Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Zavirila sam u prasnjavu kutiju koju sam odavno zaturila i u njoj pronasla tocak vremena, ali on nije mogao da me vreti u vreme kada smo bili srecni. Onako na okupu. U sredini svega toga je stajala misao da ti nikada nisam ni bila potrebna. krio si tajnu od mene da sam ja tvoja trenutna igracka. pala mi je misao na pamet koja bi uplasila i tvoje nepostojece srce. Eh, samo da si ga nekada imao.
 
________
________
________
________

Veliki zidovi Voltrona su stajali nemi i pokisli. Tup se udarac periodicno ponavljao. Jason je napravio cudnu asocijaciju sa kineskom metodom mucenja kap po kap.. Zasto se njemu ovo desava? Zar je sve moralo ovako da ispadne? Pa samo je igra sudbine kriva sto se _________ nasao na njegovom putu. No sta je tu je. Valja se uspentrati na impozantne zidove Voltrona. Ali kako to izvesti? On ih pazljivo opipa analizirajuci njihov sastav. Hmm bilo je tu aluminijuma.. neke vrste plastike ili gume.. mrezice od celika i nekog drugog cvrstog materijala... i pomalo __________ . Zidovi su delovali ravno i glatko. Bili su dosta visoki.. Ispred njih Jason se osecao kao kakvo nedonosce. Nema mu druge. Povukao se u sebe par trenutaka da pronadje koncentraciju a onda je sklopio sake u obliku simobla __________ i rekoa sledece reci. ___________! Oko njega se stvori neka fina gusta plavicasta magla i noge mu se polako pocese odvajati od zemlje.. Samo da zadrzi koncentraciju.. Zidovi su dosta visoki.. ali ne koliko i sirina njegovog uma. Bio je svestan da je ovo bitka njegovog razuma protiv materije. Pa ko koga oblikuje. Jason skrgnu zubima i plavicasta magla poce da jeci..

dvadeset
kobra
brasno
egzistencija
bulevar
 
Hodala je lagano bulevarom, povremeno gledajući ispred sebe, tek toliko da se ne sudari sa nekim. Misli su joj lutale i rojile se, stvarajući već neizdrživo bučnu košnicu u glavi. Razmiišljala je o raznim stvarima, a iza nje je bio jako težak dan. Izgubila je posao, pa je bila zabrinuta za svoju egzistenciju. Jer teška su vremena, uostalom, kao i poslednjih dvadeset godina. I nema nade, ali razmišlja grozničavo, dok joj u ušima odjekuje zvuk njenih potpetica dok je odlazila iz tako poznate zgrade, dok je poslednji put odlazila s posla...
Kao da to nije dovoljno, još je i saznala da je vara. Srce joj je bilo slomljeno i bolelo je, poput ujeda kobre, poput operacije na živo... Ali je koračala brzo, kao da beži od svega lošeg što još može da je snađe.... I rešila da ne misli o tome, kad ništa ne može da promeni. Zato je svratila u omiljenu prodavnicu, izvadila iz torbe spisak i redom u korpu ubacivala šećer, brašno, čokoladu, šlag... Napraviće sebi čokoladnu tortu, pa će o svemu misliti kasnije....

~~~~~
Mesečina
Tirkiz
Dekolte
Crveno
Crno
Muzika
 
Mesečina po selu se rasula. Nebo tirkiz boje pretvori se u crnilo . Milunka presvuče bluzu smatrajući da je toliki dekolte nepristojan, šta će narod reći!? Žureći da ne zakasni , slučajno obori crveno, zemljano kanače koje se polomi u paramparčad. Opsova, prebaci šal preko ramena, zatarabi kapiju i uputi se na igranku. Čim je stigla poče da šara pogledom ne bi li ugledala Živojina. On stoji pored drveta, lep ko slika. Obukao belu košulju , crno odelo, na reveru mu značka. Muzika zasvira, a Milunka se brže bolje uhvati u kolo do njega. Čas Milunka pogleda, onako ispod trepavica Živorada, čas on nju. Igrali su tako do zore .Sa prvim petlovima nestade čarolija. Igranka se završi, odoše svak na svoju stranu maštajući o nekom novom susretu.


Toplina
Misterija
Zadatak
Ples
Naočare
 
Izvadio je lupu iz fioke koja se nije lepo zatvarala, obrisao je rukavom nagomilanu prasinu zbog nekoriscenja i pokusao da resi misteriju uz pomoc izbledele slike. Zadatak nije bio ni najmanje lak, ni jednostavan, premalo podataka je imao... Na slici su bili oni i njihov prvi svadbeni ples, ona je bila prelepa kao vila u njegovom narucju, ali njen pogled je bio usmeren na neko drugo lice, na neko lice iz mase... U njenim ocima je bila toplina, ali se u ledenom osmehu osecao neopisiv gubitak. Znala je da da vise nikad nece videti i to joj je stvaralo neopisiv bol.

Gledao je jos malo staru fotografiju, vratio je potom u fioku zajedno sa lupom, obukao kaput i krenuo kuci. Na pola puta se setio da proveri dzepove i shvatio da je zaboravio naocare. Razmisljao je minut da treba da se vrati po njih, ali je ubrzo odustao od te ideje, zavukao ruke u dzepove i nastavio da koraca...

~~~~~~
Sneg
Noc
Sjaj
Kontrast
Princeza
 
Šezdesetčetiri godine, brale moj, i još uvek je bila princeza.
Nakon epizode sa svinjarom, za koga se ispostavilo da je, u stvari, neverovatno privlačni princ iz nekog udaljenog kraljevstva, Merimu niko nije želeo da oženi.
Tata kralj je nudio kule i gradove, najpre osmine, pa četvrtine, pa polovine kraljevstva, ali džaba. "Platiću da me više ne prosite", bio je odgovor koji je dalo nekoliko brižljivo odabranih kandidata.
U nestašici prinčeva, zabrinut za produženje kraljevske mu loze, jer muških naslednika nije imao, kralj je bio voljan da pristane i na konjušare ili - šta da se radi - svinjare. Lako bi im on dodelio titule i izmislio rodoslove, ali... loša princezina reputacija štrčala je usred sjaja njenog bogatstva poput govneta u snegu, što je, mora se priznati, bio kontrast koji ni jedan pošten svinjar nije mogao da podnese.
- Moram postati više od princeze pre nego što odem u penziju! - jauknula je Merima, sela za kompjuter i počela grčevito da traži ghostwritera. Guglala je do kasno u noć, naposletku pronašavši izvesnu Sanju Pričoklepović.
- Jeftina, a nadarena - pomisli princeza, pa okrenu navedeni telefon, nakašlja se sitno, po damski, pa krenu: takva i takva stvar, ako biste mogli jednu malu autohvalospevnu autobiografijicu.
- Jes malo morgen. - odgovori Pričoklepovićka. - Znam ko si.
I zatim demonstrativno ostavi priču nedovršenom.


džigerica
pajser
prokljuviti
Konstantinopolj
prijemčivo
 
Poslednja izmena:
...krenem iz onih drugih izvora koje nijesam jos ispijao ali pio sam iz njih
jedino dzigerice
nijesam omirisao
obje su uredno postrojene
malo se bijela sa srcem srela
i pajserski uzela odklon
da je svojeglavo srce ne opomene
kako ima neko namjeru da je u crnu pretvori
a srce to moze samo ako mu fikne
i nikako prokljuviti ne mogu
sta to radi Jelena_konstantinopolj_ka
lako je njoj bilo dok je Primus nadlijetao
i prijemcivo
ne za sebe nego oko sebe i sire
vodio racuna
treba sad kad je svijet covjekov pao
i mozda postoji humanost
ali covjeka nema
nema istorije pojedinacnog
ona jos od pocetka ima samo odnos
koji se nikad i nije odnosio na covjeka
nego ga savijao u opste zlo
uspjesno i unistivo
tako da proslost nema nista sa istorijom
osim da je napomene
na mene
koji bi nesto htio
pa onda kazem
proklet bio
ako ne ucinio
ali kome reci da se valja debelo more
uvijek ravno
nikad dolje ili gore
lako je tako
neka ga je sramota
pa ono je More...Sances Mihijase...


pohlepa
inat
drskost
diskurs
prisebnost
 
Pohlepa može uzeti razne oblike i ređe se vezuje za novac, nego za glad za pažnjom, ili društvenim statusom.
Udari li se na takvu pohlepu inatom i drskošću, udara se na njenu prisebnost, ali joj se ne dira u diskurs.
Izgladnjivanje nepoklanjanjem pažnje je mudrija taktika.


dupe
kačamak
visoravan
lažni prorok
grgoljati
 
Док је јео сочне пихтије које му је спремила будућа жена, регрут је плакао и слинио од среће. Управо је преживео још један рат, вративши се са ратишта где је леш његовог најбољег пријатеља остао да га вране једу. Пихтије су биле одличне, желатинасте, са таман довољно белог лука, зачина, свеже припремљене и војник се осетио сретним после дуго времена што је добио нормалан оброк у топлој кући са својом љубави. Али док је покушавао да се опусти после пихтија, клинци из комшилука су бацали петарде на улици, а онда је војнику севнуло нешто у глави - експлозије, бомбе, људи који раскомадани лете, минска поља и бодљикаве жице, звуци смеха арнаута који кољу у шуми... Војник се прво сакрио иза столице у паници, иако га је жена молила да се смири, али он ју је одгурнуо и бацио на под. Онда све се разбистрило и војник се освестио, и видео је своју жену на поду како се подиже, док је он сам дисао тешко. И онда отрчао је до ВЦ-а, да повраћа, јер његов ручак више није био тако пријатан у стомаку и повраћка од пихтија је једино што је остало као успомена на ранији живот.

мач
веш машина
квачило
тулумбе
кавурма
соц
 
reko sam pitije a ne pihtije

đoša je mnogo voleo da jede tulumbe i kavurmu. avaj,jednog dana,dok se vrteo u veš mašini,tika špic ga je slučajno probo mačem..kada mu je njegov verni prijatelj tika posetio grob,rešio je da mu na isti ostavi kvačilo i soc u nadi da će ga služiti na onom svetu..

đoša
hitler
metuzalem
koleno
rekonvalescencija
 
***** га, лоше сам скапирао.

Ђоша је био лудак који је живео у лудари - веровао је да је Хитлер. Сваки дан је сликао петуније, вежбао своја колена шетањем по дворишту лударе и хтео да задави другог лудака за кога је веровао да је јеврјчина метузалем. Међутим, Ђошу су на крају пустили јер су схватили да је менталном реконвалесцецијом од Хитлера постао Ајин Ранд, само што је био мушка верзија. На крају је уписао Економски, завршио у Чикашкој школи и милионе људи осудио на смрт својим пореским реформама.

Кајмак
Оловка
Југо
Набукодоносор
Песница
 
nabukodonosor,čovek poznat po prekoj naravi i šurenju ćuradi, odluči jednoga dana da se odveze svojim jugom do maksija kako bi kupio kajmak. avaj,na putu do maksija presrete ga jedna olovka i udari pesnicom

brejvik
gandi
gorostas
ciganštura
moreuz
 
Постојаше један циган у крају који је био највећа лоповчина могућа. Био је толика циганштура, да је крао где је стигао - бакар, бронза, шахтофи све би дигао у цаку. Надничарио је само кад је баш морао, а и тада би зајебао како је знао и умео, закидао на материјалу, дизао себи већу цену и сматрао се мајстором, иако није имао појма са зидарством, цементирањем, било чиме, а радници су му били екипа коју је скупљао с улице како нађе. Људи су га прозвали Ганди, јер је био мали, ћелав попут њега. Једног дана, Гандија навата полиција, јер је покушао да зајебе инспектора Пузића, човека који је покушавао да дигне нову кућу с братом који је исто радио у полицији. Док је Пузић био благ и пријатан, чак и помало наиван па је Ганди то покушао да искористи, његов брат је био гадне нарави који је попиздео на Гандија и послао ортаке из полиције да рашчисте пар ствари. Гандија је на ћошку иза зграде, наватало четворица ликова, посебно се истицао један огроман горостас од 130 кила и два метра који је говорио дебелим босанским нагласком.
"Шташ' ти ***** зајебаваш нашег Пузића?" започе горостас.
"Извини куме, мајке ми од Острога ми" завапи Ганди.
"Шта Острог, ***** материне, крадеш ко Аркан, а још си и и циган, има те набијем у бетонско буре и да пливаш Дунавом до Босфорског мореуза!"
"А јао куме, немој, имам деце, жене, нисам тео зајебати" склупча се Ганди.

Али авај, Гандију је спаса мало било, кад су га четворица ликова самлели од батина, локалци који су видели цео инцидент су на крају позвали Хитну да одведе Гандија да га саставе некако, новинари су долазили да испитају каква је то прича и да ли је у питању још један случај расисистичког иживљавања, на шта су локалци рекли да се Ганди само саплео о ивичњак и пао на улицу што му је направило две фрактуре лобање, четири сломљена ребара, подливе на све стране и потрес мозга који га је отерао у кому на три месеца - заиста је ту улицу требало некако решити.

На крају, један лик локалац, познатији у крају као Брејвик, јер је био металац, је само прокоментарисао:
"Ма тебра, те цигане ионако треба тући ко задњу стоку."

Патос
Котларница
Пекара
Динамит
Весалиус
Река
 
živeše, u starija vremena, jedan patos u pekari koji je voleo da baca dinamit u reku.avaj, jednog dana,u kotlarnicu ušeta vesalius i ubi ga. kada su ga pitali zašto je to učinio,rekao je:'' nzm''

hortikultura
preferans
silogizam
nomenklatura
analgin
febricet
 
Фебрицет је стајао поред аналгина у ормарчићу собе за спремање. Две теткице су ту играле преферанс да скрате време у ноћној смени, јер није било шта друго радити.
"Драга, кренула сам на часове хортикултуре" поче једна.
"А фино, али зар ти не живиш у стану?"
"А па то ми је за драгог, ускоро добија неку породичну кућу у сеоцету Гузина испод Пањева, па бих да уређујемо тамо башту у слободно време."
"Звучи лепо."
"Јесте"
...
Партија бриџа се наставила, док су сенке висиле изнад теткица.
"¿етарб омакеч атш И"
"евтрм ћев ус ено 'уриму ивиж 'евиж ивтрМ"
...
Партија се пак полако завршавала док су две теткице још разговарале:
"И шта ћемо?"
"Мислим да би могле још једну партију."
"Ако живи живе, а мртви умиру, да ли и мртви живе?"
"Да ли то покушаваш да изведеш силогизам?"
"Не знам откуд ми то."
...
Партија се још мало наставила, врата су се закључала, док су теткице још играле.
"Знаш, објашњавали су ми нешто о номенокалатури тамо - како се нешто нечим назива у биологији, забавно је то, требало ми је због хортикултуре."
"Верујем, али опет ако шивиж ен ит а 'евиж ивтрм реци ми зашто шечалп код ет мејулис 'максрмс уњабол 'масиси ичо ејовт, мислим зашто не пробаш нешто друго, види се да ти је досадно."

Ћевап
Дијамант
Хидрологија
Јабука
Полуосовина
Нарезак
 
đoša je voleo da jede ćevape sa nareskom. medjutim,jednog dana, upita ga staramajka '' jedeš li jabuke''.on,naravno,odrečno odgovori,na šta će staramajka: '' jedi jabuke svinjo debela,jabuke su zdrave.a i poluosovina.''
đoša se na te grube riječi rasplaka i izbi dijamantom oko svojoj materi.to je izazvalo arhitektonske potrese u hidrologiji..

sve
istok
gametangiogamija
metamorfoza
prasići
audijencija
 
Sousuke Aizen:
đoša je voleo da jede ćevape sa nareskom. medjutim,jednog dana, upita ga staramajka '' jedeš li jabuke''.on,naravno,odrečno odgovori,na šta će staramajka: '' jedi jabuke svinjo debela,jabuke su zdrave.a i poluosovina.''
đoša se na te grube riječi rasplaka i izbi dijamantom oko svojoj materi.to je izazvalo arhitektonske potrese u hidrologiji..

sve
istok
gametangiogamija
metamorfoza
prasići
audijencija
Kliknite za proširenje...

Čudo je niklo u ćošku dvorišta. Ličilo je na kakvu džinovsku mutant-pečurku, s nožicom sklepanom od raznobojnih dasaka, a iz trošnog i klobučastog krova od ćeramida štrčao je naheren dimnjak. Od njegove iznenadne pojave, koške, ćurke, patke i ostali stanovnici dvorišta nisu više zorom najpre bacali pogled na tek probuđeno sunce koje se na istoku diže iza brda paleći vrhove krošnji po šumi. Umesto toga, sve su zurile u ovu iznenadnu, veličanstvenu nakaradnost, i glasno kvakale, gakale i kokodakale.
No, bilo je tu i groktanja.

Ispred široko raskriljenih, na više mesta udubljenih belih limenih vrata nad kojima je visila ogromna tabla s natpisom "metamorfoza", stajala je kolona prasića.
Svi su čekali na audijenciju kod Herr Petrofa, dvonožnog vlasnika imanja. On ih je, s tefterom u ruci i sedeći na tronošcu, dočekivao na samom ulazu.
- Nadimak i kilaža? - pitao bi redom kandidate.
- Grocko-Glocko, 34. - groknulo je pegavo prase koje je bilo na redu, i radosno zamahalo repićem. Herr Petrof je sumnjičavo bacio pogled na Šarova koji je, na suprotnom kraju dvorišta, grozničavo grizao vlastito pegavo krzno u potrazi za buvama. "taj nezasit naskače sve što stigne", pomislio je.
- No, Grocko-Glocko, jesi li se zasitio ovog tugaljivog ovozemnog života?
- Da! - ozbiljno će prase. - Ne želim više da se valjam u blatu kao neka svinja. Želim da vidim Svetlost Istine!
- Da li si je dostojan?
- Svim srcem se nadam da jesam! - zacviča Glocko.
- Da li si spreman za test mudrosti, koji samo odabrani mogu da reše?
- Da! O, da, veliki Svešteniče! - groktalo je prase drhteći od uzbuđenja.
- Onda dobro! Čujte i počujte! (prasići u koloni se naglo umiriše) Milošću Velikog Omnipotentnog i Benevolentnog Šuna, pravo iz etera kroz mene kao medijuma stiže pitanje za pokornog Grocka-Glocka, od 34 kile!... Šta je to gametangiogamija?
- Gamer.. gamegrok... Gametaskvikog... To, to to... To je zvuk koji se čuje prilikom žvakanja pomija u koje je neko slučajno ubacio gumu!
Oči Herr Petrofa zasjaše plamenim sjajem.
- Kakva umnost! Kakva bistrina! Kakva Istina! Svinje! Vaš brat Grocko-Glocko je zaslužio da bude miljenik Velikog Šuna! Odabran je da prođe kroz ova vrata, oslobodi se blatnih okova i kroz proces metamorfoze preobrazi u šunku!
- Šunka! Šunka! Šunka! - klicala je raspomamljeno kolona prasića.

Herr Petrof zapisa Grocko-Glockov odgovor u tefter, i nasmeja se jedva primetno, desnim krajičkom usana. Još jedan... "zvuk koji se čuje prilikom žvakanja pomija". Pokazaće on tim veganima koji kukumavče o svinjama kao svesnim bićima.
Maknuo se u stranu s ulaza, duboko se naklonio pegavom prasetu od 34 kile, i teatralnim pokretom ruke dao mu dozvolu da uđe.
Grocko-Glocko ukaska unutra visoko podignute njuške.
Visoki Šunov Sveštenik pođe za njim, zamandalivši vrata. Uskoro se iznutra začu trešteći zvuk Betovenove Ode radosti.

Sva živina i sitna stoka, zadrhta od uzbuđenja.
- Šunka! Šunka! - klicali su prasići padajući u trans.



--------------------------------------------------------------------------------


trans
transmisija
transkontinentalno
šunjajući se
prekobrojni
 
Полако сам, како ми послије рекоше, упадао у транс, када је са неба пала звијезда. Она је, што ми је сада јасно, представљала другу половину мога бића која је неповратно изгубљена. Остала је само она која жели да уништава. Додуше, сјећања која сам имао као комплетан створ, душа жива остала су, тачније вратила су ми се. Можда мало касно, због чега бих, да имам осјећања зажалио што нису раније. Наиме, њихова трансмисија је ишла споро, а ја сам за то вријеме уништио двоја селе и добре људе у њима који су ми помагали током мог пута. Када ми се сјећање у потпуности вратило знао сам и разлоге мога путовања. Сада ме ништа неће спријечити у науму. Ја додуше нећу уживати у плодовима своје идеје и свога рада јер ми је сада све свеједно, али ћу зато бити учинковитији, будући да нема савјести да ме спријечи у мојим трансконтиненталним путовањима и истребљивањем свих злих људи. Шуњајући се око њихових "безбједних" јазбина , тражећи доказе за њихове злочине, на крају пресуђујући им прекобројни слој монструма постаје малобројан.

тежина
ријечи
савјет
свјетло
наочита
 
Gledala sam se u ogledalu i trazila savjet od sebe same. Slika je bila naocita ali to je bila puka slika. Tezinu sam nalazila u stomaku, trazila sam rijeci koje ce opisati ovo stanje, trazila sam svijetlo na kraju tunela. I pronasla sebe.

usta
gusta
pusta
zustra
palacinka
 
usta
gusta
pusta
žustra
palačinka


ovo je pesma o naličju i licu
takoreći vicu, igri života
hiljadu i stota po redu
i o kraju
a kraja ima dva.

prvi kraj, ruža jedine uvijene lati, stade da se klati dok je drugim krajem
isticalo slatko, nežno ali kratko, zadovoljstvo u nagoveštaju

poznajem ih ja, gipke prevrtljivice što obećavaju upotpunjenje
među prstima meke, a u krvi vrenje
gusta radost, spopada uzbuđenje
avaj!

nadomak usta, o, željo pusta!
nepostojano trenje izmače usrećenje

brutalno otrežnjenje.

razjapljene sjajne usne
suza se u oku zgusne
kad savitljivo telo pljusne
o pod.

kakva prevara! koja mustra!
kad palačinka odluči
da bude žustra!

__________________________________________

voda
klatno
sidro
verzija
slano
 
Poslednja izmena:
Брод се полако љуљушкао на мирној води. Рано је јутро. Стари морнар је изашао из кабине, праћен облаком дима који је нервозно пућкао из луле. Синоћ је бацио сидро у добро познатој луци из које са сетом одлази, а којој се нерадо али увек враћа. Слан мирис мора му се увлачио у ноздрве које су се дубоким удисањем шириле од свежег ваздуха. Покушавао је да се сети како је изгледала млађа верзија њега, која је пуним плућима живела живот мора, дајући му себе а заузврат узимајући слободу које оно нуди. Мисао му остаде заглављена у прошлости, јер га трже звук сата са клатном који је из кабине откуцавао добро познату песму јутра. Време је за нови почетак. Опет...

Киша
Пут
Ограда
Птица
Сећање
 
Pisala bih ti...
U mom gradu danas kisa - tiha, stidljiva, hladna. Neko tesko nebo caruje iznad mene, u nijansama pirincano bele i golubije sive.
Iz tople sobe, sa soljom caja u hladnim rukama, gledam usamljenu pticu u daljini, na vrhu onih borova, koji paraju to tesko nebo mojim, jos tezim, mislima, zeljama, potrebama, mojim secanjima.
Spremam se za put, ekspresom za sever da opet predjem dve granice, dve besmislene ograde od svega onoga sto je, u sustini, moje.
Pisala bih ti, a ne mogu. Izgubila sam adresu.

- - - - - - - - - -

kap
olovka
propust
kroz
 
Под пригушеним светлом хотелске собе, у углу, за писаћим столом седео је човек. Главу је забацио уназад, наслонивши теме на зид избледелих тапета. По затвореним очима и згрченом лицу видело се да дубоко размишља. У руци је нервозно вртео оловку, а на столу испред њега је стајао лист папира са исписаних неколико редака. Из купатила се чула славина како откуцава као сат. Кап по кап. Кроз време између откуцаја две капљице могао се чути и дубоки уздах из човекових груди. Борба мисли која се водила у његовој глави је обичним смртницима недокучива. Пропуст између два света је зачепљен, хотелска соба је остала на страни стварности, док је човек увелико путовао у другом смеру. Рука са оловком је клонула. Отишао је.

Слика
Рукав
Стање
Мердевине
Тишина
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top