INKLUZIJA , OSNOVNE ŠKOLE, SPECIJALNE ŠKOLE /// za i protiv ///

[Kovač]

ta mentalno bolesna deca ima da budu svaki dan debelo tucena od ovih ''normalnih'' ako spoje specijalne i obicne skole...Bice katastrofa,a jos o kvalitetu nastave tek treba posebno pricati...

Neces. Ja sam na tome vec bila. To je ova obuka kojom su obuhvacene sve skole u Srbiji, a vezana za individualni obrazovni plan i pedagoski profil deteta. Jedino sto ces prvi put videti kako obrazac za individualni obrazovni plan treba da izgleda. I da roditelj MORA da ti ga potpise inace puj pike ne vazi, pa ne mozes da racunas to jedno inkluzivno dete kao tri redovna deteta.

Ajd bar nesto. Imas zakonski izgovor da ti bude dvadesetoro dece u odeljenju a ne tridesetoro

Да, али само под условом да имаш папире да је дете са специјалним потребама, а за то је потребна сагласност родитеља.
Ми имамо по неколико хиперкинетичне децеу одељењу, али родитељи неће да их одведу до стручњака који то дијагностицира.
Значи,то нису деца са посебним потребама.
Рекох већ, имам дете са мистенијом гравис, јако је тешко, физички тешко са њим, али немам папир да је он ђак са посебним потребама, и имам 28 ученика у одељењу.

П.С. Само када би нам ови које имамо били ,,заведени'' као деца са посебним потребама, већ бисмо имали вишка ђака у одељењима.

Ima jedan novi stos. Sada ti vise ne treba medicini dokaz, nego pravis "pedagoski profil deteta". Prosle godine je trebao papir od lekara, sada vise ne a gospoda iz Ministarstva taj fenomen objasnjavaju na taj nacin sto kazu da je prosla godina bila "prelazni period". Pitaj bas na tom seminaru sto budes isla. Nama je tako receno na ovome sto sam bila. A da roditelj mora da ti potpise to da.

.. 'oćeš da im napomeneš ovo o čemu smo pričali na tom seminaru ..?
(.. nije da oni to ne znaju .. al stvar je u tome što se izgleda niko ne usuđuje da im to otvoreno kaže ..)

.. pa za to nije potrebna vidovitost .. dovoljno je čitati šta je napisano ..
(.. ako je napisano da se problem posmatra isključivo iz vlastitog ugla .. pri čemu se mislilo da se ne uzimaju u obzir potrebe dece .. onda je jasno da taj ko je to napisao nije čitao sve postove ..)

Za nepažljivo čitanje onog što je napisano sedite-jedan.
Otežavajuća okolnost:Niste imali potrebu čitati celu temu,dovoljno je pročitati ono iznad što sam citirao.

 

[sanja*]

.. ah .. izvinjavam se ..
.. onda nije problem s nepažljivim čitanjem nego s razumevanjem pročitanog ..
.. jer već prvi citirani komentar uzima u obzir samu decu ..

.. a da ne pričam o tome u koliko je komentara razmotreno u detalje upravo zbog čega je to za decu pogubno ..

 

[Jukie]

Ja ne vidim zbog čega se interesi dece i nastavnika ne bi preklapali. Na početku priče sva deca su na nuli sa znanjima, umenjima i navikama, a cilj je da se na kraju priče svako dete nalazi što je dalje moguće prema beskonačnim znanjima, umenjima i navikama.

I kad praviš kolač prvo treba da se svi dogovore šta znače razni termini, npr. kako izgleda sneg od belanaca kada je pravilno ulupan, koliko brašna treba da se sipa na dno tepsije da se ne zalepi itd. i ne kaže se "sramota, kuvari samo misle kako njima da bude lakše dok kuvaju a ne nama koji jedemo kolač"

 

[goxy]

@ kovač jako teško u praxi,videle naše žabe da se evropski konji potkivaju pa...

 

[Ванда]

Е, ја обећала да ћу се јавити после семинара.
Семинар држале две колегинице, од тога једну знам и веома ценим, а друга је тупава и неписмена жена, толико да ме је било срамота што је учитељица.

Ништа ново не научих, нажалост.
Питала сам много,расправљала се прилично, а највише ме нервирале колеге које су ћутале и трудиле се да се увуку водитељкама семинара.
Имала сам саговорнике у неколико коглегиница, и то је дало наду да у нашем послу ипак има људи који мисле.
Касније ћу писати још.

 

[PersaIso9000]

A da li će se taj kolač moći i jesti?

Pogodili ste, nisam prosvetni radnik nego roditelj...

Kako bilo, mislim da će nam i jednima i drugima biti vrlo teško da izađemo na kraj sa svime ovime ako izgubimo iz vida perspektivu - a šta je to što želimo da imamo na kraju kao ishod. Naravno da bih i ja volela da se moje dete oseća u školskom okruženju sigurno i kompetentno. Ali da li je to sve što mogu da očekujem od inkluzije? Meni je prvenstveno potrebno da steknem uverenje da će dete biti osposobljeno da se uključi u redovan život po završetku školovanja - ako mogu da biram - na takav način da ga niko ne oseti kao teret.

To je jedno. A sad drugo.

Imam utisak da je u taj torbak sa inkluzijom na brzinu potrpana jedna savršeno neverovatna količina fantastično raznorodnih životnih situacija. Nije mi poznato kolika je incidenca takvih situacija u ukupnoj populaciji niti kolika bi se njihova težina mogla očekivati u jednoj prosečnoj školi, mogu samo da pretpostavljam. Pa koji alati su dati prosveti u ruke da može izlaziti na kraj sa takvim problemima? Kolika sredstva?

 

[sanja*]

Ништа ново не научих, нажалост.

.. bila i ja .. i nažalost naučih nešto novo ..
.. ta će deca .. kad završe školu .. biti obeležena posebnim sertifikatima .. na kojima će pisati da su sa posebnim potrebama ..


.. blago nama .. izgleda je i žigosanje za dobrobit dece ..

 

[Regina Mills]

Pare koje je dao OEBS mora ju na nesto da se potrose - makar i na glupost.

 

[Ванда]

.. bila i ja .. i nažalost naučih nešto novo ..
.. ta će deca .. kad završe školu .. biti obeležena posebnim sertifikatima .. na kojima će pisati da su sa posebnim potrebama ..


.. blago nama .. izgleda je i žigosanje za dobrobit dece ..

И даље сматрам да је тој деци далеко боље у специјалним школама, где су деца која су слична њима, где их је много мање у одељењу, где им је пружена подршка на прави начин, где се на одмору сви друже са њима..
Иначе, цела ,,цака'' је у томе да држава жели да смањи социјална давања, не само на специјалне школе, него и на те људе касније.

 

[dex80]

КОНФЕРЕНЦИJА СПЕЦИЈАЛНИХ ШКОЛА
У
ОРГАНИЗАЦИЈИ УНИЈЕ СИНДИКАТА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА
СРБИЈЕ – Унија Крушевац
07. И 08. ЈУЛ 2010.ГОДИНЕ
ТЕМА: ИНКЛУЗИЈА У ВАСПИТНО – ОБРАЗОВНОМ СИСТЕМУ
07. 07. 2010. год.
• Скуп учесника конференције до 13:00 и сместај у Дому ученика „ Пане
Ћукић – Лимар“ ( тел: 037 411 743 );
У специјалној школи „ Веселин Николић „ Луке Ивановића 17. Крушевац
• Од 15:00 до 18:00 отварање конференције и дискусија на тему „
ИНКЛУЗИЈА“ у Србији;
• Од 18:00 до 19:30 обилазак града;
• Од 19:30 до 20:30 вечера и ноћење у Дому ученика.
08.07. 2010. год.
• Од 08:00 до 10:00 доручак;
• Од 10:30 до 13:30 наставак дискусије
( извођење закључака и достављање истих на упознавање Министарствима)
Цена сместаја, вечере и доручка 1000. динара.
За све информације обратити се директору специјалне школе „ Веселин
Николић „ у Крушевцу, Милошу Симићу проф., фих: 037446700 моб: 064
1215011

 

[sanja*]

.. jel to poziv na još laganja ..?

(.. kod nas .. kad su nastavili da baljezgaju i nakon što smo ih sistematski pobili argumentima .. mi ih zamolili da preskoče deo u kome nas lažu kako je to za decu dobro i da nam prosto kažu šta konkretno moramo da radimo .. kako bismo zajedničkim snagama dokusurili školstvo .. na radost dvaju ministarstava .. onog za prosvetu i onog za finansije ..

.. ženi bilo neprijatno .. vidi i sama da smo svesni da nam servira gluposti ..
.. pa kaže .. to vam je što vam je .. vi se svakako ne pitate .. a ja sam u obavezi da vam sve ovo ispričam ..)

 

[sanja*]

( извођење закључака и достављање истих на упознавање Министарствима)

.. u koje se svrhe ovo radi ..?
.. njih mišljenje prosvete svakako ne zanima ..

 

[Ванда]

КОНФЕРЕНЦИJА СПЕЦИЈАЛНИХ ШКОЛА
У
ОРГАНИЗАЦИЈИ УНИЈЕ СИНДИКАТА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА
СРБИЈЕ – Унија Крушевац
07. И 08. ЈУЛ 2010.ГОДИНЕ
ТЕМА: ИНКЛУЗИЈА У ВАСПИТНО – ОБРАЗОВНОМ СИСТЕМУ
07. 07. 2010. год.
• Скуп учесника конференције до 13:00 и сместај у Дому ученика „ Пане
Ћукић – Лимар“ ( тел: 037 411 743 );
У специјалној школи „ Веселин Николић „ Луке Ивановића 17. Крушевац
• Од 15:00 до 18:00 отварање конференције и дискусија на тему „
ИНКЛУЗИЈА“ у Србији;
• Од 18:00 до 19:30 обилазак града;
• Од 19:30 до 20:30 вечера и ноћење у Дому ученика.
08.07. 2010. год.
• Од 08:00 до 10:00 доручак;
• Од 10:30 до 13:30 наставак дискусије
( извођење закључака и достављање истих на упознавање Министарствима)
Цена сместаја, вечере и доручка 1000. динара.
За све информације обратити се директору специјалне школе „ Веселин
Николић „ у Крушевцу, Милошу Симићу проф., фих: 037446700 моб: 064
1215011

Наравно, само они то неће погледати!
Али, УСПРС је једина снага просвете, заиста!
(Ово није рекламирање синдиката којем припадам, него су заиста једини који се боре за праве ствари.)

 

[Gargamel13]

Pre svega integracija u društvo pa tek onda inkluzivno obrazovanje!
Većina dece sa teškoćama u razvoju koja su uključena u redovan vaspitno-obrazovni sistem ne dobijaju adekvatnu pomoć. Svaka vapistno-obrazovna ustanova u kojoj se školuju deca sa teškoćama u razvoju moraju imati zaposlenog defektologa koji će deci pružiti adekvatnu pomoć u skladu sa njihovim potrebama i mogućnostima. Najlakše je decu "gurnuti" u redovne škole, ali šta je sa kvalitetom obrazovanja? Baš bih volela da vidim učiteljicu koja će savladati znakovni jezik ili Brajevo pismo toliko dobro da može da drži celodnevnu nastavu. Defektolozi se školuju 5 godina za nešto što će učitelji savladati za 5 dana? Teško!
Da li neko zna da u školama u koje su uključena deca sa teškoćama u razvoju direktori imaju vrlo jasnu strategiju: opismeniti dete do četvrtog razreda? I šta dalje? Vratićemo ih u specijalne škole ili prekinuti njihovo obrazovanje?
Da ne pričam o arhitektonskim barijerama. Koja škola ima rampe, liftove, pokretne stepenice, zvučnu i svetlosnu signalizaciju?
Inkluzivno obrazovanje podrazumeva prilagođavanje škole detetu, a ne deteta školi. Ako dete ne može samo do učionice i toaleta, o kakvoj inkluziji govorimo?
Šta je sa predrasudama, neinformisanošću, negativnim stavovima društva?

 

[DRVOSEČA]

Da li treba da postoje SPECIJALNE SKOLE u Srbiji i zbog čega bi trebale da postoje ili ne treba da postoje SPECIJALNE SKOLE u Srbiji i zbog čega ne bi trebale da postoje?

Зави си о којим се поремећајима ради. Код чисто физичких оштећења инклузија је потребна и може се спроводити. Код оштећења психе инклузије не сме и не може бити. Никада није био проблем ако ученик нема руку, ногу, око... Проблем је ако ученик нема мозга. Један од већих проблема у просвети је неуједначен психички развој ученика као и неједнака интелигенција. Професор једноставно нема довољно времена да се посвети најбољима 110+ ако се догађа да у оделењу има особа са 90 па наниже. Они ометају процес. Професор мора да снижава квалитет предавања и да га прилагођава лошијима. Односно ми у школама имамо предавања намењена за ниво од 90-100.

Тако да мислим да је потребно извршити '' менталну сегрегацију '' чиме би се свима омогућио максималан развој. Деца од 130+ би имала програм који би из њих извукао максимум. Они неби губили време као до сада, данима сдећи и слушајући о једноставним рачунским операцијама или разликама између просте и сложене реченице. Док би деца од 80-90 имала сво време овог света да данима уче множење и делење.

 

[strelac95]

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Велики број земаља је са спровођењем инклузивног образовања почео знатно раније него Србија. Могло би се рећи да је управо то требало да буде олакшавајућа околност, због доступности информација о позитивним и негативним ефектима инклузије, јер претпостављамо да се такво истраживање морало спровести пре прављења било какве стратегије. Ово се нарочито односи на земље из непосредног окружења у којима је по нашим сазнањима било више негативних ефеката. Успешност спровођења инклузивног образовања као што је познато зависи од многобројних фактора тако да није случајно што су развијене земље развиле системе који могу да одговоре захтевима директних учесника. Стандарди и норме у тим земљама су прилагођени потребама сваког детета нудећи све врсте подршки које су му потребне од образовних, здравствених до социјалних. Законске регулативе су у складу са потребама инклузивног образовања и јасно су дефинисанe. Од развијености земље у сваком погледу умногоме зависи који модел инклузивног образовања ће се спроводити, али је циљ исти - обезбедити сваком детету квалитетно образовање поштујући његове могућности, способности и потребе. Финансијска средства опредељена за реализацију овог „Пројекта„ у Србији су огромна као и број људи који је учествовао у промовисању и прављењу стратегије. Да би се било који пројекат успешно имплементирао а касније и заживео у систему, потребно је да има: јасно дефинисане циљеве и задатке, циљну групу, детаљан план активности, високо професионалне стручњаке одговарајућих профила, адекватан буџет, мониторинг, евалуацију као и да буде поткрепљен научно истаживачким и другим валидним аргументима да би оправдао своју примену. Како ствари тренутно стоје чини се да готово ништа није јасно дефинисано сем ко ће сносити одговорност, а то су увек они који само треба да буду извршиоци лоше осмишљених стратегија а уједно и жртве. Кућа се никада није градила од крова! Просветни радници из праксе ни овога пута нису испунили критеријуме за учешће у креирању модела инклузивног образовања као и у случају некадашњег усмереног образовања које никоме није донело никакво добро, напротив. Питање је ко поставља критеријуме и о каквој врсти подобности се ради ако то није стручна, и једина која је прихватљива, заснована на дугогодишњем искуству у раду са децом? Законом је предвиђено да сва деца имају право на образовање што ми у потпуности подржавамо али под условом да се задовоље образовне и друге потребе сваког детета у зависности од његове специфичности. Без обзира да ли дете похађа редовну или школу за децу са сметњама у развоју, да ли је у питању даровито, просечно или дете са сметњама у развоју, треба му понудити квалитетно образовање сходно његовим способностима, које спроводи кадар који има стручне компетенције и знања. Кадар који је потребан да би се задовољили захтеви инклузивног образовања производи држава на својим факултетима тако да би требало бити јасно дефинисано шта ради учитељ, дефектолог, психолог или било који стручњак у школи.Концептуална апсурдност по питању стручних компетенција је готово невероватно осмишљена.То би било исто као дати пристанак кардиологу да лечи или оперише око а очном лекару срце са образложењем да обојица раде у болници тј. баве се медицином.У свим струкама је потпуно јасно одређено ко је у чему стручан и коме треба поверити одређени посао, осим у просвети. Инстант семинари засновани на теорији никада не могу обезбедити стручно знање које се стиче прво школовањем а затим радом, па зато нема потребе инсистирати да свако ради све само да би се задовољила прописана форма. У прилог тврдњи да стратегија није осмишљена на прави начин као и да много тога није јасно дефинисано говори и Закон о основама система образовања и васпитања који је ово питање регулисао само са два члана. Импровизација инклузивне школе која деци не нуди ништа сем места у неком разреду у редовној школи може се пре третирати као експеримент у коме су покусни кунићи деца, њихови родитељи и наставници. Управо овако су чланови Уније синдиката просветних радника као и родитељи деце са сметњама у развоју која похађају редовне школе а који су присуствовали Конференцији одржаној 7 - 8. јула у Крушевцу описали ситуацију у којој се тренутно налазе. Остала су бројна питања на која ни Министарство просвете нема одговоре а рекло би се ни решења.


nastavak sledi....

 

[strelac95]

ДИЛЕМЕ И НЕАЈСНОЋЕ


На основу планираних и до сада само делимично извршених припрема за имплементацију инклузивног образовања, просветни радници Србије сугеришу одлагање поменутог процеса, док се не створе услови који су императив за спровођење инклузивног образовања тј. квалитетног образовања за сву децу без обзира да ли они имају сметње или не. Постоји пуно дилема и нејасноћа као и ставова које доводе у сумњу могућност спровођења инклузивног образовања у овом тренутку и у оваквом облику од којих смо навели само мањи број.



1. Сматрамо да нису извршене адекватне припреме редовних основних школа за прихват деце са сметњама у развоју, почев од уклањања физичких и других баријера, преко недовољно обучених кадрова, до недостатка адекватне опреме, средстава и учила, нарочито оних без којих одређене категорије деце са сметњама не могу да похађају наставу (нпр: лап топ са говорним софтвером, Брајева машина, прилагођене клупе и намештај, оловке...)

2. Јавност није довољно упозната са карактеристикама и проблемима деце са појединим врстама ометености и није извршена довољна сензибилизација деце без ометености, њихових родитеља, наставника редовних школа и шире социјалне средине, што укључује дуготрајно медијско и едукативно деловање у сврху рушења погрешних представа и смањења предрасуда и социјалне дистанце.

3. Није јасно дефинисан проблем потребе, начина и видова пружања додатне подршке деци са сметњама у редовном образовном систему, обзиром да се ради о деци са различитим врстама сметњи (телесним, сензорним, интелектуалним или менталним...) – ко су носиоци тог процеса, који су начини, динамика, средства и како ће се та подршка финансирати. Напомињемо да учитељ не може имати знање за рад са децом са сметњама у развоју после неколико сати одслушаних семинара јер се ради о науци а не о занату за који се може обучити на организованом курсу. Зашто дефектолог није обавезни стручни сарадник у редовној школи поред педагога и психолога ако је циљ да деца и наставници добију компетентну стручну подршку?

Питамо се ко о свему овоме одлучује и ко све ово финасира ?

4. Став готово свих просветних радника а може се рећи и родитеља да потпуна инклузија није добро решење што и Закон на срећу подржава, бар за сада,

па предвиђа могућност уписа деце у “специјалну школу„ на основу мишљења надлежног лекара и интерресорне комисије. Предлажемо да се децидно утврде пре свега категорије деце које могу похађати редовне школе као и категорије деце која се упућују на школовање у специјалне школе. Сматрамо да деца са најтежим врстама и степенима ометености, као што су деца са умереном и тежом менталном ретардацијом, деца са тежим облицима аутизма, деца са комбинованим сметњама, најтежим сензорним сметњама, као и деца са тешким бихејвиоралним и емоционалним проблемима и психозама треба да се образују и даље у установама по специјализованим, прилагођеним, програмима, јер је то у њиховом најбољем интересу. Специјалне школе пружају функционална знања кроз рад у малим групама, где је могућ индивидуални приступ сваком детету од стране дефектолошког, за то обученог кадра, док су групе у редовним школама велике за такав начин рада, а знамо да једино он даје резултате.

5. Састав и ингеренције интерресорне комисије нису јасно дефинисани као ни начини на који ће се вршити процена способности детета, на основу које се упућује на одређени тип школовања. Чини се да родитељи имају искључиво право да одлуче о типу школе коју ће дете похађати, јер је њихова сагласност на одлуку комисије неопходна. Искуство нам говори да је велики проценат родитеља деце са сметњама у развоју, нарочито деце предшколског и млађег школског узраста, субјективан у жељи да дете буде део редовног образовног система, чак и онда када је јасно да то није одговарајуће решење за дете. Такође велики број родитеља деце са посебним потребама потиче из социјално депривираних средина, ниског је образовања, а често се ради и о фамилијарној проблематици, па су то родитељи са озбиљним емоционалним, социјалним и интелектуалним проблемима који захтевају помоћ, подршку, едукацију и координатора- саветника који ће им помоћи у доношењу исправне одлуке у вези школовања детета. Интерресорна комисија би у свом саставу по нашем мишљењу требала да има све релевантне стручњаке-лекара, психолога установе коју дете похађа или треба да похађа, дефектолога, социјалног радника и стручног координатора .из локалне самоуправе.

6. Није јасно на који начин родитељ који жели да упише дете у специјалну образовну установу може то и да учини, тј. која комисија, како и у ком саставу процењује и упућује дете на основу захтева родитеља.

7. Пошто је у закону дефинисан стручни тим школе, који чине педагог, психолог, логопед и дефектолог по потреби, тражимо појашњење због чега је дефектолог у инклузивној школи, где се предвиђа боравак двоје или троје деце са сметњама у развоју, у одељењу, само помоћни члан тима, који ће се ангажовати само у крајњој нужди, а да при том није разјашњен начин његовог ангажовања – да ли је он стално запослен радник школе или се ангажује хонорарно и по потреби и ко ће плаћати његов ангажман. На Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију (некад Дефектолошки факултет) образују се дефектолошки кадрови различитих профила (олигофренолози, логопеди, соматопеди, тифлолози, сурдоаудиолози) као и специјални педагози који су стручни за рад са децом која имају неку од наведених сметњи. Због чега су ти стручњаци занемарени када они представљају праву подршку деци са сметњама у редовној школи као и наставницима?

8. Није јасно шта значи крилатица: специјална школа као сервисни центар. Да ли ће то бити изабране школе или све школе које се баве образовањем и васпитањем деце са сметњама у развоју? На који начин ће дефектолошки кадар бити ангажован? Како ће школски психолог као носилац инклузивног процеса и ''председавајући'' стручног тима, комуницирати са слабовидом,глувом или децом са аутизмом када у оквиру свог стручног школовања није едукован?Да ли постоји логично образложење , да не кажемо стручно, да дефектолог психологу пружа сервисне услуге, а не обратно, када су деца са сметњама у питању? Ко може бити персонални асистент и која је његова улога? Да ли је то адекватан термин ? Садашње стање говори да то могу бити и другови из одељења , чланови породица...Ко ће уопште бринути о деци док су у школи која нису самостална у кретању и обављању радњи које су везане за неке од личних потреба?

9. Да ли ће учитељи у инклузивним одељењима имати веће плате, сходно оптерећењу, јер се то мора третирати као рад у отежаним условима? Учитељи и наставници су и сада оптерећени реализацијом наставног плана и програма који је преобиман а условљен бројем часова и роковима. Да ли се ико запитао како ти учитељи и наставници да поклоне пажњу сваком детету на начин који му је потребан и прихватљив ако у разреду имају дете са сметњама, даровито дете и још 28 са различитим захтевима и то све без помоћи и подршке? Министарство просвете и даље у први план ставља рационализацију , повећава број деце у одељењу а смањује број потребних стручњака. Наравно, та питања везана за рационализацију су јасно дефинисана законским регулативама.

10. Обзиром да се структура деце у школама за децу са сметњама знатно изменила тако да сада „ специјалну „ школу у највећем броју похађају деца са вишеструким (удруженим, различитим) и тежим сметњама, потреба за мултидисциплинарним тимом стручњака је нужна без обзира за коју врсту сметњи је школа специјализована.Флексибилност у законским регулативама која се ослања на потребе деце за одређеном врстом стручњака из области специјалне едукације и рехабилитације и унутрашњу организацију школе мора бити испоштована ако се залажемо за квалитетно образовање и третман деце са сметњама, нарочито вишеструким..

11. Наставни планови и програми као и методе рада у редовној школи су нефлексибилни, шаблонски, тј.применљиви су само за доминантну већину - нису прилагођени деци према њиховим развојним и образовним потребама. Да ли настава, образовање наставници и стручни сарадници треба да буду усклађени са потребама деце или ми нисмо добро схватили неке битне циљеве инклузивног образовања?

12. Индивидуални образовни планови за децу са сметњама, нарочито интелектуалним се своде на смањење програма и постављање минималних захтева, начин оцењивања у односу на другу децу такође није јасан. Шта је очекивати у вишим разредима када се зна да знатан број деце без сметњи има проблема у савлађивању градива? Да ли је поента да се деца са сметњама преводе из разреда у разред или да се направе адекватни програми према развојним карактеристикама и образовним потребама?

13. Који су механизми и инструменти који ће подстаћи успостављање сарадње између редовних и специјаних школа?

14. Која је процедура преласка деце из специјалне у редовну школу и обрнуто , јесу ли су дефинисани услови? Да ли се ради на усклађивању наставних планова и програма за децу са лакшим сметњама који би им то омогућили? На који начин ће се оцењивати деца са сметњама у редовној школи а на који у школи за децу са сметњама у развоју ?

15. Да ли ће ЦЕНУС-ом бити уважене промене и потребе које су настале у васпитно- образовним установама увођењем инклузивног образовања које су довеле до промене структуре деце, потребом за увођењем нових кадрова, финансирања новонасталих потреба?

16. Да ли је Министарство просвете у сарадњи са Министарством здравља и рада и социјалне политике направило стратегију о инклузији обзиром да је то пример добро организоване државне политике када је реч о овом питању?

17.Да ли Министарство просвете има довољан број адекватних стручњака који се бави проблематиком деце са сметњама у развоју у својим секторима?

 

[strelac95]

Инклузија се може спровести у инклузивном друштву које је спремно да стави на располагање деци све што им је потребно, зато стратегија мора бити добро осмишљена а циљеви јасно дефинисани као и расположива средства и ресурси.

Не сме се експериментисати са образовањем деце, посебно деце из осетљивих група, јер се тиме губи драгоцено време раног третмана, али и опада квалитет васпитно-образовног система и поверење родитеља у тај систем.



ДА ЛИ ЈЕ КВАЛИТЕТНО ОБРАЗОВАЊЕ СВИМА ДОСТУПНО?



Изражавамо бојазан да ће се непланским и стихијским увођењем инклузије у наше школе смањити квалитет образовања деце без ометености, при чему посебно мислимо на надарену децу, која и сама захтевају посебан приступ и подршку. Они су будући репрезенти ове земље у свим областима и заслужују максималну пажњу и услове образовања који прате њихов развојни ниво. Да ли им је такво образовање

доступно у садашњем систему?Без адекватне стручне подршке и адекватних планова и програма инклузивно образовање нема своју сврху.Сваки стручњак у просвети има своју јединствену улогу и компетенцију коју је стекао образовањем на одређеном факултету и ставио на располагање деци у циљу обезбеђивања квалитетног образовања.Да ли је квалитетно образовање свима доступно?Одговор је да би могло бити само под условом да свако ради посао за који се школовао, а сви заједно на изградњи образовног система у којем ће свако дете добити најбоље у складу са својим способностима и потребама.







skinuto sa sajta http://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=11531&Itemid=1

 

[Ванда]

 

[Ванда]

У маниру нацистичких СА одреда
уторак, 31 август 2010

Скандал на конференцији за новинаре УСПРС

Ако се данас у Србији са чуђењем упитате, да ли је могуће ово што нам се догађа, одговор ћете добити одмах – јесте! Уз то ћете, приде, сву бизарност тог догађања искусити управо на својој кожи, тек да вам се разбије илузија о Србији као земљи чудеса. То се и мени догодило. Питао сам се са неверицом да ли је могуће да данас у Србији има људи који, у маниру бољшевика и нацистичких СА одреда с почетка 20. века, грубо прекидају књижевне вечери, трибине, изложбе, предавања, позоришне представе...

Још сам мислио да је то што се догађало другима пуко новинарско претеривање, сензационализам, и да је Горан Давидовић Фирер само последњи у низу тих људи. Но, не лези враже, све то додуше не у тако бруталној варијанти, искусио сам на својој кожи. И то замислите где?! У Медија центру Независног удружења новинара Србије, у упоришту слободе говора, мишљења и демократичности – у српском Хајдпарку.
Елем, шта се догодило. Унија синдиката просветних радника Србије организовала је у понедељак 30. јуна у београдском Медија центру конференцију за новинаре поводом протеста просветних радника, заказаног за 1. септембар на Тргу Николе Пашића, а једна од тема разговора била је и критика школских власти због непостојања Националне стратегије образовања. Недостатак овог стратешког документа навели смо као узрок разноразним мешетарењима у образовном систему, што има погубне последице за српско образовање. Као пример томе навели смо нестручно и самовољно увођење нових предмета, повећање и смањење фонда часова из појединих предмета без консултације струке, итд. Као најдрастичнији пример таквог понашања просветних власти поменули смо и ''инклузију'' – увођење деце са посебним потребама у редовне, а не специјалне, школе. Колегиница из Крушевца која преко двадесет година ради као дефектолог у једној специјалној школи изразила је јавну сумњу у успех овог подухвата Министарства просвете, наводећи као разлог техничку неприпремљеност школа, недовољну обученост наставног кадра за рад са таквом децом и непостојање адекватних уџбеника. Уз то, изразила је и бојазан да би овако, на брзину, уведена и нестручно припремљена инклузија могла да остави далекосежне и негативне последице по целокупан систем образовања.
У том тренутку са места резервисаних за новинаре хистерично је почело да виче неколико жена и девојака. Почеле су да нам говоре да смо фашисти, да вршимо дискриминацију деце, да ће нас тужити, да смо комунистички синдикат који зна само да штрајкује, да смо ми криви што су школе у овако катастрофалном стању. Били смо сви запањени оваквим наступом и новинари и представници Уније. Узалуд смо их упозоравали да инклузија није тема конференције, узалуд смо молили да дозволе новинарима да постављају питања, узалуд смо тражили да се представе. Узалуд!
Вика нама непознатих ''дама'' постајала је све гласнија, а увреде упућене на наш рачун све бесомучније. Тада сам се сетио и каптолских гусака, али их нисам помињао. Видно запрепашћена већина новинара је напустила конференцијску салу па смо и ми, представници Уније устали. Тако је конференција за новинаре прекинута десетак минута пре рока нечувеним скандалом који су изазвале ''жене фантоми'', од којих су неке имале број година неприкладан оваквом понашању.
Након овог скандалазног догађаја у Медија центру отвара се много питања. Покушајмо да одговоримо бар на нека најбитнија.
Најпре, коме би одговарало да се ''минира'' конференција за новинаре једног синдиката који најављује протест? Или људима из Министарства просвете или супарничким синдикатима? Ово друго сигурно није у питању, с обзиром на одијум исказан према синдикатима уопште. Дакле индукцијском елиминацијом, велика сумња, да је неко од њих исценирао ову ујдурму, пада на људе из Министарства просвете. Сем ако се не ради о бакицама и теткама које би да слободно харају београдским медија центрима.
Друго, какав ли их је ужасан мотив натерао да непримерено полу и годинама праве овакве скандале, користећи се огавним средствима из још огавнијих епоха. Тај мотив мора бити или ужасна мржња или огроман интерес.
Шта год да је, погубно је.
Какав је психолошки профил таквих личности о томе не могу судити јер психолог нисам, а можда није ни важно. Али ако имају икакав додир са просветом, образовањем, васпитањем, онда је то ужасно. Јер, кога оне онакве какве јесу могу да уче и чему да уче, заиста не знам.
На крају, нису ни оне толико страшне, још страшније је оно ко их је такве ангажовао.
Драган Матијевић, професор чачанске Гимназије и члан председништва УСПРС


Скинуто са сајта http://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=11531&Itemid=1

 

[Tamiš]

Eto,upravo zbog takvih mozgova-Unija mora sutra održati protest jer svi oni koji rade u prosveti znaju koliko je sve ovo loše što nameće Ministarstvo-roditelji će to shvatiti na teži način,a opet će biti kriva prosveta jer je ćutala i mislila samo na svoje plate-A TO NIJE ISTINA.

 

[goxy]

Sve je to lepo,uzet je pelcer iz ''Europe'' ali gle čuda nema dovoljno sredstava za realizaciju...A pritom se ponovo javlja dosta idiotska praxa poznata iz 90.tih ''strancu ne veruj'' jer ministarstvo ne daje pare za ono što zahteva da se ostvari a pritom zabranjuje školama da uzimaju kao sponozore nevladine ili crkvene(ne sektaške već regularne) humanitarne organizacije.Mada s obzirom da je na čelu ministarstva slobin kadar ništa nas ne treba iznenaditi...

 

[Jukie]

Nemirni dečak ispraznio klupe
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/213783/Nemirni-decak-ispraznio-klupe

Nemirni dečak ispraznio klupe
Jelena Ilić | 26. 10. 2010. - 00:02h | Komentara: 18

Kad je juče došao u školu i ušao u svoju učionicu, učenik šestog razreda Osnovne škole „Sava Šumanović“ u Altini zatekao je praznu učionicu. Đaci iz njegovog odeljenja, ali i svi ostali iz šestog, sedmog i osmog razreda bojkotovali su nastavu, jer ne žele da dele školsku klupu sa njim, a njihovi roditelji traže da se dečak kome je dijagnostikovana hiperaktivnost premesti u drugu školu.


U Osnovnoj školi „Sava Šumanović“ na nastavu juče nisu došli učenici šestog, sedmog i osmog razredaRoditelji i učenici šestog, sedmog i osmog razreda Osnovne škole „Sava Šumanović“ u Altini, bojkotovali su juče nastavu, jer smatraju da se agresivno ponašanje jednog učenika šestog razreda više ne može tolerisati. Oni su u petak održali vanredne roditeljske sastanke, gde su se najverovatnije odlučili da stupe u štrajk. U školi tvrde da nisu znali za odluku roditelji svojih đaka.


- U petak su bili roditeljski sastanci, ali nismo znali da će sva deca bojkotovati nastavu. Mi smo tog dečaka primili pre desetak dana. Znali smo da je hiperaktivno dete i preduzeli smo sve potrebne mere kako bi zaštitili drugu decu, ali i njega. Međutim, za tih par dana bilo je nekoliko incidenata i roditelji su se odlučili za protest. Nalazimo se u prilično nezgodnoj situaciji, jer malo toga možemo da uradimo – kaže za „Blic“ Jasmina Tonić, direktorka Osnovne škole „Sava Šumanović“.



S druge strane, roditelji dečaka protiv koga je bojkotovalo pola škole su ogorčeni. Kako kažu, svesni su da njihov sin ima određenih problema, ali napominju da redovno ide kod neurologa, da prima terapiju i da je u školu upisan upravo po preporuci lekara.


- Zamislite kako mi je bilo, kada me je razredni starešina obavestio jutros da se ne održava nastava, jer druga deca bojkotuju mog sina. Jako mi je žao što se ponašaju kao da je on najveći kriminalac. Kad se vratio kući bio je jako revoltiran i tužan, a od nervoze je dobio i temperaturu. Priznajem da su bila dva incidenta u kojima je došlo do koškanja između njega i nekih učenika, ali on na agresiju odgovara agresijom, takvo je dete. Ipak, u školi osim razrednog starešine niko nije ni pokušao da razgovara i radi sa njim – priča Sandra, majka učenika šestog razreda koji je hiperaktivan.


O celom slučaju je obaveštena prosvetna inspekcija i ministarstvo prosvete koji će u toku dana posetiti školu.



Promenio već tri škole
Ovaj dečak je prvih pet razreda završio u obližnjoj zemunskoj školi, odakle je premešten nakon incidenta sa školskim pedagogom. Celu prošlu školsku godinu nije išao u školu, jer niko nije želeo da ga upiše. Jedno vreme išao je u školu „Branko Pešić“, ali kako je to škola za obrazovanje odraslih, roditelji su zahtevali da se on upiše u redovnu školu, što je i učinjeno 13. oktobra ove godine. Umesto u sedmi razred, dečak je krenuo u šesti razred.

 

[Regina Mills]

Ovo mi deluje poprilicno instruirano. Nije on jedino dete sa hiperaktivnoscu u redovnoj skoli, a ni poslednje, pa niko nije bojkotovao nastavu.

U mojoj skoli konkretno imamo dete sa razvojnom psihozom na tretmanu i pod lekovima, da imamo problema sa njim imamo, ali nista sto se ne da drzati pod kontrolom u dogovoru sa nastvnicima i roditeljima tog deteta (ovde moram napomenuti da su roditelji poprilicno neodgovorni, ali smo nekako uspeli da ih privolimo na saradnju). Imali smo situaciju na roditeljskom u tom odeljenju da su roditelji trazili da se dete premesti u drugo odeljenje cak ispise iz skole, ali strucnim argumentima je roditeljima objasnjeno zasto to tako ne funkcionise. I tu je bio kraj price.

 

[Kovač]

Ne znam do kakvih incidenata je dolazilo.Čitam da je u školu upisan 13.oktobra,dogadjaj sa bojkotovanjem desio se 25.oktobra,majka priznaje"da je bilo dva incidenta"znači za 12 dana dva incidenta?Prilično sam podeljen osećanjima u vezi ovog slučaja i ne mogu biti sasvim objerktivan.Podeljen jer imam dvoje dece,jedno ide u specijalnu a jedno pohadja redovnu školu.Kod deteta koje ide redovno u razredu postoji učenik koji je problematičan,jednom detetu slomio je ruku,slomio je novu školsku tablu,moje dete ostalo je bez naočara zbog njega...
S druge strane u specijalnoj školi takodje ima problema,tako da ne znam...
Ali da se nešto mora menjati u sistemu obrazovanja je činjenica.