Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
u vazduhu je jos uvek visio ostar miris laka za nokte. do pre samo pola minuta, ona je sedela tu, na fotelji kraj mene, polako pijuci konjak i negujuci svoje predivne nokte. te prelepe bele ruke, ti divni nokti koji su umeli da me lagano grebuckaju u neznim trenucima... gledam je. ona je dole, na tepihu, belja od snega, nepomicna kako samo mrtvo stvorenje moze biti... gledam je, cini se, citavu vecnost, a zapravo proticu sekunde. znam, nikada se vise nece pomeriti. njene oci me vise nece gledati. ona je tu, opruzena na podu, krv lipti... i ta prokleta polomljena casa... nema vise vina...
obamro sam, koliko od tuge, toliko i od mrznje... iz dna duse prezirem to stvorenje koje vidim u ogledalu, tog tuznog, tog uzasnog coveka sa pistoljem iz koga jos izlazi dim. uradio sam to, morao sam. sad se kajem, ali kasno je, zar ne? ona je bila moje sve, i onog trenutka kad sam saznao da je to moje sve sada necije tudje, ono je prestalo da postoji za mene, koliko i ja sam. ona vise ne postoji, ja vise ne postojim. odlazim. ovo je bio zivot pogresnog coveka u surovom svetu. greska za greskom...tako je oduvek. sada cinim svoju poslednju stvar, i jedinu ispravnu ikada.
u lugeru je poslednji metak za mene. nocas crna utvara napusta svet.
hladna cev dotice slepoocnicu... kroz pistolj osecam vibracije vene koja pulsira ispod tanke koze... boze, nikad nije bilo jace...
bila si moja jedina sreca...
obarac je povucen. kocka je bacena. metak struji kroz cev brzinom svetlosti. lobanja se lomi, osecam kako se mozak cepa...

mi smo bili jedno...


hipik
golub
gitara
pesnica rezima
tenk
devojcica
 
bohemi:
I ja glasam za kaa!
Kliknite za proširenje...

Ma, najbolji je!
Pogotovu ova zadnja priča. Toliko puno ljubavi, duše, lepote u par rečenica nisam skoro videla. Opijena sam, bolesna...
Pričicu sam odštampala i stavila iznad kompa. Da mi uvek bude pri oku.

Kaa: Nemam razloga da foliram. Pišem ja, ali rekla sam ti za fioku. Možda me i nagovoriš na nešto ozbiljniji rad, ko zna.
Iskreno, ja sam mislila da ti malo foliraš.. ;)
 
Gledala je devojčica sa terase zloslutno praznu ulicu i neku njoj ružnu, neobičnu mašinu kako bruji. Nije mogla znati šta je to tenk, ali ni ko je čovek koji svira gitaru u ulazu zgrade. Hipik, čovek prošlosti i dete Sunca, dirao je žice svoje gitare, opušteno. Njega kao da nije doticalo brujanje tenka, ni udaranje pesnice režima sve jače, i jače. To Gospodin predsednik bije zadnju bitku koju gubi govorio mu je, svojim belim krilima, golub koji se spuštao polako, polako u krugovima, ka njima.

- vašar,
- leto,
- sandale,
- srce,
- med;
 
Gledala sam, iz katedrale, kako se jedan covek polako gubio u vasarskoj gomili. Za njim, isto tako lagano, gasila se vrelina leta na mom celu, i ustupala mesto hladnim kapima znoja. Sandale su me ukopale ispred vrata katedrale, da nisam mogla da dalje ni milimetar. Izmesale su se boje sa haljine neke zene sto se glasno smejala tik ispred mene sa zvucima ringispila i mirisima standa na kom su se prodavala liciderska srca. Sve mi se to tako zavrtelo u glavi, da sam morala oci da sklopim na tren, i naslonim se vrelom sakom na jedan od masivnih ukrasa na vratima, ne bih li pokrenula vreme malo napred.... Otvorih oci u ugledah malog decaka, kako me posmatra, umazane brade od meda koji je jeo sa kriskom hleba...nasmesih mu se i, konacno , pokrenuh svoje sandale dalje, kroz vasarsku gomilu, u suprotnom smeru od onog u kom je jedan covek danas nestao...

glasovi,
mesec,
miris,
voda,
sat.
 
ofelija:
hej ma sta ga dizete u nebesa.kaa nema pojma.patetican je i sve su mu price slicne..retrospekcija..bla..bla...:) :) :) hahahaha znamo se ti i ja kaa...to sto pises samo je senka :) za pisanje se salim naravno :)
Kliknite za proširenje...
...Uh,hvala Bogu da konacno neko ima i drugacije misljenje....Poceo sam da se brinem da ne pocnem sebe da shvatam ozbiljno...Hvala Ofi ;)
 
glasovi,
mesec,
miris,
voda,
sat.

" Sve kise proleca
a onda
na talasima mesec"beše to haiku tuge, čiji glasovi bledeše u mom umu, dok sam posmatrao odbljeske noći na tamnoj povrsini vode...Šuštanje lišća iza mene, prizva sećanje na zvuk lakih koraka...Ovoga puta bio je to samo vetar...Miris vode beše tezak i opojan...miris cveta u močvari...mesto,miris i noć počeše da se poigravaju sa mnom,razlika izmedju sećanja i sadašnjosti postade tanka,preteći da se pocepa...Drobio sam zemlju u šaci tražeći osećaj hladnog dlana,nežnih prstiju...Kapi znoja u mojim očima me probudiše...Sat je otkucao zoru...

Omot
Srce
Staniol
Igla
Skripanje zuba
Tama
 
Kaa:
…Ponekad sanjam tvoje snove…O krilima koja te nose preko pustosi betona i asfalta...o knjizi,o kojoj si mi pricala,onoj s koricama ispletenim od pruca divlje narandze u kojoj su svi odgovori…
…Ponekad sanjam tebe i sitne bore koje uokviruju ti oci i usne,kad se smejes , a koje starost nikada nece uciniti ruznim…
…Ponekad ne zelim da se probudim…

...kaa... :)... :cry: ...:)
Kliknite za proširenje...
 
Omot
Srce
Staniol
Igla
Skripanje zuba
Tama
...Koliko vremena je potrebno da tama iznutra oboji nebo nad nama,da se secanja na osmehe izbrisu, i napravi mesta za sliku deteta zgrcenog na podu kupatlia, zakljucanog, sa cvrso stegnutim rucicama na usima. Paklena buka dopire sa druge strane...vriska...lom...i tresak starih skripavih vrata. Sa takve se slike lagano skida omot od staniol-papira...puna tabla...ili igla...priroda ili ocekivanja...ili pust nagon?Ludacka skripa zuba utisava krike uma i konacno razdire srce...preziveti ili ne...posle svega i nije vazno...
Polen
reket
slon
maramica
rez
 
Tamo je saten posut polenom tvoga pogleda.Tamo se rez moje sujete stopio sa tvojim mislima.Slika slona koju si tako nevesto nacrtala stoji jos u istom uglu.I reket na koji si svezala svoju ruzicastu maramicu kako ti ga ne bi krao...Sve je tu tako bolno isto...da me podseti na moju promenu.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top