Imate li strah od smrti

[zarucnica1506Dusa]

Strah od smrti me bukvalno paralise.Kad pozelim nesto da kupim ,da sredom u kuci vracame obavezno misao da cu da umrem i onda se pitam sta ce mi to,zasto da neko baca moje stvari i da ne ceni ono sto sam mukom i odricanjem stekla ? Pitate li se vi nekad ,da li znate da svemu dodje neminovno kraj.Bas sam u losem raspolozenju nemam s kim da podelim moje crne misli pa ajd reko s vama posto se ne naplacuje.

 

[Meliot]

Pa religija je lek za strah od smrti.

 

[zarucnica1506Dusa]

a sta da radi ateista?

 

[blablablahh]

Ide u pakao

 

[zarucnica1506Dusa]

Nemojte tako ostro sad se jos vise bojim smrti

 

[lapsi]

a sta da radi ateista?

Ništa. Mi se ne bojimo smrti.
Nemamo ni nekakvo filozofsko razmišljanje o tome.
Rodiš se, živiš koliko živiš i umreš. Kraj.

 

[lapsi]

Ide u pakao

Kako ko, kako ko?!
Vi koji ste sa režimom u bliskim odnosima idete tamo, bez presjedanja.

 

[Џорџи]

Nemam nikakve neostvarene zelje ni sam sa sobom ni od ovakvog sveta,ako treba da se ostavi neko ko bi patio za mnom to je tesko, ovako iebes smrt bice bolje u vecnom zivotu

 

[bird again]

Ne.
To je prirodno, poput rodjenja.

Kad bi moglo da se izabere da bude brzo i da ne mucim svoje bliznje.

A tema ti je sumorna. Vrati se lekovitom bilju

 

[Meliot]

a sta da radi ateista?

Pa kreni da veruješ u Boga.

 

[Gedeon]

Pa religija je lek za strah od smrti.

Тако је. Зато немам страх од смрти.

 

[XXXyyyXXX]

Zemaljski život je samo neka međustanica prema vječnom životu. To je u svemirskim okvirima treptaj oka. Neki ćemo da završimo u raju, a puno njih će se pržit na đavoljem roštilju. Smrt je prihvatljiva ali svakako za nekih pedesetak godina

 

[Serafim]

Strah od smrti je univerzalan ljudski osećaj. Ide od blage anksioznosti do parališućeg straha. Okidač za to može da bude iznenadna smrt nekog bliskog. Razlozi su različiti - ne znamo kuda idemo, šta nas to čeka tamo negde, zatim, gubitak kontrole, jer smrt ne možemo da kontrolišemo, strah od fizičke ili emocionalne boli, žal za onim što ostaje za nama.
Pošto je to sve povezano sa overtinkovanjem, može da se kontroliše parcijalnim komadima vremena. Recimo, za početak uzmeš jedan dan i nateraš mozak da misli o tom danu. Pozitivno, naravno. O svim aktivnostima koje ćeš raditi u toku dana. A, onda uzimaš sve veće komade. Teško je, ali nije nemoguće.

 

[момоа]

Najgori je taj osećaj žala što odlazimo s ovog sveta, misleći da propuštamo nešto bitno i pateći zbog lepih iskustava koja više nikada nećemo moći da ponovimo. Zbog toga možda ne bi trebalo sebi dozvoliti nijedno lepo iskustvo dok smo ovde — kako ne bismo imali za čim da žalimo kada budemo umirali. Učini da ti život bude nepodnošljiv, i smrt će delovati kao Maldivi.

 

[Meklaud]

Shvatam da je vernicima lakše jer žive u zabludi 8 bajkama da će biti nečeg posle. To je za njih ekstra jer je strah blaži, a sad što ima dodira sa psihijatrijom (labilnost i povodljivost za knjigama koje su pisale nestručne osobe u dalekoj prošlos5i, upitnih motiva, koje su za to vreme menjane ko zna koliko puta, pa onda obraćanje tokom molitve i molitva mitskim bićima tipa bog, duh mrtvih "svetaca,"Hrista, ali obzirom da vernika ima podosta i da je jak crkveni lobi, psihijatrija se tu ne izjašnjava niti preduzima mere iz svoje nadlžnosti).
Ali kada doživiš katarzu, osvešćenje i sagledavanje realnosti teško je. Pogotovo ako si izgubio nekog a bio uz njega do poslednjeg trenutka, proganjaće te to što si prisustvoval zadnjim njegovim minutima i znaš da ga nikad više nećeć videti i da je to kraj a da će njega pokriti vrlo vrlo brzo zaborav sredine u kojoj je živeo, gde je bio voljen i poštovan. Jako teško

 

[Pinocchio]

Ne, nemam strah od smrti jer je neminovna.

 

[Dijamantna]

Ništa. Mi se ne bojimo smrti.
Nemamo ni nekakvo filozofsko razmišljanje o tome.
Rodiš se, živiš koliko živiš i umreš. Kraj.

Tačno tako.
Ljudi valjda pronalaze utehu u veri upravo iz straha od smrti i to je sasvim ok.
Ne treba se opterećivati razmišljanjem o smrti, živiš i kad je vreme za kraj to je to-that's all folks

 

[skura58]

Odavno sam to prevazišao
A kažu dau ratu prvi ginu oni koji se plaše ...

 

[Тодоровић]

Кад већ спомену рат,
негде сам прочитао - не бојим се смрти, већ начина на који ћу да умрем.

 

[Hero]

Ne,verujem da je sve zapisano..dusa odnekud dolazi i tamo se vraca..

 

[oziman]

Не плашим се, напротив, видим је као могући излаз из пакла кога зовемо "живот" када он постане сувише неподношљив. Надам јој се као буђењу из кошмарног сна.

Trenutak umiranja mora ličiti trenutku buđenja iz teškog, košmarskog sna.
Šopenhauer

И срећа што је тај излаз заправо лак, kако је говорио Сенека:

Ako nećete da se borite, možete da pobegnete. Zato sam i želeo da od svih stvari koje su vam potrebne, ništa ne bude lakše od smrti. Život sam stavio na nizbrdicu: on se kotrlja. Obratite pažnju i videćete kako je kratak i lak put do slobode. Nisam vam odredio tako dug rok za odlazak, kao za dolazak na svet: da čovek umire onako sporo kako se rađa, sudbina bi imala preveliku vlast nad vama.
Neka vas svaki trenutak, svako mesto pouči kako je lako odreći se prirode i baciti joj nazad vlastiti dar. Kuda god se okreneš, svuda je svršetak nesreća. Vidiš li ono strmo mesto? Odande se penje do slobode. Vidiš li ono more, onu reku, onaj bunar? Onde na dnu sedi sloboda. Vidiš li ono drvo, nisko, sasušeno, nesrećno? Tamo visi sloboda. Vidiš li svoj vrat, svoj grkljan, svoje srce? Tu je izbavljenje od ropstva“
Seneka "Dijalozi"

Тако да када ова "дивота" од егзистенције у којој смо постане сувише неподношњива, ја одлазим. А нека се остали држе рукама и ногама за њу, срећно им било.

 

[Nina]

Strah od smrti me bukvalno paralise.Kad pozelim nesto da kupim ,da sredom u kuci vracame obavezno misao da cu da umrem i onda se pitam sta ce mi to,zasto da neko baca moje stvari i da ne ceni ono sto sam mukom i odricanjem stekla ? Pitate li se vi nekad ,da li znate da svemu dodje neminovno kraj.Bas sam u losem raspolozenju nemam s kim da podelim moje crne misli pa ajd reko s vama posto se ne naplacuje.

Ljudsko bice se plaši smrti ako o njoj razmišlja a ne bi trebao jer je smrt prirodna i neminovna
Ne plašim se smrti vec nacina umiranja ..ali ni o tome ne razmišljam..bice kako ce biti
Gledam da ovo vreme koje mi je dato da živim prozivim na najbolji moguci nacin

 

[Ortak2]

Strah od smrti je univerzalan ljudski osećaj. Ide od blage anksioznosti do parališućeg straha. Okidač za to može da bude iznenadna smrt nekog bliskog. Razlozi su različiti - ne znamo kuda idemo, šta nas to čeka tamo negde, zatim, gubitak kontrole, jer smrt ne možemo da kontrolišemo, strah od fizičke ili emocionalne boli, žal za onim što ostaje za nama.
Pošto je to sve povezano sa overtinkovanjem, može da se kontroliše parcijalnim komadima vremena. Recimo, za početak uzmeš jedan dan i nateraš mozak da misli o tom danu. Pozitivno, naravno. O svim aktivnostima koje ćeš raditi u toku dana. A, onda uzimaš sve veće komade. Teško je, ali nije nemoguće.

Sviđa mi se kako razmišljaš.

 

[Ortak2]

Ovo se meni dopada:

 

[Masno-TkivoInViVo]

Svi vernici bi da idu u raj a niko ne želi da umre.