Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
sanja*:
katanac
javnost
pouzdane
klimakterično
zadržavati
Kliknite za proširenje...

I tako... koracam ja unutar sebe,
kao i uvek kad me groznicavi nemiri savladaju,
prepesacim kilometre i svasta nesto
sto mi je krenulo iz srca, na sta sam
skroz zaboravila, susrecem na tom putu,
kao da sve iz mene odjednom zeli da iskulja
vani, a oko mene guzva, sve neki sami radoznalci.
Ako bih na srce stavila katanac za javnost,
nece biti fer...sta ce radoznalci onda raditi...
nema smisla da ostanu uskraceni
za to svasta nesto, sto je doduse samo moje.
Ipak zar to ne bila cista sebicnost sa moje
strane, u ovo klimatericno vreme kad svako zna
sve o svakome, kad se sve pomera tamo amo,
po davno utabanim stazama, da bi ostalo
uravnotezeno, zar ne bih bila cudakinja,
zasto bih onda zakljucavala to nesto u meni
sto ce uveseljavati taj radoznali svet!?
Koracam ja tako unutar sebe, a sve to nesto
u meni krenulo iz mog srca koraca i dalje ka meni,
pod koracima mi se vrtloze nemiri vec nestrpljivi,
nestrpljivi da okrenem kljuc i zakljucam svoje srce
u zauvek, da se u mojoj svesti, brzinom vetra,
nije zavrtela misao, ko zna gde i kada procitana
...pouzdane vesti i dogadjaje ne treba u sebi
zadrzavati, treba ih pustiti da nahrane sve one radoznalce
koji su gladni tudjih zivota...

Mira Jovanović




februara
tavanici
raskriljenom
gavran
jednog utorka
 
Jednog utorka, februara zime gospodnje 2016. usnila sam san. Beše to jedan od onijeh snova što su poslati da te probude. I u snu beše mračno, zavese behu od crne čipke koja se njihaše na vetru, jer prozori behu otvoreni, ja ležah na crnom jastuku, u crnoj haljini za spavanje, sva oblivena suzama i u nekakvom jezivome strahu. Na raskriljenom prozoru stajaše beli gavran. Gledaše me pravo u oči: "Možeš da pobegneš. Samo skoči kroz prozor!" "Sigurno sanjam", pomislih, "beli gavran ne postoji." Ta me je pomisao ugrejala. Ako ne postoji beli gavran, onda ne postojim ni ja, ni sve crnilo i tama oko mene, ako je ovo san, onda ja stvarno mogu da pobegnem, da poslušam reči belog gavrana i skočim. Bacih poslednji pogled ka tavanici, praznoj i tužnoj kao što sam ja, mom jedinom prijatelju u ovoj sumornoj tamnici, jedinom svom "laku noć" i oprostih se.
Beli gavran je čekao. Onda smo poleteli zajedno.

Praskozorje
Strast
Okno
Vetar
Jaz
 
Energy31:
Praskozorje
Strast
Okno
Vetar
Jaz
Kliknite za proširenje...



Strast kojom je besnela razbila je u paramparcad
sva ogledala u njenom srcu. U njima ionako nista ne zrcali
srecom i osmesima. U njima zrcali jedna mala devojcica
koja je zaboravila da sanja, koja kao krpena lutka okacena na drvetu
ceka vetar da je zanjise, mozda se odrazi u necijem oku.
Mozda neko pozeli kuci da je odnese, svojim zagrljajem je utopli,
zamagljeno okno njene duse ukrasi mirisljavim cvetovima duginih boja,
ozivi njene korake, probudi njeno srce pesmom samo za nju napisanom,
uplete prste u njene dahom neznosti koju je negde u sebi zaturila.
Budeci njene damare mozda joj vrati prskozorje izgubljeno,
jaz u vremenu koje je bilo, a koje je proslo nepovratno,
iz njenog ranjenog srca, onim sto je zaboravila da sanja, izbrise...


Mira Jovanović

oblaci
tragovi
družbe
pragovi
bulke
 
Gde ga sve nije tražila. Posećivala je razne manifestacije, organizacije, učlanjivala se u sportske klubove, biblioteke, vladine i nevladine družbe, sve osećajući da će tamo negde sresti Njega, onog za nju stvorenog. Onaj vrač koga je davno posetila rekao joj je da ubere 33 bulke i da njima ukrasi vrata svog stana, sa spoljne strane. Komšije se od onda pitaju da li se udala ili je neko umro, ali ona ni sa kim ne progovara ni reč. Njihovi prašnjavi pragovi nju ne zanimaju, neka i oni ne zabadaju nos u tuđa posla.
I taman je izgubila svaku nadu, zima došla, bulke uvele odavno, ona pošla u poslednju šetnju pre nego što otvori nalog na sajtu za upoznavanje "poslednja šansa", sudbina se ipak nasmešila. Oblaci su, putem te šetnje, odavali čudne oblike, ili je ona potpuno poludela. Uglavnom, iz tog je neba čitala srca i slova, kao iz dečjeg leksikona, i u njoj ipak zaiskri poslednji tračak nade.
U snegu su se videli tragovi nečijih stopala i ona odluči da ih prati. Negde duboko u srcu znala je da uhodi njega.
"Kasniš.", rekao joj je, kad je stala pokraj njega na autobuskoj stanici.
"Put je bio težak i dug.", rekla je.
"I moj, ali vredelo je."

Čamotinja
Beli luk
Misija
Avet
Lepeza
 
Energy31:
Čamotinja
Beli luk
Misija
Avet
Lepeza
Kliknite za proširenje...



Jeza koju je osecala celog dana pretvorila se u nelagodan osecaj
da je nesto odnekud vreba, vrpoljilo se u njoj i oko nje,
izbezumljivalo je i nerviralo.
Vec neko vreme se se u nju uvukla camotinja, sirila se i obuzimala je,
ali joj se danas sve ono najgore pokusavalo uvuci u dusu,
kidalo je njene delice, ranjavalo, teskobno i tesko teralo na beg...
A sta to moze da mi se desi ako ja necu, tesila je sebe,
zbog jeze kojoj je bila izlozena, i koja se i u njoj, i oko nje sirila
kao lepeza tamnim valovima osecanja.
Migoljilo je to nesto neprilagodjeno njoj, i plasilo je, i bilo odvratno, ali je bilo tu.
Postala joj je opsesija ali i misija da se tog osecaja mora brzo osloboditi.
Licila je na avet dok se setkala od vrata do prozora sobe, smisljaujcu plan,
grizuci usnu do krvi, i sve tako u krug, govoreci sebi uzalud je sve,
nista ne pomaze kad te zlo savlada, kad uđe u tebe kao sablast kojoj ni beli luk
okacen na ulaznim vratima duše ne moze nista, nesvesna da vise nije sama.
Naspram nje je u ogledalu stajala smrt kezeci joj se i koreci je recima
ja nisam zlo, ja sam samo smrt, daj mi svoju ruku i ne plasi se, i smrt ume biti nezna...

Mira Jovanović

šarena
gonjeno
klatno
budalasto
razapetim
 
Poslednja izmena:
Kako je samo saosećala sa tim detetom, razapetim između sopstvene potrebe za slobodom i želje da udovolji roditeljima. Prepoznala je sebe u njoj, još prvog trenutka kada se pojavila na terapiji, prepoznala to siroto, ranjeno i ranjivo dete, gonjeno najmračnijim strahovima, i budalasto pristala da joj bude terapeut. Posle svakog susreta, sve je više volela devojčicu, i sve je više mrzela sebe. Činilo joj se da je čitava njena praksa šarena laža, da je tu samo sebe da isceli, da ne može baš nikako da pomogne. Ali ipak, ono dete u njoj koga se sećala nije želelo ništa drugo do da bude viđeno, shvaćeno i prihvaćeno, a nije li upravo to ona i pružala? Njihala bi se tako od misli do misli kao klatno, potpuno nesposobna da posle terapije uradi bilo šta, i najmanji pokret bio bi naporan.
Zapravo, bavila se istim pitanjem kao i devojčica "kako postupiti i kome udovoljiti?"

vrhovni
Mladima
Krava
Sledbenik
Kružiti
 
Postojalo je pleme u Africi ciji je vrhovni bog bila sveta Krava. Njena uloga je bila da stiti zene i decu od zlih duhova noci i katastroficnim udaranjem automobila u sred oluje. Mladima nije bio vise bio potreban bog Ratluka koji je slavio sve slasti zbog kojih su ratovali za zemlju gde je rasla divlja ruza. Nakon gledanja otsecenih udova, napada puma u neoglednom vremenu, krvavih majcinih prepona, Dzil je odlucio da postane sledbenik svete Krave. Kruzile su glasine da sveta Krava daje moc pri pravljenju amajlija od hijeninih zuba koje su se prodavale kod Japanaca jer su smatrane afrodizijakom.

Uzmaglica
Prepona
Civiluk
Bezpravnost
Ustajalost
 
Izmaglica se, taman, bješe uzdizala iznad platoa i ispred mene ukazala ona, pećina, ali njen ulaz više nije bio ulaz u planinu. Izgleda da je u poslednjih par milenijuma ovdje tle na neki način eroziralo i sada je taj ulaz - ulaz u jamu. Odloživši oružje kojim sam mislio da joj skratim život i muke uzeo sam je u naručje i ponio ka dolje. Prepona će biti na putu da joj podarim besmrtnost, znao sam i sam, ali sam bio riješen da ih riješim, kao što sam i sve dosad. Našu odjeću okačih o čiviluk onih istih vrata koja i pre dvadeset pet hiljada godina čuvaše ovo morbidno-veličanstveno zdanje koje, spazih kada uđoh unutra, evo, ko zna kakvim zemljotresom ili kometom potopljeno u zemlju, tada izgledaše kao i danas; što je izuzetno čudno, jer prostorija je zakrenuta pod uglom od devedeset stepeni. U tom trenutku nisam mogao shvatiti zašto je toj višoj sili potrebno da se na takav način igra sa ljudskim umom, zašto pokazuje toliko dozu bespravnosti prema svim zemaljskim zakonima, kakva je potreba prkositi gravitacija, ali spoznah koji trenutak kasnije. Svaka stvar je na svom mjestu, sav onaj stakleni namještaj ne samo da nije razbijen i razbacan nego se nije pomjerio sa mjesta, doduše sada je u vertikalnom položaju. I u tom trenutku spoznah svoj poraz. Ako je stakleni krevet u vertikalnom položaju onda je onaj stakleni luster u vertikalnom; on i sada osvjetljava onaj isti izvor vode besmrtnosti koji je sada u takvom položaju da se do njega ne može doći, budući da na ovom mističnom mjestu, koje mi nekad podari vječito lutanje po svijetu, čovjek ne može podići nikakav mrtvi predmet da se njime koristi. Sve je isto kao nekad sem veće ustajalosti kiseonika i prokletog izvora na podu koji sada stoji uspravno.
 
prašuma
izvor
hodočašće
razum
čarolija

Godina je bila teška i tmurna... u svetu je vladao jad i beznađe.. između krhotina sablasna grupa ogrnuta kapuljačama probijala se sasvim tiho, skoro nemušto. Kažu da se na kraju vremena nalazi izvor svih konačišta. Kažu da se ne izvoru moglo ogledati lice sveta. Govore kako se izvor može naći samo ponekad... kad je jutro lutajući u magli. Kažu da se izvor pojavljuje uvek na drugom mestu. Tajanstvena grupa je imala svoje hodočašće. Pronaći izvor.. pokloniti se Bogu uzroka i zamoliti za posledice. Dug i naporan put isprekidan nevericom i uzaludnošću pokušaja.. ih je ipak doveo do svog cilja. Ispred sveštenika nalazila se hiljadugodišnja prašuma u čijem centru je kažu izvirao potok svih posledica. Najkrupniji sveštenik skinu sa glave kapuljaču okrenu se i reče.

- Braćo sveštenici. Vrlo smo blizu cilja. U ovoj prašumi nalazi se naš razlog za postojanje. Ali ova prašuma je vrlo stara i u sebi sadrži slojeve čarolija koje su vekovima bacane iz raznoraznih razloga. Da bi smo ušli u nju.. potrebno je razum ostaviti napolju inače ćemo ostati zarobljeni zauvek u njoj. Ja ću sad izgovoriti mantru i pomoliti se Kronu.. a vi pronađite objekat u kojem želite da vaš razum bude zarobljen dok se ne vratimo iz šume. Naš cilj od nas zahteva žrtvu. Svet je okovan bedom. Na izvoru uzroka pustićemo naš otrov nade kojeg su brale device po poljanama nevinosti i tako otrovati potok koji će otrovati reke a reke mora.. a mora kiše i preko kiša nada će ući u zemlju i iz zemlje izrašće neke nove i lepše šume.. Stigao je trenutak našeg iskuljenja. A sada.. sedimo u krug i ostavimo razum.

Sveštenici oformiše krug i počeše da pevaju mantre. Jedan od njih pade.. a ubrzo zatim i drugi i treći.. dok svi nisu ostali bez svesti.. a potom se tela bez reči probudiše i lagano uputiše u šumu.

Razumi koji su vrištali u neverici da su ostali bez tela jurili su naokolo očajnički tražeći da se vrate u prethodno stanje..

Jedan od razuma tad stade i reče:


--------------------------------------------------------------------------------------------

sova
mudrost
svetlost
stih
mač
dimenzija
 
Poslednja izmena:
Macem secemo sve slabosti i nedostupnosti razuma koji nas razdvaja. Prelazim u novu dimenziju i sapcem stihove pesme uvele ruze.Molim se rekama da mi pokone mudrost kao u sove da te svojim jezikom ne ispecem kao strudlu.

jesen
vapaj
srnetina
uspece
drskost
 
Jesen je godišnje doba kada nas nema na površini zemlje. Mi se tada, malo zbog vlažnosti u vazduhu, malo zbog nedostatka sadržaja na površini, povučemo pod zemlju i dolje zanimaciju ponajviše nalazimo u tome da gledamo kako se oni gore ponašaju. A smiješni su ljudi, takvog soja nema u univerzumu. Njihov vapaj za boljim sutra nikada neće prestati i nikad neće shvatiti da imaju sve. Nimalo se suštinski nisu izmijenili od praoca im Adama iako formu mijenjaju svako malo. Onoga dana kada je srnetina isčezla sa njihovih tanjira i kada su počeli sa uzgajanjem domaćih životinja znali smo da je za njih kraj. Potom je krenula era pospješivanja alatki koja je za njih evo već par vijekova sinonim za uspeće, ali su alat iskoristili samo da se više i emocionalno i na svaki drugi način otuđe. Gledamo ih tako i pitamo se otkud im tolika drskost da uopšte žive. Često za njih nemamo riječi, ali ih trpimo ni sami ne znajući zašto.

postojbina
obraz
čovjek
vuk
linija
 
" Linija " zivota prijatelju to ti je kao da nisi gledao toliko dugo vec vidjeno, i kao da na tim mestima ti i vec nisi ni bio, bio sam ja.
Gledao sam kako rastu nove dok stare padaju od coveka (kada kosi) trave... Te livade sada vise ne moze niko (vise) da prepozna, promenile su se...
Gde je bio covek sada je "vuk"
Gde je moja "postojbina" bila prijatelju. Tamo su rasle tikve...
" Covjek " ne umije ako nije potrebno da umije... ili da umije... " obraz "
Sve se hoce kada se moze, a ako ti neces, to je tvoj problem prijatelju.

Sunce
Miris tek probudjenog mora
Horizont
Autobus
Katapulk
Indijanci
Stvarnost
 
Ubacujem u usta kokicu po kokicu i napeto pratim dešavanja u
More se ne budi, jer u stvarnosti nikad ne spava, čovek bi to znao, ali domaćin, koji nikada nije autobusom klizio po jadranskoj magistrali, eeeee...! Ukebala sam ga!
Nastavljam da gledam usredsređena na sledeću scenu, u kojoj Indijanci koriste katapult za lansiranje skalpova pobijenih među preživele neprijatelje.

Skalp
Robot
Fatamorgana
Kukavica
Rešetati
 
Poslednja izmena:
sanja*:
Ubacujem u usta kokicu po kokicu i napeto pratim dešavanja u
More se ne budi, jer u stvarnosti nikad ne spava, čovek bi to znao, ali domaćin, koji nikada nije autobusom klizio po jadranskoj magistrali, eeeee...! Ukebala sam ga!
Nastavljam da gledam usredsređena na sledeću scenu, u kojoj Indijanci koriste katapult za lansiranje skalpova pobijenih među preživele neprijatelje.

Skalp
Robot
Fatamorgana
Kukavica
Rešetati
Kliknite za proširenje...

alo br
 
sanja*:
Ubacujem u usta kokicu po kokicu i napeto pratim dešavanja u
More se ne budi, jer u stvarnosti nikad ne spava, čovek bi to znao, ali domaćin, koji nikada nije autobusom klizio po jadranskoj magistrali, eeeee...! Ukebala sam ga!
Nastavljam da gledam usredsređena na sledeću scenu, u kojoj Indijanci koriste katapult za lansiranje skalpova pobijenih među preživele neprijatelje.

Skalp
Robot
Fatamorgana
Kukavica
Rešetati
Kliknite za proširenje...

Mi Indijanci sa ove planete nismo nestali. Preselili smo se i svaku vas noć posmatramo, jačamo i čekamo vrijeme da se vratimo i poskidamo vam skalpove sa vaših ne mnogo vrijednih glava. Gadite nam se, vi bijedni roboti bez saosjećanja, želja, snova i ideala. Čovjeka ste unizili do krajnje granice, a ako koji put među vama sine blistav um koji bi da vam pomogne, vi ga, sramne kukavice, ugušite nemilosrdno, pretvarajući poštovanje koje negdje duboko prema njemu osjećate u strah i gađenje kao da je neka avet. Vi dobro znate da ste nas odlučili rešetati olovom ne zbog zemlje, nego zbog primjera koji bi vam dali i koji bi urušio vaš sistem u kojem se sreća jednog zasniva na nesreći drugog. Čitav vaš život je fatamorgana, u dubini svoje duše to i znate, ali znate isto tako da će biti bolno kada se osvjestite zato i nastavljate po starom. Ali, bliži vam se kraj i strahujte od našeg povratka jer nas još bole rane napravljene nam u 15 vijeku.

spomen
dar
čarolija
život
koža
 
Njena gipkost poticala je od samog pregiba kolena. Koza joj je odavala mekocu renesansnih skulptura. Bila je sve suprotno onome sto sam citao(spomen). Davala je zivot naspram svih tih mrtvih ociju koje sam vidjao ulicama. Moj dobar prijatelj, musliman je nazvao to sudbinom, moje mrdanje usnama i nesiguran sapat kojim sam joj odgoorio. Pitam se kada bi joj prisao sa istaknutim ordenom casti da li bi to nesto promenilo. Izgubila se u noci i svako mesto na yemlji koje je dotakla svojim postojanjem izgledalo je kao carolija. Kada bi sudbine samo mogle mudrije da nas biraju.
voce
porcija
davljenik
palica
dinosaurus
 
Ide vece, neko rece kod kafane ilde, a nas junak bas udari da sece vene zbog zene, krene krcmar (koji ima pouzdan cmar) da ga umiruje, te kod njega eto vec tri case rakije miruje... Krcmar zauzatvi na njegovoj ruci dar mar, Maro dovika zeni daj rakije ovoj beni bolje da kije... nego da se ubije.
Vas citaoce novce junak broji te kroji... u krcmara.
Veli mu ona i ja smo sveli se nato bato da zato podje odje za mene (i pokaza na svoju kucu rukom) ali ona onda se da a da oda drugog ga da voli, ma mene srce sada boli!
Dabogda mu decu radjala svadjala i gadjala baba Djala koja nije bas sasvim svoja!
Voja (krcmar) rekne mu da ne kune bice bune...

I tako nasem citaocu odnosno ako vasem junaku ma kao nekom taocu srca njenog! Bude jos jedna ali vredna i to vrlo redna rakija, te poce on da jede ko lud sa stola voce citaoce! I kune sv. oce! (omg-omaj gad ja kazem)
taj gad zna za en gard! bas je smrad! oteo mi je zenu ali da li je to 'teo?
ma u krcmi grmi vec jedan sat sad kad iza ponoci Voja tad mu samar da, aaaaaaa ovaj javno drekne i rekne tvoje sake nisu meke!
Mara mu reci smara, oseti kako se junaku sada vec srce para. Te mu sapnu, uzmi joj usne, uzmi joj sve, toj zeni ti sada kreni, a ja cu Voji mojoj beni, neka ti zbog nje srce neveni! Nebudi u alkoholu davljenik vec slavljenik kod njenih!


Proslo je dosta dugo nakon toga.
Kada su ona i on zajedno gledali Oslo (kada su bili prvi put zajedno)(pre prevare)
Ali jadnicak bali za njom dan cak i dva to je pravi jad.
Ne moze da je zaboravi, e koze Boze kako li je drugi sada na posao voze!

Bijase noc, cita kako se jase... kod dvorca Ali Pase, pse imade! njegova dragana imena joj Ana, na prozoru dvorca stoji sama! Ama Ana! nece me zaustaviti ta pseca od kerova brana!
palicu na lice im dade sede i na trbuh se kerovi svale. Svaler njen bijen ce da bude! ali sudbina mu bi da nekako autor i tutor ovog posta svede na krstarici na vreme dosta!
Dinosaurus! :-D

Cutati
mancester junajted
Oblik
knjizevno
linija
 
Poslednja izmena:
Gledamo Mancester junajtet dok ispijamo pivo i cutimo. Samo cutimo, Misljah da sam mogla i sama kod kuce uradit. Bjeze mi misli. Mislim na vrapce u Zagrebu, na miris medenjaka duz Masarikove ulce, na toplotu zelenog caja naspram ove pive sto ledi grkljan kao neko dobro knjizevno delo koje smo zajedno citali. Ne dostaje mi miris papira. I da ti ne budem vise frendica.


salama
jebivetar
Crven ban
karaoke
papirus
 
Poslednja izmena:
Ester Oz:
Gledamo Mancester junajtet dok ispijamo pivo i cutimo. Samo cutimo, Misljah da sam mogla i sama kod kuce uradit. Bjeze mi misli. Mislim na vrapce u Zagrebu, na miris medenjaka duz Masarikove ulce, na toplotu zelenog caja naspram ove pive sto ledi grkljan kao neko dobro knjizevno delo koje smo zajedno citali. Ne dostaje mi miris papira. I da ti ne budem vise frendica.


salama
jebivetar
Crven ban
karaoke
papirus
Kliknite za proširenje...


U legendama pronalazimo delice nas samih, pa tako citaoce i ova nasa legenda podseca na davna vremena kada smo bili drugaciji...
Stoji u starim spisima da se papirus nije lomio za vreme veseljenja Faraona Od Sfinge, jer da papirus spada u biljke, a biljke se ne diraju kada dolazi Faraon po svoju Najlepsu... samo su njihove sluge znale za njih, i niko vise, sve dok jedne noci nije Najlepsa znala da njen otac Vrhovni komadant kineskih karaoka, nece da zapeva na njihova vrata bas u to vreme kada su se spremali za cin ljubavi.
Vodili su strogo tajnu da su zajedno jer ona je bila samo kci vojskovodje koja ratuje sa za Sfingu, protiv Faraona. Ne bih da iznesem citaoce napamet istinu,ali u ovom mojem romanu toga ima, i to mnogo citaoce!
citajte,dalje, dalje, sve brze i brze citoce, znam precizno da je bilo u to vreme pocinjen zlocin, cak znam i koga je pocinio, jer upravo citam taj odlomak napisan na papirusu (nije da se hvalim ali poznavam hiroglife ili kako li se zovu?)

govori se o nekom tajanstvenom posetiocu princezi Naterifi (Najlepsa), verovatno ovo sto drzim u ruci je na papirusu pisao licno i niko drugi nego Faraon,
prepisacu napisano iz papirusa toga, pratitte me...
"Te noci pocinjala je jaka pescana oluja kroz Saharu, isli smo u obliazak prostora gde ce da bude sazidana nova piramida od mog brata Keopsa, secam se, krv u zilama se stezala od hladoce, pala mi je salama na pamet od crvenog Bana


smorih se pisajuci :D
jbg ako si se uzivio sta da ti radim :D

Luka
More
Pesma
Plac
Blago
Sirena
 
Jednom u davna vremena postajalo citaoce takvo predanje koje kazuje da Citalac prepricava dogadjaje koji su se od mog dolaska dogadjali pa nadalje...
Predanje govori, da samo istinski citalac moze da nastavi ovu moju pricu...

Luka
More
Pesma
Plac
Blago
Sirena
 
hleba ako treba bice na svadbi svice dok zora zvice na pice bice i muzika Zika ce da kija i ja aaaaa a ta tata Mija mlada moja ce da vlada Vlada njwlen muz mada bi se reklo kako je gladan kad mu obraz ladan. Ljubavnik njen Adam a da dam i m Adam M. hoce da je on zeni bijase on i Don, ali Vlada imase njen ton Don tj on Adam znam nam dade sade povoda za sprovoda, voda je da se ne ozeni, a ima i Eni drugu ljubavnicu, ali ne i za vencanje zvanicu za Eni i Anicu ali nisu znali da ce krace gace kupiti kod svog druga Ace, i premaskirati se on udje bez vez zvanice kaze u potpisu zvanice stoji ja imam muda svuda gle cuda kako ih brise i veli imam sise si se prevario kazem ja njemu
 
The Graeat Gatsby:
Luka
More
Pesma
Plac
Blago
Sirena
Kliknite za proširenje...

Luka se češkao olovkom iza uha. Voleo je igre tipa "sastavi priču na pet reči", ali uvek bi imao problem s nemaštovitim zadacima u kojoma su reči bile suviše očito povezane i aludirale na neku banalnu ideju, mada bi bilo donekle zanimljivo ako ista osoba koja je reči zadala ne bi umela da broji do pet.
Iz dosade je, umesto da bilo šta napiše, izašao da prošeta uz obalu mora.
Nedaleko od jedne poveće, nakrivljene stene, začuo je tih plač. Obišao je kamenu gromadu, i, gle čuda, s druge strane ugledao sirenu.
Bolno je jecala.
- Šta je bilo, sirenice, zašto ti je jecaj zamenio pesmu? - pitao je.
- Ah, ah - gušila se ona u suzama. - Otkad nisam napisala priču na zadatih pet reči! Oooo, otkad nisam napisala priču!
- I ti voliš da se igraš? - pitao je Luka.
- Volim, ah, još kako! Plivam za Krstaricom s bisernom pisaljkom i beležim priče na belim čupercima talasa...
- Blago talasima! - zadivio se Luka. - Blago čitaocima!
- Ali, avaj... - zarida dugokosa. - Otkad nisam!
- Potpuno te razumem - saoćajno će Luka. - Niko ne ume da pokvari igru kao uporan trol.


kapisla
krke-džake
raskiseliti
šlep služba
zastakljeno
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top