Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
...o bogo...pa da se ispisujemo svi kolektivno?
- miris,
- nemir,
- poziv,
- daljina,
- sreća;
Znate li kako bole sasecena krila? Tiho skoro neprimetno i dugo..to je onaj nemir koji u grudima osecate stalno,na koji se navikavate retko se upitavsi...Ali dodje li dan kada opiju mirisi borove sume,mora,svih miomirsnih zacina mladosti, kada neosvojeni vrhovi upute svoj poziv,kada daljina mami iluzijom da se negde tamo krije sreca...tada nemir iscezne i ustupi mesto razarajucem bolu koji dusu cepa pocevsi od mesta sa kojeg je otudjeno...Kako se to desilo? Da li to surovost zivota dozvoljava takve osecaje...Zasto? Da bi ucili? Prekasno shvatili sta smo izgubili? Naprezali se ne bi li povratili nepovratljivo? Ili pak ziveli i cekali sve da bi nam ih nebo jednoga dana vratilo? Ni pitanja dugo ne potraju..otupelost zamenjuje toliko zeljeni zaborav na trenutak kada shvatimo
polutka
ljuljska
prostor
pokrov
drob
tacka
 
Ljudi, ovo je glupo skroz. Zar stvarno ima razloga da iko od vas dvoje ode (Bi2, Kaa)? Ovde dolazim vec mesec dana samo da bih citala vase price (i napisem po koju, ali to nije bilo skoro). I Kaa, lepo si rekao, davno je ova tema prestala da bude neozbiljna. Pa zar nam nije svima ovde lepo? Zazmuris na jedno oko kada ti se nesto ne svidi, oprostis i zapamtis, napises nam novu pricicu i ponovo nam je svima super. Daj zreo si i pametan lik, ne moram ja da ti pricam.
 
О, боже, има ли те! Шта ми би оне ноћи? Из чиста мира умре човек, и то ја! Јест да нисам био неки баја, ал нисам био баш ни за бацање. Ето, поштено да кажем, ко полутка неког баје. Ал, здрав ! Гледала моја Бека у мене, бога ми, гледала. Него, ни сад не могу да схватим како се то мени десило? То, да умрем. А, умро сам оних дана кад је било много вруће. Ух, што је пекло. Жестоко. А, само дан после моје смрти, кад још нисам знао шта самном би, ни где сам, ни шта сам, осетих ја нешто мокро, крупно пада по мени. Из висина. Оћу рећи из дубина, пошто сам мртав, па сам вероватно горе. Добар човек сам био, ваљда сам заслужио да будем овде у рају? Није битно, где сам, него онда то не би падало? Уф, ма, то и није толико важно. Важно је да сам ја то мокро осетио на себи, и будала каква сам био тамо доле, ево остао и овде горе, помислих то плаче моја Бека! Јадна моја удова Бека, плаче за својим мужем.
Плаче јадна, сузе рони. Море, потоци извиру из њених очију!
Кад оно почели људи да пристижу овде. Гамад, бре, какви људи! Надиру са свих страна ! Направи се стрка, ко ће преко кога. Страшно! Нема баш довољно простора, тесно и овде, a камоли доле. Ал, ипак било лепо пре њих. Много лепо. Свако на свом месту. Нека баба се стално љуљала на љуљашки, па се ја пито, како ли је њу донела довде? Него, мани бабу сад. Нашо се ја тад у чуду. Не знам шта је. Копка ме неки, ју, мал да кажем ђаво. Не смем ту особу да споменем, можда ми је иза леђа? Добро, црв, а оно опет, рано је за црве, ђаво их одно. Овај, црви их однели. Па устадох ја, идем да питам, да видим шта је то. Кад ја тамо, а оно неки јадници сви мокри! Питам их је шта је то, а они кажу да је после оне жеге и суше, ударила таква киша, небо се провалило па, сипа ли сипа! Поплавило све живо! Однело куће, подавили се силни људи, па ето и они међу нама. Ех, бре, мислим се ја, какав сам малер био, да нисам могао тих пар дана да преживим, не бих умро! А, ко зна. Не знам да пливам, можда бих се и удавио? Гледам оног јадника, десно од мене, и покров му мокар. На чему ли ће сад да спава? Онај други, испод њега, сав се савио ко петопарац, кука јадник, каже нагуто се воде, па га сад дроб боли. Гледам ја њих, па се мислим како је ипак боље овако. Барем сам умро у сувом. Ко човек у свом кревету!
И тад ме нешто штрецну око срца! Е, будало моја, кажем ја самом себи. Да плаче за тобом? Свашта боже, можда се и удаје.
А, као да јој чујем ону вештицу од мајке како је саветује:
- Кћери, напокон си се решила оне твоје будале од мужа. Нема га више, и тачка. С једним у јаму, с другим у сламу !
 
pikax:
Bi, objasnila sam ti svoju reakciju, jos sinoc..ti si je dozivela na sasvim drugaciji nacin :( :(
Prelepo pises i nastavi tako :arrow: ( rekoh ti to i sinoc )
Izvinjavam se..i idem..

Pikax, ti si mi draga, kao i svaki tvoj komentar. Al, bili sitni sati i ja te pogrešno razumela... :grin:
Dopiši i ti neku ovde, nisi skoro .. ;)

@ Divlja: Hvala, hvala...
 
Bi2:
Pikax, ti si mi draga, kao i svaki tvoj komentar. Al, bili sitni sati i ja te pogrešno razumela... :grin:
Dopiši i ti neku ovde, nisi skoro .. ;)
I ti meni :D...i nisam ja niko ko bi trebao da komentarise :wink:..bas mi je zao sto si me pogresno razumela..i izvini, jos jednom..:)
Drugacije je i to je pozitivno..i odskace..... istrazivanje sopstvenog stila...je l' tako Divlja ? :D
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top