Ovaj graf objašnjava zašto je Tramp promenio plan s carinama

[Banovic Strahinja]

Administracija Donalda Trampa najavila je pauzu od 90 dana u planu za uvođenje takozvanih „recipročnih“ tarifa na gotovo sve američke uvoze. Međutim, pauza se ne odnosi na Kinu, gde će carine porasti na oko 125%.

Ovaj potez ukazuje na delimično povlačenje iz onoga što se oblikovalo kao širok i agresivan trgovinski rat. Za većinu zemalja, SAD će primenjivati osnovnu tarifu od 10% u naredna tri meseca. Međutim, Bela kuća je jasno stavila do znanja da će tarife na kineski uvoz ostati na snazi.

Razlog za povlačenje šireg plana tarifa je jednostavan: ekonomski trošak za SAD bio je prevelik.

Model globalne ekonomije pokazuje posledice, čak i nakon „pauze“. Prikazani su efekti tarifa u dva scenarija:
- „pre-pauze“ – plan pre pauze od 90 dana, gde sve zemlje osim Australije, Japana i Južne Koreje uzvraćaju tarifama.
- „posle-pauze“ – nakon povlačenja recipročnih tarifa.

(real consuption- stvarna potrosnja
real GDP- realni BDP- bruto drustv. proizvod
investment- investicije
employment- zaposlenost)

SAD bi se suočile sa značajnim i trenutnim gubicima u zapošljavanju, investicijama, rastu i, najvažnije, stvarnoj potrošnji, koja je najbolji pokazatelj životnog standarda domaćinstava.

Visoka cena carinskog rata

Prema scenariju pre pauze, stvarna potrošnja u SAD-u bi pala za 2,4% samo u 2025. godini. Bruto domaći proizvod (BDP) bi se smanjio za 2,6%, dok bi zaposlenost opala za 2,7%, a stvarne investicije (nakon inflacije) bi se srozale za 6,6%.

Ovo nisu zanemarljive promene. Predstavljaju značajne kontrakcije koje bi se osećale u svakodnevnom životu—od gubitka radnih mesta, preko rasta cena, do smanjenja kupovne moći domaćinstava. S obzirom na trenutnu stopu nezaposlenosti u SAD-u od 4,2%, rezultati sugerišu da bi na svakih troje nezaposlenih Amerikanaca, još dvoje izgubilo posao.

Model pokazuje da šteta ne bi bila samo kratkoročna. Tokom perioda projekcije od 2025. do 2040. godine, gubici u stvarnoj potrošnji u SAD-u bi u proseku iznosili 1,2%, uz trajnu slabost investicija i dugoročan pad stvarnog BDP-a.

Odluka da se pauzira većina povećanja tarifa može biti priznanje da je politika ekonomski neodrživa i da bi dovela do trajnog smanjenja globalne ekonomske moći SAD-a. Finansijska tržišta su takođe bila uzdrmana.

Izmenjeni plan: i dalje agresivan prema Kini

Novi aranžman, najavljen 9. aprila, smanjuje režim viših tarifa na ravnih 10% za oko 70 zemalja, ali zadržava pune tarife na kinesku robu na oko 125%, a nekoliko dana kasnije na 145%. Stope na uvoz iz Kanade i Meksika ostaju na 25%.

Kao odgovor, Kina je najavila tarifu od 84% na američku robu, no kasnije su dostigle 125%.

Rezultati izmenjenog plana, ako pauza postane trajna, pokazuju da niže američke tarife, zajedno sa nižim uzvratnim tarifama, znače manje štete za američku ekonomiju. Tarife primenjene ravnomerno manje narušavaju ekonomiju, a značajna odmazda samo jednog velikog partnera (Kine) lakše se apsorbuje nego širok globalni odgovor.

Međutim, troškovi će i dalje biti visoki. Predviđa se da će SAD doživeti pad realne potrošnje od 1,9% u 2025. godini, uzrokovan nižom zaposlenošću i smanjenom efikasnošću proizvodnje. Realne investicije će pasti za 4,8%, a zaposlenost za 2,1%.

Troškovi su visoki jer su Kina, Kanada i Meksiko u 2022. činili skoro 45% ukupnog američkog uvoza robe, a mnoge zemlje su već imale recipročne tarife od 10% u scenariju "pre pauze". Pauza u tarifama nije promenila carinske stope za ove zemlje.

Tarife su ključni deo ekonomskog programa administracije. Trumpova odluka da privremeno obustavi širu agendu tarifa možda ne ukazuje na promenu filozofije, već na taktičko povlačenje.

Ažurirana strategija, visoke tarife na Kinu i niže na drugim mestima, može odražavati pokušaj fokusiranja na glavne strateške interese administracije, dok se izbegavaju nepotrebne posledice po saveznike i neutralne partnere.

 

[pertowic]

sam tramp je rekao da su neki "njegovi bizmismen drugari" zaradili lepe pare onaj dan kada je berza isla roler coster

 

[Sensei]

Međutim, troškovi će i dalje biti visoki. Predviđa se da će SAD doživeti pad realne potrošnje od 1,9% u 2025. godini, uzrokovan nižom zaposlenošću i smanjenom efikasnošću proizvodnje. Realne investicije će pasti za 4,8%, a zaposlenost za 2,1%.

I treba. Ameri troše preklo svake mere i kupuju stvari koje im realno ne trebaju, ali "ima se, može se"

Troškovi su visoki jer su Kina, Kanada i Meksiko u 2022. činili skoro 45% ukupnog američkog uvoza robe, a mnoge zemlje su već imale recipročne tarife od 10% u scenariju "pre pauze". Pauza u tarifama nije promenila carinske stope za ove zemlje.

Tarife su ključni deo ekonomskog programa administracije. Trumpova odluka da privremeno obustavi širu agendu tarifa možda ne ukazuje na promenu filozofije, već na taktičko povlačenje.

Tačno se zna šta Tramp hoće - balansiranu razmenu. Kada Meksiko, Kanada i Kina počnu da kupuju više američke robe i usluga, tada neće ni biti carina.

Ažurirana strategija, visoke tarife na Kinu i niže na drugim mestima, može odražavati pokušaj fokusiranja na glavne strateške interese administracije, dok se izbegavaju nepotrebne posledice po saveznike i neutralne partnere.

Kina je na tapetu jer ne samo da ne kupuje američku robu već iskorišćava američki sistem da ih maksimalno orobi. Tramp hoće da ih utera u red, ili neće biti trgovine. Visoke carine su mehanizam da ih dovedu za pregovarački sto.

 

[Banovic Strahinja]

sam tramp je rekao da su neki "njegovi bizmismen drugari" zaradili lepe pare onaj dan kada je berza isla roler coster

Da zato sto im unapred javio da ce odloziti carine na 90 dana, sto je zloupotreba polozaja.

 

[Banovic Strahinja]

I treba. Ameri troše preklo svake mere i kupuju stvari koje im realno ne trebaju, ali "ima se, može se"

Stvari su malo komplikovanije od ovoga, i dosadasnju sustem su diktirali amerikanci i onda kad im vise nije odgovarao onda su drugi krivi.
“Doge” i Mask su skresali nesto malo troskova, da bi onda povecali vijni budzet na preko 1 000 milijardi.

Kina je na tapetu jer ne samo da ne kupuje američku robu već iskorišćava američki sistem da ih maksimalno orobi. Tramp hoće da ih utera u red, ili neće biti trgovine. Visoke carine su mehanizam da ih dovedu za pregovarački sto.

Ovde se radi o sudaru 2 velesile.
Tukikididova zamka- kad rastuca sila dolazi u situaciju da ugrozi hegemoniju najjace sile- cesto dolazi do rata izmedju rastuce i opadajuce sile.

U ovom ekonomskom okrsaju na pocetku ce Kina da trpi vise, to je vise nego ocigledno- no na duze staze- nisam siguran.
Zavisi kako ce de druge Azijske zemlje+Australija i EU postaviti.

Trump je zagrizao prevelik komad, stvari nisu isle jako je planirao (narocito u vezi drzavnih obveznica) i shvatio je da ako ostale zemlje uspostave bolje odnose s Kinom umesto SAD- sve je izgubljeno.
Biti ce tu jos drame, a globalna recesija je gotovo neizbezna,
a Srbija ce takodje platiti fadan ceh.

 

[Гамбино]

I treba. Ameri troše preklo svake mere i kupuju stvari koje im realno ne trebaju, ali "ima se, može se"

Tačno se zna šta Tramp hoće - balansiranu razmenu. Kada Meksiko, Kanada i Kina počnu da kupuju više američke robe i usluga, tada neće ni biti carina.

Kina je na tapetu jer ne samo da ne kupuje američku robu već iskorišćava američki sistem da ih maksimalno orobi. Tramp hoće da ih utera u red, ili neće biti trgovine. Visoke carine su mehanizam da ih dovedu za pregovarački sto.

Није то амерички систем, него слободно тржиште, а сада када Американцима више не одговара, онда се понашају као некада кинеске комуњаре.

 

[Sensei]

Није то амерички систем, него слободно тржиште, а сада када Американцима више не одговара, онда се понашају као некада кинеске комуњаре.

Ameri su bili najotvoreniji od svih velikih igrača. Možda su jedino još Rusi bili otvoreni koliko toliko pre sankcija

 

[Banovic Strahinja]

Ameri su bili najotvoreniji od svih velikih igrača. Možda su jedino još Rusi bili otvoreni koliko toliko pre sankcija

Bili su otvoreni jer im je to donosilo odredjene koristi- ukljucujuci i politicke;
svojevremeno su mislili, a to je bila i teza F. Fukuyame u “Kraju istorije” da ce doci do pobede “zapadne liberalne demokratije”- i svi ce, da karikiram, postati isti, ali- avaj Kinezi ostadose Kinezi i jos uvek komunisti, neoliberalizam je doveo do sve vecih deficita (narocito u SAD) Kinezi su poceli da prave vise brodova u godini (ukljucujuci i vojne) no Kinezi, i na kraju su jos Kinezi poceli da stizu SAD u tehnologiji- i po mom misljenju ce ih prestici- npr samo Huwavei u svom razvojnom centru ima 35 000 inzinjera i naucnika.

Sto se tice Trampovih carina- u mnogocemu one nemaju smisla- npr Ameri su se s eazlogom redili fabrika obuce i odece- to su poslovi koji su slabo placeni i ne dsju bogzna kakvu dodatnu vrednost, a niti Amerikanci zele da eade u takvim fabrikama- inace u SAD u ovom trenutse trazi tj imaju nedostatak od 500 000 ljudi za rad u fabrikama.

Nesto su skresali sa Doge, sitnicu ali vojni budzet SAD je preko 1 000 milijardi, dok je npr u Kini 300 milijardi (verovatno vise jer i Kinezi kriju ali barrm je duplo manji od SAD)
U Rusiji jsu izdavanja za ministarstvo obrane ukljucujuci troskove rada izdvaja oko 150 milijardi.

 

[Гамбино]

Bili su otvoreni jer im je to donosilo odredjene koristi- ukljucujuci i politicke;
svojevremeno su mislili, a to je bila i teza F. Fukuyame u “Kraju istorije” da ce doci do pobede “zapadne liberalne demokratije”- i svi ce, da karikiram, postati isti, ali- avaj Kinezi ostadose Kinezi i jos uvek komunisti, neoliberalizam je doveo do sve vecih deficita (narocito u SAD) Kinezi su poceli da prave vise brodova u godini (ukljucujuci i vojne) no Kinezi, i na kraju su jos Kinezi poceli da stizu SAD u tehnologiji- i po mom misljenju ce ih prestici- npr samo Huwavei u svom razvojnom centru ima 35 000 inzinjera i naucnika.

Sto se tice Trampovih carina- u mnogocemu one nemaju smisla- npr Ameri su se s eazlogom redili fabrika obuce i odece- to su poslovi koji su slabo placeni i ne dsju bogzna kakvu dodatnu vrednost, a niti Amerikanci zele da eade u takvim fabrikama- inace u SAD u ovom trenutse trazi tj imaju nedostatak od 500 000 ljudi za rad u fabrikama.

Nesto su skresali sa Doge, sitnicu ali vojni budzet SAD je preko 1 000 milijardi, dok je npr u Kini 300 milijardi (verovatno vise jer i Kinezi kriju ali barrm je duplo manji od SAD)
U Rusiji jsu izdavanja za ministarstvo obrane ukljucujuci troskove rada izdvaja oko 150 milijardi.

Кинези нису остали исти, капитализам је заиста победио чак и тамо и донео не само корените економске промене, већ и друштвене.
Кинези су само сачували ту комунистичку љуштуру када је у питању партијско деловање, док се кинеско друштво окренуло кинеској традицији и национализму. Њихов председнички мандат је ограничен на 2 пута 5 година, дакле не може као код нас да имају лика попут Вучића који влада вечно.
Био сам у Пекингу нисам видео трагове комунизма, осим у делу града који се зове Забрањени град, али и то је ограничено само на тај улаз, док унутра почиње историја Кине која нема везе са комунизмом.
Кину већ деценијама занима само да пласира вишак новца у куповину хартија од вредности, а попут некадашњих комунистичких држава да извозе идеологију у друге државе, да извозе ратове и државне ударе. Кину занима само мир, јер једино у условима мира она може продати целом свету своје производе.

Крајем 80их, један мој комшија је радио у Москви, за плату која је била око 30% већа од тадашње београдске плате. За тих годину дана колико је зарадио, све је овде потрошио на један ТВ у боји и један видео рикордер.
Данас одвојиш 20-30% од једне месечне плате и купиш паметни ТВ.

 

[Гамбино]

 

[Banovic Strahinja]

капитализам је заиста победио чак и тамо и донео не само корените економске промене, већ и друштвене.

Ne bih se slozio, Kina definitivno nije kapitalisticka drzava- mada nisam siguran kako bih definisao njihov sistem, ima cak i dosta elemenata fasizma.
Dosta stvari je pod ili direktnom ili indirektnom kontrolom komunisticke partije Kine, sam Xi Jinping je reako bih marksista.
Uglavnom, ovaj sistem im zapravo daje odredjenu prednost u ovom duelu sa SAD jer manje zavise od javnog mnjenja, a takodje manje su okrenuti kratkorocnim koristima trzista, i prave dugorocnije planove od demokratskih drzava koji su previse skoncentrisani na izbore i glasace, jedan od primera jeste litijumske baterije- rizikovali su ulaganjima u odredjene rudnike kobalta i kasnije im se to isplatilo i sada imaju pod kontrolom oko 70% rudnika kobalta i stratesku poziciju. Takodje Kinezi iako imaju berzu- ne obracaju praznju na nju kao SAD i Evropljani upravo jer su skloniji dugorocnijim planovima i strateskom promisljanju.

 

[Гамбино]

Ne bih se slozio, Kina definitivno nije kapitalisticka drzava- mada nisam siguran kako bih definisao njihov sistem, ima cak i dosta elemenata fasizma.
Dosta stvari je pod ili direktnom ili indirektnom kontrolom komunisticke partije Kine, sam Xi Jinping je reako bih marksista.
Uglavnom, ovaj sistem im zapravo daje odredjenu prednost u ovom duelu sa SAD jer manje zavise od javnog mnjenja, a takodje manje su okrenuti kratkorocnim koristima trzista, i prave dugorocnije planove od demokratskih drzava koji su previse skoncentrisani na izbore i glasace, jedan od primera jeste litijumske baterije- rizikovali su ulaganjima u odredjene rudnike kobalta i kasnije im se to isplatilo i sada imaju pod kontrolom oko 70% rudnika kobalta i stratesku poziciju. Takodje Kinezi iako imaju berzu- ne obracaju praznju na nju kao SAD i Evropljani upravo jer su skloniji dugorocnijim planovima i strateskom promisljanju.

Где си препознао фашизам ?

Не само што не морају да брину о бирачком телу и да се замлаћују са опозицијом, него не морају да брину ни о регулативама које рецимо у Европи доста успоравају технолошки и тржишни напредак.

Берза им је поприлично затворена за људе ван Кине, а и не улива поверење, јер један човек или неко владино тело може угасити компаније или им одузети половину вредносте и то преко ноћи. А проблем је и слаба транспарентност.
Најбољи начин за улагање је преко европских ЕТФова који прате Кину или Азију.

 

[Banovic Strahinja]

Где си препознао фашизам ?

Elemente- militarizam, poprilican nivo nacionalizma i narativ se promenio- ne govori se vise o “svetskoj revoluciji”, u svakom slucaju Kina je poprilicno evoluirala.

Берза им је поприлично затворена за људе ван Кине, а и не улива поверење, јер један човек или неко владино тело може угасити компаније или им одузети половину вредносте и то преко ноћи. А проблем је и слаба транспарентност.

Ne razumem najbolje kako funkcionise njihova brrza- no cini se da je dobra odluka sto nisu sledili zapadni model- jer to se uvek zavrsi sa iznosenjem profita van zemlje- tj stranci uloze i onda skidaju kajmak.

 

[Гамбино]

Ne razumem najbolje kako funkcionise njihova brrza- no cini se da je dobra odluka sto nisu sledili zapadni model- jer to se uvek zavrsi sa iznosenjem profita van zemlje- tj stranci uloze i onda skidaju kajmak.

Чекај ти стварно мислиш да Кина све што заради, стави у кинеске чарапе сламарице ?

 

[Banovic Strahinja]

Чекај ти стварно мислиш да Кина све што заради, стави у кинеске чарапе сламарице ?

Nisam siguran zasto si donesao takav zakljucak?

 

[Гамбино]

Nisam siguran zasto si donesao takav zakljucak?

Па зато што спомињеш изношење профита, а Кинези већи део профита износе тако што купују америчке и европске хартије од вредности.

 

[Banovic Strahinja]

Па зато што спомињеш изношење профита, а Кинези већи део профита износе тако што купују америчке и европске хартије од вредности.

Hteo sam da kazem da su Kinezi (po mom misljenju) hteli da izbegnu da im strani investitori pokupuju deonice/fabrike i da na taj nacin uzimaju profit, tako da osim sto je vecina privrede i dalje ostala u drzavnom vlasnistvu takodje ni berza im nikada nije licila na zapadni model da se tako izrazim.

 

[Гамбино]

Hteo sam da kazem da su Kinezi (po mom misljenju) hteli da izbegnu da im strani investitori pokupuju deonice/fabrike i da na taj nacin uzimaju profit, tako da osim sto je vecina privrede i dalje ostala u drzavnom vlasnistvu takodje ni berza im nikada nije licila na zapadni model da se tako izrazim.

 

[Banovic Strahinja]

Tragikomedija se nastavlja, od carina za Kinesku robu su izuzeti neki proizvodi iz oblasti tehnologije- kompjuteri, mobilini i sl. sto predstavlja otprilike oko 40% Kineskog izvoza u SAD, ostale su carine za tekstilnu robu, plasticne proizvode, igracke i sl.
Izgleda da je Trampov plan da reindustrijalizuje Ameriku s industrijom igracaka i plastike?

Tramp protiv Trampa:
Tvit:

Predsednicki amandman:

U gornjoj slici je Trampov "tvit" gde izricito kaze da nema izuzetaka, u donjoj je sluzbeni amandman od predsednika upucen drzavnom sekretaru s listom izuzetaka.

 

[Bodulica]

Pokušavam da ukapiram zna li Trump šta radi.
Nemoguće je da je tako naivan i misli da će proizvodnja krenuti preko noći iz US.
Odlučno je postavio tarife svim ostalim zemljama i brzo pauzirao što ostavlja utisak da plan nije dobro promišljen ili je to namjerno uradio da bi se preko noći obogatila odredjena grupa ljudi.

Očigledno da ljevica i desnica rade zajedno samo nekad neko uskoči na vlast da odradi prljaviji posao.

Možda nije ni Regan pogrešio prebacujući proizvodnju u Kinu. Možda je sve ovo dobro osmišljen plan u pravcu kreiranja svijeta po njihovom nacrtu samo mi mali zaglavljujemo na patriotizmu, poštenju, pravdi pa ne možemo da jasno vidimo plan.

Možda je odgovor i prost i svijet se koprca na raskršću smjene dominacije..

 

[Banovic Strahinja]

Pokušavam da ukapiram zna li Trump šta radi.

S jedne strane- zaista je bilo vreme da SAD preduzme nesto u vezi zaduzivanja, i u vezi reindustrijalizacije SAD ima istine, cak i u vezi ogranicavanja Kine- no sve to, rekao bih je vrlo lose izvedeno, rekoa bih da je u problem Trampov karakter- dosta je impulzivan i egoistican, i eratican- i cini mi se da je to problem, cini mi se da nedovoljno slusa svoje savetnike.
SAD jeste par puta skretala pravac da bi ocuvala svoju dominaciju i ovo je jedan od tih slucajeva- ali izvedba je, za sad vrlo upitna.
Dosta toga zavisi od toga kako ce se EU, Australia i neke zemlje Azije postaviti- a to je nepoznanica, barem za sada.
U svakom slucaju, cini se da i SAD i globalnu ekonomiju ceka recesija.

 

[Bodulica]

S jedne strane- zaista je bilo vreme da SAD preduzme nesto u vezi zaduzivanja, i u vezi reindustrijalizacije SAD ima istine, cak i u vezi ogranicavanja Kine- no sve to, rekao bih je vrlo lose izvedeno, rekoa bih da je u problem Trampov karakter- dosta je impulzivan i egoistican, i eratican- i cini mi se da je to problem, cini mi se da nedovoljno slusa svoje savetnike.
SAD jeste par puta skretala pravac da bi ocuvala svoju dominaciju i ovo je jedan od tih slucajeva- ali izvedba je, za sad vrlo upitna.
Dosta toga zavisi od toga kako ce se EU, Australia i neke zemlje Azije postaviti- a to je nepoznanica, barem za sada.
U svakom slucaju, cini se da i SAD i globalnu ekonomiju ceka recesija.

Zar je moguće da toliko moćna sila na planeti dopusti sebi da neko sa toliko nepoznavanja rada globalne ekonomije upravlja?
Toliko mi se čini nemogućim da ima smisla samo ako je neka strateška igra u pitanju.

Recesija je neminovna uz ovakvu strategiju da dižeš tarife koje će se razbiti o glavu samo potrošačima. Kad cijene porastu staje kupovina, prvi pucaju mali biznisi..možda je ovo čistka posljednjih malih biznisa i da sve ode pod kapu par velikih..

 

[Banovic Strahinja]

Zar je moguće da toliko moćna sila na planeti dopusti sebi da neko sa toliko nepoznavanja rada globalne ekonomije upravlja?

Ne bih rekao da je ovo izolovan slucaj, tj rekao bih da je mnogo nekompetentnih vodja sirom sveta, zato je bitno da drzava ima jake institucije, tokom proslog mandata institucije u u SAD su dosta dobro radile, videti cemo kako ce se stvari odigrati ovog puta.