Ил.Руварац - псеудоисторичар или зачетник критичке историографије??

[Сребрена]

Врло често се о Јовану Илариону Руварцу говори и пише као о зачетнику критичке историографије, а увек се превиђа да он није имао основни предуслов за историчара: образовање. Интригантно је да и данас не јењава његова слава, па намеравам, кроз ову тему, претресемо да ли је и колико битно да историчар буде школовани историчар.
Почећу његово представљање исечцима из чланка Момчила Жеравчића (Теолошки погледи, година 9.,1976, бр.3, стр 179-207
https://teoloskipogledi.spc.rs/sr/momchilo-zeravcich:169

Што се тиче породице из које је потекао, жестина у свађама била им заједничка карактеристика: оцу Василији, и тројици синова:Јовану (Илариону), Кости и Димитрију. То нам открива Димитрије Руварац у „Аутобиографији”, пишући о оцу Василију:
„Нарави је доста жестоке, а иначе је добричина и шаљивџија, мрзео је лаж и притвореност, а свакоме је у очи рекао шта је имао рећи.”

Браћу Руварац је запамтила српска историографија, књижевна критика, историја књижевности. Били су пионири у много чему, али су их још боље памтили њихови савременици, пре свега, по бритком, оштром стилу који се лако преметао у иронију, сарказам, па и отворено вређање. (све супротно од онога што би требало да значи монашка риза - прим.Сребрена)

http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/dole-s-obrazinama

 

[Сребрена]

Почео је у 24-ој години да, по угледу на Леополда Ранке-а, сачињава преглед извора.

Стил писања му је, временом, постајао све хаотичнији.

Језик и стил Руварчевих дела
Рани радови Илариона Руварца у којима је дао преглед извора за српску срредњовековну историју нису били подесни за показивање приказивачких, литерарних, способности. [27] У поред тога у овим радовима су присутни јасност излагања и уједначеност композиције. У младости је Руварац вероватно планирао да напише дело које би било синтеза српске историје али је од ове намере одустао због обимности посла. [28] Каснији његови радови су углавном аналитичке рапсраве које се односе на тематски и хронолошки уске области.[29]6

Концепција радова никада није правила проблеме Илариону Руварцу већ композиција и њено остварење. [30] Ретко је био задовољан својим стилом на шта се жалио и Ђури Даничићу [30] У мањим расправама углавном се држао следеће композиције: прво би износио једну или чешће више модерних тврдњи о неком питању, затим би уследило навођење извора7 У већим Руварчевим расправама има доста дискурса и полемике па је композиција често у потпуности нарушена.8

За разлику од раних расправа где излаже кратко и методички, што је био његов идеал јер је желео писати као стари српски летописци, у потоњим радовима расправљање је много пространије уз честа и опширна удаљавања од главног предмета излагања. Пред крај живота поново се делимично вратио свом раном начину рапсрављања. Како би унео живост у своје радове често их је организовао као жучне расправе са умишљеним противницима најчешће са Пантом Срећковићем.[31] Полемика је била омиљени начин Руварчевог излагања и он је у њу улазио беспоштедно, често исмевајући и грдећи своје противнике. [32]9

Главни Руварчев циљ било је расправљање о појединачним питањима а не широко историјско приказивање.
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:ilarion-ruvarac
( у тексту пренетом са Ист.библиотеке истицања извршила Сребрена)

О томе колико је Руварац у историјским изворима тражио само историјску чињеницу без осврта на ширу слику епохе сведочи и пример из преписке са Ђуром Даничићем. У првом броју "Рада" Југословенске академије, Ђура Даничић је издао велики број старих српских записа. Многи од ових записа доносили су мало историјских података а међу њима се налазио и запис: "Зде пиле прхну да ми потре, орал га изел". Разочаран садржином записа, Руварац је писао Даничићу и назвао ове записе "празном сламом". У одговору Ђ. Даничић је изнео потпуно супротно схватање извора: "Вама су сви моји записи празна слама и велите да је штета оне лепе хартије, а ја бих за саме оне ријечи 'зде пиле прхну-орај га изел' дао не само хартију коју заузимају сви они записи, него бих и још један пут доментуо што она вриједи."

Тако се у рапсрави О пећким патријарсима (1888) не осећа присуство никаве композиције док ју је тешко увидети и у његовом најобимнијем делу О кнезу Лазару јер је дело пуно дигресија.

Тако је погрешно локализовао град Брвеник јер је сматрао да ако пут не пролази кроз одређену област да ту не може бити ни град али ово очигледно није био начин мишљења средњовековних градитеља.

У историјско-политичким питањима Руварчева разматрања су често занемаривала сложеност политичких околности па су залазила у једностраност. Тако он није, по речима Н. Радојчића, могао разумети због чега се Арсеније III одлучио 1690. на прелазак у Аустрију иако је знао какве га потешкоће тамо очекују. У овом разматрању није увиђао да је патријарх од два зла бирао оно мање.

 

[Сребрена]

Реално, за 6 година проведених у Бечу, Руварац је довршио гимназијско школовање и студије права.Током студија, неуморно је читао Јегера, Шлосера и Ранкеа.
Као монах, усмерен скромности и духовности, није ни требало да се бави световним стварима каква је историја, па је неке радове објављивао без свог потписа ( на почетку каријере) .

]

Руварчево схватање историје
Противници Илариона Руварца сматрали су да се он није успео да схвати бит историје, већ да се задржао на ситним расправама око година и имена. [53] Они су му поред тога пребацивали то што није дао синтетички преглед српске историје, мада је он сам наглашавао да му то није циљ већ да жели да буде само истраживач извора.[54] Супротно овим мишљењима Иларион Руварац је добро познавао историјску науку, њену теорију и филозофију.[54] Никола Радојчић сматра Руварчеве Прилоге из периода 1857—1858. за најдубљи дотадашњи историјски рад код Срба, док Руварчево често позивање на Ранкеа указује да му нису били страни проблеми ни највише историјске науке.

Главну сврху свог историографског стваралаштва Руварац је често одређивао увек са много скромности.[55] Веровао је да историјско знање може бити поучно[55], али га није сматрао главним задатаком историје, као ни да се историја са тим циљем треба извртати. [56] Сматрао је да историчар треба да буде непристрасан али је исто то очекивао и од читаоца. У лажи је видео препреку расту и напредовању у духовном животу.[57]

Иларион Руварац је високо ценио историјску истину до које би се долазило строгим критичким методом, али је био свестан и њене несталности и променљивости па је био спреман да своје судове мења и исправља.[57] Оштро се противио мешању научног рада и књижевног стварања.[58] Није олако давао историјске судове — осим у ретким случајевима деловање личности је дуго промишљао пре него што би износио лично гледиште о њима.[57] Противио се сваком увлачењу дневнополитичких потреба у изучавање историје.[59]13 Ако је имао намеру да саопшти неки свој политички став чинио је то са великом вештином.[45]
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:ilarion-ruvarac


Поткрепљујући запажања историјским изворима, опет не зна за меру: страним изворима готово беспоговорно верује као тачним и истинитим, а велики део српских одбацује. За житија пише да немају никаквих разумних историјских података, а за родослове и летописе да су никакви и сиротињски. Човек крајности и сам се, у оценама савременика, али и потоњих изучавалаца, нашао између две крајности. Једни у њему виде једног од највећих српских историчара, други – „издајника српства” и „разоритеља народних светиња”
http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/dole-s-obrazinama
(подвукла Сребрена)

Политичке тенденције и национално осећање

Руварчеви противници често су о њему писали као о непријатељу српског народа, издајнику српске народности, рушитељу народних светиња, бугарофилу и слично. [26] Оваква гледишта потицала су отуда што Руварац није прихватао вредност традиције као историјског извора. Сметало му је лажно величање прошлости а у повођењу за лажи видео је сметњу за национано напредовање.[44] Иако је био родољуб није желео да своје родољубље меша у историјско истраживање. Ретко и нерадо је говорио о развитку српског народа али је његов став по овом питању био далеко повољнији од оног који су му приписивали противници [45] Дубоко је веровао у способности српског народа: Тако је то од искона било! Србљани и Срби радили су, подвизивали се и изводили дела од славе, од небеске и земаљске славе, а Бугари опевали су и описивали та дела славна и препохвална Срба и Србљана [46] Патње српског народа искрено је проживљавао поредећи их са патњама Израиља према старозаветном пророку Данилу. [47] Своју сентименталност ретко је показивао а књижевно ју је уобличио само у посвети мајци студије О кнезу Лазару. [48] Лажну сентименталност и театрални патриотизам презирао је и оштро осуђивао. [48]

Што се тиче политичких тенденција у делу Илариона Руварца оне су код њега присутне иако је сам то порицао и тежио ка пуном објективношћу. [49]
У политичком смислу Руварац је био конзервативан, одан Хабзбуршкој династији и угарској држави [50] Са оваквих позиција је понекад о српским националним стремљењима у Угарској писао заједљиво и необјективно. [51] Ова политичка пристрасност нарочито је до изражаја долазила када је писао о српским привилегијама у Угарској. [52]
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:ilarion-ruvarac
(истакла Сребрена)

Матица српска је 2015. године установила признање које носи име Награда „Иларион Руварац“ а додељује се аутору најбоље књиге из историје српског народа или из опште историје.


Иако је био правник и теолог[6], може се рећи да ce Руварац формирао под утицајем немачких историчара, попут универзитетских професора Јегера, Шлосера и Гервинуса. Током живота потенцирани исправни историографски метод је компромитовала његова (мада прикривана) политичка лојалност Хабзбуршкој династији и мађарској држави.[7]

6.Чедомир Попов: "О историји и историчарима", Сремски Карловци - Нови Сад 1999.
7.Јован Грчић: "Портрети са писмима", Нови Сад 1939

 

[Лички гусар]

компромитовала његова (мада прикривана) политичка лојалност Хабзбуршкој династији и мађарској држави

Истина или чисто срње?? Има поприлично времена како сам се бавио њиме, али нешто ми говори да су његови противници били и пристраснији и лојалнији другијем политичким опцијама. Опцијама које су за српски народ биле далеко горе од Хабз. монархије и Угарске.
Не само по питању историјске науке него и шта год друго изаберемо, многи су имали јако мало и храбрости и памети итд. да кажу шта треба и кад треба.
Све је то коштало.

Испада да је Руварац нешто слично као Зли Вук? Све сами германски и хунгарски шпијуни и србомрсци.

 

[Сребрена]

У низу врло световних активности непримерених монаху (свађе, дуван, кафе) и изразитих осећаја супротних монашком богоугодном бићу (срџба, љутња, гнев, осуде и.сл) , противници су му замерали и склоност гозбама, у сврху галамљења и, по Јаши Томићу, туча.
https://www.academia.edu/2081584/_Kritički_istoričar_i_društvo_istorijski_osvrt_na_dominantnu_recepciju_dela_Ilariona_Ruvarca_u_srpskom_društvu_u_Grupa_autora_Snaga_lične_odgovornosti_Beograd_2008_202-236

Знало се да Русе никако не воли нити цени :
http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/Ruvarac_spomenica.pdf

На истој линији (коју данас називамо ББ школа) као и Руварац, налазио се и много успешнији Коста Новаковић, познат данас под промењеним именом Стојан Новаковић., министар просвете у три мандата. Он је такође псеудо-историчар, јер се школовао за правника .
Трећи псеудо-историчар из истог доба, и близак обојици поменутих, био је Љубомир Ковачевић, математичар (и биолог).
Кад су представници српске националне историјске школе, Пантелија Срећковић и Милош Милојевић одстрањени "са сцене" (први послат у пензију, други у Лесковац), математичар Љ.Ковачевић (иначе Новаковићев кум) почео је да предаје историју на Великој школи уместо Срећковића.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Љубомир_Ковачевић
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Стојан_Новаковић

Данас када универзитетски професори историје пишу памфлете против Милојевићевог рада и српске националне (аутохтоне) историје, позивајући се пре свега на надмоћ " историјског образовања" и "познавања историјског методолошког поступка" ,одн. "Стручност" није згорег да се подсетимо тог крајњег лицемерја да су "оци критичке историографије" управо нешколовани историчари (богослов и лажни монах, правник и математичар) .

 

[Pumpaj Dinstanović]

коју данас називамо ББ школа

Пантелија Срећковић

Ijao, majko božja, dokle više o ovome? Ovde opet počinjemo o tom starom dobrom izmišljenom narativu; o krivotvorenoj verziji istoriografskih prepirki XIX stoleća.

Kako je to Panta Srećković pripadnik nacionalne autohtone istorije, kada je (u tom tvom shvatanju) pravi „bečko-berlinac”? Treba li opet ovde da ti kačim i podsećam te šta je on pisao?

 

[Khal Drogo]

Погрешно је приликом гледања на српску историографију XIX.вијека равнати се са данашњим временом. Много тога што данас знамо тада се није знало, није било толико литературе, интернета да вам је много тога доступно, пред историчарима бјеше мулотрпан рад да дођу до сазнања, списа, да то преведу, а онда да класификују сва та документа и код писања дјела осмисле методологију, форму и садржај. Имали смо рад Јована Рајића, једно море народног предања и доступне факте комшијских држава гдје се опет морало водити рачуна о пристрасности, и колико је афирмација других народа и историје других нација на штету рода нашег.
Зато када олако налазимо мане и недостатке тим историчарима, чинимо у старту грешку и теже ћемо разумјети проблематику.

Код историчара, којем год времену припадали, важна је посвећеност историји, истрајност, темељитост у раду, али је важно и да су ти историчари родољуби, истински родољуби.
Ово задње је јако важно, њихово није да кроз дјела или критике дјела доказују колико знају, колико су паметни, да чангризаво копају по нечијим грешкама, него је ту прије свага просвјетитељска улога, али у том времену је важно да њихова дјела доприносе јачању националне свијести.
У очувању национачног идентитета народно предањр је кроз историју имало огромну важност. Историографије свих народа би у неком времену "кокетирале" са народним предањем, не мислим да је лоше ако је и српска историографија XIX.вијека кокетирала са народним предањем.

Увијек је лакше критиковати него урадити неко дјело, било да је у питању литература, филм или нека друга област. Јер ваља све то класификовати, осмислити форму и садржај, да не буде преопширно, да се ту приложе само важна документа, да то буде и занимљиво јер само тако ће историјско дјело испунити своју просвјетитељску улогу.
Критичар се може фокусирати на неке нетачности, да Бранковић није оно то каже народно предање, да ли је цар Урош убијен 1367. или је скончао децембра 1371-е, самим тим и Вукашин нема ту додијељену улогу дежурног злоће. То данас јесте важно, али прије 130 година је ? шта би требали бити приоритети, и да ли је некад добро прећи преко неких историјских нетачности.
Јовану Руварцу бјеше својствено да се фокусирао на чангризаво тражења и грешака и "комотније" интерпретације историје других, прије свега Панте Срећковића, имао је свој поглед, виђење, Русима, са правом или не, и није био одушевљен, не мислим да је његово родољубље упитно, једноставно имао је другачији и опрезнији приступ, а мислим да су расправе са Пантом узроковане и личном нетрпељивошћу, а и тако када се нађу личности супротног и погледа и приступа животу и историји, анимозитет је неизбјежан.

Да ли је у том времену, када други, прије свега А-У раде на моделирању историје, умјерен приступ и добар за наш род, ствар је опет за расправу. Овдје не мислим на неку завјеру, неки тајни споразум, већ у XIX.вијеку код обраде историје свим ауторима којој год нацији би припадали, пристрасност бјеше обавезна.
Такође, ако би обрађивали историју других народа, рецимо Бенијамин Калај 1877-е српску историју, која јесте коректна, али би се увијек наглашавала разлика улоге Авара (касније Мађара) и Словена у тим процесима, да су Словени дошљаци, провукло да то нису освајања него пљачкашки походи, а у времену Немањића провлачила би се и та мрачна страна.
Олако прихватити такав образац, иако је само дјело коректно, је свакако погрешно и некако је пријека потреба када српски историчари пишу српску историју, да то раде афирмативније, и ако се мало домисли или "комотније" орикаже, па ио флертују са народним предањем, не мора бити лоше. Овдје мислим на XIX.вијек и какве ће та историја имати рефлексије на народ који се тек навикава на живот у "својој држави" и учи писмености.

 

[Mrkalj]

Погрешно је приликом гледања на српску историографију XIX.вијека равнати се са данашњим временом.

Apsolutno tačno. Za monahe u 19. veku potpuno je bilo "normalno" da se tuku, piju, javno svađaju...

Jesi na taj aspekt Ruvarčeve ličnosti mislio?

 

[Khal Drogo]

Za monahe u 19. veku potpuno je bilo "normalno" da se tuku, piju, javno svađaju...

Јеси то сам, "из своје главе" тако паметно срочио?

 

[Mrkalj]

Јеси то сам, "из своје главе" тако паметно срочио?

To je bilo pitanje upućeno tebi, ako nisi primetio "u svojoj glavi".

 

[Pumpaj Dinstanović]

Коста Новаковић, познат данас под промењеним именом Стојан Новаковић., министар просвете у три мандата. Он је такође псеудо-историчар, јер се школовао за правника .

Данас када универзитетски професори историје пишу памфлете против Милојевићевог рада и српске националне (аутохтоне) историје, позивајући се пре свега на надмоћ " историјског образовања" и "познавања историјског методолошког поступка" ,одн. "Стручност" није згорег да се подсетимо тог крајњег лицемерја да су "оци критичке историографије" управо нешколовани историчари (богослов и лажни монах, правник и математичар) .

Za tvoju informaciju: nije postojalo u tadašnjoj Srbiji istorijsko obrazovanje tako da se nije ni moglo postati pripadnikom nepostojeće profesije, a na pravnom odeljenju Novaković je čitao Bibliju; krećući od Postanja sveta preko ratova Aleksandra Makedonskog, Avgusta, pada Rimskog carstva i tako sve preko Krstaških ratova i Vizantije do Turaka. Istorio je učio i polagao (što opštu, tako i nacionalnu) ni manje ni više no kod profesora Pante Srećkovića (i ne, pre nego što upitaš, to nije bila istorija prava ili iz aspekta pravnih nauka, kao što se danas uči na Pravnim fakultetima u Republici Srbiji; Istoriju zakonoznanija je imao kod Nikole Krstića). Istoriju hrišćanske Crkve slušao je kod arhimandrita Save Jovšića, a na tom odeljenju polagali su se i predmeti iz filologije i istorije književnosti kod Đure Daničića i čitali domaći i svetski klasici.

Čovek bi pomislio da bi neko istakao to što je Novaković uspeo da se popne do tolikih razina bez ozbiljnijeg obrazovanja u inostranstvu (ali, šta pričam, kada se u toj situaciji već priča kako se od tuđinaca uči, tako da je prava istina da ništa [stvarni svet] ne odgovara zapravo), ali ne, izgleda da je sve podložno ideološkom tumačenju kada treba prilagoditi činjenice i sašiti privlačnu verziju prošlosti. Pretpostavljam da će se sad neko na osnovu ovog dosetiti i reći da ni Porfirogenit nije diplomirani istoričar.

 

[Khal Drogo]

У првом посту сам пропустио похвалити постављача теме. Један сажет и садржајан увод у тему гдје је издвојено оно важно када су у питању лик и дјело Јована Руварца. И увод, у овом случају у више постова, какав би по мени требао бити код отварања теме на пдф историја.
Стварно је то срозано, имамо форумаше који максимално злоупотребљавају овај пдф, теме се отварају са једном реченицом, како неком падне на памет нешто, или се копира текст са википедије (па није то политика) при томе се постављач теме и не потруди да издвоји важне дијелове или цитате него читав текст или пасус без било каквог критеријума постави, ту и не знамо смисао отварања теме. Овдје имамо заиста добар приступ.

Такође, српски историчари XIX.вијека заслужују тему и да се која о њима напише, позитивна или рђава.

 

[Сребрена]

Čovek bi pomislio da bi neko istakao to što je Novaković uspeo da se popne do tolikih razina bez ozbiljnijeg obrazovanja u inostranstvu (ali, šta pričam, kada se u toj situaciji već priča kako se od tuđinaca uči, tako da je prava istina da ništa [stvarni svet] ne odgovara zapravo), ali ne, izgleda da je sve podložno ideološkom tumačenju kada treba prilagoditi činjenice i sašiti privlačnu verziju prošlosti. Pretpostavljam da će se sad neko na osnovu ovog dosetiti i reći da ni Porfirogenit nije diplomirani istoričar.

Полако, Славене, опет си прешао на матерњи језик
Има ту једна нијанса око тих псеудоисторичара коју је лепо преписао твој узор, Р.Радић..па на стр. 46 "Срби пре Адама и после њега" пише:

Потпуно идеолошки гледано - кад су дилетанти на линији актуелне политичког струјања добродошли су јер су "племенити дилетанти", а кад су реакционарни или , недајбоже, национално освешћени, нису племенити а ни добродошли.

Конкретни "племенити" Стојан Новаковић, правник (који је тек под старе дане почео да учи језике) не би се попео до те разине да није направио прелетање- па постао напредњачки кадар, дакле био је у странци која је инсистирала да се Србија ослања искључиво на Аустрију.
"Племенити" филолог Јиречек, на разини Министра просвете у Бугарској, пише две изузетно важне историјске књиге. "Племенити" Руварац сатре Пантелију Срећковића и ослободи место да "племенити кум" Ковачевић достигне разину.

Што се тиче Радићеве фомулације да су "скрупулозно" проширивали знања о прошлости, Руварац је баш супротно чинио.
Могла би цела дисертација да се направи на основу погрдних израза које је штампао, и које су му штампали, којекуда и свукуда.
Конкретни Руварац, иако има неколико доприноса од значаја, није имао никакав ни научни ни објективни мотив да се уопште бави историјом..он је само тражио да се ослободи тог нагона за свађом и конфронтацијом,тражио жртве на којима ће да се искаљује и тај мотив свакако не може да буде позитиван.

 

[Scott Isle]

Tesa: A sta je taj Ilarion Ruvarac uradio?


LEGENDA:

Pa nista! On je jedan pop sa Fruske Gore koji je kod nas doneo tu takozvanu "kriticku" istoriografiju. I kao mit?
Ali mit je u stvari vise od zivota, mit je istinitije od istine! JER MI BEZ MITA NE POSTOJIMO! Mit je nase secanje! Razumes? A covek bez secanja, on nije licnost. MI BEZ NASIH MITOVA NISMO SRBI, NISMO NAROD!

I ONDA SE POJAVI NEKI ILARION RUVARAC I KAO TI VASI MITOVI TO JE BEZ VEZE. Narodne pesme, to je sve bezveze.
I on je onda, ne znam, dokazao, posto je kralj Vukasin. ne znam, nije ubio Urosa Nejakog jer je poginuo u Septembru a Uros Nejaki je umro u Decembru, iste godine, 1371.

"Strasna Stvar!" To je "strasno bitno" sad za nas?! Strasno je bitno za Srbiju i za srpski narod! "Mnogo je bitno!"
I ONDA JE IZMISLJEN TAJ ODVRATAN IZRAZ: AUTOHTONISTI; KAO, KOJIMA JA PRIPADAM. TO JE NAMETNUT IZRAZ NAMA. I KAO, "ROMANTICNA" ISTORIOGRAFIJA. KAKVA BRE ROMANTICNA ISTORIOGRAFIJA? PA JA SAM NAJSTROZIJI PREMA SAMOM SEBI!

Ponistavati mit, ti ponistavas prakicno -- istorija je nista, mit je vazniji! Jer covek nista nije mogao da izmisli. Razumes? Nista covek nije mogao da izmisli sto nije bilo. Covek nije u stanju nista da izmisli. Ja sam ubedjen u to.
KAKO COVEK MOZE DA ZAMISLI, DA IZMISLI AZDAJU!? Ako je nekad, nekad, negde nije video? Nesto. Sta god. Kako ce sad to nauka da zove bas me briga. Dajem ti neki primer.

ILI ONO U DECANIMA, RASPECE HRISTOVO. I SAD MENI KAZU: TO JE PRIKAZ SUNCA I MESECA!?
Levo i desno od Hristove glave voze dvojica skutere neke svemirske, jure se. Ovaj sto bezi okreno se ovako i gleda u ovoga. A ovaj ima jacu masinu pa ga stize. Razumes? Ovaj iza.

Jer svako moze da uzme, manastir Decani, Raspece Hristovo, da pogleda. I TO JE KAO, NASI ISTORICARI UMETNOSTI, PAZI, REKLI SU TO JE PRIKAZ SUNCA I MESECA!?

KAKAV BRE PRIKAZ SUNCA I MESECA!? Covek vozi skuter, svemirski. Ima kabinu, sve. I sad On menu treba -- Ja vidim da on vozi nesto, i siba plamen pozadi -- A ON MENI OBJASNJAVA DA JE TO PRIKAZ SUNCA I MESECA!?

MENI TAKVI ISTORICARI UMETNOSTI, ISTORICARI NE TREBAJU! Ne trebaju, da mi tumace da ono sto ja vidim, DA JA NE VIDIM TO NEGO DA VIDIM NESTO DRUGO!? A ja vidim dvojicu na motorima koji se jure po nebu bre.

I ZATO JA NE VOLIM TAJ IZRAZ AUTOHTONISTI. KAKVI BRE AUTOHTONISTI!? MI SMO SVOJI NA SVOME.
BARATAMO TIM PODACIMA KOJE IMAMO. NISTA NE IZMISLJAMO. JA SAM UVEK REKO: OVAJ I OVAJ JE REKAO TO I TO. Razumes?

Tako da, ostavio si ovo pitanje da me iznerviras na kraju.

. . . .

ON JE JEDAN NEBITAN LIK, POTPUNO NEBITAN LIK TAJ ILARION RUVARAC. POTPUNO NEBITAN LIK!

ALI STA JE PROPAGANDA: UZMES JEDNOG POTPUNO NEBITNOG I ONDA PRICAS O NJEMU DA JE VELIKI NAUCNIK.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Потпуно идеолошки гледано - кад су дилетанти на линији актуелне политичког струјања добродошли су јер су "племенити дилетанти", а кад су реакционарни или , недајбоже, национално освешћени, нису племенити а ни добродошли.

Конкретни "племенити" Стојан Новаковић, правник (који је тек под старе дане почео да учи језике) не би се попео до те разине да није направио прелетање- па постао напредњачки кадар, дакле био је у странци која је инсистирала да се Србија ослања искључиво на Аустрију.
"Племенити" филолог Јиречек, на разини Министра просвете у Бугарској, пише две изузетно важне историјске књиге. "Племенити" Руварац сатре Пантелију Срећковића и ослободи место да "племенити кум" Ковачевић достигне разину.

Jedini ljudi koji strahuju od kritičke istoriografije jesu oni koji ni sami nisu uvereni u tvrdnje koje iznose, pa strahuju da će izrzito napumpani balon pući ako mu igla samo malčice zagrebe površinu. Sličnu paniku primećujem i kod tebe, inače se ne bi spuštala na taj nivo da probaš svoju argumentaciju (mada, iskreno govoreći, s obzirom na tvoje ponašanje i način ophođenja i nije neko iznenađenje) ojačati kroz pokušaj ismevanja mene na ličnom osnovu zato što sam upotrebio reč „razina”.

Da se ne bih raspisao previše, ukratko ću skrenuti pažnju čitaocima ove teme na tri stvri u vezi tvojih opaski:
1) Profesionalizacija srpske istoriografije počinje tek (definitivno) 1897. godine, kada su Dragoljub Pavlović i Nikola Vulić bili izabrani za profesore na Velikoj školi.
2) Što se tiče učenja Novakovića i njegovog učenja stranih jezika, on je:
* završio gimnaziju: u to vreme, gimnazije su bile formirane po ruskom modelu, sa posebnim akcentom na izučavanje jezika (bile nalik današnjoj Filološkoj gimnaziji u Beogradu) i za vreme svog sedmogodišnjeg školovanja Novaković je učio francuski, nemački, grčki, latinski i staroslovenski jezik
* u vreme tih gimnazijskih dana, sa 16 godina, izdržavao [se] od držanja privatnih časova iz nemačkog i latinskog jezika, a bavio se i prevođenjem sa tih jezika na srpski (prevodio je npr. Horacija)
* za vreme trogodišnjih studija na Liceju, učio i polagao nemački i francuski jezik (kod Antonija Šulca i Šarla Alena)
* za studija bavio se prevođenjem sa francuskog jezika
3) Mešati Novakovića, koji u takve polemike nije ulazio (a svakako se ni spuštao na niske udarce, posebno Ruvarčeve) sa Kovačevićem i Ruvarcem, potpuno je nekorektno. On je, kako to opisuje Sima Ćirković u raspravi koju si ti podvukl i sama, Stojan Novaković je bio iznad i romantičara i kritičara.

P. S. Oduševljen sam što su među glavnim argumentima koji podržali tvrdnju iz naslova teme (da je Ruvarac bio pseudoistoričar) nalazi to što je bio monaškog profila, pio kafu i pušio duvan. Mislim, Srebrena, svaka čast na postavljanju pregledne otvaračke poruke i zanimljivih detalja iz Ruvarčevog života, ali je li to treba da govori o njemu u tom smeru?

 

[Aranko]

P. S. Oduševljen sam što su među glavnim argumentima koji podržali tvrdnju iz naslova teme (da je Ruvarac bio pseudoistoričar) nalazi to što je bio monaškog profila, pio kafu i pušio duvan. Mislim, Srebrena, svaka čast na postavljanju pregledne otvaračke poruke i zanimljivih detalja iz Ruvarčevog života, ali je li to treba da govori o njemu u tom smeru?

То, ако је истина, може да говори да он уопште не би могао да буде монах. Монасима је забрањено пушење, и уопште прихватају испоснички начин живота. Свађалачко понашање и начин вођења полемика говоре да он није био монах у души, тј. да је сасвим могуће да је свештенички чин имао из других разлога.
Због чега је њему као монаху било дозвољено тако нешто, треба се запитати.

 

[Mrkalj]

То, ако је истина, може да говори да он уопште не би могао да буде монах. Монасима је забрањено пушење, и уопште прихватају испоснички начин живота. Свађалачко понашање и начин вођења полемика говоре да он није био монах у души, тј. да је сасвим могуће да је свештенички чин имао из других разлога.
Због чега је њему као монаху било дозвољено тако нешто, треба се запитати.

Verovatno je bio bečki plaćenik. On je trebalo da pritiska ispiranje mozga, a zauzvrat je dobijao stipendiju od KuK. Pošto je bilo još plaćenika na visokom položaju, svi oni su svojim uticajem štitili jedni druge, kao svojevrsno tajno društvo. (Vidi pod - danas - npr. Teofil piše hvalospeve o Borki, a Borka pesme o njegovim bujnim uvojcima...)

 

[Mrkalj]

P. S. Oduševljen sam što su među glavnim argumentima koji podržali tvrdnju iz naslova teme (da je Ruvarac bio pseudoistoričar) nalazi to što je bio monaškog profila, pio kafu i pušio duvan. Mislim, Srebrena, svaka čast na postavljanju pregledne otvaračke poruke i zanimljivih detalja iz Ruvarčevog života, ali je li to treba da govori o njemu u tom smeru?

Stvarno Srebrena, nema Smisla. Drugo je Slavenov angažman na kopanju po medicinskoj dokumentaciji Olge Pjanović, je li tako Slavene? Pa da, dabome.

 

[Pumpaj Dinstanović]

То, ако је истина, може да говори да он уопште не би могао да буде монах. Монасима је забрањено пушење, и уопште прихватају испоснички начин живота. Свађалачко понашање и начин вођења полемика говоре да он није био монах у души, тј. да је сасвим могуће да је свештенички чин имао из других разлога.
Због чега је њему као монаху било дозвољено тако нешто, треба се запитати.

Ne znam iskreno koliko su tačno osnovane te tvrdnje, ali to je zato što mnogi imaju romantizovane poglede na istoriju (najčešće fantazije su u vezi srednjovekovnih vitezova), pa tako naravno i na stanje u Crkvi. Monasi piju, puše, traže kavgu; mi i izvora, čini mi se, čak znamo i za sveštenike koji su gosti u kupleraju.

A tu se, opet vraćamo ujedno i na suštinu ove teme, skoro pa paradoksalno...na uporno prekrajanje prošlosti i pravljenje od nje onog što nije (stvaranje, veštački, bolje prošlosti iz propagandnih razloga, kako bi ta alternativna verzija poslužila da bude inspiracija sadašnjosti).

Stvarno Srebrena, nema Smisla. Drugo je Slavenov angažman na kopanju po medicinskoj dokumentaciji Olge Pjanović, je li tako Slavene? Pa da, dabome.

Naslov teme je pseudoistoričar ili začetnik kritičke istoriografije. Već sam pohvalio da je tema informativna, ali može li malo više o tome šta njega sačinjava, tačno, pseudoistoričarem. Mogu li neki citati u kojima se vidi kršenje istorijske metodologije; neosnovnao iznošenje tvrdnji..?

To što je neko baraba ne znači da je pseudoistoričar. Opet si obrnuo stvari naglavačke, tražeći razlog za napad, a ne objašnjenje a neku pojavu.

 

[Mrkalj]

I SAD MENI KAZU: TO JE PRIKAZ SUNCA I MESECA!?
Levo i desno od Hristove glave voze dvojica skutere neke svemirske, jure se. Ovaj sto bezi okreno se ovako i gleda u ovoga. A ovaj ima jacu masinu pa ga stize. Razumes? Ovaj iza.

Sunce i Mesec

https://forum.krstarica.com/threads...hta-je-zograf-time-hteo-da-kaze.183011/page-5

https://forum.krstarica.com/threads...hta-je-zograf-time-hteo-da-kaze.183011/page-6

 

[Карлос Шакал]

Apsolutno tačno. Za monahe u 19. veku potpuno je bilo "normalno" da se tuku, piju, javno svađaju...

 

[Сребрена]

Jedini ljudi koji strahuju od kritičke istoriografije jesu oni koji ni sami nisu uvereni u tvrdnje koje iznose, pa strahuju da će izrzito napumpani balon pući ako mu igla samo malčice zagrebe površinu. Sličnu paniku primećujem i kod tebe, inače se ne bi spuštala na taj nivo da probaš svoju argumentaciju (mada, iskreno govoreći, s obzirom na tvoje ponašanje i način ophođenja i nije neko iznenađenje) ojačati kroz pokušaj ismevanja mene na ličnom osnovu zato što sam upotrebio reč „razina”.

Није паника у питању, него већ више од деценије читам твоју антисрпску пропаганду , па никако да будем сигурна који ти је коначно матерњи језик (јер сам рече да српски није) - бошњачки или хрватски?

P. S. Oduševljen sam što su među glavnim argumentima koji podržali tvrdnju iz naslova teme (da je Ruvarac bio pseudoistoričar) nalazi to što je bio monaškog profila, pio kafu i pušio duvan. Mislim, Srebrena, svaka čast na postavljanju pregledne otvaračke poruke i zanimljivih detalja iz Ruvarčevog života, ali je li to treba da govori o njemu u tom smeru?

Да је Руварац псеудоисторичар одн. дилетант потврдише у горњим цитатима и Радић и Ћирковић, а могу још таквих да постављам. Ено у првом посту Радојчић..То никоме није спорно да човек није историјско образовање, и сам си на овој теми ти то признао.

"Монашког профила" није био, већ монах са монашким именом Иларион. После- архимандрит (највиши монашки презвитерски чин у Православној цркви. )..Због сукобљавања са строгим патријархом Германом Анђелићем 1882. године, је уклоњен из Карловаца са места ректора. ...По вољи Анђелићевој, који га више није могао трпети у својој околини, прво је склоњен у манастир Гргетег, а потом је послат за мандатара темишварске епархије,


Зашто је битно да се уочи да је лажни монах ?
Човек који није искрен према себи не може ни према другима да буде. Иларион није нашао спокој у Богу ни у цркви, а цео век је провео тамо..значи да није имао вере нити је спознао него је одору носио из неких приземних разлога. Као сурови и ситничави реалиста, који је покушавао свима да нађе ману, није самом себи признао истину и реалност и нашао се, као такав, у улози преваранта. Да не идем даље, философска је ствар кога је највише преварио: себе, Бога, српски народ, Новаковића, тебе, оне што добијају награду која носи његово име... итд..
У сваком случају, то само по себи говори да је човек коме се не може веровати да су му намере чисте.
Али, више су криви они који су га подржали.

 

[Сребрена]

Монах је имао и сујету, што није примерено монаху. Изабрао је Пантелију Срећковића као имагинарног супарника јер није могао без свађе, а мотив, верујем, била је повређена младалачка сујета .Пантелија није дочекао хвалоспевима Руварчево издање о цару Урошу и тиме је себи нацртао мету на челу :

https://teoloskipogledi.spc.rs/sr/momchilo-zeravcich:169

П.С. Дугујем линк за "Корене аутотаризма", као и линк за дисертацију о Новаковићу и његовом учењу језика.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Није паника у питању, него већ више од деценије читам твоју антисрпску пропаганду , па никако да будем сигурна који је матерњи језик (јер сам рече да српски није) - бошњачки или хрватски?

Ovo je, svakako, lažno predstavljanje sa tvoje strane, jer je poprilično jasno da ne čitaš šta ja pišem. Uglavnom se vidi da se ni u elementarnim osnovama ne upoznaješ sa mojom propagandom, a od onog malo što preletiš, vidi se da dolaziš do potpuno pogrešnih zaključaka, dijametralno menjajući značaj mojih poruka tako da se sve ove godine pretvaraju, zahvaljujći tvojim interpretacijama (kao npr. na temi o poreklu Srba kada si totalno pomešala stvari i diskusiju o Vibijusu Sekvestru i potencijalnoj granici između Sveva i potencijalnih Srba, pretvorila u nešto što ni nalik nema veze sa originalnim argumentom) ili interpolacijama (ubacujući tvrdnje koje uopšte nisu bile ni izrečene kao npr. ovde), u stvari koje malo ili nimalo veze imaju sa stvarima koje sam originalno napisao.

Doduše, pretpostavljam da ne bi trebalo da iznenađuje, jer ti ne čitaš ni samu sebe , odnosno tekstove koje i sama postavljaš, jerbo se desi da naletiš na nešto što iz korena u temeljima razbija neke zablude i urbane legende koje si prethodno na forum postavljala (kao npr. kada si pronašla Vladimira Karića i, doslovno, primetila da u njemu nema ni reči o Hrvatima kao o samostalnom etnosu, što si docnije i ponovila da ti je zato upravo i zapalo za oči) i posle se pravila kao potpuno ludom, kao da to nikada uopšte nisi ni pročitala i nastavila po starom pišući o glupostima vezano za ulogu i značaj Berlinskog kongresa iz 1878. godine. Zato sam i komentarisao da se kod tebe ne može primetiti nikakva spoznajna razlika u pretkarićevskom i postkarićevskom periodu (što si ti, kao i mnoge stvari kada te sagovornik pokušava nečim podučiti ili se jednostavno sa tobom ne slaže, podvrgla ismevanju). Ja sam, sa svoje strane, nekoliko puta pokušavao da te podsetim na sopstvene reči, kako bi probala malčice samostalno da porazmisliš, no jedini efekat je bio antagonizacija i još prosipanja pokušaja uvreda na ličnoj osnovi, kao ovih koje si postavila i na ovoj temi. A da me ne čitaš, više puta si i sama priznala:

у праву си, нисам прочитала студиозно твој текст

No dobro, postupaj ti kako već hoćeš sa svojim unosima, ali barem se nemoj praviti da čitaš moju antisrpsku propagandu, kada to vrlo očgledno nije istina. Tvoje ad hominem napade i mogu da trpim; slaganje već teže malo.

Да је Руварац псеудоисторичар одн. дилетант потврдише у горњим цитатима и Радић и Ћирковић, а могу још таквих да постављам. Ено у првом посту Радојчић..То никоме није спорно да човек није историјско образовање, и сам си на овој теми ти то признао.

Da li je, po tvom mišljenju, Srboljub Živanović pseudoantropolog?

 

[Сребрена]

Naslov teme je pseudoistoričar ili začetnik kritičke istoriografije. Već sam pohvalio da je tema informativna, ali može li malo više o tome šta njega sačinjava, tačno, pseudoistoričarem. Mogu li neki citati u kojima se vidi kršenje istorijske metodologije; neosnovnao iznošenje tvrdnji..?
To što je neko baraba ne znači da je pseudoistoričar. .

https://www.academia.edu/5076990/Митолошки_зборник_14_-_Академик_Пантелија_Срећковић