Ајде пошто сам вечерас надахнут да напишем још нешто.
Проблем са класичним либерализмом је што је то доста нестабилан систем- он награђује успех изузетно (Амерички милијардери Златног Доба су располагали таквим богатством да је Бил Гејтс према њима данас смешан, или добар доктор је рецимо могао да постане милионер), али страшно кажњава неуспех- нема друге шансе. Пошто већина људи прави грешке, настају армије сиромашних. Оне не настају само у случају када у друштву има мало младих људи- када број људи порасте, опада могућност појединца да научи добар занат (родитељи немају новац да финансирају 3. сина, и зато су свих 5 синова тог трећег сина осуђени на сиромаштво из којег тешко могу да се ишчупају).
Други проблем је што је класични либерализам, због везаности валуте за злато, инспирише нације или да воде колонијалну политику у потрази за ресурсима (Европске земљице) или ако имају довољно ресурса код куће да се учауре и воде изолационистичку политику (САД).
А кад се САД изолују, у Европи се дешавају чудне ствари. Зато је по правилу лоше кад су САД искључене из европских дешавања.
Идеја је била да се огорченост маса заузда строгим моралним начелима- идеалима нације, религије (то је оно што Маркс описује као опијум за масе). Зато класични либерализам увек иде руку под руку са јаким друштвеним конзерватизмом. Али то функционише само привремено, и кад тад долази до ослобађања негативне енергије или импозијом (Револуција, Грађански Рат) или Експлозијом (Први Светски).
Зато је после ДСР у Европи прихваћен демократски социјализам, односко Кејнзијанизам, односно Социјалдемократија, који од 80их постају Неолиберализам- дакле штампање Пара да би се купио мир. А те паре су махом штампане у Америци.
Зато Тачер и Реган по правилу нису били против гломазног државног апарата- наштампали су паре и упумпали их у војску, службе, пропаганду, све да би срушили СССР. То никад не би могли да су имали Златни Стандард или умерену државну потрошњу. А штампање пара су успешно амортизовали реалним економским растом који га је пратио, а који су постигли увођењем међународних слободних трговинских зона (ЕУ, НАФТА).
Криза данашње економије је то што су издаци и даље велики и мора да се штампа пуно пара- а раст економије је слаб, јер је становништво старо и не расте, а кад не расте популација не расте ни економија.
