Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
covece, opet ti kazem, zivot si mi spasio i hvala sto postojis. i ovo nije tek lepo vaspitanje kako je nekada umelo da bude. nije uopste. nego evo ne mogu da spavam, srce se brani od sna, ne da i ne da i ne mogu da spavam. a iscrpljena sam a ovo ti kazujem - razumes ? proradio vulkan sad bi na sve strane s uzvisenim recima... inace ja sam dobro, mama tata sve ok, blagosloveni smo, dom je radost velika, gde si li sad, jesi ziv i zdrav

uspavanka
istina
ko
knjiga naslova :
vreme
 
Stajala je kraj police sa knjigama ne znajući tačno šta traži. Umorno je prelazila pogledom preko šarenih omota razmišljajući kako ni ovoj dan, a ni ovaj život ne pripadaju samo njoj. " Sve me je mimoišlo, ja sam u međuprostoru između života i sna. Ne živim, samo preživljavam, bez nade i bez želja. " - pomislila je u sebi dodirujući prstima vrhove knjiga.
Ko je kriv za to? Šta je istina u ovom svetu senki i oblaka?
Ruka joj se zaustavi na kraju police gde je u polutami,nekako stidljivo i uvučeno stajala stara, pohabana knjiga čudnog naslova: VREME. Brzim pokretom je otrgnula sa police i nasumice otvorila. Bila je to knjiga mudrosti, kratko sročenih izreka. " Uspavanka za moju dušu bez mudrosti " pomislila je spuštajući se na krevet.

kiša
slika
izlog
lak za nokte
 
jednom
mracno
jos uvek ne mogu
gladan
obecavajuce

Imam neki problem s vremenom...kratko traje ili se ja lose snalazim. Gotovo nizasta nemam vremena, moj zivot prolazi uludo. Idem na posao vracem se, obavljam neke dnevne obaveze, jedem , tusiram se, spavam...i tako svaki dan zastrasujuce prolazi. Sve je postalo rutina. U cemu je problem, mozda neki usadjeni obrazac...mozda zracim energijom koja usisava vrijeme, još uvijek ne mogu da objasnim. Jednom sam sve isplanirala tako da ostavim vikend za stvari koje volim, to sam i ucinila. Rezultat je je bio katastrofalan sledeceg vikenda nisam imala ni pola sata slobodnog vremena zbog nakupljenih obaveza. Mozda sam prespora u svemu....mozda.
Eto recimo prije neki dan sretoh koleginicu koja radi mnogo teze poslove od mojih i pitam je, a ona kaze ima vremena na pretek, sve stize, ima par hobija, nekad joj je cak i dosadno. Cijeli dan posle tog razgovora bila sam ocajna, sve mi je bilo mracno...znaci problem je u meni. Nista ne zvuci obecavajuce...nema nacin da to rijesim ...
Ponor vremena je gladan i sve usisava u sebe.

Karta za pozoriste
Bioskop
Zgrada Narodnog
kandelabri
 
Poslednja izmena:
Bilo je to jedno od njihovih već legendarnih pomirenja. " Poslednje " - pomislila je ona. " Isuviše se volimo da bismo se rastali " - ubeđivao se on. Šetali su rumeni od zadovoljstva i svežeg vazduha. Suv sneg im je plesao oko lica i belio kapute. Kandelabri na trgu rasipali su svoju mlečnu svetlost i sve je delovalo tiho i kao oni, pomireno: ljudi umotani u kape i šalove, automobili, zgrada Narodnog muzeja i prekoputa Narodno pozorište gde su već pristizali prvi posetioci.
" Idemo u bioskop "?
" Ne, ne, znaš da ne volim bioskop "
" Nećeš valjda da kao oni snobovi tamo gledamo dosadnu operu, pa još gostovanje? Uostalom, karta za pozorište je jako skupa, ne mogu to da nam priuštim".
" Ima ko može "- odbrusi mu ona i pogleda ga pogledom od koga se ledio dah i sneg u vazduhu. Škripavo se okrenula u snegu ostavivši ga da stoji kao santa leda, nemoćnog da se pomeri.

zubobolja
kuvano vino
kućerak na
železnička stanica
peron
 
"Sta me sve ovih dana nece spopasti !? Prvo zubobolja, a sad jos i ova dosadna prehlada. Kuvano vino je lek. Stari , dobri, oprobani recept.....Pa kada me fijukne u glavu nista mi vise nece predstavljati problem. Nije ni cudo sto sam takva kada mi je kucerak na vetrometini. Duva na sve strane. Sta sve moram da trpim!? Tu je i ova zeleznicka stanica , pa ti vidi. Ne znas od cega da se branis , od vetra ili buke!? Kod mene ti je drugi peron. Subota, pijacni dan, eto ti pola familije kod mene. Kuca mi puna. Malo da se ugreju dok ne stigne voz. Ma, nema veze i nije mi tako lose. Tetka ostavi malo sira, ujna po neko jaje, malo povrca...Stavicu onu cepanku od hrastovine, duze drzi zar. Trese me neka groznica. Idem ja lepo u krevet, da se utoplim. Sutra ce valjda biti bolje."


Levak
miris
sujeta
lepota
most
 
Most između njega i mene davno je porušen. Više ne osećam njegov miris, lepota zajednički provedenih trenutaka davno je izčezla. U duši nemir i praznina. Ostala je samo slika kako je privija i strasno grli, opijen novom ljubavlju. Tuge nema, samo sujeta rovari tu, unutar moga srca i ne da mi da zaboravim. Poslednjom snagom svesti i samoljublja odlučujem da pustim ovu gorčinu da prođe kroz levak vremena jer ono donosi mir i sve leči.

odmah
unutar
na planini
s ljubavlju
najtiše
 
Po ulasku u kucu odmah skinu kaput i baci ga besno na pod." On ce meni....cime sam zasluzila? Unutar tela, pod kozom osecala je neizdrzivu toplotu. Osecala se poput vulkana koji ce svakog trenutka izbaciti lavu. "Dok smo bili na planini obecavao mi je brda i doline....gledaj me sada...budala, glupaca...eto to sam ja"! Bacila se na krevet placuci. Glavu je spustila na jastucic koji je dobila od njega na poklon.. Na njemu je pisalo "S ljubavlju". Takvom zestinom ga je izvukla da joj se otkacila mindjusa . Trijumfalno ga je zafrljacila na pod kao da joj je on nesto skrivio.Culo se zvono na vratima. Ustala je s kreveta. Sunjala se najtise sto je mogla prema ulaznim vratima. Pogledala je kroz "spijunku " i ugledala ga sa buketom ruza . Sela je na pod ne zeleci da mu otvori. Suze su se same kotrljale niz obraze."E pa, neces vise..." prosaputa . Ostala je u tom polozaju sve dok nije cula da se njegovi koraci gube u daljini.

Cetka
muzika
krov
baka
viljuska
 
Poslednja izmena od moderatora:
Cetka
muzika
krov
baka
viljuska
Kliknite za proširenje...

...Muzika dopire spolja. Pravi, iskren zvuk- nevešt i jak. Uzimam pivo i izlazim na terasu. Neko dete vežba violinu, uporno- autistično, ponavljajući istu melodiju... Ovde i sada- violinu?
Hladno je, ali ne smeta- tišina osim mantričkog cviljenja žice... Nemam otvarač, ali nalazim štrokavu iskrivljenu viljušku- pomaže... Ne znam iz kog od parazitskih stanova nadogradjenih na poštene socijalističke krovove zvuk dolazi, ali blizu je. Dole, na klupi- baka i dete i kuče. Malo i prljavo dete pokušava malom i prljavom četkom da iznervira veliku gladnu džukelu. Baka bezizražajno bleji. Nema više piva, a ni zvuka. Pokušavam čepom da pogodim baku ili dete ili bar kuče... Mašim za malo. Zatvaram terasu.

Ključ
Sin
Mreža
Limun
Broj
 
  • Podržavam
Reactions: Kaa
Stišće me, obavija.
Tijelo se grči,
dok promičem.
Hladne kuće naginju.
Krovovi svijaju.
Izmičem.

Osjećam ubode.
Hvatam zrak.
Udove neugodno škaklje,
okolni šaš.
Gust i taman,
poput bačene četke.

Oh.
Tonem.
Truli beton
žvače stopala.

U daljini,
promiču sjene.
S večernje mise,
Bake nesmetano šeću.


A gore nebo.
Zaustavljeno.
Rrazvodne žice strše.
I bodu.

Poput viljušaka.
Škripe sablasno.

Večernja muzika.

______________

uvijek, voljeti, gledati, obećanje, bijeg
 
" Kako je lako dati obećanje, a kako ga je teško održati " - tugovala je u sebi. " Uvek ću te voleti i gledati, i u dobru i u zlu " prisećala se njegovog zaveta izgovorenog u polumraku podstanarske sobice kroz koju je fijukao vetar i gde je samo njena ljubav bila onaj čudesni plam na koji su se oboje mogli ogrejati. Sada tek shvata da taj žar nije mogao da otopi hladnoću i neiskrenost njegovog srca. Beg je bio neminovan - njegov u drugu ljubav i drugu laž, njen u zaborav.

Oh, zašto to
neću
i šta
sreću
puteljak
 
Višnja V.:
Oh, zašto to
neću
i šta
sreću
puteljak
Kliknite za proširenje...

..."Oh, zašto to opet"... nije pitanje, više jauk. I nemam odgovor, i neću ga ni imati. Eto tako...
I šta sad? Sumnjaš u moju sreću, dok raštimovane noge baš i ne slušaju...
Ne sumnjam u tebe, znam da će te neki prljavi puteljak vratiti, čim zaboraviš trenutne suze. Nazdravljam u to ime.

Ključ
Sin
Mreža
Limun
Broj
 
Ključ
Sin
Mreža
Limun
Broj

Sve je spontano, mada, ipak postoje neka pravila, izvestan broj...pet. Jedno od njih je da partneri treba prvo da se pogledaju u oci i istovremeno (to je jako bitno!) pruze ruke jedno ka drugom i tako zajedno udju u zagrljaj. Prvih par trenutaka rezervisano je za ulazak u ritam, osecaj necijeg tela kroz dlan i povezivanje na nekom drugom ne fizickom nivou....to je ključ. I onda počinje ples.....prestaje vreme, samo muzika i sloboda...(padaju mi na pamet svakakve misli...sporedne, lude...cudne neke digresije.."freedom's just another word for nothing left to lose"..hahhha)
Sta se desi kad prestane vreme.....njegova koza mirise na limun i osecam kako mrezom kapilara na obodu njegovog cela, tu bas iznad uha, struji krv. Rastemo kroz pokret.....dolazimo do onih visina duha na kojim boravimo tako retko...i to obicno kratko traje.....samo do kraja pesme. Sledeca pesma donece nove ljude na podijum...nadam se da ce umeti da uzivaju...dobri sinovi ritma.


kikot
klavijatura
podijum
muzika
 
Poslednja izmena:
Kada je zakoračio na podijum obasjan jakim svetlom, oteo joj se prigušen kikot:još uvek je, mada već u poznim godinama, ličio na onog mladog i zanesenog sanjara sa Akademije koji je stidljivo maštao o karijeri pijaniste i na časovima solfeđa joj doturao ceduljice sa nežnim izlivima ljubavi. Duga, valovita kosa, pravo držanje i odlučan korak odavali su sigurnost i iskustvo koje ranije nije imao. Aplauz se utišao, činilo se da niko u prepunoj dvorani ne diše u očekivanju prvih tonova Betovenovog klavirskog kоncerta u es - duru, оpus 73, zvanom Carski. Klavijatura pod njegovim prstima je zaplesala menjajući ritam i jačinu, penjući se u jednom času do nebeskih visina, i već u sledećem propadajući do nekih ponora poznatih samo duši koja treperi sećanjem. Muzika je ispunila njeno biće jako i strasno, kao što je i on, nekada davno, ali zauvek ispunio njeno srce.

ne želim da
olako
bistrina
let
u zoru
 
..."Izvinite. Ne zelim da smetam. Olako sam presao preko svega. Nedostajala mi je bistrina uma. Znate bio sam alkoholicar. Cesto se dogadja da ne znam ko sam."
"Cenim vasu iskrenost", odgovori prelepa crnka sa krupnim zelenim ocima. Bili su sami u prostoriji koju je ispunjavala neprijatna tisina.
"Izvinite, moram da zatvorim agenciju . Uzimate li avionske karte za let u zoru ili za neki drugi termin?"
Pogledao je u lepojku sa nedoumicom. Ni sam nije znao sta da radi. Sto da zuri ? Niko ga nije cekao u rodnom gradu. Izgubio je sve porodicu, posao , prijatelje... Zadnjih godina flasa mu je bila najbolji drug. Obukao je kaput, stavio sesir na glavu i krenuo prema izlazu. Osecao je strasnu nesigurnost. Cuo je lepojku kako mu nesto govori u vezi karte. Istrcao je na ulicu..."Na koju sada stranu?" Promrmljao je sebi u bradu. "Smiri se...smiri se.." , ponavljao je na glas. "To je samo strah od novog zivota." Radnica agencije je stajala ispred vrata i posmatrala cudaka kako nestaje u masi.

Roletna
pozornica
mikrofon
jastuk
dilema
 
Stradalna Srnetina:
halo-halo
ugladjeni ljudi
providno
nasla sam
mama mama
Kliknite za proširenje...

... Štrokavo malo stvorenje okrenuto prema zidu ponavlja beskrajnu bajalicu " mama mama"... Ugladjeni ljudi skreću ionako providne poglede, pokreta reptilskih. Retardirana devojčica uz radostan vrisak "našla sam" prekida bajalicu i seda na trotoar. Iskorišćena prepaid kartica joj je u ustima, sa halo-halo logom, ubalavljenim. Skrećem pogled naposletku i slutim grebanje krljušti iza očiju...

deponija
eutanazija
ljubičasto
pola devet
kiša
trenje
raskorak
koma
 
Poslednja izmena:
Zivot mi je kao deponija. Svo djubre sveta sasuto je u moje krhko telo. Jedva nosim sopstveni teret. Sto nije dozvoljena eutanazija? Sto se samo zlopatim na ovom svetu? Pogledaj niz ulicu . Svetla, kuce svih mogucih boja.Privid zivosti . Znam da moju nikada ne bih obojio u ljubicasto.Zasto? Ne volim tu boju.Pogledaj, vec je pola devet. Prolazi jos jedan dosadan dan. Ceo dan je tmurno, oblacno, kisa nije prestajala da pada. Isto ti je u mojoj dusi. Jad i cemer.
-Daj, umukni vise. Otru me tom tvojom negativnom energijom. Kukas ko neka baba . Dosadniji si od stomacnog virusa!
Nastade tisina. Milica besno pogleda u starijeg brata. U tom trenutku se okliznu , a noga joj nekako cudno ode u stranu.Ipak je uspela da odrzi ravnotezu. Podize nogavicu i pogleda u ranu koja joj se otvoti i raskrvari zbog naglog pokreta. Zadobila je ranu na planinarenju. Trenje koje je napravio konopac ucinilo je svoje.
- Baksuze jedan. Promrmlja i lagano udari brata po ledjima.
-Zamalo glavu da slomim. Kazem ja ...ti si ekspert za proizvodnju negativne energije. Veliki je raskorak izmedju onoga sto pricas i onoga sto radis. Moras malo da se stabilizujes.Ti si mi kao nocna mora. Uvek kada pomislim na izlazak sa tobom predosecam i los provod. Koma brate. Probudi se i pocni da zivis. Idi juri neke devojke! Nadji nacin da se zabavis, da ti bude lepo. Ajde, zivni vec jednom....zivi.

Odjek
koža
pećina
trava
potoci
 
u lovu sam, nevidim nista od visoke trave. izgubio sam se, ne znam gde se nalazim. plen je pobegao u pecinu, a tu je i predivan potok koji je odvlaci paznju od plena. ulazim u pecinu i derem se, cujem svoj glas kroz odjek toloko jeziv da mi se koza najezila. izlazim iz pecine i vracam se kuci praznih ruku :D. znam da je prica bezveze ali ne mogu bolje da smislim.

rat
ljubav
rastanak
smrt
 
Pada prvi sneg, duva jak vetar a ja se smrzavam od pogleda jedne lepe zene zene koja nije pored mene. Kad sam je video odma sam se setio lepih uspomena koje me vezuju za tu osobu... secam se kad smo zajedno sedeli pored toplog kamina, pili vino i kad sam drzao njene tople ruke.

duga
pruga
cup
san
pesma
boem
 
Poslednja izmena:
" Duga je ova pruga " - pomislio je omamljeno držeći poluispijenu flašu vina i tonući u san. A on je došao ispod zatvorenih trapavica brzo i umilno, kao vilinska pesma : Video je u toj izmaglici od sna kako mu prilazi smešeći se u svoj svojoj bujnosti . Ličila je na devojku sa onih jeftnih reprodukcija iz devetnaestog veka što na česmi puni krčag. Nosila je ćup prepun vode, ponosno i prkosno, tik ispod jedrih grudi." Bože, sva ta lepota, sve je to moje, vidi kako mi je nudi " - sladio se kao boem dobrim vinom. Voz naglo zakoči, vino se proli po košulji, flaša skliznu i treskom se razbi o pod.
Otvorio oči, pa usta, izvio obrve u vrh čela, začuđen i zbunjen,ali ubeđen da sanja da je u vozu i sa jedinom željom da se napije vode iz onog krčaga.

u biblioteci
crvenom rukavicom
taxi
maramica
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top