IN MEMORIAM

[nenasBG]

Sinoc sam saznala da nema vise nase prve komsinice, Zonine drugarice, male mesanke Monike Nisam je cula ni videla dva-tri dana, ali praznici su, pa sam mislila da je otisla negde, kad ono, grozna vest... Monika je otrovana Na livadi u bloku preko puta, "nesto" je pojela, baceno na travu. I jos nekoliko pasa iz kraja je nestalo ovih dana, nema Blente, ni Crnog, ni mala Belka nije tu...

A Monika je bila kuca spasena sa ulice, dobro ju je cuvala gazdarica, vodila je svake godine sa sobom na more u Herceg Novi. Bila je veoma zivahna, sa puno terijerske krvi u sebi. I lepo se igrala sa Zone.

Neka njena dusica sada uziva tamo gde idu nasi psi, tamo gde je duga...

 

[mrvica i cile]

Jao ljudske bede, krvoloci, skotine...moliću se da ih zadesti isto i još gore.....stoka primitivna seljačka, crkli da Bog da....jadnici, bede...izgrišće ih sopstvena zloba.

 

[mimi's mom]

Uvek se rastužim oko toga. Jadne kuce. Vratiće se trovačima višestruko, ili njihovim unučićima,a to će još više da boli!

 

[moonwalker 92]

Meni je komsija prije nekoliko dana ubio macka

 

[mimi's mom]

Žao mi je mačka ali već sam ti rekla, dokumentuj i u muriju. Raspitaj se kakva je tamo situacija sa zakonima pa, ako ne upali, "i nad popom ima pop"!

 

[Maja Cvj.]

Mali pas sa velikim srcem,toliko velikim da se moralo razboleti.Devet meseci je trajala naša borba,da bi danas ujutru samo spustio svoju glavicu,zatvorio oči i pustio se zauvek od mene.
Grozna tišina je obuzela kuću,dvorište,mene.
Hvala Gago moj na bezuslovnoj ljubavi i privrženosti svo vreme tvog života.

 

[Say it right]

Mali pas sa velikim srcem,toliko velikim da se moralo razboleti.Devet meseci je trajala naša borba,da bi danas ujutru samo spustio svoju glavicu,zatvorio oči i pustio se zauvek od mene.
Grozna tišina je obuzela kuću,dvorište,mene.
Hvala Gago moj na bezuslovnoj ljubavi i privrženosti svo vreme tvog života.

 

[nenasBG]

Neka zivi novi zivot u psecem raju, tamo gde duga sija....

 

[mrvica i cile]

Mali pas sa velikim srcem,toliko velikim da se moralo razboleti.Devet meseci je trajala naša borba,da bi danas ujutru samo spustio svoju glavicu,zatvorio oči i pustio se zauvek od mene.
Grozna tišina je obuzela kuću,dvorište,mene.
Hvala Gago moj na bezuslovnoj ljubavi i privrženosti svo vreme tvog života.

Dusa mila neka pociva u miru bar je imao tvoju ljuvav, a to je mnogo

 

[mimi's mom]

http://www.indigo.org/rainbowbridge_ver2.html

Mislim da nije naodmet da se podsetimo s vremena na vreme.

 

[Tsuymish]

 

[boledora]

OVO PREDIVNO STVORENJE PREGAZIO JE POMAHNITALI SAOBRAĆAJAC NA PARKINGU ISPRED ZGRADE MINISTARSTVA

KOJOM BRZINOM NEKO KO PREDSTAVLJA ZAKON I BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU MOŽE DA SE KREĆE PO PARKINGU, NIKADA NEĆEMO SAZNATI...NA ŽALOST NISMO BILE TU, NE ZNAMO NI DA LI SU GA SAHRANILI ILI BACILI (POLICAJAC KOJI JE BRINUO O NJEMU NIJE ZNAO DA NAM KAŽE, JER NIJE BILO U NJEGOVOJ SMENI)

DA SMO BILE TU NOSILE BI GA NA OBDUKCIJU DA SE UTVRDI KOJOM BRZINOM SE KRETAO I KUNEM VAM SE DA BI PODNELE KP PROTIV NJEGA, JER NEKO KO SE KREĆE BRZINOM PILOGOĐENOM USLOVIMA NA PARKINGU, NE MOŽE DU UBIJE PSA U SEKUNDI I DA ON SKORO POGINE (TAKO BAR KAŽU)

ZA OVU MALU DUŠU NIKO ŽIV SE NIKADA NIJE INTERESOVAO, ŽIVEO JE U ŠUMARKU ISPRED ZGRADE MUP-A I TRČKARAO ZA POLICAJCIMA KOJI SU GA HRANILI...NIKO NE ZNA ODAKLE JE DOŠAO....ZNAMO SAMO DA JE ZBOG NEČIJIH KOMPLEKSA I BAHATOG PONAŠANJA, SA SVEGA PAR MESECI OTIŠAO IZA DUGE....


http://www.indigo.org/rainbowbridge_ver2.html


POČIVAJ U MIRU PRIJATELJU MALI....

 

[Tsuymish]

jadnicak

 

[donamileva]

o tuga...

 

[mimi's mom]

Zaspala sam sa Milicom kad sam legla tobože da je uspavam, Ksalol

Probudio me pljusak i prva misao onako, u polusnu, mi je bio Zloćko, i da li će uspeti da se skloni. A onda sam se setila da je uginuo i počela da razmišljam šta ću s njim, gde ću ga. Baš leepo izgleda ovako u onoj pletenoj korpi, umotan u jamboliju, kao da spava.

 

[ратница]

Zaspala sam sa Milicom kad sam legla tobože da je uspavam, Ksalol

Probudio me pljusak i prva misao onako, u polusnu, mi je bio Zloćko, i da li će uspeti da se skloni. A onda sam se setila da je uginuo i počela da razmišljam šta ću s njim, gde ću ga. Baš leepo izgleda ovako u onoj pletenoj korpi, umotan u jamboliju, kao da spava.

Тужно, јако тужно

 

[Tsuymish]

 

[*~Anti~*]

Zaspala sam sa Milicom kad sam legla tobože da je uspavam, Ksalol

Probudio me pljusak i prva misao onako, u polusnu, mi je bio Zloćko, i da li će uspeti da se skloni. A onda sam se setila da je uginuo i počela da razmišljam šta ću s njim, gde ću ga. Baš leepo izgleda ovako u onoj pletenoj korpi, umotan u jamboliju, kao da spava.

Joj Mimi, baš mi je žao.

 

[Jacqueline]

Mimi's mom i meni je jako zao...

 

[mimi's mom]

Posejala sam mu kadifice, da znam gde je kad porastu.

 

[alexandra n]

Sreca koju nam donose dok su sa nama jednaka je bolu koji osecamo kada vise nisu tu.... Danas imam svog predivnog 2,5 godisnjeg psa Bruna, koji je zapravo moj drugi pas, pas koji mi je cini mi se spasio zivot koliko sam potonula u tugu posle gubitka mog prvog psa Maxa, koji je takodje bio Zlatni retriver.
Max je bio predivan pas, koji je igrom slucaja ko zna kada progutao parce neke gumene igracke. Jedan dan je samo poceo da povraca, prestao da jede i pije vodu, postao malaksao. Obzirom da je bio jako iscrpljen, svakoga dana je bio po 3-4 sata na infuziji, a veterinar nam je govorio da je u pitanju gastritis... Vodila sam ga i na fakultet, gde je vajni profesor pred studentima potvrdio da je u pitanju gastritis, mom psu sve gore, treci veterinar nam nije hteo dati svoje misljenje jer kako rece ko je zapoceo terapiju taj neka i nastavi, vratim se kod prvog on nas posalje kod svog prijatelja na pokvareni rendgen na kome se naravno nista nije videlo i tek peti ustanovi da je pas progutao strano telo i da mora na operaciju. Izvade mu i to cudo skroz stvrdnuto od stomacne kiseline koje mu je pritom pocepalo 10cm creva, skrate mu crevo, daju infuziju posalju kuci.Cele noci je plakao i cvileo, mislili smo od bolova jer se rana hladi. U 13h narednog dana me vec nije prepoznavao i nije reagovao na uobicajene zvuke, u 22h tog 09.03.2005. je prestalo njegovo malo hrabro srce da kuca i otisao je....
Imao je 6,5 godina i bio prelep, zdrav i jak pas, a da je iko od gore pomenutih veterinara sem poslednjeg imao imalo savesti i svesti da je u pitanju zivot jednog bica i da mene ne zanima da se neko vezba na mom psu niti da namesta poslove svojim kolegama i danas bi bio tu.

luce moje, dusica moja nadam se da je na nekom lepsem mestu...

 

[alexandra n]

 

[alexandra n]

uh, izvinjavam se ispala je ogromna

 

[Tsuymish]

 

[darkghost]

Komsinica mi ubila mace...
Naime u stanu imam velikog razmazenog macora, a pre godinu dana
u zgradu je dosla jedna macka bez noge. Tada je bila samo mace. Porodica ju je zavolela i uglavnom spava ispred nasih ulaznih vrata, a ponekad je pustimo unutra. Pre dva meseca omacila je 5 macica. Bili su u kutiji ispred ulaznih vrata. Kada su progledali dva smo dali nekim ljudima, a tri su ostala. Jednog dana jedno mace nije bilo tamo. Mislio sam da ga je neko dete uzelo i odnelo svojoj kuci. Sutradan sam video da nedostaje jos jedno i nasao sam ga u podrumu (palo je sa drugog sprata). Odneo sam ga kuci, ali donji deo tela mu je bio nepokretan. Dva dana sam ga vodio kod veterinara i polako je pocelo da se oporavlja. Cak je i jednu nogu poceo da pomera. Odlucili smo da ga zadrzimo u stanu.
I narednog dana ja otvaram ulazna vrata i na prostirci vidim njihovu majku. Uzmem mace sa fotelje i stavim ga na prostirku kod majke ne bi li malo sisalo. Vidim neko silazi niz stepenice i zatvorim vrata da ta persona prodje. Stojim na spijunci i vidim komsinucu kako se saginje ( pomislih ispustila nesto) i nastavlja nanize. Kad je nestala ja otvaram vrata i nema maceta. Refleksivno bacim pogled ka podrumu, a ono lezi dole. Jadno... Celo je bilo u krvi, posto nije uspelo da se ponovo doceka na noge. Gledao sam ga kako mu krv curi niz usta, dok je u grcu umiralo...
Kada sam se razdrao na komsinicu (sta joj nisam rekao) rekla je da ga ona nije gurnula i da je moja porodica luda!!!
Dodje mi da ja nju gurnem.
A najvise mi je zao sto je pocelo da se oporavlja, sto sam se brinuo o njemu po citav dan. I sta mi je bilo da ga ostavim na pola minuta ispred vrata? Verovatno ga je i prvi put gurnula ona! A mogu samo da se nadam da se slicna sudbina nije desila i onom nestalom macetu.
Ne mogu da shvatim takve ljude!
Postavicu macetovu sliku (nazvali smo ga Buca) sutra...
Ono jedno preostalo mace je danas udomljeno.