Banovic Strahinja
Ističe se
- Poruka
- 2.859
U svetlu Eriksonove teorije psiho-socijalnog razvoja — koja identitet vidi kao rezultat niza životnih kriza i odluka — i filozofskih razmišljanja Harryja Frankfurta, koji nas izaziva da preispitamo kako jezik oblikuje etičke istine, laži i „baljezgarije“ (izjave koje nisu ni istinite ni lažne, već služe ostavljanju utiska), otvaraju se ključna pitanja o suštini identiteta. Da li je on ono što jesmo, ono što želimo da budemo ili ono što drugi vide u nama?
Svakodnevno donosimo odluke koje nas oblikuju. Nekad se ponašamo u skladu sa sobom, a nekad igramo uloge — iz straha, potrebe ili želje za pripadanjem. Ako je ponašanje odraz identiteta, da li promena ponašanja menja i našu suštinu? Ili postoji „pravo ja“ koje je nezavisno od naših dela?
Ako je identitet složen spoj unutrašnjih vrednosti i ličnosti, svaka odluka — da budemo iskreni ili neiskreni, sebični ili velikodušni — oblikuje ono što jesmo. Ali ako postoji „pravo ja“ odvojeno od ponašanja, postavlja se pitanje: možemo li zaista postati neko drugi? I ako možemo, da li je to autentično ili tek uloga koju igramo?
Da li biste prepoznali svoje ‘pravo ja’ kada biste ga sreli, ili bi vam bio kao neki stranac?
Svakodnevno donosimo odluke koje nas oblikuju. Nekad se ponašamo u skladu sa sobom, a nekad igramo uloge — iz straha, potrebe ili želje za pripadanjem. Ako je ponašanje odraz identiteta, da li promena ponašanja menja i našu suštinu? Ili postoji „pravo ja“ koje je nezavisno od naših dela?
Ako je identitet složen spoj unutrašnjih vrednosti i ličnosti, svaka odluka — da budemo iskreni ili neiskreni, sebični ili velikodušni — oblikuje ono što jesmo. Ali ako postoji „pravo ja“ odvojeno od ponašanja, postavlja se pitanje: možemo li zaista postati neko drugi? I ako možemo, da li je to autentično ili tek uloga koju igramo?
Da li biste prepoznali svoje ‘pravo ja’ kada biste ga sreli, ili bi vam bio kao neki stranac?
