Били код мене једном ти Јеховини сведоци. Нека мамине тетке пријатељица ваљда заглавила у ту секту, па ајде као да их примимо да мало причају са нама. Мама и тетка,ајде да учине пријатељици и угосте их.
Они, стварно не могу да кажем онако, били фини, нису ништа галамили, лепо и полако причали. И сад ј једном тренутку, видим ја, кренули они да ,, баре" маму и тетку. И тако испричаше они ту њихову причу и питали нас као шта ми мислимо о томе.
Е, онда се укључим ја и кажем им овако: ,,Људи, ја и ове наше Свеце нмг да попамтим, има их колко оћеш, те слава, те преслава, те Имендан, а све то да се спреми и угосте гости, само нам још и тај ваш Јехова фали на све њих. Нека лепо, испричали смо се ми фино, али нисмо ми за ту причу".
И после више нису долазили.
А имао сам и једног колегу исто члан те јеховиста. Звали смо га ,,Јеха".