Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Magija
Grindelwald
Transfiguracija
Feniks
Auror




Gledam Grindelwaldov "zadatak": termini svi iz " Hari Potera".
Prebiram po glavi kako sve to da sklopim, a da se meni svidi.
Nekako mi je "Hari" produkt novijeg vremena, ja sam odrasla uz neke druge junake i karaktere, ali sada, većina filmova za decu i crtaća su puni magije, okultizma i slično.
Malci iz komšiluka, familije, odrasli su u momke, devojke, pune 30, neki 35 godina, a nikako da " započnu" život. Tapkaju u mestu, ma ni ne tapkaju, leže, čekaju svojih 5 minuta... Tužno. Ne znaju a i nemaju na koju stranu da se okrenu. Gaze dvadesete, tridesete, a ništa...Nije ni u mojoj generaciji bio neki BUM genijalaca, imena koja će ući u Istoriju , ali za nijansu smo možda bili... ma šta sad! Tako je kako je. No, ustvari mi je fascinantno i okrećem se ka nekadašnjim vekovima, vremenima. Do četrdesete ljudi postizali fantastične stvari na svojim poljima: osvajači porobljavali i osvajali, pisci i pesnici postajali začetnici novih pravaca u književnosti, naučnici prosipali formule brzinom kao što njihovi današnji vršnjaci popunjavaju tikete za kladionicu... Zemljoradnici velike zemlje obrađivali, bili velikoposednici, gazde, a njihovi vršnjaci ovog vremena, ne ulaze u svoje njive, blam je, a i roditelji ih zaštićuju od te muke, bar tamo negde do neke četrdesete da ih poštede... Urlik iz dubine duše, gde ste ljudi!!!? Gde je nestala energija, želja, motiv, volja da se gazi napred?! Koja transfiguracija može da nam vrati istraživački um, snagu, polet?
Eno, onaj predivni Ljermontov, slatki mali neposluško, dizao se iz pepela svaki put ko feniks i lupao glavom o zid, ali je ž i v e o život! Do dvadeset sedme godine postao gardijski oficir, vodeci romantičarski pesnik svog vremena, začetnik psihološkog romana, sve to do 27-e! Na žalost u dvoboju je poginuo. A nisu mu cvetale ruže, nije se valjao po krevetu do 27e ne znajući šta će od života. Rano je ostao bez majke, i rođena baba je isplatila njegovog oca sa 20. 000 rubalja, da se ovaj više ne meša u njegovo odrastanje! Pa kakvo je njegovo detinjstvo bilo bez oba roditelja, a bolešljiv? Eto ti Grindelwalde mistike koliko voliš kod njega. Predak njegov je Tomas Lermont, škotski bard, pesnik, prorok, interesantna istorijska ličnost, od kojeg je, šuškalo se po ruskim krugovima i sam Ljermontov nasledio proročki dar, i pesnički. A pretka je,tog Tomasa, kažu, KIDNAPOVALA vilovnjačka kraljica na 7 godina i podarila mu tajna znanja!!! Hahaha, ne iz filma, nego vila iz Škotske! I bio je vrlo cenjen kao prorok i pesnik tog vremena. Dok, Ljermontov, ogranak aristokratske loze Lermonta koji su iz Škotske došli u Rusiju, nije imao ni Aurora kao zaštitnika, ni vilovnjačku kraljicu, išao je kud ga noge nose, a bio je opčinjen Kavkazom, kako i ne bi!? Uspeo je šta je uspeo.
Koliko sada stranica da ispišem o premladim nekadašnjim muškarcima i ženama koji su stvorili i započeli sve ovo što sada mi imamo? Eeee, to je daleka istorija, priča se o novijoj i raspreda ko je koga, ko je kome, a od tih generacija na ovamo, ide n i z b r d o...





brdo
misli
moć
nebo
 
Nebo je te noći bilo ogromno kao nikad do tad. Milioni galaksija su mamili pogled uvis. Sa brda na kom sam se nalazio imao sam osećaj da rukama mogu zaroniti u zvezde. Toliko su mi bile blizu. I onda sam shvatio. Ne postoji ništa. Sve ono što jeste je, u stvari, ono što nam se čini da jeste. A možda i nije. Čak verovatno nije. I šta ćemo sad? Pustiti misli da se roje i i dalje im dozvoljavati da nas varaju? Ili zaustaviti sve? Zažmuri. Oseti moć. Moć je u tebi. Sve ostalo je iluzija.

San
Predak
Bes
Izvini
Kolačić
 
- Aha! - reče Bes. - Sve neke Hari Potere čitate. Mađije i tandaramandarabroćisanje neko, Bog da te sačuva. A u moje vreme! To, bre, bilo velikana! Veleposednika! Izumitelja! Osvajača i porobljivača! Danas - cvrc! Mućak!
- Nemoj tako, predak - odgovaram lagano, žvaćući travku s vilinske livade. - Imamo i mi sve to. Eno ti ga čoek proizveo četiri tone Marije Huane. Veleposednik, brajko moj. Izumitelja koliko voliš, naročito u oblasti manipulacije masama. A banke nas sve đuture osvojile i porobile. Pa ti sad pričaj da nema...
- Jok jok jok jok! - cupka Bes po hrastovom panju, - Velikane nemate! A u moje vreme! Tesla! Dostojevski! Lao Ce! Sapfo! Drugovi Markes i Borhes!
- Malo šaraš, predak - procedim kroz zube, zbog travke, ne zbog besa. - Kroz vreme i prostor, kojekude. Pa nisi živeo milenijumima, aman! Osim toga, koliko ja znam, maknuo se celog veka nisi iz rodnih Prcojevića, a odatle, biće, nije bilo baš nekih velikana? Nego, vidi... Onaj Flanagan piše bogovski. Bogalji batalili štake, nego se nasadili na prostetičke noge pa igraju balet, a s rodbinom s drugog kraja sveta se viđamo oči u oči preko ekrana...
- Mađije! - drekne Bes.
- Jes, mađije internetske. - kažem.
- Ne date deci noge da ublatnjave! - grmi on i dalje.
- Misliš, pogospodili se, kao plemstvo i vlastela u tvoje vreme? Nije bre, predak, danas plemstvo i vlastela plaćaju da im deca idu na vorkšopove u prirodu, da šljapkaju po blatu i valjaju se po šumskoj stelji. Plaćaju bre da ti dođu na njivu, palamidu golim prstima da čupaju! Čije dete sela videlo nije, taj je, mili moj predak, siroma' i golja, mučeni podstanar ili defakto beskućnik, vuče ga da zbriše na selo a ne zna kako... Nego ... Znaš ti uopšte koji ti je taj Hari Poter?
- Mađijaš!
- Ma dobro to, nego... taj ti se praktično protiv nacista borio.
- A bre?
- To bre. Mađijaški nacisti. Taj im Grindelvald bio nešto kao Musolini. A onaj Voldemor nešto kao Hitler. I onda ih Hari zbucao načisto. I izlomio im te čarobne štapiće. I tu mu pomogla i drugarica Hermiona, čiji su roditelji bili nemađijaši, dakle, pošten narod.
- Aj bogati?
- E.
- I kažeš, drug Hari zbucao mađijaškog Hiltera i Musolinija?
- Totalno.
- A Brankovići?
- Molim?
- Pitam te, ima li u tom Hariju Brankovića?
- Vuka ili Đurđa?
- A?
- Ma nema veze. Ne brini, predak, ima, to ti se tamo zovu Melfoji.
- A Lazara?
- Dambldor.
- A Obilića?
- Snejp.

Predak me gleda, razrogačenih očiju. Gleda, gleda, pa mu se licem odjednom razliva blaženstvo, prestaje da bude Bes i postaje dobroćudni dugobradi starkelja.
- Izvini, potomak. - kaže.
- Ma nisam ni zamerila - odgovorim, pa se nasmešim, i ispod džinovske tufnaste pečurke izvadim kolačić.
- Na! - kažem. a on gricne, pa poput Alise sune glavom naviše, među oblake. Zakorači preko planina u potragu za magijskim bićima iz nekih davnih priča, napuštajući lagano moj san korakom od sedam milja.


zvižd
zvižduknuti
zviznuto
ždrelo
zažditi
 
- Kakva sam bila?
- Uplašena kao srna! Odgovori on šaljivo. U tom stisnu pesnicu i raspauči jednom, pa još jednom. Pala je.
- Još je živa! Ne diraj je, manijače... Reče žena, koja je ustala iz kreveta i podigla maleno stvorenje. Ogrnuta ćebetom odšetala je vani i pustila buba švabu u dvorište prvog komšije.
- Eto neka je kod Bršljana, neka se druže i onako je sam, samcat! Zakikotala se.
- Pobogu, to je buba švaba! Čudio se muškarac.
- To je živo biće! Nego nisi mi rekao, kakva sam bila?
- Tek si mi dala svoj cvet, biće bolje... Smejao se.
- Eeee, kretenu moj! Pokušala je da nadglasi njegov smeh. Ipak nije uspela.

Novine
Kafa
Računar
Zvezde
Svitac
 
Poslednja izmena:
Novine je on uvek kupovao i listao uz jutarnju kafu. Ja, iako sam strašno povodljiva osoba, nikada nisam postala žrtva te zavisnosti, nekako ne umem da čitam novine, ja ih samo prelećem, površno prelistam. Ja, koja imam sve moguće oblike zavisnosti... A od računara jesam zavisnik. Čak i zvezde gledam preko aplikacija, jer je svetlosno zagađenje toliko da se noćno nebo ne može lepo videti golim okom.
Svitac... Eh, on me podseća na... njega... Ne na njega koji čita novine, već njega koji piše pesme, i u raširenim šakama na dlanovima drži svica koji svetli... Sa njim je moje srce kucalo kao da su se sve zvezde sa onog neba sručile u njega...

izuzetan
poverenik
pokriti
tolerantan
primenljiv
 
Ponekad citaoce, ne mozete dokazati da ste u pravu kad niste, i ponegad uvek ono sto cinimimo pogresno uvek to, nas, pogadja.
Zamislite da morate da se oduvek znali ono sto se skrivalo, ali nije bilo plana, trunka koja vodi do igle u plastu sena.
Zamolio bih, dakle, dragi citaoce...
Dakle, racuna li se ako vas ubedim u sve ovo o cemu pisem da ste vi upravo o ovo...

Da krenemo sa pricom.

Citalac je u tom trenutku rasirio oci, zenuce se otvorise, citaoce citalac je zagrzizo usne procitavsi pismo koje ce pripovedac ove telenovele da vam citira stih koji je citalac to vece sapnuo, sve to zbog blaga skrivenog multimilijardera Marka Tvena, kijeg je jedno od dvanaestoro citalaca to vece ubilo, i prisvojilo mapu skrivenog blaga.

Citaoce citalac koji je pusio lulu bio je to vece besan na gospodina Tvena Marka, culi su kako je rekao "to ti necu dozvoliti pokriti ga cebetom" zatim su se vrata zalupila.
Dok je citalac citaoce broj dva pricao sa gospodjom Mr. poter, gospodin iz susednog reda postao je citalac koji jede tortu, svi su se citaoce citaoci tog dana zapitali, pod kojim ste vk to brojem citalac?
Jer sad vec i vi znate gde se skriva mapa blaga izuzetan detalj.
Tolerantan pripovedac odvesce vas na poverenika.

Ne pise mi se.

Znam da imam tu moc da pisem dobre knjige ali jbg neko ima para da ih objavljuje a nema blage veze sa knjizevnoscu a neko ko ima stvarno talenta ali nema para za objavljivanje


Policija
Sud
Podrum
Planina
Barmen
 
The Graeat Gatsby:
Znam da imam tu moc da pisem dobre knjige ali jbg neko ima para da ih objavljuje a nema blage veze sa knjizevnoscu a neko ko ima stvarno talenta ali nema para za objavljivanje
Kliknite za proširenje...

Nauči prvo osnovnu gramatiku i pravopis, i kad već se trpaš da pišeš na jezičkim temama, trebalo bi bar iz osnovne pristojnosti da koristiš normalno pismo, a ne unakaženu ošišanu latinicu.

Tvoj tekst je pun pravopisnih, gramatičkih, semantičkih i štamparskih grešaka. Uz ošišanu latinicu, jako ga je teško čitati. Rečenice bez subjekta, smisla i slično...

Delovalo je zanimljivo na početku... Šteta. Daću ti lajk, kao znak dobre volje i nadu da ćeš se ubuduće potruditi da budeš čitkiji, jer mislim da ima potencijala.
 
meduse:
Nauči prvo osnovnu gramatiku i pravopis, i kad već se trpaš da pišeš na jezičkim temama, trebalo bi bar iz osnovne pristojnosti da koristiš normalno pismo, a ne unakaženu ošišanu latinicu.

Tvoj tekst je pun pravopisnih, gramatičkih, semantičkih i štamparskih grešaka. Uz ošišanu latinicu, jako ga je teško čitati. Rečenice bez subjekta, smisla i slično...

Delovalo je zanimljivo na početku... Šteta. Daću ti lajk, kao znak dobre volje i nadu da ćeš se ubuduće potruditi da budeš čitkiji, jer mislim da ima potencijala.
Kliknite za proširenje...
Nemam tastaturu sa kvackicama na latinici.

Znam, ali ni ne trudim da deluje zanimljivo haha :)
Verujem da bih bio dobar pisac ukoliko bih to hteo.
Za sve koji vole knjizevnu formu izrazavanja, preporucujem ne da procitaju :) vec da pogledaju film
"the words"
e ja sam u fazonu toga cice u filmu :)
 
Pisem za mene, za nikog drugog :)
Imam dusu za pisanje. :)

Toliko sam dobro napisao u trecem razredu pismeni sastav d ami je uciteljica misleci da sam prepisao od nekog besno i ljutito dala jedinicu. :)


Zao mivje sto nemam kvacice na tastaturi, znam da je nepregledno ali evo....


Ona, nije, njega vise nikad njega videla citaoce.
On je slusao o tome kako ga je godinama cekala da se on vrati opet kod nje.
Ta prica izmedju njih dvoje je odjekivala narodom.

Ona je pamtila sve sto joj je te veceri prepisao... Da se zna, citalac i niko drugi mora da zna!


Joj kkao mi fali olovka i papir da pisem!
Hocu da napisem knjigu, napisacu bas o nama... Postace blokbuster!
Jer nije me briga ni za slavu ni za lovu ni za sta, vec da ceo svet hocu da zna koliko sam je voleo!
Napisacu knjigu i tacka .



:)
 
Policija
Sud
Podrum
Planina
Barmen

Slavillo se otvaranje nove književne kavane. Dobili smo na to veče jedan lepo sređeni podrum.
Star, oronuo, osećao se miris vlage u vazduhu. Ipak videlo se da je neko danima sređivao, potamanio bube, okrečio....
Širom smo otvorili prozore i pustili glasnu muziku...
Bila je nenomalana buka te noći. Urlanje, dreka, droga, seks i rokenrol.
Maloj književnoj duši više od toga nije ni trebalo
Kao da su sišli sa planine - prokomentarisa jedna pemzoška.
Barmen je taman razvukao kilometarsu crticu na šanku kada je upala policija.
Garant neko od komšija pomislio je.
Gde baš sad u najboljem trenutku, taman kad je alkohol odradio veći deo posla.
Malo rasprave sa mali plavim štrumfovima i sve je bilo sređeno. I po koja crvena u džep.
Napisama je pro forme prijava jer izlazak patrole nije mogao da se sakrije.
Pre ili kasnije ga je čekao sud, ali predsednica suda je drugarica članica biblioteke i kazna je do sada uveek bila simbolična.


Inke,
Pesak,
Pirana,
Strela,
Ogledalo
 
Paunovo perje ne bi smelo da se dira.
Rece starica dok je pripaljivala vatru.
Ubacila je uglja...
Paunovov rep se siri kada on zove... na ljubavni spoj, zatvorila je pec.

Ali ipak ta je ptica i njeno sarnolio perije je zaintigrilala masu ljudi. Rece uniki svojoj stavljajuci vodu na pec.
Ogledalo i pesak vreme pamti i inke nije im bila potrebna strela jer su jeli piranu.

Karadjordje
Betmen
Turci
Avion
Starac Vujadin
i treminatorova strela
 
Eh taj Karadjordje. Kud se rodi. Sta ce ovome narodu sloboda. Ne znamo mi sta je to. Kada nam je das, mi je sami sebi oduzmemo, ili brze bolje nekom drugom. Kod nas prosto djavo nema sta da radi. Moze samo da sedi i smeje se.
E sada bas nismo skroz losi. Sreca pa imamo opevanih heroja, samo steta sto su samo plod nase maste. Ili mozda nisu, mozda Stari Vujadin da nam osvetla obraz. Ko zna.
Ja bih bas da se vratim par stotina godina unazad, volim nasu staru veru. Bas da osetim tu Magiju. Kada se bukvalno verovalo u bajku. Znam da tada ne bih imala ni aviona, ni telefona, ali smo tada bili slobodni, mi i priroda. Ja mozda po malo i danas verujem vise u moci prirode. Svaka drveena strela, svako koplje, svako ubojito oruzje je bila cista umetnost, rucno izradjeno od najlepseg drveta, Pa kad stradas onda znas da te je ubilo nesto sto je vredelo. Kakvo moderno oruzje, kakvi laseri, kakve terminatorove strele, kakav kalasnjikov. Gomila zvozdja upotrebljena u nimalo fer borbi. Metal protiv zivota.
U ta davna vremena se sve nekako bilo iskrenije, postenije, pa je i smrt delovala prirodnije. A ubica i zrtva su bili ravnopravniji.
Ali nas nadjose Vizantijci, pa Turci, Ausrougari, pa ovi, pa oni, nametnuse nam nam svoju veru. Dobro je pa mongoli ne stigose do nas. Indijci i ko zna ko sve ne. Tek onda bi imali oko cega da se krvimo.
Sreca pa u Betmena jos nismo poceli da verujemo.
A i bez njega smo izgubili dusu, zasluzivsi dozivotno ropstvo.
Kada vec nismo uspeli da sacuvamo u nama ono iskonsko, casno i posteno u nama, trebalo je onda tako i ostati.
E moj Karadjordje.

Beznadeznost
Zivot
Smrt
Samoca
Dusa
Mir
 
Poslednja izmena:
Beznadeznost
Zivot
Smrt
Samoca
Dusa
Mir

O prokleta neizdrziva samoca! Pomisli Konj dok je lezao na svom sedefno ebonosnom krevetu u svom zlatnom dvorcu. Sta ce mi sve ovo bogatstvo kad nemam sa kim da ga podelim. Zivot nikada prema tebi nije fer Konju. Tako ce izgleda biti sve do tvoje smrti izgleda.. a onda ce ti dusa naci mir.

Konja uhvati neka beznadeznost... kad neko pokuca na masivna orahov0-ruzina vrata.

Da? - rece Konj - Napred..

Oprostite vase visocanstvo.. rece prelepa robinja.. Vas cedjeni nar.. sa cimetom.

Konj pokaza rukom da robinja to unese. Ona se saze i spusti cedjeni nar na sto. Konju se podize jedna obrva.

Ostani.. ostani. - rece Konj robonji.. - Kako se zoves?

Robinja pocrvene i rece.. - Selkhet.. vasa milosti.

Kakva milost pomisli u sebi.. ovo ce sad biti bez milosti. I nasmesi mu se stucovani brk.. a potom pomisli.

It's good to be a king.. it's good to be a king... 👑

Kormoran
Luka
Nemirno more
Mornar
Skorbut
 
Legenda, nam citaoce...

Mit sto je jos bolje, mit je govorio o nekoj dalekoj zemlji iza sedam ulica i iza sedam gradova, sedam raskrsnica i cak tri kuce.
Junacin bijase zakopah blago sto li je ga ukrade od komsiskog pasaluka, dok ga je li je ovaj de drugi bi kod istog ovog u sobi je li je kod njegove drage, sto bi li se jel i de razumelo postah ljepa od kade li joj ga dragog svoga ne bi li videla do vece.
Djeca turci mali najglavniji Luka, uzeh dok bejah za semena rekose mu da on tu ne cuh jel de prisluskivah njih.
Uzeh smo mu para i para, zakopace bice davno vec bas iza onoga je li de drvetca sto ga stojih kad ko je li je sad prisluskivah, eh djete moje kad bi li se to razumelo dati, sto li je to trebah i ovom i onom.
Ovaj ne da zenu a onaj drugi ko ni taj prvi ne znadoh da je jedan drugom bilo davno ukrao za prvo ono.

To je pismo citaoce pisno na koje sam naisao tokom mog boravka u Mongoliji, pismo seljaka Lo Janga.
Ili kako reci samo prevedeni deo sanskrita prevedenog sa staromongolskog jezika kojim je pricao Dzingis Kan.
Tajna Istorija mongola nikada nije spominjala to pismo ali se navidi da je Lo Jang bio vrlo privrezen Temudzinu.
Postoje nepobitne cinjenice koje potvrdjuju da je Lo Jang dao svojoj deci na samrti pismo... to koje vodi do groba Velikog Kana i njegovog svog pribavljenog blaga.
Tajna Istorija mongola se dugu skrivala od javnosti, jer razuverava o (nauku o jednom narodu)
Dok samo pismo Lo Janga se odnosi upravo na zlato...


"Dugo je li je kako li de kazu ili ce reci ne, njena se mapa ce se cuvati u boci, kako de naredih, sad mornar, po istjeku ugovora bijah je kod supruge drage"

Dugo se verovalo citaoce da je mapa zakopanog blaga izgubljena.

"Cinih, ne upitah" Sve dok mornar prozvanog imena slavnog imena njie doneo simbol velikog Kana...

Trener Kormoran nije to prihvatio jer bese kod Sorbuta, koji kaxah cica mica li je li je gotova je li je li je prica


Ucenje
Prava za objavu
ljubav na prvi pogled
novine
cik nadmasi me
Supermen
pre isteka vremena
meksiko
tradicija stara
 
Не дозвољавам никако себи да ми оловка папир одети, из простог разлога јер знам да нећу наћи довољно новца да би се та књига објавила, јер зато што ме и баш брига за паре колико ми је више стало због славе, мислим да сам ја заиста велик човек у тако сићушном свету свачега.
И, нећу одустајати од те приче.
Како смо она и ја дете изгубили, растали се, удала се са другим, последњи сам је пут видео саму у аутобусу све док је неко други уместо мене није загрлио и сео поред ње, тако смо се она и ја гледали задњи пут у животу све док аутобус није кренуо, чекала је, усуђивала се, исчекивао сам, подигла је руку као да нешто хоће и док је аутобус одлазио, задњи пут ми се насмешила и махнула ме.

Много година пре тога, војску сам служио у страној држави, док је рат беснио ја сам се бавио писањем.
У слободно време сам често са мојим пријатељима боравио у кафанама француским и тако сам упознао њу.
Након завршеног јела и пића позвали смо је, како ја нисам ни реч тада разумео француског погледао сам је и време је само говорило.
Нешто је рекла гледајући ме, покупила са стола јело и пиће и отишла.
Одма сам питао пријатеља да ми каже шта је рекла, рекао ми је да јој се јако свиђам.
Одма сам одјурио ка њој.
И, тако је читаоче започета ова истинита прича. Прича о љубави, прича о срећи, о тузи и прича о несрећи.

Како су дани пролазили она и ја смо се све виже зближавали, и свако од нас двоје је научио по прву реч другог језика, никада то нећу заборавити кад ми је изговорила по први пут волим те.

Касније сам сазнао да је оног дана у кафићу рекла да не подноси свиње као што сам ја да покупимо своје ствари и да одемо.

ne znam ovo mi je ostalo od juce valjda kao draft
 
Cigara,
goli pistolji
pristojna dama
mustikla
senka
detektiv

Усукали смо се од хране коју замишљам. Цркавица отпала од нашег живота, као и део зида кад су прошли камионом низ улицу. па на Извините, одвалили ћошак наше сигурности.
Цигара је мировала на столу. Отисак ружа наговештавао је да ово није тек обичан дан у радничком насељу "Нови живот". Сетила сам се тебе. Ти си знао да се замислиш и насмешиш, онако,петпарачки. волела сам те твоје очи граорасте, и те приче које си свакој причао. По боји ружа сам их познавала. Док смо опасали своју љубав деминутивима и хипокристикама, негде су голи пиштољи додали овој причи запету.
Пристојна дама, са шеширом, и капутом на зелене штрафте извадила је из жуте ташнице муштиклу, За муштиклом сенка пуцња из даљине забезекну се.
Е мој драги, био си кукавица за једно лето. За једну улицу ниже. "Нови живот " дрхти својим контејнерима и ветром са речне обале. Протурају му заставице хипермаркета. Знаци за невероватне холограмске представе налазе становници у поштанским саднучићима. Остала нам једино игра, на један , на два ута та ком прерасту нокти детектива да сачека.
точак
препелица
кривина
раскорак
оклагија
 
Dok je cekao dok dama iz susedne sobe se pojavi primetio je nekolicinu dece u obliznoj ulici kako se igraju zmurke, medju niima je bio i hedan malisan rascupane kose koji je trcao od drveta do drveta ne znajuci gde da se sakrije, tada je video kamion koji se upravo parkirao kod obliznje napustene radnje cigareta.
Uskocuo je u kamion gledajuci gde ga je vozac, nije ga video, pa se zato sakrio iza gajbe piva.
Ostala deca su se vec davno bila pronasla od trazaca.
Trazili su malisana rascupane kose, nije ga bilo nigde.
Zacuo se kamion.
Malisan proviri iza gajbe.
Videli su ga, ali nije ga mogao videti vozac kamiona.
Tafa se zaustavi kamion, i ko da je nesto cekao ili nekog, da!
Upravo bila je to dama koju je cekao iz susedne sobe.
Pozurio je malisan da iskoci iz prikolice nazalost kamion je vec bio u punoj brzini, i nije uspeo da izadje iz trucka. Jer vec u prvoj krivini cuo je kako iz kabine dama ispusta tiho stenjanje nalik na stenjanje ublazene vucice dok se pari sa vukom.
Malisan proviri deder on kroz prozorce iz ciste radozlanosti sta to bi i vidi da ce morati citalac da procita pricu do kraja.

Dama vucica, bila je obnazena a kamion je vozio najnovija tehnologija navigacija. Nije bilo potrevno uopste dirati volan dok je vuk sa obe ruke u raskoraku hvacao vucicu.


tocak
prepelica
oklagiua
hlaadnoca
nastavak
 
У продавници није било гужве. Претраживала сам полице. Одсутно сам, по навици, стављала намирнице у корпу.
Бицикл је био на свом месту. До куће има пола сата вожње, ако кренем Широком.
У тој Широкој живела је госпођа са птицама. Тата је једном, док је био дечкић донео од ње зебу и ставио је у крлетку. О тој птици сам слушала у раном детињству. Искрсавала је из татиних сећања, повремено сам чула и њен цвркут. Тада сам се смешила тати (Ти знаш, да ја знам, да знаш).
Мени је, тата, птица препелица постала твоја зеба. Госпођа са птицама рекла да се она тебе не сећа. Како се не сећате госпођо, оног дечака са крупним зеленим очима, Оног дечака који вам је саопштио да је његова зеба угинула, и тражио је исту, али ви сте тада имали само препелице, зебе не.
Знаш, тата кад на Задушнице помену твоје име,сетим се оног точка у старој шупи. Чувао си га. Требаће. Кад је твоја унука, проходала, волела је точкове.
- Види,мама, окреће се!
Пола килограма брашна је довољно, квасац, топла вода., со, шећер..ускисло тесто се благо разваља оклагијом. Треба да дише, да се одмара пре печења.
Хладноћа, срце дрхти....Изанђале метафоре, сви избегавају, а наставак следи.
орман
изненађење
делови
оловка
несташни увојак
 
Otvorih orman, trazih nesto, rekoh da nije tamo.
Odjednom mrak.
Prvo pomislih da mi kosa pala na oci, pa krenuh rukom brze bolje da sklanjam sa lica jedan po jedan, inace svaki za sebe, vrlo nestasan uvojak kose.
Nista se ne desava, i dalje mrak. Zbunih se, pomislih ko mi ugasi svetlo, ali mi brzinski prolece kroz glavu da je dan. Tu me uhvati panika.
Krenuh da gubim vazduh, steze me u grlu, srca lupa, trebaju mi lekovi, zovem u pomoc, niko ne cuje, krenem da placem, rukama da se hvatam za glavu, oko ruku nesto gmize, majko moja sta me stize. Kakvi su sada ovo duhovi teski, neki bockaju a neki su meki.
Resih potrcacu, pa sta da se desi, mozda i nece krenuti za mnom, kad ne lezi vraze, umesto korak ja shvatih da lezim. Okrenuh se u stranu, kazem sada cu ustati kad pravo u koleno nesto me podboci, hladno i cvrsto, moze se u ruku uzeti. Rukom da dohvatim kad ono me ubode.
Ubod me otrezni, razmislih svesno, pa to je moja olovka koju izgubih onomad. Da tacno bila je u dzepu od lanjskog kaputa sa spiskom za prodavnicu. Na kaputu sal, na njemu drugi, preko dzemper, pa kaput novi, haljina jedna, pa druga, sve delovi garderobe, jedan na drugi.
Deo po deo krenuh da guram ispod sebe, kakvog li iznenadjena kad ugledah svetlo 😃

upaljac
mokra
majica
lopata
maska
 
Pokusavao sam da plavim upaljacem zapalim cigaru koja oznacava predah. Vetar je malo ometao moj pokusaj ali odjednom sam uspeo i utom eto nje u morkroj majici kroz koju se sve ocrtavalao. U tom trenutku sve maske su pale! Znao sam sta sledi! Bacio sam lopatu na zemlju i dohvatio nju, da obradjujem!

kafa
trava
lopta
suknja
parking
 
Na parkingu gde se zaustavljaju samo moji snovi i misli stojim ovoga trenutka i razmisljam koji san da odkljucam i odputujem u njemu na neko tajanstveno mesto.Orah je odavno pustio svoju suknju od brsljana da pada i skriva mu telo .Gledam ga .Prelep je .Sa onom svojom loptom od krosnje na kojoj sede ptice i posmatraju nebo i mene , tako mizernu i nistavnu ispod njega, na parkingu zbunjenu i u dilemi.Mirise kafa u njegovom podnozju .Mesto gde je uvek pijem kada nisam u snu ,toliko cesto da je i sama njegova kora , od blizine poprimila miris kafe.
Dovidjenja -govorim mu i mislim da me razume ta njegova stara zila , povija grane prema meni kao da me pozdravlja i oseca da konacno odlazim .Ovoga puta trava kojom hodam prema odabranom snu nije meka i paperjasta , ostra je i njene vlati rezu i ulaze duboko u moja bosa stopala .
Okrecem kljuc.
Orah je zadrhtao.



Iluzija
Senka
Voda
Glad
Nemir
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top