik od interneta i facebook-a
Cak i kad otputujem negde moram svaki drugi dan makar da odem na internet,a da ne pricam da mi mobilni sluzi takodje za internet...

 

[Baraba na kvadrat]

Ja nisam siguran da internet bas ono direktno moze da utice na nas, mislim moze on u nekj meri da utice u smislu, da provodimo puno vremena na njemu pa kao posledica toga da ne vodimo drustveni zivot recimo pa da se javi neki poremecaj ali ovao ne znam da li moze direktno da naskodi. Ali sigurno da skodi ^^

 

[picololeone]

Mislim da savremena psihologija ne prati dovoljno ovaj fenomen, i nije ga objasnila kako treba.
Ali krenimo od onog vidljivog, prakticnog dela - dokle god osoba ne zapostavlja svoje obaveze na poslu,u kuci i sl. ne vidim zasto bi internet skodio, to je stvar slobodnog vremena i razonode.
Ako li pak toliko provodi vremena za kompjuterom da zapostavlja svoje bliznje, sebe i svoje obaveze, onda opet ne bih rekla da se radi o bolesti, ali potrebno je nekakvo odvikavanje i svodjenje na prihvatljivu meru.
I naravno da od sadrzaja zavisi i vreme provedeno na internetu.
S tim sto ne bih rekla da je tako "strasno" to odvikavanje - pa covek se i od cigareta odvikne ili ih smanji, a kamoli nece od interneta ako ima dobar razlog da ga ostavi - niko nije lud da sam sebe koci.
Tako da, sve u svemu, ovaj je problem prenaduvan, cak, sasvim bespotrebno predstavljen kao problem.
Sto se mora, nije tesko.

 

[tgdanijela]

Meni se čini da nauka ide u tom pravcu da usavrši komunikaciju internetom;da uskoro možemo imati sliku onoga sa kojim komuniciramo.Što brža i jednostavnija razmjena informacija omogućava brži napredak nauke, medicine (želje za vječnim životom, izliječenje svih bolesti, put u svemir i još mnogo toga).Što se više približavamo savršenoj komunikaciji sa osobom na drugom kraju planete dobit ćemo suprotan efekat; ne otuđenje nego povezanost, saradnju. Tako je to u budućnosti zamišljeno, vjerujem.A dotle, na današnjem nivou, sve ima svoje prednosti i nedostatke.
Čitala sam negdje da se za zdravlje djece ne preporučuje dugo sjedenje za kompjuterom. Drugdje piše da su djeca koja igraju vido igrice inteligentnija (stvaranje novih sinapsi u mozgu).Šta bi svako od nas radio u današnje doba da ne sjedi za internetom? Mislim da je to pravo pitanje;pa bilo da čita vjesti sa CNN-a, traži informacije za seminare, chatuje, prodaje, reklamira itd.

 

[muzjak]

@Borac za prava zivotinja

Ne može se ipaak tako površno pristupati ovoj temi.
Zaista tvoj tekst zvuči logično i lično mislim da si u određenoj meri u pravu. Ipak ne možemo olako zanemarivati stručna mišljenja. Ovde se ne radi o blagim oblicima ispoljavanja eventualne zavisnosti. Ovde se govori o slučajevima koji često ekstremno imaju psihološki problem vezano za zavisnost od compa.
Kada si već pomenula filmove. Neke filmove bi zaista trebalo zabraniti. Ne treba se biti puno pametan pa shvatiti kako filmovi puni tuče, nasilja i svesposobnih junaka deluju ne samo na mlađi već i na stariji uzrast. Posle takvo filma više niste isti, a naročito neko ko je mlađi. Čak i kada se zaborav sadržaji tih filmova ostaje potsvest koja se formirala pod njihovim uticajem. I šta dobijamo? Upravo ono što se dešava u ovome društvu (možete shvatiti i svetskom). Labilne i priglupe mlade ličnosti upile su šablone iracionalnog i nerealnog ponašanja i nanose štetu i sebi i društvu.
I još nešto. Može se postati zavisnik od bilo čega ali to ne znači da ćete i postati. Zavisi od ličnosti i njene konstitucije. Sklope se kockice. Samim time ne mogu se negirati rizici kojima smo izloženi.
Ipak se treba zamisliti nad kompetentnim izjavama stručnjaka.
Ali ni sve izjave stručnjaka nisu uvek merodavne i tačne. No, ako nešto prihvati šira stručna javnost onda bi smo trebali poverovati.
Ovo sve govorim više iz razloga da pre nego se ospe drvlje i kamenje, treba malo smiriti strasti i razmisliti.

 

[gost 167296]

Ja sam zavisnik interneta,od ranih jutrnjih sati do kasnih vecernjih...izuzev kad nisam kod kuce tad nisam na netu..

 

[Navar]

interesting subject ..as usual

npr..ljudima treba ajd da kazem ljubav za normalno funkcionisanje ..da li to cini ljude zavisnicima od ljubavi?
cini ih..ljudi su zavisni od mnogo razlicitih faktora..sto biolosko fizioloske prirode ..sto psiholosko emotivne..jos uvek se borimo da razumemo i shvatimo i sebe i svet oko soebe..i nismo nesto mnogo napredovali za ovih 10 000 godina civilizacije..

experimentalisali smo..cesto uzasno gresili..cesto iz gresaka ama bas nista naucii nismo..
stavljeno u taj kontext ..mogu da zamislim blisku relativno buducnost u kojoj ce psihijatri smatrati da ako dnevno ne provodis bar 8 sati prikacen na masinu sa tobom nesto nije u redu ..

 

[mislioc]

Ama kakva zavisnost?Nista lakse od gashenja kompa,evo ja cu ga ujutro sigurno ugasiti,cak sta vise mogu to da izvedem svaki dan,bez problema.

 

[Iluzorni Iluzionista]

neka mi neko objasni ovo...Dok neke ''face'' nisu napravile profile na tom fejsu-spejsu niko ga nije ni imao,kada su par takvih likova napravili odmah je to počelo masovno...I sad neko tamo što do juče nije znao kad se instalira program da li treba kliknuti next ili cancel ,a neko ko se razume u kompove mu napravio profil zna za nekog trećeg ko se internetom i kompjuterima bavi godinama - haha i ovaj ima fejs,o bože...

 

[seducer]

Pa rekao bih da to mora telesno da se gleda. Ako internet stvara odredjenu vrstu zadovoljstva gde covek konzumirajuci dozivljava neko ispunjenje i srecu onda se zaista moze smatrati drogom.

Ali, realno, ne znam, mislim da gde god si sa ljudima razlicitih gledanja i svhatanja, ne moze postojati zavisnost, jer zavisnost mora da sadrzi i nirvanu. Neki bih rekli nazalost, ali ja cu reci sva sreca je sto je to tako.

Ja sam korisnik interneta pa mislim 10 godina, pa ne osecam nikakvu preteranu potrebu da sad moram biti tu. Druge stvari su mi u glavi i moje zelje se nikako ne vezuju za koriscenje interneta.

Mislim da sam prosao sve sto sa na internetu moze naci i stvarno zaista mislim da nigde nisam zastao i "bio srecan". Sve je to neko prolazno stanje. Ne moze se organizam svesti na to da se zadovoljim ovakvom vrstom medija i da mu samo to opisuje i cini zivot. Iskreno, i smesno je zamisliti takvu osobu, zar ne.

Mada, ima svakakvih slucajeva...

 

[Navar]

do samo pre petnaestak godina ..ljude koji su se bavili racunarima su obelezavali ruznim etiketama..npr..bubuljicavi tinejdzeri sa djoslucima tipa dance od tegle..itd..
secam se vremena kad su ljudi na komentar "imam kompjuter" odgovarali sa.."komp..sta?" danas ti isti pitaju.."jel imas profil na fejsu?"

 

[Metla na vestici]

mislim da je glavni razlog zasto se dize halabuko oko provedenog vremena na netu to sto se zapostavljaju druge stvari koje cine zivot
ako korisnik toliko vremena provodi za netom zapostavljajuci sve oko sebe pa i sebe onda se naziva zavisnikom
pomeula je borac i knjige i filmove i sl...sve se svodi na to...usmeravanje paznje na jednu stvar a zanemarivanje svega ostalog
e sad da li je ovo dovoljno da se internet svrsta u grupu bolesti zavisnost ne znam...ali verovatno jeste
em sto polako unistava mentalni sklop utice i na fizicko zdravlje

pa bila sto sto je preterano ne valja

 

[Metla na vestici]

ps: ja za sebe mogu da kazem da sam zavisnik

 

[Mijajlo]

Unapred se izvinjavam ako ovaj pdf nije pogodno mesto za ovu temu,sta vi mislite o ovome i da li ima leka?

Zavisnost od interneta je bolest!

Preterano igranje onlajn igrica, gledanje internet pornografije, slanje imejlova i dopisivanje preko raznih vrsta „mesindžera“, uzročnici su tzv. kompulsivno-impulsivnog poremećaja, tvrde američki psihijatri. Dr Džerald Blok u tekstu objavljenom u uglednom Američkom psihijatrijskom žurnalu (American Journal of Psychiatry) tvrdi da je učestalost poremećaja sada već tolika da bi ga trebalo uvrstiti u Dijagnostički i statistički priručnik o mentalnim bolestima – knjigu koja je neka vrsta vodiča američkim psihijatrima kada uspostavljaju dijagnozu i kategorizuju poremećaj. Dr Blok navodi četiri glavne odlike „interenet zavisnosti“:

- Preterano korišćenje kompjutera, odnosno interneta, koje se često povezuje sa gubljenjem osećaja za vreme ili zanemarivanjem osnovnih potreba (spavanje, hrana, toalet...)

- „Kriziranje“ – osećanje gneva, napetosti i/ili depresije kada je kompjuter nedostupan

- Stalna potreba za što boljom „mašinom“, naprednijim softverom ili potreba da se više vremena provodi uz kompjuter

- Razne vrste negativnih posledica – svadljivost, laganje, loši rezultati na poslu ili u školi, nedruštvenost, hronični umor...

Kako prenosi britanski „Obzerver“, primarna studija na osnovu koje je dr Blok izneo ovakve tvrdnje sprovedena je u Južnoj Koreji, koja ima najrazvijeniju mrežu i najveću stopu korišćenja kablovskog interneta na svetu.

Neki od podataka koje dr Blok navodi zaista zvuče zlokobno – desetoro ljudi je umrlo od srčanog udara, kao posledice krvnih ugrušaka koji su se stvorili zbog preteranog sedenja po internet kafeima. Jedan momak ubijen je zbog igranja onlajn igrice... Vlasti Južne Koreje klasifikovale su zavisnost od interneta kao problem broj 1. kada je reč o javnom zdravlju u toj zemlji. Vlada u Seulu procenila je da oko 210.000 dece u Južnoj Koreji pati od ovog poremećaja i da im je neophodna pomoć stručnjaka – kod čak 80 odsto njih trebalo bi primeniti i terapiju lekovima, a četvrtini je potrebno bolničko lečenje. Izaračunato je da prosečan južnokorejski srednjoškolac 23 sata nedeljno provodi igrajući onlajn igrice. Sve je vreći broj mladih koji napuštaju školovanje da bi što više vremena provodili uz kompjuter, a nije mali broj onih koji zbog istih razloga napuštaju posao...

Džerald Blok, koji je psihijatar na Institutu za zdravlje i nauku Univerziteta u Portlandu, kaže da je veoma teško ustanoviti razmere ovog poremećaja u SAD, pre svega zbog toga što Amerikanci kompjuter radije koriste kod kuće nego u internet kafeima. Ipak, ubeđen je da se situacija u Americi ne razlikuje bitno od one u Južnoj Koreji. Ugledni psihijatar upozorava da se zavisnost od interneta teško leči, povlači za sobom brojne rizike, a veliki broj izlečenih se ponovo „navuče“. Blok je u izjavi „Obzereveru“ istakao i da se nijedan sajt, odnosno vrsta sajta (sajtovi za druženje, tipa Facebook-a, na primer) ne može okriviti za stvaranje zavisnosti.

„Mislim da je pre reč o svojevrsnoj vezi koju korisnik stvara sa svojim kompjuterom. Prvo, kompjuter im postaje ona „značajna druga polovina“. Zatim, emocije koje bi mogli da iskuse u stvarnom svetu, oni potroše uz kompjuter na razne načine: slanjem imejlova, igranjem igrica, gledanjem pornića. Treće, veliki deo slobodnog vremena posvećuju upravo kompjuteru. Zbog svega toga, ako ih primorate da tu „vezu“ naglo prekinu, osećaju se kao da su izgubili najboljeg prijatelja. Reakcije variraju od duboke depresije do nekontrolisanih izliva gneva“, objašnjava dr Blok kompleksnost problema.

Kao posledica svega navedenog, a u skladu sa poznatim američkim preduzetničkim duhom, počele su da niču klinike za lečenje od internet zavisnosti. Ironično zvuči podatak da mnogi ljudi pomoć traže putem – internet foruma. Jedan od najpopularnijih je Internet Addicts Anonymous, nastao po uzoru na već poznate asocijacije za odvikavanje kao što je, na primer, Alcoholics Anonymous.

Robert Fridman, urednik Američkog psihijatrijskog žurnala, kaže da se zavisnost od interneta različito manifestuje. „U Južnoj Koreji, to je zavisnost od onlajn igrica. U Americi, to je opsesija Facebook-om. Pornići, igrice, kocka, ćaskanje sa prijateljima – sve su to „stari poroci“, ali su nam sada mnogo dostupniji“, objašnjava Fridman.

Kako pobediti zavisnost? Fridmanov savet: „Oformite grupu za samopomoć. Jednostavno, zamenite grupu onlajn prijateja, grupom stvarnih prijatelja, od krvi i mesa“.

Test – Da li ste „net džanki“?
„Obzerver“ je, kao dopunu tekstu, objavio i kratak test. Ako odgovorite sa „da“ na pet ili više sledećih pitanja, trebalo bi da se zabrinete:

Da li smatrate da ste preokupirani internetom? (razmislite o tome šta sve obavljate putem interneta ili šta ćete sledeće da uradite kad se konektujete)

Da li vam je potrebno da provodite sve više vremena uz internet da biste se osećali zadovoljno?

Da li ste u više navrata bezuspešno pokušavali da sebi ograničite vreme za upotrebu interneta ili, čak, da prestanete da ga koristite?

Da li ste uznemireni, ćudljivi, depresivni ili razdražljivi kada pokušavate da se uzdržavate od upotrebe interneta?

Da li se, po pravilu, na internetu zadržavate duže nego što ste nameravali kad ste seli za kompjuter?

Da li ste ikada doveli sebe u opasnost da zbog preteranog korišćenja interneta izgubite voljenu osobu, posao, priliku za napredovanje u karijeri?

Da li ste ikada slagali člana porodice, terapeuta ili nekog drugog, kada vam je postavljeno pitanje o tome koliko vremena provodite na internetu?

Da li internet koristite kada želite da pobegnete od nekih problema (npr. osećanja bespomoćnosti, krivice, anksioznosti, depresije)?

Korektan tekst.

Zatim, emocije koje bi mogli da iskuse u stvarnom svetu, oni potroše uz kompjuter na razne načine: slanjem imejlova, igranjem igrica, gledanjem pornića. Treće, veliki deo slobodnog vremena posvećuju upravo kompjuteru. Zbog svega toga, ako ih primorate da tu „vezu“ naglo prekinu, osećaju se kao da su izgubili najboljeg prijatelja. Reakcije variraju od duboke depresije do nekontrolisanih izliva gneva“, objašnjava dr Blok kompleksnost problema.

zbog toga je i zavisnost najtransparentnija kod zavisnika koji internet koriste najčešće ili isključivo kao socijalne mreže, što jeste jedna vrsta sociopatije.

 

[Borac za prava zivotinja]

Teme spojene.

 

[gospodarica]

nisam zavisna od interneta

 

[muzjak]

nisam zavisna od interneta

Hvala na obaveštenju.
Onda nema šta sa tobom da razgovaramo.

 

[revenga]

Neke svetske zdravstvene službe smatraju šest sati neprekidnog korišćenja kompjutera za granicu posle koje neko može da bude klasifikovan kao "zavisnik" i upućen na lečenje.

Sve bolesti zavisnosti prolaze određene faze: eksperimentalnu (iliti fazu radoznalog početnika), socijalnu, instrumentalnu i – dve ključne za dijagnostikovanje bolesti: habitualnu i kompulsivnu. Ove polednje dve podrazumevaju naviku, tj. svakodnevnu potrebu za konzumiranjem supstance (u ovom slučaju – Interneta), gubitak interesovanja za druge stvari, transformaciju ličnosti, apstinencijalne krize u slučaju uskraćivanja supstance. Ukratko, ta "supstanca" postaje štaka za život, odnosno ono što se samo čini kao štaka a zapravo je sapletač.

Da li je tako i sa Internetom? Da li su pasionirani korisnici Interneta zaista zavisnici, ili savremena psihologija/psihijatrija ne ide u korak sa vremenom pa ono što joj se čini kao otuđenje od tzv. realnog sveta (posao, obaveze, druženje) tumači bolesnim? U čemu je razlika, npr, između navijača kome crkne televizor u sred utakmice i tinejdžera kome roditelj isključi kompjuter dok on igra Warcraft ili četuje? Ako je, kao što izvesni dr Blok tvrdi, u igranju net igrica - reč o usmeravanju pažnje, načinu da se provodi vreme, pražnjenju agresije ili seksualnih impulsa, i treće - uloge kompjutera da pravi korisniku društvo.. pa korisnik formira sa njim odnos kao sa drugom osobom – zar to nije isto kao i bilo koji vid usmeravanje pažnje na nešto što ne spada u domen "realnog sveta" u datom trenutku? Zašto bi, recimo, jedan filmofil, koji će u istom danu odgledati pet puta za redom isti film, bio manje čudan od osobe koja provede isto toliko sati na netu?

Da li je potencijalna opasnost po mentalno zdravlje "Internetfila" sadržaj onog što konzumira, ili vreme koje provede na netu? Jer, i film nije uvek umetnost, i može imati nus-efekte kao i bilo koja bezvezna net igra, ili bilo koji neumetnički, jalov i zaglupljujući sadržaj na netu, ili bilo gde. Hoće li, uskoro, psiholozi proglasiti – kao bolest zavisnosti - i "prekomerno" čitanje knjiga, valorizujući zavisnost na osnovu vremena (ili određujući šta je "opasan" sadržaj) koje provodimo u otuđenju, tj. skretanju pažnje sa svakodnevnih obaveza? (I nije samo reč o filmu ili knjizi, već o svim oblicima uživanja, bez obzira na to da li je u tom uživanju sadržano lepo plus korisno, koje čovek sebi želi da priušti.)

Da li se uopšte može govoriti o Internet overdose? Ili lošem uticaju Interneta na ličnost? Šta je to što je u konzumiranju Internet sadržaja lošije/opasnije po ličnost od, recimo, konzumiranja španskih tv-sapunica?
Da li će se i potreba za Internet komunikacijom jednog dana proglasiti patološkom?

pet sati...

svaki posao jedinka moze da radi koncentrisano najvise pet sati ako koristi tokom tog rada aktivno mozaq. za mnoge interenet zavisnike ove opasnosti nema jer su bezmozgile. moze samo da im oboli kicma il da im se rashiri dupe od neprekidnog sedenja.

 

[Borac za prava zivotinja]

Setih se da sam skoro negde (na netu ) pročitala kako će izgledati budućnost foruma.
Izgledaće slično Sims igrici - forum kao virtuelni grad, u kome svako gradi svoj virtuelni karakter: počevši od izgleda, preko zaposlenja, mesta stanovanja, porodice i prijatelja. Zavisno od afinititeta i profesije (forumski kreiranih), učesnici će diskutovati na za to predviđenim mestima (recimo, političari u Skupštini) a neobavezni razgovori (chat) će se voditi u svakodnevnim situacijama tipa ćaskanja uz kafu u kafiću ili kući ... Takav "grad" imaće sve institucije, pa i zatvor, u koji će biti poslati oni koji su prekršili zakon, i za to vreme (koje je propisano shodno prekršaju) moći će da se kreću samo po zatvoru.

Ekvilibrijum kakav nismo mogli ni naslutiti pre desetak godina. Ili jesmo?

 

[Navar]

Matrix Matrix..koliko su braca vacovski bila vidovita hehehe

 

[Tuzni_patak]

Ja sam mislio da se internet koristi za mozganje, zezanje i kupljenje lakog seksa...
Medjutim skoro su neki novozaposleni drugari poceli da mi prikazuju domete....

Dakle prilicno normalni u realu, znaci ni mangupi ni znalci a ni sonje...
Odjednom postaju sa urednim seksualnim zivotom, menjaju partnerke, sve su to stalne veze ali ne traju dugo, prilicno sigurni u sebe i samozadovoljni...
Ja obicno ne pitam da ne bi provocirao odgovor, tj obojio ga....
Ali posle izvesnog vremena izadje na videlo da je facebook zasluzan za ogromnu popularnost tog pojedinca (ne znam da li je tamo opstepoznat, ali sebi tako izgleda), da to predstavlja ono sto mu daje nenormalnu sigurnost i samozadovoljstvo.
Da je to ono sto ga cini prilicno bahatim kad su veze u pitanju , tj stalno je u vezi , ali ako se zasiti ili ne ide njemu ili partnerki , onda se vrlo brzo dogovore, nema ni trzavica ni velikih trauma...

Lako dogovori drustvo za izlazak, naravno samo zensko i ponekad musko....

I pocinjem da se pitam da li sam ja bolesnik....jer ja nemam facebook, ulice su skoro pa prazne osoba koje bi izasle da se druze (to znaci upoznaju nova lica) a da nisu vec prethodno dogovorile neku kombinaciju, i sportski tereni su sad skoro pa slobodni kad hoces, a ranije me smaralo to sto moram da cekam 2h da dodjem na red...a uvek bih dolazio solo , uvek je bilo sa kim da se uparis...utimis...

Ne osecam neku krizu, ali ne osecam ni samozadovoljstvo koje kipi, osecam se kao u srednjoj, nemam stav o tome...
Nemam onaj agresivni narcisoidni ton kad nekog novog uvodim u pricu , pitam za nesto, odgovaram za nesto , spontano reagujem...
Nemam ni onaj sarkazam kad dozvoljavam nesto van smisla i obicnog, ali sa pretpostavkom sve je moguce....ne rugam se....iako to oni ne zovu ruganje...

Zvuci kao izopstenje, a ako je to , onda se tokovi socijalnog definitivno premestaju na internet i facebook....Skoro sam upoznao devojku koja kuka da ne moze da nadje normalnog muskarca, tj nadje normalnog, ali onda bude glup, a kad je pametan onda je egoista, sto mogu i ja da kazem za zenski rod, mada ja dozvoljavam izuzetke, jer postoje, a video sam vise zenskog sveta pa znam da ih ima sasvim dovoljno.
Ali poenta je da i ona resava problem preko facebooka....

Onda vise ne mozemo govoriti o internet bolesti...

 

[gost 183655]

Kako pobediti zavisnost? Fridmanov savet: „Oformite grupu za samopomoć. Jednostavno, zamenite grupu onlajn prijateja, grupom stvarnih prijatelja, od krvi i mesa“.

Test – Da li ste „net džanki“?
„Obzerver“ je, kao dopunu tekstu, objavio i kratak test. Ako odgovorite sa „da“ na pet ili više sledećih pitanja, trebalo bi da se zabrinete:

Da li smatrate da ste preokupirani internetom? (razmislite o tome šta sve obavljate putem interneta ili šta ćete sledeće da uradite kad se konektujete)

Da li vam je potrebno da provodite sve više vremena uz internet da biste se osećali zadovoljno?

Da li ste u više navrata bezuspešno pokušavali da sebi ograničite vreme za upotrebu interneta ili, čak, da prestanete da ga koristite?

Da li ste uznemireni, ćudljivi, depresivni ili razdražljivi kada pokušavate da se uzdržavate od upotrebe interneta?

Da li se, po pravilu, na internetu zadržavate duže nego što ste nameravali kad ste seli za kompjuter?

Da li ste ikada doveli sebe u opasnost da zbog preteranog korišćenja interneta izgubite voljenu osobu, posao, priliku za napredovanje u karijeri?

Da li ste ikada slagali člana porodice, terapeuta ili nekog drugog, kada vam je postavljeno pitanje o tome koliko vremena provodite na internetu?

Da li internet koristite kada želite da pobegnete od nekih problema (npr. osećanja bespomoćnosti, krivice, anksioznosti, depresije)?[/QUOTE]




Procitala sam jedino uvodni post pa bih se unapred izvinila ukoliko ponavljam vec napisano...

Internet je veoma mocno oruzje...u osnovi je zamisljen tako da nam olaksava i obogacuje zivot...ne znam da li sam navucena ali priznajem da ne bih mogla bez njega. Jedino ga ne koristim dok sam na putu. Imam i objasnjenje za takav stav. U zatvorenoj drzavi kao sto je nasa je tesko biti otvoren, oni koji su drzali zemlju u stalnom sumraku su zeleli da budemo sto manje internet pismeni jer ukoliko bismo se mi opismenili ovi koji nas drze u sumraku rizikuju da dobiju nestasno stanovnistvo. Ja sam nestasna, priznajem. I stalno pitam "zasto"...u razotkrivanju tog zasto internet je moj najbolji drug. Preko njega sam upoznala divne ljude, oplemenila sebe klasicnom muzikom koju nemam gde da kupim, procitala Jensona koji kosta 15000 dinara verovali ili ne, organizovala svako svoje putovanje i nikada nisam davala novac JAT-u i Kontikiju, koristila low cost jos 2006 godine, bila potkovana informacijama da mi se par puta desilo da napamet znam u sasvim nepoznatom gradu ulice, kupovala stvari po snizenim cenama, preskocila red od 200m u Vatikanskom muzeju jer sam nabavila karte preko neta, vezbala jezik sa native speakers ljudima....za sve to hvala internetu...najvise mu hvala jer mi nije dozvolio da se povucem i udaljim od sveta...

Facebook je svet za sebe, svako moze biti ono sto zeli, da se predstavi bas kako voli..zapravo moze da bude sve ono sto bi voleo da postane...u tom kontekstu je on stetan, pravi baloncic iluzije...ali ja ga necu kuditi jer to svi cine...hajde da pogledamo iz drugog ugla...imam nalog na fb-u, retko sam tamo ali me ipak ima, procitam sta se kome desava ako me zanima, procaskam sa prijateljicom iz inostranstva, pozdravim se sa drugom, posaljem poljubac bratu...tu je sve lepo zar ne...koliko je samo veza izmedju ljudi ponovo uspostavljeno preko face-a...za iznenadjenje...

Forum je nesto drugo, aktiviranje mozga ukoliko neko zeli da ga aktivira, posmatranje sebe u odnosu sa drugima jer ovde nema osmeha koji moze da izvadi, nema podrske fizikog izgleda...to zenama otezava, meni sigurno otezava jer tesko nateram nekog forumasa da me cuje, eno na pdf-u Istorija me jedva registruju...sovinizam je prisutan jos kako...Ono sto je fino na forumu se odnosi na postojanje razlicitih sektora, mogu da diskutujem o modi sa edukovanim ljudima, to mi se u zivotu nikada nije desilo...imam problem sa racunarom odmah su se ponudili programeri da ga rese...eto koristi...i nema stete...

...steta se ogleda u trosenju vremena...to jeste realan problem...ne sporim ga...ipak, ne mogu se oteti utisku da oni koji bi da trose vreme uvek budu u mogucnosti da to ucine. Vidite, mnogo je manja steta da prodiskutujem o filmu na forumu pa da kasnije isti pogledam na racunaru nego da je TV upaljen 24/7...jos gori gubitak zivotnog vremena koje nije oplemenjeno nicim, Pink, ma ni RTS vise ne moze da ostvari osnovnu funckiju, pruzanje informacija...zivimo u inormaticko vreme (hvala bogu na tome)...u ovom momentu informacija je sve, najteze je odluciti se za pravu u moru slicnih...Priznajem da ne znam ni sta se daje na nasim TV stanicama, nisam nikada gledala VB, Surviver-a, Farmu...imam malo strpljenja...

Zakljucak bi bio da je internet kao i svako oruzje dvosmislen...moze se upotrebiti humano i nehumano...nisam jedino sigurna koliko je danas televizija humana, koliko su nam ulice i drzava humanisticki nastrojene...ne znam da li se neko etiketirao pre mene ali ja priznajem da jesam zavisna...ne bih mogla duze od dana bez interneta...


..samo bih dodala da preporucujem gledanje filma Trumanov sou...ne znam zasto mi je pao na um dok sam pisala ovaj post...

 

[Butterfly effect]

Neke svetske zdravstvene službe smatraju šest sati neprekidnog korišćenja kompjutera za granicu posle koje neko može da bude klasifikovan kao "zavisnik" i upućen na lečenje.

Onda sam addict.
Sad ozbiljno @ tema:
Nista ne valja u enormnim kolicinama. Svako preterivanje je lose.
Internet je za mnoge stidljive, nesigurne itd .. odlicno komunikacijsko sredstvo.