Quantcast

Ил.Руварац - псеудоисторичар или зачетник критичке историографије??

Gledston

Primećen član
Poruka
1.000
Академски стандарди једне балканске државе из половине 19. и почетка 21. века далеко су као небо и земља. Да пише у данашњем времену, Иларион Руварац свакако не би био прихваћени члан академске заједнице, нити би ико његову методологију узимао за озбиљно. Али, у своје доба је Иларион Руварац дао неколико врхунских доприноса историографији, који му се не могу порећи (бар од стране објективног посматрача). Иако сматрам да је претерано Илариона Руварца звати оцем критичке историографије (и сматрам да је објекат једног неоправданог култа, што је тема за посебну дискусију), чињеница је да је Иларион Руварац по стандардима свог времена био врхунски ауторитет.
Не знам откуд теза да се историчари од параисторичара разликују по образовању (поготово средином 19. века), али разлика између историчара и параисторичара лежи у методологији (зли људи би рекли, у постојању методологије).
 

Gledston

Primećen član
Poruka
1.000
Један од бројних апсурда у овом тексту је тврдња да је Константин Јиречек утемељио било шта у Србији. Пре него што је он дошао у додире са Србијом, већ је било историчара који су студирали историју у Немачкој, Аустро-Угарској, али и Русији и Француској (што аутохтонисти или из необразованости или из безобразлука изостављају). Да сам Србин, био бих увређен оволиким ниподоштавањем српске академске заједнице.
 

Slaven777

Buduća legenda
Poruka
44.941
Академски стандарди једне балканске државе из половине 19. и почетка 21. века далеко су као небо и земља. Да пише у данашњем времену, Иларион Руварац свакако не би био прихваћени члан академске заједнице, нити би ико његову методологију узимао за озбиљно. Али, у своје доба је Иларион Руварац дао неколико врхунских доприноса историографији, који му се не могу порећи (бар од стране објективног посматрача). Иако сматрам да је претерано Илариона Руварца звати оцем критичке историографије (и сматрам да је објекат једног неоправданог култа, што је тема за посебну дискусију), чињеница је да је Иларион Руварац по стандардима свог времена био врхунски ауторитет.
Не знам откуд теза да се историчари од параисторичара разликују по образовању (поготово средином 19. века), али разлика између историчара и параисторичара лежи у методологији (зли људи би рекли, у постојању методологије).
Suština toga jeste da pripadnici tzv. Srpske autohtonističke škole (što možda nije u redu da pominjem, jer to treba jasno razlikovati od femomena romantičarske istoriografije, mada kada je već autorka ove teme podvukla jednakost između romantičara i autohtonista, da nastavim) danas tvrde da su njihova stanovišta od strane (zvanične) nauke odbačena iz prostog razloga što oni nisu školovani, kao da je to glavni razlog, a ne stvari o kojima oni pišu. Istinu za govoreći, mnogi njihovi kritičari danas upravo i ističu da su oni (mahom) neškolovani, ali to uopšte nije jedini, pa čak ni presudni razlog zbog kojeg su oni pseudonaučnici. Oni bi voleli da je to tako zato što bi mogli otpisati one koji ih odbacuju zbog služenja ad hominem napada i na taj način izbeći diskusiju o samim njihovim argumentima.

Stvarnost je dosta drugačija; formalno obrazovanje je ono što pomaže i velika prednost, ali nije magični štapić koji garantuje uspeh. To možemo videti i po tome što ima dosta šarlatana sa visokoobrazovnim diplomama, pa čak su neki i doktori nauka. Radovan Damjanović je istoričar, Dragan Jacanović arheolog, a Olga Luković Pjanović i Miroljub Petrović su ni manje ni više no pravi doktori nauka. Iskustvo je pokazalo da pravnici itekako mogu biti solidni istoričari; neko je nedavno spomenuo iz novijeg vremena primer Duška Lopandića, koji je čak i autor nekih školskih udžbenika iz istorije. Nedavno sam istakao i primer Bendžamina Vorfa, vatrogasca koji je postao samouki filolog i dobijao čak i priznanja. Ekonomista Frank E. Kmjetovič je u izvesnom smislu postao poznati proučavalac staroslovenskih starina i narodne religije.

Da se vratim malčice i na temu, ovo me je podsetilo upravo na prepirke između Ruvarca i Srećkovića. Umesto diskusije o smim argumentima kritike koje je dobijao na svoj račun, Panta se pokušavao sakriti iza svoje diplome, mašući papirom iz Kijeva i okrećući diskusiju u pitanje koje je sve to škole Ilarion završio.

Jedn.JPG


Umesto odgovora na kritiku, Panta se pokušao sakriti iza svojeg školovanja, do te mere da je ispalo, kako Ruvarac tvrdi, da se treba prvo diplomirati na kijevskom filozofskom fakultetu da bi se moglo šta prozboriti o njegovoj knjizi. A docnije Ruvarac dobro i poentira:

bingo.JPG


Ruvarac ubada u samu srž, skoro pa nemilosrdno. Na Panti nije bilo da dokaže gde je učio, već da li je nešto i naučio, odnosno da se pokaže na delu. :okok: Ta zamena teze jednim se delom vidi i na ovoj temi; od njenog početka, još uvek, praktično jedne reči nema o metodološkim problemima kod Ruvarca, ali smo zato prošli to što je bio sklon svađama, bio alkohol i kafu, pušio duvan, imao loše mišljenje o Rusima, bio rđav monah i šta sve ne...dakle stvaranje spoljašnjeg konteksta preko kojeg bi pojedinac bio kritikovan i diskreditovan.

Naši alternativci pokušavaju, kao što napisah na početku poruke, napraviti jednu iskrivljenu sliku, kao da bivaju napadnuti jer su bez profesionalnog obrazovanja. Oni na taj način stvaraju jedan štit iza kojeg bi se sakrili i ukrili pravu istinu (da ni ne pominjemo činjenicu da primeri kao što su pomenuti Damjanović i Jacanović jasno dokazuju da nema nikakvih prepreka da se pojedinac takvih stavova upiše na fakultet i stene formalno obrazovanje) — da su priče koje oni donose, u najvećoj meri, šuplje. Da testiram to i upoznam detaljnije argumente, ja sam eksperimenta radi ušao u polemiku sa zastupnicima tih interpretacija na ovom forumu i tu se vrlo jasno može razobličiti suština: čim se upusti u neku polemiku, sa njihove strane dolaze upravo napadi na ličnoj osnovi.

Meni su pretili i optuživali me (Scott Isle, Srebrena, Mrkalj, Lesandar i mnogi drugi) da će mi decu pobiti, da sam Šiptar, ustaša, balija, strani izdajnik i šta god može pasti na pamet. Kad god se otvori diskusija sa njima (istina, treba reći, nedavno se po prvi put u istoriji teme pojavio diskutant koji na razuman i civilizovan način pokušava predstavi svoje stavove, tako da njega treba vrlo jasno izdvojiti, da se ne pomisli da podrazumevam i njega) razgovor se uvek završi oko brojenja krvnih zrnaca učesnika diskusije i pitanja da se proveri ko je manji nacionalista. To se vrlo jasno može videti i na ovoj temi, jer je Сребрена još jednom pokrenula priču o mom maternjem jeziku kako bi me ili pokušala uvrediti ili izbegla razgovor o suštini.

E sada, što se tiče Ilariona Ruvarca, moram reći da se u potpunosti slažem (i ne mora biti posebna tema; možeš tu diskusiju, slobodno, otvoriti ovde). On ima jedan kult ličnosti zahvaljujući određenim ljubiteljima s kraja XIX i početka XX stoleća, usled čega se to, naravno, prenosilo i sa učitelja na učenika...s druge strane, on je iskazivao izvesne kavgadžijske strane ličnosti koje definitivno ne bi trebalo da budu uzor današnjem istoričaru, a idolopoklonici njegovog lika i dela otežavaju kritičnije sagledavanje. U tome su im najveći saborci novoromantičari, koji svojim postupanjim bukvalno prave od njega svec, pa je u tom moru pomalo teško otvoriti objektivnu diskusiju o njegovoj ličnosti i zaslugama.

Један од бројних апсурда у овом тексту је тврдња да је Константин Јиречек утемељио било шта у Србији. Пре него што је он дошао у додире са Србијом, већ је било историчара који су студирали историју у Немачкој, Аустро-Угарској, али и Русији и Француској (што аутохтонисти или из необразованости или из безобразлука изостављају). Да сам Србин, био бих увређен оволиким ниподоштавањем српске академске заједнице.
Centar za mitološke studije u Rači je, otprilike, glavno stecište za alternativce koji pokušavaju plasirati neke svoje teze u naučne sfere, dosta slabe recenzije. Nađe se tamo ponešto zanimljivo i interesantno, ali tu se nalazi more gluposti u kojima ima mesta i za Svetislava Bilbiju, Radivoja Pešića i dr. velike opscenare, a pišu i Deretićevi saradnici iz Serbonine ekipe (znam za Antića i Đorđevića; ne znam je li i Jovan I. Deretić lično tamo nešto pisao). U naučnoj zajednici, ta publikacija se vrlo nisko kotira, tako da ne bi trebalo previše ozbiljno (u smislu značaja) shvatiti šta tamo piše, jer se dešava da se, zaista, svašta da naći.
 
Poslednja izmena:

Khal Drogo

Aktivan član
Poruka
1.925
Форумашица Сребрена је у квалитетним постовима са добро одабраним прилозима и цитатима помогла у "скенирању" личности Јована Руварца, чијим врлинама и манама се не бих толико бавио, али је указала на једну јако важну ствар и матрицу поимања ствари која нам се перфодно подмеће и данас, склоност селекцији негативних примјера, гдје детектујемо оно лоше, од неадекватног образовања историчара до излагања у дјелу, и то води убјеђењу, како је и примијећено у цитату, да је све на дилетантским темељима, самим тим и сумњиво и ваља то изнова преиспитати. И једно погубно поимање ствари.

Ту се, морам признати вјешто, бирају формулације које саме по себи дјелују позитивно или негативно. Рецимо позитивно дјелује критичка историографија, ту се приписују, са правом или не, заслуге и Јовану Руварцу.
Но право питање је, шта је то? Само будала ће негирати да историју треба и критички преиспитати, били нам неки догађаји и процеси по вољи или не, но та "критичка историографија" и у XIX вуијеку и данас би била заправо друго име за једно "препарирање и моделирање" историје више по укусу неких западнијих адреса а и домаћих аутошовиниста у времену данашњем и трасирање пртине поданичком менталитету.
Зато и код критичког осврта препоручљив је опрез, а није лоше погледати и има ли то све политичку позадину.

Када је лик Јована Руварца у питању ту је неизбјежна, а за ову тему важна, та препирка па и сукоб са Пантом Срећковућем. Панта Срећковић није био само родољуб, историчар и научник, него и ратник, онај који је крварио и за Србију и наш род. Такви људи када се лате задатка да пишу историју, немају тај луксуз да буду конформисти (што је Јован Руварац ипак имао), увијек имају ту обавезу према роду, морају пазити и да њихове ријечи писане и изговорене не донесу штету роду, а и што ће непријатељи рода нашег знати искористити.
Самим тим имају више скрупула и у полемикама дјелују неспретно у расправама са конформистима који имају мање скрупула и који ће ситничарити, копати по архивама и тражити грешке. Ту је и ? приоритета, бити у служби рода свога, у том времену водити бригу и о националној свијести, или задовољити амбиције и доказати да сте паметнији и да сте боље сагледали материју на коју сте се фокусирали.
Такође и ти приоритети не морају бити исти у времену данашњем и у XIX вијеку.
 

Bastiani

Poznat
Poruka
7.358
Панта Срећковић није био само родољуб, историчар и научник, него и ратник, онај који је крварио и за Србију и наш род. Такви људи када се лате задатка да пишу историју, немају тај луксуз да буду конформисти (што је Јован Руварац ипак имао), увијек имају ту обавезу према роду, морају пазити и да њихове ријечи писане и изговорене не донесу штету роду, а и што ће непријатељи рода нашег знати искористити.
Самим тим имају више скрупула и у полемикама дјелују неспретно у расправама са конформистима који имају мање скрупула и који ће ситничарити, копати по архивама и тражити грешке. Ту је и ? приоритета, бити у служби рода свога, у том времену водити бригу и о националној свијести, или задовољити амбиције и доказати да сте паметнији и да сте боље сагледали материју на коју сте се фокусирали.
Такође и ти приоритети не морају бити исти у времену данашњем и у XIX вијеку.
Ne vidim ništa nekomforno u Srećkovićevoj poziciji, bilo da je reč o naučnoj poziciji ili političkoj. A ne znam ni šta ima loše u kopanju po arhivama, pa i traženju grešaka.

Ali, da pustimo to, nisam našao da je Panta Srećković krvario za Srbiju. To mi je nepoznat podatak?
 

Khal Drogo

Aktivan član
Poruka
1.925
Ali, da pustimo to, nisam našao da je Panta Srećković krvario za Srbiju.
Фигуративно сам написао крварио.
Био је учесник ратова 1876-78, међу одликовањима које је добио (из ср.енциклопедије овдје) је и ратна споменица за ратове 1876, 1877, 1878.
Бићу убудуће опрезнији у избору ријечи, суштина је да учесници ратова имају другачији приступ од оних који то нису, ако су били и активни учесници рата имају и нека ограничења која су себи наметнули у односу на оне који немају ратно изскуство иза себе.
A ne znam znam ni šta ima loše u kopanju po arhivama, pa i traženju grešaka.
Нисам написао да је то лоше (мораш пажљивије читати), него да су у предности у расправама, посебно у односу на оне који морају пазити на изговорену или написану ријеч и какве ће имати посљедице.
А сада ћу додати, ако копате по архивама са циљем да би нешто доказали, да би указали на грешке историчара према којем имате нетрпељивост или да би доказали да сте паметни или пак преданији књишки мољац, историја ће ту слабе вајде имати.
Наравно да бунарање по архиву може добро донијети, под условом да умијете одабрати списе који су важни и који ће помоћи сагледавању материје, а важно је и знати поставити приоритете код избора списа које ћете приложити.
 

Slaven777

Buduća legenda
Poruka
44.941
Фигуративно сам написао крварио.
Био је учесник ратова 1876-78, међу одликовањима које је добио (из ср.енциклопедије овдје) је и ратна споменица за ратове 1876, 1877, 1878.
Бићу убудуће опрезнији у избору ријечи, суштина је да учесници ратова имају другачији приступ од оних који то нису, ако су били и активни учесници рата имају и нека ограничења која су себи наметнули у односу на оне који немају ратно изскуство иза себе.Нисам написао да је то лоше (мораш пажљивије читати), него да су у предности у расправама, посебно у односу на оне који морају пазити на изговорену или написану ријеч и какве ће имати посљедице.
Pa koliko razumem, spomenica je dodeljena zahvaljujući tome što je bio ratni (civilni) načelnik zone koja je bila zauzeta od Turaka?
 

Bastiani

Poznat
Poruka
7.358
Koliko vidim, svi smo ovde saglasni da je Ilarion Ruvarac narušavao model (Pante Srećkovića i drugih) po kojem je narodno predanje trebalo pretočiti u nacionalnu istoriju, sve u cilju učvršćivanja nacionalnog identiteta. Ne slažemo se oko toga da li je to ispravan pristup ili nije.

Na svetskom planu, to je doba procvata nauke i pozitivizma, doba kada je romantizam u umetnosti odavno prevaziđen i zamenio ga je realizam. Ako govorimo o tome ko je naciji učinio veću uslugu, da li Srećković koji ju je uljuljkivao u davno prevaziđenom konceptu, ili Ruvarac koji je, makar i uz mnogo zle volje, nastojao da istoriju uspostavi kao nauku koja se oslanja na ono što su činjenice ili što se misli da su činjenice, trebalo bi da je odgovor jasan. To je ono što se računa kao Ruvarčeva zasluga i stvarno ne znam kako je to moguće osporavati.
 

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.863
Академски стандарди једне балканске државе из половине 19. и почетка 21. века далеко су као небо и земља. Да пише у данашњем времену, Иларион Руварац свакако не би био прихваћени члан академске заједнице, нити би ико његову методологију узимао за озбиљно. Али, у своје доба је Иларион Руварац дао неколико врхунских доприноса историографији, који му се не могу порећи (бар од стране објективног посматрача). Иако сматрам да је претерано Илариона Руварца звати оцем критичке историографије (и сматрам да је објекат једног неоправданог култа, што је тема за посебну дискусију),
Потпуно се слажем са овим што сам уоквирила као цитат.

Уопште ме је изненадило да се на овој теми толерише да историчар не мора да буде историјски образован. Лично не бих пристала да ме сече псеудохирург, иако је некако савладао методологију.
Но, историографија је друштвена наука и свакако различита од егзактних наука, али зар не мислите да се историјским образовањем управо стиче шири поглед на историјска збивања, што би историографу било неопходно ако жели да одређени резултат свога истраживања "смести" адекватно у време и простор, и вреднује пре свега.
Да је тако било, не би Руварац толико згрешио у погледу 1690.године, вреднујући неопходност сеоба на север.

Meni su pretili i optuživali me (Scott Isle, Srebrena, Mrkalj, Lesandar i mnogi drugi) da će mi decu pobiti, da sam Šiptar, ustaša, balija, strani izdajnik i šta god može pasti na pamet. Kad god se otvori diskusija sa njima (istina, treba reći, nedavno se po prvi put u istoriji teme pojavio diskutant koji na razuman i civilizovan način pokušava predstavi svoje stavove, tako da njega treba vrlo jasno izdvojiti, da se ne pomisli da podrazumevam i njega) razgovor se uvek završi oko brojenja krvnih zrnaca učesnika diskusije i pitanja da se proveri ko je manji nacionalista. To se vrlo jasno može videti i na ovoj temi, jer je Сребрена još jednom pokrenula priču o mom maternjem jeziku kako bi me ili pokušala uvrediti ili izbegla razgovor o suštini.
Ако може без глумачких бравура и цвиљења сваке врсте, била бих захвална.
Моје питање "који је твој матерњи језик" још увек чека одговор. Не видим зашто би било увредљиво кад си сам писао да ти српски није матерњи. И чему служи што то кријеш ?
 
Poslednja izmena:

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.863
Ako govorimo o tome ko je naciji učinio veću uslugu, da li Srećković koji ju je uljuljkivao u davno prevaziđenom konceptu, ili Ruvarac koji je, makar i uz mnogo zle volje, nastojao da istoriju uspostavi kao nauku koja se oslanja na ono što su činjenice ili što se misli da su činjenice, trebalo bi da je odgovor jasan. To je ono što se računa kao Ruvarčeva zasluga i stvarno ne znam kako je to moguće osporavati.
Мени у том сукобу и у свему око имена и дела Илариона Руварца сметају различити аршини, напр.:

*У том периоду, кад већину академика представљају дилетанти, Пантелија и Милојевић имају формално историјско образовање. Но, баш су они прогнани и анатемисани као да су уметници , а не историчари. Победили су дилетанти.

* У одбрану Пантину нико није стао. Не мислим да је то зато што је Пантелија поштовао усмену историјску традицију (јер писане је било врло мало), већ зато што су плашили да се отрован Руварчев језик не усмери и на њих. Стојан Новаковић је имао моралну обавезу да заштити од јавних напада Пантелију, а није.Ћутао је. Кукавички је све то.
(Успут, да Руварац није имао те патолошке мотиве које је имао ,него да је желео објективнију историографију, зар није било лагодније и упутније..да је као монах био растерећен сујете као што није био ......да је разговарао са Пантелијом, ,посаветовао га да напр. уврсти још шта у своје радове и слично..сукоба не би било нити би растао. Али, као "реалиста" он је скренуо у садистичке воде, а академска удруга га је, нечињењем, подржала.
И сакрила све његове (историјске) погрешке и пропусте.

*Руварац је остао до данас "отац критичке историографије", а да ниједан његов поштовалац и следбеник није до дана данашњег подвргао његов рад критичкој анализи.

*Струја која је пратила Руварчев критицизам, уместо да покуша да направи објективнију историографију, следила је пут којим је исправно све оно што је против традиције српског народа, те тако настала искључиво неродољубива историографија. Као да је гесло постало: "ако хоћеш да ти штампају историјске радове, што више смањуј српске територије и нападај српске родољубе".

Да не анализирам у којој је мери Руварац био мађарофил и бугарофил, како су га оптуживали, ваљда је довољно илустративно да поменем случај Новаковићевог кума Ковачевића, који је у току Првог светског рата погрешно саветовао , на штету српског народа, размере западне међе.
 
Poslednja izmena:

Slaven777

Buduća legenda
Poruka
44.941
Да не анализирам у којој је мери Руварац био мађарофил и бугарофил, како су га оптуживали, ваљда је довољно илустративно да поменем случај Новаковићевог кума Ковачевића, који је у току Првог светског рата погрешно саветовао , на штету српског народа, размере западне међе.
Šta si ovde htela da kažeš?
 

Slaven777

Buduća legenda
Poruka
44.941
Ако може без глумачких бравура и цвиљења сваке врсте, била бих захвална.
To ne zavisi od mene, već isključivo od tebe. Mislim da je dosta transparentno da se tebi ne sviđa ono što ja pišem i onda si na mene malo ljuta, pa imaš potrebu da me bockaš malenim pokušajima provokacije. Napadanje na ličnoj osnovi je vrlo čest slučaj kada neko nema argumenata; ako ti praviš od nekih ljudi idole za obožavanje, pa bilo to Olga Luković Pjanović ili neko drugi, pa se ljutiš ako ih neko kritikuje, to je samo tvoj problem.

Моје питање "који је твој матерњи језик" још увек чека одговор. Не видим зашто би било увредљиво кад си сам писао да ти српски није матерњи. И чему служи што то кријеш ?
Ovde opet iskazuješ istu stvar jer umesto da se priča o temi, što je ovde Ilarion Ruvarac (isto si me pitala i na drugim temama), preusmeravaš diskusiju na moj maternji jezik, koji je značajan za aktuelnu diskusiju jednako koliko i moje nadimanje ovih dana.

Ako sam već bio rekao da sam se vrlo očigledno šalio (što mi je nejasno kako nije banalno očigledno) prošli put kada si me to upitala, a ti očigledno misliš da sam te lagao kad sam ti to kazao, zašto ponovo postavljaš pitanje očekujući da ću ti reći istinu, a ne neku drugu laž? Da nemaš možda celom pitanju sličan pristup kakav imaš i prema istoriji: postoje samo unapred osmišljeni odgovori koji se žele čuti, a potvrda/negacija zavisi od toga koji odgovor dam (bez obzira na kontekst moje rečenice)? ;)
 

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.863
Преносим текст који је Славен 777 поставио на теми о Милојевићу. У тексту критику Руварца износи савремени "Руварац" :

Критичка историја или издаја

Потписници апела против србске историје

Зло корење расте све док се не исече! Најновији потписи Апела против србске историје нам то потврђују. Њихова мета је Милош Милојевић, србски витез који је бранио отаџбину мачем и пером, а уз њега поменули су Олгу Луковић-Пјановић и Јована Деретића. Тиме су узели на нишан све Србе који се баве својом историјом. Они су се представили под који барјак се постројавају, то је барјак Илариона Руварца и његове „критичке“ историјске школе.

Иларион Руварац је био калуђер, архимандрид Србске православне цркве, школован у Аустроугарској и био је један од истакнутих агената германске освајачке политике у деветнаестом веку. Он није био усамљен случај, него део једне шире пангерманске освајачке политике 19. века. Стара мудрост каже да, ако хоћеш да уништиш један народ, уништи прво његову историју. Деловање Руварца у Србији има свој пандан у Русији. У исто време, Милер и Шлецер, немачки професори у Русији, пропагирали су исту „критичку“ историјску школу и нападали све руске историјске личности. Руварац је био део шире германске пропагандне машине која је имала за циљ припрему словенских народа за германску окупацију. Није ли Хегел рекао да Словени нису историјски народ. То значи да могу бити брисани из историје. Фридрих Енгелс је написао да су они Словени на Балтику, који су германизовани, имали срећу да постану део цивилизованог народа. Ово као да говори Хитлер, а не такозвани вођа „научног социјализма“. Сва германска интелигенција била је уједињена у томе да словенске земље треба освојити и Словене германизовати. У складу са тим пројектом делује и „наш“ Иларион Руварац.

Ево шта о Руварцу пише Јаша Томић:
„У његовој глави зачела се ова мисао: Е, чекај брате Србине, ниси ти онако велик и славан, као што ти то прича онај ћаблов Панта Срећковић, ја ћу теби доказати, да си ти – ништа.

Оно није више реалан правац у историји, што нам га пружа Руварац. Оно је већ – инат. То се већ види по Руварчевом стилу. Каква стварност? Каква мирноћа? Руварац почиње да исмева и да се управ бекељи. Покажите ми једног јединог реалног историчара, који је ма приближно писао са онолико жучи и подсмеха о своме народу као Руварац.

Србска историја није нашла људе, који ће без икаквог милосрђа да почупају огромне расаднике Руварчеве школе. То је голема штета. Али је та историја, нажалост, нашла фантастичне ученике и присталице тога болесног калуђера.
„Сагни мало главу Србине и србски сине, јер си ти пред критичком историјом – последњи.

Ко год је се са архимандритом Руварцем састао, није се растао с њиме, а да му учени архимандрит није доказао, да он, гост његов није Србин. Или по склопу лобање, или по презимену, или по пределу у коме се ко родио, или по пределу, у коме се ко родио, или по пределу из кога је поникао нечији дед, прабаба, пронаћи ће учени архимандрит, да смо сви ми Бугари, Татари, Цигани, Власи, Арнаути, Цинцари, Грци, само не Срби.

И Руварчеве ученике познаћете данас најбоље по томе, што више свега воле да руше народне идеале, и хоће да покажу своју велику научност у првом реду тим, што имају бајаги и они куражи, да у интересу „науке“ неку истину имају од које пуца срце и њима и народу.

Он пита: А шта ћеш сад Србине брате са „косовском вечером“ кад на њој не можеш да посадиш Југ Богдана, Милоша, Косанчића и Топлицу, јер њих није могло бити тамо“.
Потписници апела против србске историје позивајући се на Руварца признали су да су они цвеће, ама какво цвеће: коров, из Руварчеве баште.

Кроз такву историјску науку требало је разорити национални понос и ослабити борбени дух, ради лакшег поробљавања. Та стратегија није никада напуштена иако су се у извесној мери мењали завојевачи. Данас је врло актуелна око отимања Косова и Метохије.

Од тога времена сви србски непријатељи који су што радили против Срба, ослањали су се на Руварца и његове следбенике. Њихова активност је највише данас изражена око отимања Косова и Метохије и стварања велике Албаније. Агресија на Србију није одлучена на пречац, припреме су интезивније рађене од 1974. године. У тим припремама су били ангажовани многи појединци и научне установе, у првом реду Србска академиоја наука (САНУ). Требало је створити некакво историјско право за Шиптаре на србске територије. Приказати их да су они ту један стари културни народ са богатом историјом. Тај подухват је извела САНУ објављивањем зборника „научних скупова“ 1988 године, под насловом „Илири и Албанци“. Овај рад САНУ долази као пресудно охрабрење Шиптарима у време бујања њиховог тероризма
. Људи из САНУ су „научно“ утврдили да су Шиптари Илири па, као такви, полажу историјско право не само на Косово и Метохију него и на све србске територије. Шиптарима се дарује, приде, србска славна историја дуга два и по миленија, она током које су Срби, под именом Илира, у Римској Империји имали четрдесет два (42) императора. Шиптари који су знали да су у Србију дошли у једанаестом веку, нису знали шта да раде од среће. „Ми смо Илири, све је наше. Срби су уљези у нашу земљу. Удри по Србима!“ Да би се по иностранству лакше разумела та Академијина прошиптарска пропаганда, САНУ је све текстове превела и на француски језик.

А шта сада са нама, србским племенима, које Римљани 12. године по Христу пописаше као Илире, међу њима и Деретине? Према „научним“ доказима „наше“ Академије, ми нисмо Срби него Шиптари. Господо академици и потписници Апела, ја сам Србин Илир, то ми не можете оспорити. Србе су у Римској Империји називали – Илирима. Па онда кажу да су Илири „нестали“ негде у другом веку. Ја поседујем први речник немачко-србског језика из деветнаестог века. На њему је наслов: „Дојче – Илирише.“ Србска канцеларија у Бечу се звала „Илирска канцеларија“. Ништа од тога наши „учени“ професори не знају. Али они знају за сеобе Словена.

После Берлинског конгреса уведена је у школске програме у Србији прича о „сеобама Словена“. То је био најјачи адут антисрбске пропаганде и ко то није прихватао био је склоњен са свог положаја. Први на удару били су професори историје Пантелија Срећковић и Милош Милојевић, чиме је целокупна србска историја, причом о сеобама Словена, врхунским ударцем на Србе, једним потезом пера избрисана, а Срби представљени као варвари који су дошли ниоткуд и населили се на отету туђу територију.
Докази за ту причу не постоје, ни археолошки, ни историјски, ни генетски. Али творци те приче су нашли једну жртву којој ће то да закаче на леђа. То је ромејски цар Константин Порфирогенет са половине 10. века. Нема никаквих доказа да је он писао о сеобама Словена, напротив. Без обзира на то да ли је он био луд, или нормалан, или збуњен, није сам од себе могао да прави будалу јер је та прича по свим основама немогућа и обична будалаштина. Није могуће да један примитиван народ, земљу и градове на простору од Црног мора до Алпа отме једном развијеном народу који је имао римско војно устројство, друштвено уређење и писменост и све то без борбе, те да тај бројни ратнички народ нестане без трага ни гласа. То се наводно десило половином седмог века, а први помен о томе потиче из половине десетог века.

Како то да за три века нико о томе није ништа знао нити поменуо? У западној Европи није се знало да су се десиле неке сеобе Словена све до 1611. године. То се десило, као бајаги, око 630. године. Ми имамо устанак србских племена, Милинчића и Језераца на Пелопонезу 587. године. Они су извојевали аутономне кнежевине које су држали све до 805.године. Та србска племена на Пелопонезу била су аутономни народ.

Савременк Порфирогенетов био је папа Јован Десети. Он пише: „Илири, Трачани и Дачани су Словени“. Хришћански светац Ахилије, сахрањен у Ариљу, у цркви која носи његово име, био је проповедник хришћанства код Тривала а умро је 330 године. Остао је његов запис који се чува у Хиландару. Он каже: „Трибали се на свом језику називају Србима“. Александар Велики је у Срему ратовао против Трибала, а Херодот пише како су Трибали напали грчки град Абдеру на обали Белог Мора. Папа Пиус Други, у 19. веку пише: „Ова имена која ми употребљавамо. Илири, Трачани, Дачани и Трибали су само називи за Србе“.

Ништа од свега овога наши Апелаши не узимају у обзир јер њима није задатак да се баве историјском истином него да обаве политички задатак против Србства и Србије. Свуда и на сваком месту говоре, па су од њих то примили и наши политичари јер верују академијским и професорским „величинама“, како смо се ми на ове просторе доселили у седмом веку и отели туђу земљу и да ништа овде није наше. Када вам то неко каже одмах знате коју музику свира и да се ради о националној издаји. То су Апелаши који уче србске ђаке да се исплати бити јаничар и да је данак у крви био корисна ствар.

Јован И. Деретић
 

Gledston

Primećen član
Poruka
1.000
Потпуно се слажем са овим што сам уоквирила као цитат.

Уопште ме је изненадило да се на овој теми толерише да историчар не мора да буде историјски образован. Лично не бих пристала да ме сече псеудохирург, иако је некако савладао методологију.
Но, историографија је друштвена наука и свакако различита од егзактних наука, али зар не мислите да се историјским образовањем управо стиче шири поглед на историјска збивања, што би историографу било неопходно ако жели да одређени резултат свога истраживања "смести" адекватно у време и простор, и вреднује пре свега.
Први хирурзи су свакако били псеудохирурзи (17. век пун је експеримената трансфузије крви између животиња и човека, наравно са стравичним резултатима): свака наука почела је од шарлатанства. Вредност науке је што се временом издигла изнад шарлатанства.

Тако исто је са историјском науком. Пошавши од Илариона Руварца и њему сличних, она је временом постала домен правих научника. Можемо их оцењивати овако и онако, али је чињеница да су они изнад псеудоисторичара.

Да је тако било, не би Руварац толико згрешио у погледу 1690.године, вреднујући неопходност сеоба на север.
Не знам на шта мислиш?
 

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.863
Не знам на шта мислиш?
Велика сеоба Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем из 1690. године такође је била један од главних предмета Руварчевог интересовања.[16] Расправљао је о питању хронологије овог догађаја, броју Срба који су учествовали у Сеоби као и о карактеру односа између цара Леополда и српског народа. Што се тиче прва два питања, Руварац је успешно показао да се Сеоба одиграла 1690. године, као и да је број од преко пола милиона исељеника којим су баратали његови савременици историчари претеран, и да је исељеника по свој прилици било око 70-80 хиљада. Што се трећег питања тиче, Руварац је сматрао да су српски исељеници бежали пред турском војском и да су у том својству представљали избеглице, а не исељенике, тако да они нису могли бити уговорна страна у преговорима са немачким царем већ само страна према којој је учињена милост. По речима Славка Гавриловића, Руварац овде није схватао да су привилегије дате Србима представљале уговор посебне врсте и да нису биле ни уговор равноправних страна ни једнострана милост већ нешто између. Руварчеве тезе о Сеоби срба из 1690. документовано је критиковао Милутин Јакшић у раду Природа преласка Срба у Угарску 1690. и привилегија из 1901. године

Са истог сајта, још један пример да се сам Руварац није држао методолошких поступака историографије:
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:ilarion-ruvarac


Такође је писао о појединим заблудама из црногорске историје у време када је прослављано двеста година од настанка династије Петровић-Његош. У делу Монтенегрина настојао је да покаже како је мишљење о вековној црногорској независноти од Османског царства заблуда и како су црногорска племена била, као и остали делови српског народа, потчињена турској власти. Додуше, такође је направио и неке грешке — на пример, сматрао је да штампарија на Цетињу у 15. веку није постојала, што се показало као заблуда.
 
Poslednja izmena:

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.863
Монах Руварац није имао објективни став нити је имао шире друштвено образовање . водили су га само "пљувачки " нагони.Ево мало о случају порекла светитељке Параскеве, одн.Св.Петке:

У свом делу Правила св. Петке Параскеве српске, у издању Српског ученог друштва, Милојевић је објавио текст за који је тврдио да представља историјски доказ о српском пореклу ове светитељке. Иларион Руварац је у свом чланку О раду Милоша С. Милојевића објављеном у Гласнику Матице српске из 1873. године веома оштро критиковао Милојевићеве тврдње изнете у овом делу, а такође се критички осврнуо и на Милојевићев целокупни списатељски рад[25].Милојевић је на ову критику одговорио 1881. личним увредама упућеним Руварцу, кога је назвао бугарофилом и издајником српске народности[26].

Где се показује да Руварац није имао ширине ?
И данас, СПЦ стоји на истом становништу да је Св.Петка српског порекла, из села у околини Цариграда (данашњи топоним Selimpaşa ). А да то није само само барокни, ренесансни, романтичарски или експресионистички став Срба, довољно је што је и у црквеним заједницам уврежено исто мишљење:

Напр. Украјина:
Свята Параскева Сербська

Церква святої Параскеви Сербської
— дерев'яний храм у місті Могилів-Подільський Вінницької області.
Храм є пам'ятником подільського дерев'яного зодчества, побудований в 1775 році.



Церква святої Параскеви Сербської — одна з найгарніших культових споруд міста Чернівці.
Церква була освячена 5 (17) лютого 1862 року єпископом Євгеном Гакманом на честь преподобної Параскеви Сербської.


И, још..све у Украјини:

Волинська область
Івано-Франківська область
Тернопільська область
Хмельницька область
 
Poslednja izmena:

Gledston

Primećen član
Poruka
1.000
Што се трећег питања тиче, Руварац је сматрао да су српски исељеници бежали пред турском војском и да су у том својству представљали избеглице, а не исељенике, тако да они нису могли бити уговорна страна у преговорима са немачким царем већ само страна према којој је учињена милост. По речима Славка Гавриловића, Руварац овде није схватао да су привилегије дате Србима представљале уговор посебне врсте и да нису биле ни уговор равноправних страна ни једнострана милост већ нешто између. Руварчеве тезе о Сеоби срба из 1690. документовано је критиковао Милутин Јакшић у раду Природа преласка Срба у Угарску 1690. и привилегија из 1901. године
Руварац је овде сасвим у праву. Привилегија је, према римском праву, акт једностране милости владара којим се неки правни субјект изузима из општег права. Не знам како би се другачије гледиште уопште могло бранити. Ништа није обавезивало сваког следећег угарског краља (не немачког цара; патенте је донео Леополд и доносили су његови наследници као краљеви Угарске) да три патента из 1690, 1691, 1695. и њима асоциране акте настави.

Са истог сајта, још један пример да се сам Руварац није држао методолошких поступака историографије:
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:ilarion-ruvarac
Депласиран аргумент, на то сам се осврнуо првим својим постом овде.

Такође је писао о појединим заблудама из црногорске историје у време када је прослављано двеста година од настанка династије Петровић-Његош. У делу Монтенегрина настојао је да покаже како је мишљење о вековној црногорској независноти од Османског царства заблуда и како су црногорска племена била, као и остали делови српског народа, потчињена турској власти. Додуше, такође је направио и неке грешке — на пример, сматрао је да штампарија на Цетињу у 15. веку није постојала, што се показало као заблуда.
Овде је велика заслуга Руварца, јер је показао нешто што је и данас табу међу Црногорцима (па и међу Србима).
 

Gledston

Primećen član
Poruka
1.000
Монах Руварац није имао објективни став нити је имао шире друштвено образовање . водили су га само "пљувачки " нагони.Ево мало о случају порекла светитељке Параскеве, одн.Св.Петке:

У свом делу Правила св. Петке Параскеве српске, у издању Српског ученог друштва, Милојевић је објавио текст за који је тврдио да представља историјски доказ о српском пореклу ове светитељке. Иларион Руварац је у свом чланку О раду Милоша С. Милојевића објављеном у Гласнику Матице српске из 1873. године веома оштро критиковао Милојевићеве тврдње изнете у овом делу, а такође се критички осврнуо и на Милојевићев целокупни списатељски рад[25].Милојевић је на ову критику одговорио 1881. личним увредама упућеним Руварцу, кога је назвао бугарофилом и издајником српске народности[26].

Где се показује да Руварац није имао ширине ?
И данас, СПЦ стоји на истом становништу да је Св.Петка српског порекла, из села у околини Цариграда (данашњи топоним Бојадос). А да то није само само барокни, ренесансни, романтичарски или експресионистички став Срба, довољно је што је и у црквеним заједницам уврежено исто мишљење:

Напр. Украјина:
Свята Параскева Сербська

Церква святої Параскеви Сербської
— дерев'яний храм у місті Могилів-Подільський Вінницької області.
Храм є пам'ятником подільського дерев'яного зодчества, побудований в 1775 році.



Церква святої Параскеви Сербської — одна з найгарніших культових споруд міста Чернівці.
Церква була освячена 5 (17) лютого 1862 року єпископом Євгеном Гакманом на честь преподобної Параскеви Сербської.


И, још..све у Украјини:

Волинська область
Івано-Франківська область
Тернопільська область
Хмельницька область
А ево и зашто је (далеко касније) задужбине памте као српску.

1577359585356.png

1577359619641.png
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.