Igrač

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Scathach:
Nema kraj, Igra je početak za Saigrača, nezavisno od Igrača ako je imala uticaj o kome govorim na temi.
Tu se radi o tome da li si pobedio sebe ili ne.
Kliknite za proširenje...


mislish da nema shanse da se saigrach ili igrach umore?
mora , kraj je uvek neizbezan...
saigrach moze da pati, igrach moze dalje da mlati... ali to je vec neka druga pricha...
 
AAnakonda:
mislish da nema shanse da se saigrach ili igrach umore?
mora , kraj je uvek neizbezan...
saigrach moze da pati, igrach moze dalje da mlati... ali to je vec neka druga pricha...
Kliknite za proširenje...

Nisam pisala o večnoj Igri izmedju njih dvoje....Post ima drugačije značenje.
Saigrač igrač tzv. koji takodje od samog početka zna da nešto može da bude igra samo i ništa više ali za razliku od Igrača ne zna pravila već pušta Igrača da ga vodi može na veličanstven način da iskoristi to iskustvo ako pobedi sebe i svoj Ego.
Razlika je što Igrač ima kontrolu nad svojim emocijama a Saigrač ne. On je emocionalni Igrač koji je uvek u goroj poziciji u odnosu na mentalnog Igrača.
Goroj, u smislu da može da ga ošine sva ta Igra emocionalno posred srca.
 
Poslednja izmena:
Igrač postoji i čast mi je što sam mu bila Saigrač.
Ove neke spodobe mentalne i emocionalne dobijaju još više na svojoj grotesknosti posle Igre. Kriterijumi zaista postaju enormno visoki.
To je loša strana Igre, jer takvi su retko blago.
 
Potpuno je neverovatno koliko ste smorili na ovoj posle trece strane, za mene krajnje ispraznoj temi
Ko procita svih sto strana, verujem da ce se osecati kao da je boravio u Cernobilu 26. aprila 1986 izmedju 01.23 i 02.00
 
Scathach:
U kom pravcu misliš da treba da ide?
Mislim da nije pokvario temu već da je osvetlio još jednu moguću stranu Igre. Zaista imam potrebu da je razumem na pravi način,
pa je ok da se sagleda sa raznih aspekata. Možda je istina sve to zajedno.

Nekad pomislim da je dovoljno gledati Igrača i da bi sve bilo jasno.

Šta je u Igračevim očima kad susretne Saigrača?
Kliknite za proširenje...
Svakog igraca, kada malo zagrebes povrsinu, ustvari vidis jednu nesigurnu, povredjenu i ne tako jaku licnost, ali on ume dobro da glumi.
To je ustvari samo nacin da se odbrani od emocija, jer je negde duboko ostao povredjen i izneveren, pa se sada "hrani" posmatrajuci kako nekog psihicki lomi.
 
Say it right:
Svakog igraca, kada malo zagrebes povrsinu, ustvari vidis jednu nesigurnu, povredjenu i ne tako jaku licnost, ali on ume dobro da glumi.
To je ustvari samo nacin da se odbrani od emocija, jer je negde duboko ostao povredjen i izneveren, pa se sada "hrani" posmatrajuci kako nekog psihicki lomi.
Kliknite za proširenje...

Moderatorko, prava ste pritajena sadistkinja.

Meni recimo nikada ne bi palo na pamet da iko normalan može da se naslađuje nečijim psihičkim slamanjem a još bih manje nekom to tendenciotno spočitavao.

Da se ne plašim predviđenih sankcija rekao bih - bolesno.
 
Bergie:
Moderatorko, prava ste pritajena sadistkinja.

Meni recimo nikada ne bi palo na pamet da iko normalan može da se naslađuje nečijim psihičkim slamanjem a još bih manje nekom to tendenciotno spočitavao.

Da se ne plašim predviđenih sankcija rekao bih - bolesno.
Kliknite za proširenje...
uistinu, ima tu malo i patoloskog ponasanja
kakva osoba treba neko da bude, da gleda kako se neko lomi i muci oko njega\nje, a da se i dalje ponasa hladno, mozda tako i oseca
zar to nije tako?
sadizam i jeste dijagnoza
 
Say it right:
Svakog igraca, kada malo zagrebes povrsinu, ustvari vidis jednu nesigurnu, povredjenu i ne tako jaku licnost, ali on ume dobro da glumi.
To je ustvari samo nacin da se odbrani od emocija, jer je negde duboko ostao povredjen i izneveren, pa se sada "hrani" posmatrajuci kako nekog psihicki lomi.
Kliknite za proširenje...

Nesumnjivo postoje i takve vrste Igrača. Moguće da postoje i slični njima koji ne žele da nekog lome namerno i smišljeno ali zbog duboke povredjenosti na kraju to čine. Možda drugačije ne umeju i ne mogu.

Tanka je ta linija šta je Igra a šta povredjivanje. Jer ipak ako druga strana ne zna da je to Igra, ako veruje nekome, ako se rode neke snažne emocije a neko od početka do kraja zna da je sve Igra onda je to na neki način surova igra. A ono šta je surovo više nije lako i lepo kao što prava igra jeste.

Gde je granica? I da li je nju lako odrediti? Šta je nesumnjivi pokazatelj takvih loših namera?
 
Da li je ako uzmemo u obzir i te vrste Igrača, suroviji onaj koji zna da je nešto igra ali ne može da odoli jer su se stvorile jake emocije prema Saigraču,
ili onaj koji je hladan i bez osećaja prema drugoj strani? Da li i ovaj prvi ima opravdanje u tom slučaju? Ili su jednaki jer su posledice iste na kraju po saigrača?

Da li manje boli ako su emocije bile iskrene?
 
Ок, види, тема је ок, то не спорим... Али ово је већ упорно форсирање теме.. Мсм о пола ствари се прича изнова и изнова.. Мсм врте се исте ствари сад већ..
 
Scathach:
Nesumnjivo postoje i takve vrste Igrača. Moguće da postoje i slični njima koji ne žele da nekog lome namerno i smišljeno ali zbog duboke povredjenosti na kraju to čine. Možda drugačije ne umeju i ne mogu.

Tanka je ta linija šta je Igra a šta povredjivanje. Jer ipak ako druga strana ne zna da je to Igra, ako veruje nekome, ako se rode neke snažne emocije a neko od početka do kraja zna da je sve Igra onda je to na neki način surova igra. A ono šta je surovo više nije lako i lepo kao što prava igra jeste.

Gde je granica? I da li je nju lako odrediti? Šta je nesumnjivi pokazatelj takvih loših namera?
Kliknite za proširenje...
Granicu postavlja Saigrac, ako ima malo samopostovanja, i dovoljno inteligencije.
A kako se to otkriva, pa prosto kontradiktornocu u ponasanju i izrecenim. To mu dodje najbolji pokazatelj.
Samo treba biti oprezan, jer Igrac ume da da dovoljno, da zadovolji mrvicu Saigracu, a onda sve upotrebi za svoju igru.
 
Say it right:
uistinu, ima tu malo i patoloskog ponasanja
kakva osoba treba neko da bude, da gleda kako se neko lomi i muci oko njega\nje, a da se i dalje ponasa hladno, mozda tako i oseca
zar to nije tako?
sadizam i jeste dijagnoza
Kliknite za proširenje...

To šta si opisala je psihopata.
Pravi psihopata. Oni o kojima gledamo u psihološkim trilerima i mislimo da ih nećemo sresti.
Kolika je verovatnoća da bi tako nešto Saigraču palo na pamet, da je osoba preko puta njega upravo to?
 
Poslednja izmena:
МП5-:
Ок, види, тема је ок, то не спорим... Али ово је већ упорно форсирање теме.. Мсм о пола ствари се прича изнова и изнова.. Мсм врте се исте ствари сад већ..
Kliknite za proširenje...

I da i ne. Tematika sama po sebi nije jednostavna ni laka za odgonetanje.
 
Scathach:
Da li je ako uzmemo u obzir i te vrste Igrača, suroviji onaj koji zna da je nešto igra ali ne može da odoli jer su se stvorile jake emocije prema Saigraču,
ili onaj koji je hladan i bez osećaja prema drugoj strani? Da li i ovaj prvi ima opravdanje u tom slučaju? Ili su jednaki jer su posledice iste na kraju po saigrača?

Da li manje boli ako su emocije bile iskrene?
Kliknite za proširenje...
Ako ima emocija one su u svakom slucaju iskrene.
Boli samo onog ko ih ima. Ako ih Igrac nema, njemu je svejedno, moze samo da ga boli sto je igra prekinuta, mislim, to i nije bol
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top