https://iask.ai/q/Obrenovi-Yugoslavia-Croatia-Slovenia-1918-bjfq5s8
Да ли би династија Обреновић укључила Хрватску и Словенију у Југославију 1918. године?
Ево анализе да ли би династија Обреновић укључила Хрватску и Словенију у Југославију 1918. године, да су били на власти уместо Карађорђевића.
Историјски контекст и циљеви династије Обреновић
Да бисмо одговорили на ово питање, потребно је да узмемо у обзир неколико фактора: политичку климу тог времена, историјске циљеве династије Обреновић и кључне догађаје који су окруживали стварање Југославије.
Улога Србије и Карађорђевића у стварању Југославије
Династија Обреновић, која је владала Србијом од 1815. до 1903. године (са прекидима), имала је другачији скуп приоритета од Карађорђевића. Обреновићи су генерално били више усмерени на учвршћивање своје моћи унутар Србије и одржавање добрих односа са Аустро-Угарском, док су Карађорђевићи били више повезани са Русијом и имали су јачу пансловенску визију.[3]Владавину Обреновића обележио је извесни степен прагматизма и фокус на унутрашњу стабилност, понекад на рачун ширих националистичких амбиција. Њихов фокус био је на унутрашњем развоју Србије и одржавању равнотеже снага на Балкану, што је често значило прилагођавање утицају Аустроугарске.[3]
Династија Карађорђевић, која је дошла на власт 1903. године након убиства краља Александра Обреновића, била је ближе повезана са идејом јединствене јужнословенске државе. Српска влада, под Карађорђевићима, усвојила је југословенство као званични програм током Првог светског рата, сарађујући са прогнаним јужнословенским политичарима и интелектуалцима како би постигла овај циљ.[4]Нишка декларација из 1914. године, коју је издала српска влада, експлицитно је навела циљ ослобођења и уједињења свих Срба, Хрвата и Словенаца.[5]Ова посвећеност је била кључни фактор у формирању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године.
Догађаји из 1918. године и процес доношења одлука
Вероватноћа умешаности Обреновића
Стварање Југославије 1918. године био је сложен процес вођен неколико фактора, укључујући распад Аустроугарског царства, жељу за самоопредељењем међу јужнословенским народима и деловање различитих политичких актера. Држава Словенаца, Хрвата и Срба формирана је крајем октобра 1918. године и тежила је уједињењу са Србијом. Српска влада, под Карађорђевићима, одиграла је кључну улогу у овом процесу, а одлука о уједињењу донета је у Београду 1. децембра 1918. године.[6]Страх од италијанских претензија на хабзбуршке територије у Истри и Далмацији такође је играо улогу у одлуци о брзом уједињењу.[7]
Закључак
С обзиром на историјски фокус Обреновића на унутрашње послове Србије и њихов опрезнији приступ спољној политици, мало је вероватно да би они следили исту агресивну пансловенску агенду као Карађорђевићи. Обреновићи су били склонији одржавању добрих односа са Аустро-Угарском, што би их учинило неодлучним да подрже уједињење Јужних Словена на начин који би директно довео у питање интересе Аустро-Угарске. Могуће је да су Обреновићи можда фаворизовали ограниченију унију, можда усмерену искључиво на уједињење Срба, или су можда више волели лабавију конфедерацију која не би угрожавала територијални интегритет Аустро-Угарске.
На основу историјског контекста, династија Обреновић, да је била на власти 1918. године, вероватно не би обухватила Хрватску и Словенију на исти начин као што су то учинили Карађорђевићи. Њихови приоритети и политичке склоности значајно су се разликовали. Били су мање посвећени пансловенској визији, а више забринути за унутрашњу стабилност и односе Србије са Аустро-Угарском. Стога је вероватно да би Обреновићи следили другачији пут, потенцијално онај који би укључивао ограниченију унију или опрезнији приступ уједињењу.