Identitet između istine, ponašanja i etike

[Banovic Strahinja]

U svetlu Eriksonove teorije psiho-socijalnog razvoja — koja identitet vidi kao rezultat niza životnih kriza i odluka — i filozofskih razmišljanja Harryja Frankfurta, koji nas izaziva da preispitamo kako jezik oblikuje etičke istine, laži i „baljezgarije“ (izjave koje nisu ni istinite ni lažne, već služe ostavljanju utiska), otvaraju se ključna pitanja o suštini identiteta. Da li je on ono što jesmo, ono što želimo da budemo ili ono što drugi vide u nama?

Svakodnevno donosimo odluke koje nas oblikuju. Nekad se ponašamo u skladu sa sobom, a nekad igramo uloge — iz straha, potrebe ili želje za pripadanjem. Ako je ponašanje odraz identiteta, da li promena ponašanja menja i našu suštinu? Ili postoji „pravo ja“ koje je nezavisno od naših dela?
Ako je identitet složen spoj unutrašnjih vrednosti i ličnosti, svaka odluka — da budemo iskreni ili neiskreni, sebični ili velikodušni — oblikuje ono što jesmo. Ali ako postoji „pravo ja“ odvojeno od ponašanja, postavlja se pitanje: možemo li zaista postati neko drugi? I ako možemo, da li je to autentično ili tek uloga koju igramo?
Da li biste prepoznali svoje ‘pravo ja’ kada biste ga sreli, ili bi vam bio kao neki stranac?

 

[Ortak2]

Zanimljiva tema.

 

[milsu]

U svetlu Eriksonove teorije psiho-socijalnog razvoja — koja identitet vidi kao rezultat niza životnih kriza i odluka — i filozofskih razmišljanja Harryja Frankfurta, koji nas izaziva da preispitamo kako jezik oblikuje etičke istine, laži i „baljezgarije“ (izjave koje nisu ni istinite ni lažne, već služe ostavljanju utiska), otvaraju se ključna pitanja o suštini identiteta. Da li je on ono što jesmo, ono što želimo da budemo ili ono što drugi vide u nama?

Svakodnevno donosimo odluke koje nas oblikuju. Nekad se ponašamo u skladu sa sobom, a nekad igramo uloge — iz straha, potrebe ili želje za pripadanjem. Ako je ponašanje odraz identiteta, da li promena ponašanja menja i našu suštinu? Ili postoji „pravo ja“ koje je nezavisno od naših dela?
Ako je identitet složen spoj unutrašnjih vrednosti i ličnosti, svaka odluka — da budemo iskreni ili neiskreni, sebični ili velikodušni — oblikuje ono što jesmo. Ali ako postoji „pravo ja“ odvojeno od ponašanja, postavlja se pitanje: možemo li zaista postati neko drugi? I ako možemo, da li je to autentično ili tek uloga koju igramo?
Da li biste prepoznali svoje ‘pravo ja’ kada biste ga sreli, ili bi vam bio kao neki stranac?

Како ко, људи су различити, али из мог угла. "Право ја" постоји на почетку одвојено од понашања, јер на почетку када смо бебе, због неразвијеног тела, и немамо понашање, већ имамо само физичке рефлексе и мисли и емоције. Знамо шта желимо да будемо и радимо, али ништа од тога не можемо због неразвијеног тела. Сад, овде су ми поруке брисане зато што се сећам када сам био беба, али у суштини све је било исто, само што сам био физички ограничен, што је било трауматично, јер сам био беспомоћан, и потпуно зависио од других. Што значи, људи се рађају са својим идентитетом, или бар ја пошто могу да говорим само у своје име.

Наш идентитет је оно што желимо да будемо. Оно што јесмо, то је немогуће објективно дефинисати, а и најчешће је условљено спољашњим притисцима и рефлексима а не нашим правим ја. А оно што други виде у нама, то је условљено њиховим жељама и пројекцијама. Сад, да би се право ја остварило, да будемо оно што желимо, потребни су идеални услови да имамо све што нам је потребно и да нас нико и ништа не угрожава. Некима јесте тако, па постану на пример велики научници или уметници. А често није тако, суочени смо са могућношћу избора од којих ниједан није "прави", па бирамо оно што мислимо да је најмање лоше, на тај начин стичемо трауме које нас удаљавају од својег правог ја. И даље желимо да остварујемо своје право ја, али видимо да смо у немогућности, да срљамо у нешто друго, тако да се живот најчешће своди на борбу да макар не заборавимо свој идентитет кад већ немамо начина да га у потпуности остварујемо.

Неки би можда рекли да нас животне ситуације изграђују, што понекад јесте тачно, а понекад није и често нас животне ситуације деградирају, наравно из свега се научи нешто, али трауме остају и блокирају нам приступ нашем правом ја. Како се ослободити траума и приступити свом правом ја, тиме се баве религије и филозофије, то је комбинација праштања, најстаријег сећања на себе, и свесности о ономе што желимо да будемо.

 

[maybell]

ovo samo pitanje pokazuje krizu identita ljudi u 21.veku..

 

[Banovic Strahinja]

Malo da zakomplikujem temu:

Ego, licnost i identitet

Rec „ego“ na latinskom i znaci "ja“. U psihologiji, ego predstavlja nasu svest o sebi—nacin na koji sebe dozivljavamo i kako sebi objasnjavamo nasa ponasanja i razmisljanja. Zavisno od skole ucenja negde se ego vidi kao spona izmedju licnosti i identiteta, negde se za ego smatra "unutrasnji glas", a negde kao deo identiteta.

Licnost je skup manje-vise stabilnih, stalnih osobina, karakteristika i obrazaca ponasanja- ukljucuje temperament, karakter, motivaciju, navike, stil razmisljanja i ponasanja.

Identitet- je duboka svest o tome ko smo, sta nam je vazno i gde pripadamo, koje su nam vrhunske vrednosti, moralne vrednosti, eticke, uverenja i gde (mislimo da) pripadamo u svetu. Identitet sadrzi i licnost i ego i jos neke druge komponente.

 

[Džudi S]

U svetlu Eriksonove teorije psiho-socijalnog razvoja — koja identitet vidi kao rezultat niza životnih kriza i odluka — i filozofskih razmišljanja Harryja Frankfurta, koji nas izaziva da preispitamo kako jezik oblikuje etičke istine, laži i „baljezgarije“ (izjave koje nisu ni istinite ni lažne, već služe ostavljanju utiska), otvaraju se ključna pitanja o suštini identiteta. Da li je on ono što jesmo, ono što želimo da budemo ili ono što drugi vide u nama?

Svakodnevno donosimo odluke koje nas oblikuju. Nekad se ponašamo u skladu sa sobom, a nekad igramo uloge — iz straha, potrebe ili želje za pripadanjem. Ako je ponašanje odraz identiteta, da li promena ponašanja menja i našu suštinu? Ili postoji „pravo ja“ koje je nezavisno od naših dela?
Ako je identitet složen spoj unutrašnjih vrednosti i ličnosti, svaka odluka — da budemo iskreni ili neiskreni, sebični ili velikodušni — oblikuje ono što jesmo. Ali ako postoji „pravo ja“ odvojeno od ponašanja, postavlja se pitanje: možemo li zaista postati neko drugi? I ako možemo, da li je to autentično ili tek uloga koju igramo?
Da li biste prepoznali svoje ‘pravo ja’ kada biste ga sreli, ili bi vam bio kao neki stranac?

Postoji " pravo ja" i postoje maske za neke uloge koje igramo. Maske i uloge koje igramo, možemo da volimo, ili da ne volimo.

Maske su odbrambeni štit zahvaljujući kome štitimo svoje ja. Maske su zapravo deo nas.

Prepoznajem uvek svoje "pravo ja" i nije mi stranac. Stavljala sam ranije maske, sada ih stavljam sve ređe.

 

[Ortak2]

Postoji " pravo ja" i postoje maske za neke uloge koje igramo. Maske i uloge koje igramo, možemo da volimo, ili da ne volimo.

Maske su odbrambeni štit zahvaljujući kome štitimo svoje ja. Maske su zapravo deo nas.

Prepoznajem uvek svoje "pravo ja" i nije mi stranac. Stavljala sam ranije maske, sada ih stavljam sve ređe.

Je l' misliš na imidž?
I to je na neki način maska, vodila sam računa u srednjoj školi ali ne mnogo, a toga je tada bilo najviše.
U odnosu M - Ž , i inače...znalo se da određene devojke petkom i subotom NE izlaze uveče ako nemaju dečka, to je maska...jer je na taj način gluma da ima dečka, pa zbog toga nije viđena u gradu...

Imidž se može videti svuda, pa i ovde, imidž se viđa u poslovnom svetu itd.

 

[Džudi S]

Je l' misliš na imidž?
I to je na neki način maska, vodila sam računa u srednjoj školi ali ne mnogo, a toga je tada bilo najviše.
U odnosu M - Ž , i inače...znalo se da određene devojke petkom i subotom NE izlaze uveče ako nemaju dečka, to je maska...jer je na taj način gluma da ima dečka, pa zbog toga nije viđena u gradu...

Imidž se može videti svuda, pa i ovde, imidž se viđa u poslovnom svetu itd.

Ne, ne mislim na imidž.

 

[Banovic Strahinja]

Imidž se može videti svuda, pa i ovde, imidž se viđa u poslovnom svetu itd.

Imidz je definitivno deo ove teme i definitivno nas u odredjenoj meri oblikuje- nisam siguran kako bih definisao imidz (uopste ne koristim ovu rec), kontam da je vrsta maske, verovatno najblize pojmu alter ego.

 

[Zelena milja]

Ako je ponašanje odraz identiteta, da li promena ponašanja menja i našu suštinu? Ili postoji „pravo ja“ koje je nezavisno od naših dela?

Postoji. Kada ostanemo sami ( sa sobom ) i usudimo se da preispitamo odluke i osećanja, to smo pravi mi. Ponašanje ume biti privid, samokontrola takođe. Ponekad bi, možda, radije jednostavno ustali i otišli ( što dalje ) ali se nasmešimo i nastavimo da kontrolišemo svoje reči.

Da li biste prepoznali svoje ‘pravo ja’ kada biste ga sreli, ili bi vam bio kao neki stranac?

Uvek. Nekada mu se radujem. Nekada me uznemiri. Ali prepoznavanje je trenutno.

 

[Ganfajter]

U svetlu Eriksonove teorije psiho-socijalnog razvoja — koja identitet vidi kao rezultat niza životnih kriza i odluka — i filozofskih razmišljanja Harryja Frankfurta, koji nas izaziva da preispitamo kako jezik oblikuje etičke istine, laži i „baljezgarije“ (izjave koje nisu ni istinite ni lažne, već služe ostavljanju utiska), otvaraju se ključna pitanja o suštini identiteta. Da li je on ono što jesmo, ono što želimo da budemo ili ono što drugi vide u nama?

Svakodnevno donosimo odluke koje nas oblikuju. Nekad se ponašamo u skladu sa sobom, a nekad igramo uloge — iz straha, potrebe ili želje za pripadanjem. Ako je ponašanje odraz identiteta, da li promena ponašanja menja i našu suštinu? Ili postoji „pravo ja“ koje je nezavisno od naših dela?
Ako je identitet složen spoj unutrašnjih vrednosti i ličnosti, svaka odluka — da budemo iskreni ili neiskreni, sebični ili velikodušni — oblikuje ono što jesmo. Ali ako postoji „pravo ja“ odvojeno od ponašanja, postavlja se pitanje: možemo li zaista postati neko drugi? I ako možemo, da li je to autentično ili tek uloga koju igramo?
Da li biste prepoznali svoje ‘pravo ja’ kada biste ga sreli, ili bi vam bio kao neki stranac?

Tol je porusio te konstrukte onda kada je rekao ko sam zapravo ja ? Onaj koji sve to vidi, odnosno onaj koji moze da uvidi sta je sve to sto JA nisam.
Dakle sve ono sto je nametnuto ili nalepljeno ako je tako lakse za shvatiti nije ja.
Ako ne mozes da biras formulaciju odredjivanja onda te to i ne moze odrediti.
Ako si narodnost, ime, veroispovest itd dobio samo zato sto si rodjen tada, tu i od, onda to fakticki ne moze da te odredi time.
Ukratko : vecina ljudi uopste i nije sposobna da odredi svoje ja jer ne moze niti da uvidi sta je zapravo JA.

 

[Banovic Strahinja]

Ukratko : vecina ljudi uopste i nije sposobna da odredi svoje ja jer ne moze niti da uvidi sta je zapravo JA

Malo smo se dotakli ovoga u temi “Unutrasnji glas”, ono sto Eckhart Tolle kaze je u principu: Kada nas unutrasnji glas govori: ko slusa?
On to naziva posmatracem (observer)- ako se ne varam on smatra da je unutrasnji glas nas ego- nisam siguran da li je tako- no mislim da je i posmatrac i unutrasnji glas i podsvest sve dio nas, i deo identiteta, th nas identitet je mnogo komplikovaniji.

 

[Ortak2]

Imidz je definitivno deo ove teme

Prepoznao si, drago mi je.

i definitivno nas u odredjenoj meri oblikuje- nisam siguran kako bih definisao imidz (uopste ne koristim ovu rec), kontam da je vrsta maske, verovatno najblize pojmu alter ego.

Upravo jesi definisao, imidž je jednostavno "lažna slika" kako i ime kaže: slika.
To je samo slika, istina je...ko zna gde.

Neko je imao tešku traumu, pa u strahu od ponavljanja je stvorio imidž ledene osobe koju ništa ne tangira, neko je nesiguran u sebe pa se previše hvali da stvori sliku sigurnog i ostvarenog, ukratko, dobro si rekao: neka vrsta alter ega.

 

[Banovic Strahinja]

Postoji. Kada ostanemo sami ( sa sobom ) i usudimo se da preispitamo odluke i osećanja, to smo pravi mi. Ponašanje ume biti privid, samokontrola takođe. Ponekad bi, možda, radije jednostavno ustali i

Uvek. Nekada mu se radujem. Nekada me uznemiri. Ali prepoznavanje je trenutno

I kako prepoznajes svoje pravo “ja”?
Da li ima neki specifican “osecaj” ili prisustvo?

Neki ljudi opisuju svoje ja da ga “osecaju” u pozadini, no ja nisam nikada imao takav osecaj, ono sto znam o sebi je ono sto sam cuo od drugih, nesto iz iskustva sam naucio o sebi, licnost i neke karakteristike takodje znam vise iz testova, no identitet se stalno menja, i uopste ne znam ko sam ja- niti cak i razmisljam o tome…

 

[Banovic Strahinja]

Upravo jesi definisao, imidž je jednostavno "lažna slika" kako i ime kaže: slika.
To je samo slika, istina je...ko zna gde.

Neko je imao tešku traumu, pa u strahu od ponavljanja je stvorio imidž ledene osobe koju ništa ne tangira, neko je nesiguran u sebe pa se previše hvali da stvori sliku sigurnog i ostvarenog, ukratko, dobro si rekao: neka vrsta alter ega.

Ali imidz postane deo osobe, tj licnostse adaptira- alter ego neki ljudi uspesno koriste, sad opet pitanje je koliko zaista im taj “alter ego” ili maska odgovara,
zapravo mislim da je istina kao vrednost najbitnija- jer najvise problema dolazi od odstupanja od istine, (istina=realnost),
tj i sam cilj psiho- terapija je istina, tj spoznati sebe- jer sto vise ljudi odstupaju od istine to su problemi veci (npr kognitivna disonanca).

 

[Zelena milja]

I kako prepoznajes svoje pravo “ja”?
Da li ima neki specifican “osecaj” ili prisustvo?

Da, upravo to. Osećaj. Koji nije uvek dobar ali je nepogrešiv.
Budem sama. Sasvim sama. Bez muzike. Bez prekidanja. Imam običaj da prepoznavanje sebe i svojih osećanja simbolično držim u " fiokama ". Otvarajući ih, otkrivam se. Tada počinju da se kristališu moje prave emocije i osobine. One mogu biti čak suprotne jedna drugoj. I tada, vidim sebe. Vrlo intimno iskustvo. Jer, tada sam najranjivija.
Zato se nose maske. Kao zaštita, ne kao laž.

 

[blablablahh]

Pogledaš se jednog dana u ogledalo pomalo šokiran i kažeš toj osobi " o ćale pa to si ti " .....

 

[Banovic Strahinja]

One mogu biti čak suprotne jedna drugoj.

Generalno, imati razlicite emocije u isto vreme nije neuobicajena stvar- jer je realnost poprilicno kompleksna, takodje dijalekticko razmisljanje tj kad osoba moze da ima kontradiktorne misli/ideje je znak postkonvencionalnog razmisljanja i identiteta i vrlo je korisno jer mnogo stvari u zivotu je kontradiktorno- npr da bi osoba “napredovala” na licnom nivou mora i da orihvati sebe takvu kakva jest, ali i da se unapredjuje, razvija- sto jest u neku ruku kontradikcija.

Vrlo intimno iskustvo. Jer, tada sam najranjivija.
Zato se nose maske. Kao zaštita, ne kao laž

Ta zastita je potrebna na prvom mestu zbog lazi, kad osoba ima sposobnost da sagleda samu sebe onakvu kakva jest i prihvati se- onda joj ne treba zastita, jer na kraju krajeva- niko nije savrsen i niko nema inherentno vecu vrednost od druge osobe,
sto je osoba vise autenticna i svesna svojih mana to ce biti cvrsca,
i ustediti ce mnogo energije jer se nece morati stalno dokazivati, pokusavati odrzati dasadu itd…
Jer ako neko ocekuje od drugih da ce biti savrseni i bez mane- taj je idiot, a problem je sto drustvo cesto usvaja neke nerealne norme koje se onda svi trude da slede, a to je cesto recept za katastrofu.

 

[Džudi S]

Ta zastita je potrebna na prvom mestu zbog lazi, kad osoba ima sposobnost da sagleda samu sebe onakvu kakva jest i prihvati se- onda joj ne treba zastita

Poštujem tvoje mišljenje koje se razlikuje od mog.

Masku, tačnije odbrambeni štit nose uglavnom ranjive, osetljive osobe. Kada se nalazi u nekom društvu ljudi koje ne poznaje, osoba stavlja masku nadmenosti, razgovara sa puno ironije.

U poznatom okruženju, sa bliskim osobama, maska se skida. I ton razgovora je drugačiji.

Ovo se odnosi na jednu određenu osobu, ne volim generalizacije, mada stručna lica ( psiholozi i psihijatri ) uglavnom spominju ranjivost neke osobe koja zbog toga nosi masku.

 

[Ganfajter]

Poštujem tvoje mišljenje koje se razlikuje od mog.

Masku, tačnije odbrambeni štit nose uglavnom ranjive, osetljive osobe. Kada se nalazi u nekom društvu ljudi koje ne poznaje, osoba stavlja masku nadmenosti, razgovara sa puno ironije.

U poznatom okruženju, sa bliskim osobama, maska se skida. I ton razgovora je drugačiji.

Ovo se odnosi na jednu određenu osobu, ne volim generalizacije, mada stručna lica ( psiholozi i psihijatri ) uglavnom spominju ranjivost neke osobe koja zbog toga nosi masku.

Ovo je bas optimisticno i naivno.
Svi nose maske
90% ljudi nije svesno vlastite maske u nemogucnosti da skapiraju da uopste i ne znaju da ne znaju ko su zapravo i uopste.

 

[Banovic Strahinja]

Masku, tačnije odbrambeni štit nose uglavnom ranjive, osetljive osobe. Kada se nalazi u nekom društvu ljudi koje ne poznaje, osoba stavlja masku nadmenosti, razgovara sa puno ironije.
U poznatom okruženju, sa bliskim osobama, maska se skida. I ton razgovora je drugačiji.
Ovo se odnosi na jednu određenu osobu, ne volim generalizacije, mada stručna lica ( psiholozi i psihijatri ) uglavnom spominju ranjivost neke osobe koja zbog toga nosi masku.

Maska, odnosno ono sto bi CG Jung i neki nazvali "persona" ogromna vecina ljudi nosi gotovo uvek, moguce je da kao sto \elena milja kaze da je "skinu" u nekim trenutcima kad su sami, no i s bliskim ljudima se uglavnom nosi i ne prikazuje pravo lice, osecanja- retko s kim delimo sve itd...
Takodje, ni u drustvu ljudi koje ne poznaju nisu svi nadmeni i ironicni, verovatno vecina nisu- neki su tihi i povuku se, neki su samo oprezniji itd..

A zasto su ti ljudi "ranjivi" ili "osetljivi"?
Uglavnom (govorim o odraslim osobama) jer nisu prihvatili sebe onakvi kakvi jesu i ne zele da vide svoje mane, i zato su stvorili "personu" koju onda "stite", mada je tu uglavnom krivo samo drustvo i okolina koje stvara uglavnom nerealnu sliku i ocekivanja, i onda stvorimo nekakvu sliku kakvi treba da budemo i sklapamo "personu" u skladu s tim, a ta "persona" je cesto potpuno nerealna i neodrziva i to je otprilike kao u prici o tri praseta koji naprave kucu od kartona kao zastitu i onda naidje vuk i oduva je.
Citav proces mentalnog i emotivnog sazrevanja i samih terapija je da se sagleda istina, da se resimo fantazija koje smo stvorili.

 

[Banovic Strahinja]

Svi nose maske
90% ljudi nije svesno vlastite maske u nemogucnosti da skapiraju da uopste i ne znaju da ne znaju ko su zapravo i uopste.

Uglavnom se slazem, mada mislim da ne nose bas svi maske tj nemaju bas svi "personu", ali radi se o malom broju ljudi, tj jedan od ciljeva ljudi koji se bave spiritualnim i duhovnim radom jeste da skinu maske i da budu autenticni tj ono sto jesu, sto je neverovatno tezak posao- ne poznajem niti sam poznavao ijednu osobu koja je uspela u tome, radi se o retkim i izuzetnim osobama.

 

[Džudi S]

Maska, odnosno ono sto bi CG Jung i neki nazvali "persona" ogromna vecina ljudi nosi gotovo uvek, moguce je da kao sto \elena milja kaze da je "skinu" u nekim trenutcima kad su sami, no i s bliskim ljudima se uglavnom nosi i ne prikazuje pravo lice, osecanja- retko s kim delimo sve itd...
Takodje, ni u drustvu ljudi koje ne poznaju nisu svi nadmeni i ironicni, verovatno vecina nisu- neki su tihi i povuku se, neki su samo oprezniji itd..

Ja sam opisala jednu određenu osobu koju odlično poznajem, i sa maskom i bez maske. I ta osoba odlično poznaje mene, i sa maskom i bez maske.

Neću dalje da pravim psihološki profil te osobe. Navela sam je samo kao primer.

Ovo se odnosi na jednu određenu osobu, ne volim generalizacije, mada stručna lica ( psiholozi i psihijatri ) uglavnom spominju ranjivost neke osobe koja zbog toga nosi masku.

 

[Banovic Strahinja]

Ja sam opisala jednu određenu osobu koju odlično poznajem, i sa maskom i bez maske. I ta osoba odlično poznaje mene, i sa maskom i bez maske.

Sem pojedinaca, od kojih ja ne poznajem ni jednoga, niti ima ijedne takve osobe na ovom forumu- i kad skinu "drustvenu masku" da pojednostavim stvari, jedan dio maske tj "persone" ostaje, posto je persona i sam ego otprilike kao glavica luka- sloj na sloju, ogulis jedan onda ide drugi, pa treci itd...
Opet govorimo o kognitivnoj disonanci- tj odrzavamo personu da ne bi doslo do unutrasnjeg sukoba, da bi izbegli suocavanje sa kontradikcijama- jucer si pisala kako cesto pravimo iste greske- a to je jedna od manifestacija jer jedan deo nas zeli jedno, a drugi drugo; ljudi koji nemaju personu oni ne padaju u iskusenja.
Uostalom kao dugogodisnji moderator i clan foruma, primetila si da svi imaju jedno misljenje o sebi- a realnost je sasvim drugacija- medjutim mi ne vidimo tu realnost, i to je tako i kad smo sasvim sami.
Nisam ni siguran kako bi izgledala osoba bez "persone" maske, pretpostavljam da bi gledala na stvari takve kakve jesu bez poredjenja s njima, bez osecaja inferiornosti ili superiornosti bilo koje vrste- influenser bi bio samo influenser, starleta- starleta, turbo folk muzicar- turbo folk muzicar, roker samo roker, poljoprivrednik- poljoprivrednik, kockar- kockar- tj ne bi im davali nekakve vrednosne epitete, ili u najmnju ruku se ne bi obazirali i sekirali oko takvih stvari.

 

[Zelena milja]

Ta zastita je potrebna na prvom mestu zbog lazi, kad osoba ima sposobnost da sagleda samu sebe onakvu kakva jest i prihvati se- onda joj ne treba zastita, jer na kraju krajeva- niko nije savrsen i niko nema inherentno vecu vrednost od druge osobe,

Slažem se da niko nema veću vrednost. Nekome je neko bitniji od nekog drugog, to je normalno. Ali objektivno nije vredniji kao živo biće.

Ne mislim da je zaštita laž. U svetu gde postojimo, zaštita je itekako poželjna.