Banovic Strahinja
Ističe se
- Poruka
- 2.358
Predsednik Kine, Si Đinping, nedavno je održao sastanak sa 40 lidera multinacionalnih kompanija, uključujući BMW i AstraZeneku. Za razliku od retorike Donalda Trampa, Si je poručio da globalizacija neće nestati. Cilj mu je da podstakne strane investicije u Kini, koje su opale poslednjih godina, i da izgradi nove odnose kako bi neutralisao Trampove tarife na kinesku robu.
Na sastanku 28. marta, Si je obećao poboljšanje pristupa tržištu i uverio korporativne lidere da su "linije komunikacije" sa kineskom vladom otvorene. On se nada da će iskoristiti trenutni otpor prema Trampovoj politici i inspirisati kompanije da podrže Peking, dok kineska ekonomija pokazuje znake oporavka početkom 2025. Industrijska proizvodnja porasla je za 5,9% u januaru i februaru, a rast kredita takođe ukazuje na ekonomski rast.
Maloprodaja, ključni pokazatelj potrošnje, porasla je za 4% u istom periodu u odnosu na prošlu godinu. Peking je spreman da uvede dodatne stimulativne pakete kako bi održao ekonomski rast i dodatno podstakao poverenje potrošača.
Međutim, na ekonomske perspektive Kine negativno utiče kriza nekretnina koja je započela 2021. godine. Kao posledica toga, već visok dug lokalnih vlasti dodatno se pogoršao, dok je visoka nezaposlenost mladih prisutna od 2023. godine.
Ključno pitanje sada je – koji faktori mogu doprineti optimističnijem ekonomskom razvoju Kine?
Odlučnost Pekinga
Prema izveštaju Bloomberga, Kina je tradicionalno koristila jeftine kredite i subvencije za podsticanje infrastrukturnih, proizvodnih i nekretninskih sektora. Međutim, takva strategija više nije održiva.
Glavni problem leži u prekomernoj proizvodnji – Kina proizvodi više nego što tržište može da apsorbuje. U prošlosti, Peking se oslanjao na Zapad za plasman svojih proizvoda, ali sve veći protekcionizam i potencijalne tarife iz SAD-a pod vođstvom Donalda Trampa ugrožavaju izvoz. Ako i EU krene sličnim putem povećanja tarifa, kineske nade za ekonomski rast putem zapadnih tržišta mogle bi se ugasiti.
Najsigurniji način za povećanje prodaje jeste jačanje domaće potrošnje, ali to nije lako. Potrošnja u Kini iznosi samo 40% BDP-a, što je za 20% manje od globalnog proseka. Da bi podstakao potrošače na veću kupovinu uprkos slaboj ekonomskoj perspektivi, Peking mora značajno poboljšati poverenje potrošača.
Iako je Kina u septembru 2024. uvela paket podsticaja, odlučna je da učini još više. U martu 2025. premijer Li Ćijang je u kineskom parlamentu najavio "specijalni akcioni plan" za snažno povećanje domaće potrošnje. Nekoliko nedelja kasnije, na Kineskom forumu za razvoj, ponovio je da će Peking uvesti dodatne mere podsticaja kada se za to ukaže potreba.
Ove garancije verovatno su poboljšale tržišno raspoloženje, a činjenica da je cilj rasta BDP-a postavljen na ambicioznih 5% može ukazivati na poverenje i odlučnost Pekinga da unapredi ekonomiju.
Kineska AI revolucija
Kina je nekada bila poznata kao "kopir-nacija", oslanjajući se na proizvodnju lažnih i piratskih proizvoda, što je delom bilo posledica obrazovnog sistema zasnovanog na učenju napamet i konformističkoj kulturi. Zbog toga su stručnjaci smatrali da će Kina imati poteškoća kada su SAD uvele ograničenja na pristup kineskim poluprovodnicima i AI tehnologijama.
Međutim, uprkos tim ograničenjima, Kina je razvila sopstveni napredni AI model pod nazivom DeepSeek, predstavljen početkom ove godine. DeepSeek je napravljen uz niže troškove u poređenju sa tradicionalnim modelima poput ChatGPT-a i ima efikasniji kod za rešavanje problema. Ovaj razvoj je podstakao kineske AI startape da prilagode svoje poslovne modele kako bi konkurisali DeepSeek-u.
Povratak Donalda Trampa u Belu kuću doveo je do povećanja globalnih investicija van SAD-a, jer su nove tarife pogodile saveznike poput Meksika, Kanade i EU. Dok Tramp vodi protekcionističku politiku, Kina zauzima suprotan pristup, što bi moglo privući više zemalja i kompanija ka kineskom tržištu.
Na sastanku 28. marta, Si je obećao poboljšanje pristupa tržištu i uverio korporativne lidere da su "linije komunikacije" sa kineskom vladom otvorene. On se nada da će iskoristiti trenutni otpor prema Trampovoj politici i inspirisati kompanije da podrže Peking, dok kineska ekonomija pokazuje znake oporavka početkom 2025. Industrijska proizvodnja porasla je za 5,9% u januaru i februaru, a rast kredita takođe ukazuje na ekonomski rast.
Maloprodaja, ključni pokazatelj potrošnje, porasla je za 4% u istom periodu u odnosu na prošlu godinu. Peking je spreman da uvede dodatne stimulativne pakete kako bi održao ekonomski rast i dodatno podstakao poverenje potrošača.
Međutim, na ekonomske perspektive Kine negativno utiče kriza nekretnina koja je započela 2021. godine. Kao posledica toga, već visok dug lokalnih vlasti dodatno se pogoršao, dok je visoka nezaposlenost mladih prisutna od 2023. godine.
Ključno pitanje sada je – koji faktori mogu doprineti optimističnijem ekonomskom razvoju Kine?
Odlučnost Pekinga
Prema izveštaju Bloomberga, Kina je tradicionalno koristila jeftine kredite i subvencije za podsticanje infrastrukturnih, proizvodnih i nekretninskih sektora. Međutim, takva strategija više nije održiva.
Glavni problem leži u prekomernoj proizvodnji – Kina proizvodi više nego što tržište može da apsorbuje. U prošlosti, Peking se oslanjao na Zapad za plasman svojih proizvoda, ali sve veći protekcionizam i potencijalne tarife iz SAD-a pod vođstvom Donalda Trampa ugrožavaju izvoz. Ako i EU krene sličnim putem povećanja tarifa, kineske nade za ekonomski rast putem zapadnih tržišta mogle bi se ugasiti.
Najsigurniji način za povećanje prodaje jeste jačanje domaće potrošnje, ali to nije lako. Potrošnja u Kini iznosi samo 40% BDP-a, što je za 20% manje od globalnog proseka. Da bi podstakao potrošače na veću kupovinu uprkos slaboj ekonomskoj perspektivi, Peking mora značajno poboljšati poverenje potrošača.
Iako je Kina u septembru 2024. uvela paket podsticaja, odlučna je da učini još više. U martu 2025. premijer Li Ćijang je u kineskom parlamentu najavio "specijalni akcioni plan" za snažno povećanje domaće potrošnje. Nekoliko nedelja kasnije, na Kineskom forumu za razvoj, ponovio je da će Peking uvesti dodatne mere podsticaja kada se za to ukaže potreba.
Ove garancije verovatno su poboljšale tržišno raspoloženje, a činjenica da je cilj rasta BDP-a postavljen na ambicioznih 5% može ukazivati na poverenje i odlučnost Pekinga da unapredi ekonomiju.
Kineska AI revolucija
Kina je nekada bila poznata kao "kopir-nacija", oslanjajući se na proizvodnju lažnih i piratskih proizvoda, što je delom bilo posledica obrazovnog sistema zasnovanog na učenju napamet i konformističkoj kulturi. Zbog toga su stručnjaci smatrali da će Kina imati poteškoća kada su SAD uvele ograničenja na pristup kineskim poluprovodnicima i AI tehnologijama.
Međutim, uprkos tim ograničenjima, Kina je razvila sopstveni napredni AI model pod nazivom DeepSeek, predstavljen početkom ove godine. DeepSeek je napravljen uz niže troškove u poređenju sa tradicionalnim modelima poput ChatGPT-a i ima efikasniji kod za rešavanje problema. Ovaj razvoj je podstakao kineske AI startape da prilagode svoje poslovne modele kako bi konkurisali DeepSeek-u.
Povratak Donalda Trampa u Belu kuću doveo je do povećanja globalnih investicija van SAD-a, jer su nove tarife pogodile saveznike poput Meksika, Kanade i EU. Dok Tramp vodi protekcionističku politiku, Kina zauzima suprotan pristup, što bi moglo privući više zemalja i kompanija ka kineskom tržištu.
