Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
-плес
-плоча
-пуцкетање
-мирис
-корак

Punih sezdeset i pet leta su stara ova nasa tela, sad vec mekana i smezurana. Klimava i trapava, nesposobna za pravu gomilu stvari.
No, kada bih je ovako obuhvatio oko struka... i uporedo sa njom napravio lagani korak napred... sve godine bi skliznule sa nas, kao lagana odeca strastvenih ljubavnika. Preostale bi samo dve duse, spojene u plesu... koji traje skoro pola veka...
- Smeksala sam te tokom godina. - Sapnula mi je uz malo stidljivog kikotanja i sklonila ruku sa moje zadnjice. Privukoh je sasvim blizu istog trenutka...
Njen miris mi ispuni nozdrve. Isti, dobro poznati miris koji njusim svakoga dana pre nego sto sklopim oci, i odmah nakon sto ih otvorim. Nikada mi nece dojaditi shvatio sam.
- I dalje nisam, sasvim mekan... pokazacu ti kasnije. - Odgovorio sam sapatom, glave zarivene u njenu kosu. Jos jednom se zakikotala.
Pucketanje nasih svecanih cipela ispuni moje usi u dobro poznatom ritmu. Plesali smo, praceni Frank-ovim recima. Obasjani samo srebrnom mesecinom.
- Srecan ti rodjendan dragi - rekla je.

Vanila
Lan
Ostrvo
gitara
vrelo pesak
rakovi
 
MaliZen:
Punih sezdeset i pet leta su stara ova nasa tela, sad vec mekana i smezurana. Klimava i trapava, nesposobna za pravu gomilu stvari.
No, kada bih je ovako obuhvatio oko struka... i uporedo sa njom napravio lagani korak napred... sve godine bi skliznule sa nas, kao lagana odeca strastvenih ljubavnika. Preostale bi samo dve duse, spojene u plesu... koji traje skoro pola veka...
- Smeksala sam te tokom godina. - Sapnula mi je uz malo stidljivog kikotanja i sklonila ruku sa moje zadnjice. Privukoh je sasvim blizu istog trenutka...
Njen miris mi ispuni nozdrve. Isti, dobro poznati miris koji njusim svakoga dana pre nego sto sklopim oci, i odmah nakon sto ih otvorim. Nikada mi nece dojaditi shvatio sam.
- I dalje nisam, sasvim mekan... pokazacu ti kasnije. - Odgovorio sam sapatom, glave zarivene u njenu kosu. Jos jednom se zakikotala.
Pucketanje nasih svecanih cipela ispuni moje usi u dobro poznatom ritmu. Plesali smo, praceni Frank-ovim recima. Obasjani samo srebrnom mesecinom.
- Srecan ti rodjendan dragi - rekla je...
Kliknite za proširenje...

:cmok:
 
plavi anđelak:
šlag

more

palma

školjka

koktel
Kliknite za proširenje...

I dok smo se setali obalom mora,ona i ja naisli smo na jednu osamljenu uvalu gde je postojao jedan tropski bar.Ali zive duse nigde.Drzali smo se za ruke,dok smo bosi koracali po predivno plicaku,i talasi su na kvasili stopala.Ona se se savila da podigne jednu predivnu skoljku koje je mora izbacilo.Odlucilio smo da skoknemo do bara po neko osvezenje,ali nikog nije bilo.Na pultu je stajala zdelica slaga..i bar je bio pun raznih koktela.Uzevsi zdelu sa slagom i dva koktela,posli smo u hladovinu palminog drveca.Legli smo jedno pored drugog,i normalno da je ona htela da se malo igra,hranila me je slagom i umazala,i posle predivnog seksa,popili smo koktele i nakon toga smo proveli ceo dan posmatrajuci talase.

vodjenje ljubavi,
miris,
erotska masaza,
nezno saputanje,
strast
 
Poslednja izmena:
Te riječi koje si naveo traže erotsku priču. Trebalo bi da pišem o slučajnom susretu na otvorenom mjestu srkivenom od pogleda prolaznika, strast se ogleda u očima i drhtaju tijela, ali neću. Jutros sam ustala željna rušenja šablona. Vođenje ljubavi može biti mnogo više od dodira, nekada čak i bez dodira. Možda si gledao film Don Huan de Marko. Na samom početku filma umišljeni Don Huan prilazi ženi čiji se partner drznuo zakasniti na romantičnu večeru. Daću vam savjet. Ne radite to nikada ženama. Don Huan je gleda u oči. Ona je u početku nezainteresovana za maskiranog klauna. Međutim, on joj nježno šapuće o ženama koje imaju ruke sa senzibilnošću nogu. Dodiruje joj vrhove prstiju kao stopala, u njenim pstima otkriva koljena pa butine, a onda je poljubi na mjesto koje bi u prenesenom značenju bilo vrlo, vrlo intimno. Dodir je u samom startu prerastao u erotsku masažu. I dalje je gleda u oči. To je vođenje ljubavi. Svi smo mi željni dodira radi bliskosti. Treba nam nježnost. Treba nam osjećaj da nismo sami. Muškarcima čak mnogo više nego ženama. Zato se često dešava da muškarac od svoje voljene traži da ga češka dok gledaju film. Dok se njeni prsti provlače kroz njegovu kosu, on osjeća miris njene kože ili dobro poznatog parfema i povezanost u njemu živi. Ovo jeste sladunjavo, ali sav taj macho koji svijetom bjesni proizvod je sumanute želje da se prikrije ta potreba čovjeka da zasladi.
 
della:
Te riječi koje si naveo traže erotsku priču. Trebalo bi da pišem o slučajnom susretu na otvorenom mjestu srkivenom od pogleda prolaznika, strast se ogleda u očima i drhtaju tijela, ali neću. Jutros sam ustala željna rušenja šablona. Vođenje ljubavi može biti mnogo više od dodira, nekada čak i bez dodira. Možda si gledao film Don Huan de Marko. Na samom početku filma umišljeni Don Huan prilazi ženi čiji se partner drznuo zakasniti na romantičnu večeru. Daću vam savjet. Ne radite to nikada ženama. Don Huan je gleda u oči. Ona je u početku nezainteresovana za maskiranog klauna. Međutim, on joj nježno šapuće o ženama koje imaju ruke sa senzibilnošću nogu. Dodiruje joj vrhove prstiju kao stopala, u njenim pstima otkriva koljena pa butine, a onda je poljubi na mjesto koje bi u prenesenom značenju bilo vrlo, vrlo intimno. Dodir je u samom startu prerastao u erotsku masažu. I dalje je gleda u oči. To je vođenje ljubavi. Svi smo mi željni dodira radi bliskosti. Treba nam nježnost. Treba nam osjećaj da nismo sami. Muškarcima čak mnogo više nego ženama. Zato se često dešava da muškarac od svoje voljene traži da ga češka dok gledaju film. Dok se njeni prsti provlače kroz njegovu kosu, on osjeća miris njene kože ili dobro poznatog parfema i povezanost u njemu živi. Ovo jeste sladunjavo, ali sav taj macho koji svijetom bjesni proizvod je sumanute želje da se prikrije ta potreba čovjeka da zasladi.
Kliknite za proširenje...

Al ispade bolje nego da si pisala erotsku prichu...ovo je super...i realnije je...i pristojnije!!!!
 
Svega sam se setila dok sam bila na boksu cak mislim i da sam negde iz podsvesti izvukla stvari kojima bi se u normalnim uslovima tesko prisetila, ako su uopste postojale. Odzvanjao mi usima svaki sapat sestara , nisam mogla podneti te glasove , telo mi se cepalo od bola dok mi je rped ocima skakutala slika logorske vatre koju smo palili negde , ne secam se vise ni gde ni zbog cega , zanm samo da je bilo negde oko trece godine gimnazije , to znam . Tako .... dok sam kasnije u narucju drzala bebu , zadremala sto od umora sto od srece i sanjala najlepsi san na svetu , pronasla sam rudnik sa blagom , bilo je tamo svega i svacega.........zamislite sanjam blago s blagom u narucju ..srece li ..... Onda sam cula jedan dragi glas, do tada najdrazi , sad nista manje drag ali to blago u narucju je bez konkurencije. Moj dragi , naravno , podelio mi sve komplimente sveta , poljubio nas i otishao u shoping za bebu, nije sto je shoping, nego sto znam da ne gleda cene, potrosice ustedjevinu od godinu dana za samo pola sata ....tako je i bilo ...
 
Poslednja izmena:
ciciban1:
grozdje
patos
Bogorodica
stonjak
cokoladni preliv
Kliknite za proširenje...

O moj boze i sveta bogorodice, da li ce neko najzad da objasni ovoj glupachi da se grozdje NE SLUZI sa cokoladnim prelivom...u cemu je njen problem? Izaziva me, znam. Zato sto necu da pricam sa njom, zato sto necu da vodim ljubav na patosu, ni u kupatilu, ni na fotelji....zato sto uopste necu da vodim ljubav sa njom, zato sto je vise ne volim...zato sto ne znam sta da radim, i ona to vidi. Na sta sam spao, evo, gledajte me ljudi....kukavicu, beo kao stolnjak, MRZIM JE, ali se plasim da odem jer znam koliko to boli, pa sedim ovde i cutim ...

prsten
mirodjija
srp
traktor
igla
zub
 
Poslednja izmena:
Sedela je na obali reke...razmisljla o sebi igrajuci se prstenom na desnoj ruci,okretala ga je levo - desno nervozno gledajuci u njega i pitajuci se shta je njoj sve ovo trebalo.Setila se svog predjashnjeg zhivota u gradu gde je ona u uzavrlim gradskim deshavanjma bila mirodjija u svakoj chorbi,kako nishta nije moglo da prodje bez njenog uvek zapazhenog prisustva.Sada je bila sasvim sama u ovom udaljenom selu sa chovekom koji je vishe od nje voleo svoj srp i svoj traktor.Ta misao ju je neochekivano zabolela,kao igla joj zabola u grudi misao da ona od svog zhivota nema nishta.Pogledala je ispred sebe u reku koja je oslikava njen lik...pogledala se u obrisu reke kao u ogledalu i malo se nasmeshila,ironichno, shvativshi da joj je posiveo zub sa koga je pre par dana ispala plomba...ovo je pochetak mog kraja..pomislila je.

misao
tvorac
zhena
um
izreka
 
Poslednja izmena:
Stara izreka, kojom nas je baka, kao decu, plašila je - da je Veštica, jedina, čiji um može, da bilo kakvu misao, otelotvori u izistinsku stvarnost.
- Ako opet uletite u Tetka Jovanin šljivik, napraviće od, svih vas, prasiće - grdila nas je baka, i istovremeno se smeškala, jer nas je, bar smo mi tako mislili, zamišljala, sa kovrdžavim repićima.
Danas, nešto razmišljam, Veštci, to nisu mogli da izvedu. Oni su konjima pili krv i pretvarali se u Vukove, ali, nas decu, nikada nisu dirali, jer nisu mogli ništa, sa našom šarenom maštom.
Samo ona, Veštica, Žena.
Žena- tvorac, svih zamislivih i nezamislivih stvari....ostvarljivih i neostvarljivih snova.....
Zaobilazili smo, u širokom luku, Tetka Jovanin šljivik i punili rančeve, Đokinim, nakiselim breskvama.
Nikada, niko od nas dece, nije pitao baku, kog pola je Bog.
Još uvek, nešto razmišljam....

- kosidba
- pečat
- sedamnaest
- prekookeanski
- kopita
 
Poslednja izmena:
- kosidba
- pečat
- sedamnaest
- prekookeanski
- kopita


Ljubav na poljima...

Ime mi je Dragutin, Dragutin Izmisljotina. Ja sam kosac. Volim da kosim, skoro koliko i volim da spavam. Da se ja pitam, danju bih samo kosio, a nocu bih samo spavao...
Bicu iskren sa tobom, vecina od tih dvadeset i pet leta mog zivota je i protekla bas tako. Nikada se nisam zalio, nikada me vise od toga nije ni zanimalo. Kao i sve stvari na ovom neobicnom i prostranom svetu, ni moj nacin zivota nije potrajao. Sve se okrenulo u trenutku, iznenada...
Secam se da je to bio izrazito vreo mesec, dani velike kosidbe su uveliko trajali. Medjutim bas taj dan je bio toliko vreo, da je vecina kosaca odustala od posla. Ja sam naravno ostao, niti sam imao sta pametninje da radim, niti sam to zeleo. A ona, pa poslali su je da mi donese vedro vode, kako sam kasnije doznao. Mladjana Milunka, sanjalica su je zvali...
Primetio sam je kako mi se priblizava, cini mi se trenutak nakon sto je ona ugledala mene kako radim na polju. Nisam znao ko je u tom trenutku, video sam izdaleka samo zenu u obicnoj nosnji sa belom maramom oko glave koja je stitila od jakog sunca. Jedva je stigla da mi pruzi gutalj vode iz svoje velike kutlace, pre neg' sam je privio uza sebe. Bila je iznenadjena, skoro koliko i ja...
No, nije se opirala, moja prelepa, mirisna Milunka. Zavoleo sam je istog trenutka, koliko nisam ni sam mogao da znam tada. Zivo se secam njenih ociju koje su me istovremeno posmatrale usplahireno i pohotno... usana sto su se pomerale lagano, obrazujuci reci koje nisu ulazile u moje uho, vec pravo u moje grudi. Udarila je vreli pecat ljubavi na moje snazno kosacko srce, prisvajajuci ga samo za sebe... zauvek.
Na moju veliku zalost, njeni su se gnusali nase ljubavi, jer je moja mala sanjalica tek napunila sedamnaest. Proklet bio taj bog, sto me izbacio iz meke majcine utrobe pre vremena.
Bez naseg znanja su skovali plan da nas rastave. Spakovase mi Milunku jedan dan, i strpase je na kakav ogromni prekookeanski brod. Sto je kako sam doznao vodi ka njenim rodjacima tamo negde daleko, gde ja nikada necu stici. Majka je pokleknula i rekla mi za to cim sam se vratio sa polja, ona je jedina shvatala da je nasa ljubav cista. Cim cuh te zle vesti, preskocim ti ja komsijske ograde, razvalim mu vrata od stala i ukradem crnoga vranca. Crn i snazan, kao gusta kosa moje Milunke. Nisam imao vremena ni da ga osedlam, jahao sam mu na golim ledjima, zuljajuci i njega i sebe...
Zvuk kopita sto se sudaraju sa tvrdim asfaltom velegrada, je odzvanjao u mojoj glavi dok sam preplaseno ali vesto izbegavao silne automobile. A i ljudi u njima su izbegavali mene cini mi se, dovikujuci mi teske psovke kroz svoje male prozore...
Zakasnio sam. Brod je vec otisao. Bilo ih tako mnogo, nisam znao koji je pravi sve dok me neki cova u plavom odelcetu i smesnoj plavoj kapici nije uputio...
Gorke suze su se slivale niz moje skamenjeno lice na putu ka kuci. Srce u gurdima htede da iskoci i osusi u prljavstini i prasini pored puta. Jedini razlog zbog kojeg nisam legao negde i crkao je taj vranac ispod mene, znao sam da ce komsija optuziti moje za kradju i stvoriti silne probleme. Stigao sam kuci, a majka cim me ugleda tako skrhanog i slomljenog, mi dade pismo sto je Milunka to jutro sastavila. Srce mi poskoci cim sam pipnuo to malo parce hartije.
"Dragi moj Dragutine," pisala je... "Vraticu se, tako mi svega! Vraticu se. Ostani moj Dragutine dragi, jer ja htela ne htela, ostajem zauvek tvoja. Milunka."

Dodir svile
caj
nedostizno
cokolada
svitci u noci
 
Poslednja izmena:
"Ti si jedina osoba na svetu koja umace cokoladu u caj.",rekao je posmatrajuci je kako lize svoje umazane,neobicno duge prste.Odmah se pokajao.Znao je da joj to kaze svaki put,da je dosadan,ponavlja se...Tako je bilo kad god bi joj se obratio,odmah bi poceo da premerava svoje reci,da brine da nije rekao nesto pogresno,da se popravlja i pocne da lupeta...Nikada se tako nije ponasao,naprotiv vazio je za sarmantnog i duhovitog,ali tih cetiri meseca sa njom ponasao se neobicno."Glupavo",mislio je,"ponasam se glupavo".Mozda sve to zato sto umakanje cokolade u caj nije najneobicnije sto je radila.Bila je najcutljivija osoba koju je poznavao,odgovarala je samo kada to pozeli i svaki razgovor koji joj nije odgovarao prekidala je pevuseci azru.Ljubila se kratko i odsutno,cinilo mu se i hladno i stalno se plasio da ne ode,jer ni sam ne shvatajuci zasto postao je ludo opsednut njom i vec danima je zamisljao kako vode ljubav,on i njegova cudna devojka i ako je znao kako je to daleko i nedostizno."Nabavio sam ti plocu doorsa,znam da si zelela da je nadjes,..."Zacutao jer....Ona je sasvim polako,kao da su dugmad od papira,otkopcavala kosulju.Ustala je i pustila je da sklizne na njegove uplasene sake.U tom trenutku,kada je osetio taj dodir svile poceo je da veruje u sve.Ugasila je svetlo i polako pocese da mu prilaze njene oci koje su licile na svitce u noci koji treperavo,igrajuci se donose nesigurnu svetlost onima koji se izgube u mraku.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top