Identitet i bračni odnosi

[bRu zLi]

Zasto banalizujes stvari?
Nisam na megatrendu.
Prvo pogledaj u svoje dvoriste pa onda cisti tudje.
Nisam videla da si dao neki uber pametan i naucno zasnovan odgovor.

Ne banalizujem stvari...Ali ako ti kao student imas tolicko poverenja u fakultet profesore i knjige pogresila si sto si upisala fakultet....Za tebe je onda bolje da si uzela kurs kod vidovite Zorke ili da si zvala Milana Tarota za savet......

Ne razumem poentu ove metafore ali moje dvoriste je sredjeno.......A i ja ne cistim dvorista to mozda ti radis,ja se bavim naukom,muzikom i sportom.....

Kupi naocare - Dao sam neki uber pametan i NAUCNO ZASNOVAN KOMENTAR, a to sto ti ne znas sta je afektivno vezivanje ko ti kriv - zato i mislis da nista pametno nisam rekao....:hahaha i ko je Dzon Bolbi
A ustvari tvoja deviza je "jao sto ste glupi,nista vas ne razumem"

Ma ni on ne zna nista...Ma nemaju ti naucnici pojma....Nije on imao odgovarajucu zenu pa zato napravio ovu glupu teoriju....


Ja ne znam sta ti studiras ali daj boze da je DIF (debili imaju fizicko) ili Zastita na radu (nisam se udala al zato idem na fax) za sve ostalo bi bilo blagi uzas kada se uzme u obzir tvoj nacin razmisljanja i nepridrzavanje naucnih principa i metoda,verovanja u dokazane naucne experimente,knjige profesore i fakultete........

 

[bRu zLi]

INTERAKCIJA PARTNERSKIH ODNOSA - TEORIJA AFEKTIVNOG VEZIVANJA

Teorija afektivnog vezivanja je jedan od najproduktivnijih pristupa u
proučavanju fenomena partnerskih odnosa.
U brojnim istraživanjima u svetu i
kod nas potvrđena je pretpostavka da postoje individualne razlike u vezivanju
koje se odražavaju na ponašanje u bliskim partnerskim odnosima.
Hazan i Šejver (Hazan i Shaver, 1988) pretpostavljaju da se bliski partnerski
odnos odraslih osoba može konceptualizovati kao zajednička funkcija
sistema afektivne vezanosti, brižnosti i seksualnosti. Istraživanje o
povezanosti afektivne vezanosti, brižnosti i seksualnosti urađeno je i u našoj
sredini (Nikić, 2006). Dobijena je negativna povezanost anksioznosti i
izbegavanja s brižnošću i seksualnim zadovoljstvom, kao i pozitivna
povezanost anksioznosti i kompulsivne brižnosti.
Teorija afektivnog vezivanja ne pretpostavlja polne razlike u vezivanju. Novija
istraživanja kod nas i u svetu dovode ovo očekivanje u pitanje. Rezultati
ukazuju da su žene sklonije bojažljivom i preokupiranom, a muškarci
odbacujućem stilu vezivanja.
Istraživanja ukazuju na značajnu povezanost afektivne vezanosti, brižnosti i
seksualnog zadovoljstva sa opštim zadovoljstvom partnerskim odnosom.
Istraživanja pokazuju da su glavne tačke konflikta kod mnogih parova razlike
u potrebi za vezanošću, odnosno autonomijom, što ima implikacije za
istraživačku i psihoterapijsku praksu.

Teorija afektivnog vezivanja (Bowlby, 1972; Ainsworth, 1978; Hazan &
Shaver, 1987; Bartholomew, 1991) jedan je od najproduktivnijih savremenih
pristupa u proučavanju fenomena partnerskih odnosa, ne samo
konceptualno, nego i metodološki i empirijski.
Međutim, treba naglasiti da postoje i drugi pristupi, kao što su sociobiološki i
evolutivni pristup ljubavi (Buss, 1987), psihoanalitička škola (Freud, 1910),
stilovi ljubavi (Lee, 1973; Hendrick & Hendrick, 1986), trougaona teorija
ljubavi (Sternberg, 1986) i kroskulturalni pristupi (Dion & Dion, 1993; Schmitt
et al., 2003).

 

[bRu zLi]

Šta je bliski partnerski odnos i šta ga čini


Pretpostavlja se da partnerski odnos predstavlja integraciju tri različita
sistema ponašanja: afektivne vezanosti, brižnosti i seksualnosti, sa različitom
važnošću ovih elemenata koji slede predvidljiv obrazac tokom vremena
(Hazan, Shaver & Bradshaw, 1988). Integracija ovih sistema podrazumeva
ne samo dinamičku koordinaciju već i njihovu usmerenost na jednu osobu.
Ova osoba, romantični partner, biće istovremeno i seksualni partner i osnovni
davalac i primalac brige i emocionalne podrške, odnosno figura afektivnog
vezivanja koja služi kao baza sigurnosti (Ainsworth & Marvin, 1995).
Funkcija afektivnog vezivanja, obezbeđenje opstanka, biološki je
krucijalna. Ovaj sistem ponašanja se prvi javlja i oblikuje u interakcijama s
primarnim figurama vezanosti i igra važnu ulogu u kreiranju kognitivnih
modela socijalnog života. Do uzrasta kad brižnost i seksualnost postaju
relevantni, osoba već ima izgrađene elemente svog stila afektivnog
vezivanja.


Prema Bolbijevom mišljenju (Bowlby, 1972), sistem brižnosti je stvoren
evolucijom kako bi obezbedio zaštitu i podršku drugima koji su zavisni ili u
nevolji. Kunce i Šejver (1994) definišu brižnost kao pružanje brige, dakle
uočavanje i odgovor na potrebe drugoga, što je suprotno traženju podrške.
Kada se proučavaju u kontekstu odnosa male dece i roditelja, razlike između
sistema afektivne vezanosti i brižnosti su sasvim jasne. Sistem vezanosti se
u detetu aktivira kada ono samo proceni da je u opasnosti ili nevolji.

S druge strane, sistem brižnosti se aktivira u negovatelju kao reakcija na opaženu
opasnost za dete, stanje potrebe deteta ili njegovu patnju.
U partnerskim vezama sistem brižnosti jednog partnera trebalo bi da
se automatski aktivira ponašanjem afektivne vezanosti drugog partnera ili
signalima potrebe i njegov cilj je da izmeni stanje partnera u nevolji sve dok
se ne pojave znaci povećane bezbednosti, blagostanja i sigurnosti
(Mikulincer, 2006). Odrasli partneri se tako kreću od jedne do druge uloge,
odnosno od traženja brige do pružanja brige. U vezama odraslih, svaki
partner povremeno igra ulogu jače i mudrije figure za drugoga (Ainsworth,
1982).

Pored vezanosti i brižnosti, seksualno ponašanje, kompletira
partnerski odnos kao treća komponenta. Afektivna vezanost i seksualno
ponašanje predstavljaju dva različita sistema koji nemaju isto poreklo, niti isti
razvoj. Vezanost sazreva ranije i odmah se aktivira u punoj meri, dok je u
odraslom dobu ovaj sistem aktivan u manjoj meri. Za seksualno ponašanje
važi suprotno - sazreva kasnije i kasnije dostiže pun intenzitet. Seksualne
reakcije se često javljaju i bez afektivnih veza, a vezivanje odraslih osoba nije
uvek praćeno seksualnom željom (Hazan & Zeifman, 1994). Afektivne veze
odraslih trebalo bi da budu recipročne i pretpostavlja se da se formiraju
primarno sa partnerima (Hazan & Zeifman, 1994). Uspešno ostvarivanje
partnerskih veza verovatno će početi seksualnom željom i privlačnošću, a
osećanja povezana s privlačnošću predstavljaju moćne komponente
romantične ljubavi (Mikulincer, 2006). Pretpostavlja se da seks igra značajnu
ulogu u početnim fazama romantične ljubavi, ali i u konsolidaciji i održavanju
zadovoljavajućih dugotrajnih veza (Mikulincer, 2006).

Prema Hazanu i Šejveru (1988), brižna i seksualna osećanja i
ponašanja pojedinca najverovatnije će biti pod uticajem stila afektivne
vezanosti. Stil afektivne vezanosti se formira prvi. Kada se sistemi afektivne
vezanosti i brižnosti razviju u tandemu i prilagode jedan drugom, oni utiču na
veze među vršnjacima, a zatim na njihove adolescentne i zrele seksualne
veze. Otud su operativni parametri seksualnog sistema u izvesnoj meri
predvidljivi na osnovu sistema afektivne vezanosti i brižnosti (Shaver, 2006).
S druge strane, pretpostavlja se da aktiviranje seksualnog sistema
utiče na afektivnu vezanost i brižnost, ali je priroda te veze nedovoljno ispitana. U toku su eksperimentalna laboratorijska istraživanja (Shaver, 2006)
koja imaju za cilj da pokažu kako aktiviranje bilo kojeg od ova tri sistema utiče
na preostala dva.

 

[bRu zLi]

Individualne razlike u afektivnoj vezanosti u partnerskim odnosima

Psiholozi i antropolozi su odavno zapazili da postoje individualne razlike u
ponašanju u partnerskim odnosima, od preokupiranosti odnosom do aktivnog
izbegavanja. Teorija afektivnog vezivanja uvela je pojam stilovi vezivanja koji
je definisan kao karakteristična očekivanja, potrebe, emocije i strategije
emocionalnog reagovanja i socijalnog ponašanja određene osobe, a koja su
rezultat interakcije urođenog motivacionog sistema ponašanja afektivnog
vezivanja i istorije iskustava vezivanja koja je počela odnosom sa roditeljima
(Fraley & Shaver, 2000). Ova teorija dala je i korisne modele za opis i
objašnjenje individualnih razlika u partnerskoj afektivnoj vezanosti pomoću
kojih je moguće razumeti i individualne razlike u drugim aspektima
partnerskih odnosa: trokategorijalni (Hazan & Shaver, 1987) i
četvorokategorijalni model (Bartholomew, 1991), kao i jedan dimenzionalni
(Brennan, Clark & Shaver, 1998; Feeney, 2002).
Trokategorijalni model
Hazan i Šejver (1987) prihvatili su tipologiju Meri Ejnsvort (Ainsworth,1978)
pretpostavljajući da će se tri glavna obrasca vezanosti u detinjstvu - sigurni,
ambivalentni i izbegavajući - manifestovati i u partnerskim odnosima
adolescenata i odraslih. Konstruisali su «Upitnik za ispitivanje stilova
vezanosti» (ASQ - Attachment Style Questionnaire, 1987) tako što su
“preveli” opise tri obrasca vezanosti odojčadi u domen partnerskih odnosa.
Prema tome, njih baziraju na donekle spekulativnoj ekstrapolaciji. Pa ipak, u
brojnim istraživanjima u kojima je korišćen ovaj instrument (Feeney, Noller &
Callan, 1994; Fraley & Davis, 1997; Fraley & Shaver, 1998; Zeifman &
Hazan, 1994 potvrđena je njihova pretpostavka o postojanju tri stila
vezivanja i na uzrastu adolescenata i odraslih:
5
o Siguran stil vezanosti karakteriše prijatnost zbog bliskosti, kao i
sposobnost i poverenje da se u drugom traži i nađe oslonac;
o Nesiguran ambivalentni stil vezanosti karakteriše preokupiranost
partnerom i pitanjima vezanosti, kao i želja za većom bliskošću nego
što partneri žele;
o Nesiguran izbegavajući stil karakteriše strah od bliskosti, nepoverenje u partnera zajedno sa izrazitom samodovoljnošću.


====

Toliko od mene za danas.....Ukoliko nekog dublje zanima ova tematika nastavicu da pisem kada imam vremena....

 

[bRu zLi]

Individualne razlike u afektivnoj vezanosti u partnerskim odnosima

Psiholozi i antropolozi su odavno zapazili da postoje individualne razlike u
ponašanju u partnerskim odnosima, od preokupiranosti odnosom do aktivnog
izbegavanja. Teorija afektivnog vezivanja uvela je pojam stilovi vezivanja koji
je definisan kao karakteristična očekivanja, potrebe, emocije i strategije
emocionalnog reagovanja i socijalnog ponašanja određene osobe, a koja su
rezultat interakcije urođenog motivacionog sistema ponašanja afektivnog
vezivanja i istorije iskustava vezivanja koja je počela odnosom sa roditeljima
(Fraley & Shaver, 2000). Ova teorija dala je i korisne modele za opis i
objašnjenje individualnih razlika u partnerskoj afektivnoj vezanosti pomoću
kojih je moguće razumeti i individualne razlike u drugim aspektima
partnerskih odnosa: trokategorijalni (Hazan & Shaver, 1987) i
četvorokategorijalni model (Bartholomew, 1991), kao i jedan dimenzionalni
(Brennan, Clark & Shaver, 1998; Feeney, 2002).
Trokategorijalni model
Hazan i Šejver (1987) prihvatili su tipologiju Meri Ejnsvort (Ainsworth,1978)
pretpostavljajući da će se tri glavna obrasca vezanosti u detinjstvu - sigurni,
ambivalentni i izbegavajući - manifestovati i u partnerskim odnosima
adolescenata i odraslih. Konstruisali su «Upitnik za ispitivanje stilova
vezanosti» (ASQ - Attachment Style Questionnaire, 1987) tako što su
“preveli” opise tri obrasca vezanosti odojčadi u domen partnerskih odnosa.
Prema tome, njih baziraju na donekle spekulativnoj ekstrapolaciji. Pa ipak, u
brojnim istraživanjima u kojima je korišćen ovaj instrument (Feeney, Noller &
Callan, 1994; Fraley & Davis, 1997; Fraley & Shaver, 1998; Zeifman &
Hazan, 1994 potvrđena je njihova pretpostavka o postojanju tri stila
vezivanja i na uzrastu adolescenata i odraslih:
5
o Siguran stil vezanosti karakteriše prijatnost zbog bliskosti, kao i
sposobnost i poverenje da se u drugom traži i nađe oslonac;
o Nesiguran ambivalentni stil vezanosti karakteriše preokupiranost
partnerom i pitanjima vezanosti, kao i želja za većom bliskošću nego
što partneri žele;
o Nesiguran izbegavajući stil karakteriše strah od bliskosti, nepoverenje u partnera zajedno sa izrazitom samodovoljnošću.


====

Toliko od mene za danas.....Ukoliko nekog dublje zanima ova tematika nastavicu da pisem kada imam vremena....

 

[gost 237132]

Hajde sada sve to reci svojim recima ili probaj da das neko svoje misljenje o tome.
To je ono sto uporno pokusavam da ti kazem ti samo kopiras ono sto je vec neko rekao. U svakom slucaju hvala. Ako imas nesto o afektivnoj vezanosti majke i deteta to bi bilo super.
Fakultet na kome studiram je pedagoske orjentacije, pa bi mi ovo vise odgovaralo
A da hvala na pitanju moj ljubavni zivot nikad bolje
To sto neko nesto ne razume ne znaci da je glup. Npr ti ne razumes metaforu sa dvoristem iako sam ti pojasnila u narednoj recenici.
Na odredjeni problem se moze gledati sa vise strana i iz razlicitih uglova. Ko garantuje da je bas tvoj tacan.
Zbog drugog dela poslednje recenice sam rekla da banalizujes stvari.
Ako budes zeleo povezi ovo sa temom pa cemo diskutovati, umesto da se prepucavamo.

U zavisnosti od toga kako definisemo pojavu o kojoj govorimo, zavisi na koji nacin cemo je tretirati i sta ce biti u fokusu posmatranja. Identitet kao psiholoski konstrukt mozemo posmatrati kao visestrukost identiteta jedne licnosti. Svaki od ovih mozemo opisati i posmatrati nezavisno jedan od drugog. U tom pravcu su isla moja razmisljanja...

 

[gost 304860]

Postoji jedno istraživanje, doduše davno sprovedeno (1985), ali niko ne garantuje da sitaucija i danas nije takva. Naime, rezultati istraživanja su pokazali da muškarci slabije razvijenog identiteta ređe ulaze u bračne odnose, dok žene sa slabije razvijenom identitetom imaju podjedanke šanse da uđu u brak kao i žene adekvatno razvijenog identiteta. Istraživači nikada nisu dali tumačenje svojih rezultata. Imate li vi neko tumačenje?

imam

postoji jedno drugo istrazivanje da muskarci sa slabije razvijenim penisom redje ulaze u seksualne odnose od onih sa kabastijim

nasuprot njima zene bez obzira na oblik svog polnog organa podjednako cesto imaju sanse da nalete ili na jednog ili na drugog iz prethodne grupacije

 

[Jennifer Jennin]

Postoji jedno istraživanje, doduše davno sprovedeno (1985), ali niko ne garantuje da sitaucija i danas nije takva. Naime, rezultati istraživanja su pokazali da muškarci slabije razvijenog identiteta ređe ulaze u bračne odnose, dok žene sa slabije razvijenom identitetom imaju podjedanke šanse da uđu u brak kao i žene adekvatno razvijenog identiteta. Istraživači nikada nisu dali tumačenje svojih rezultata. Imate li vi neko tumačenje?

Imam.
Ulaze u brak svakakvi.
od jačine identiteta zavisi odnos u braku, kao i u svemu

 

[gost 198065]

Sad ću otići sasma offtopic, ali moram.

Apropo stručnjaka.

Morala bih postat žrtva kakvog totalnog pomračenja svesti da se ma kad, pod bilo kakvim okolnostima, obratim expertu po pitanju bračnih odnosa kojem se, recimo, muž besio o dovratak. Ili odbego sa onom zgodnom kasirkom od prekoputa.

Uopšte me ne zanima koje je sve krasopisne diplome okačio o zid, i kakve je titule pred ime naređao ukoliko mu je supružnik završio vezan lancom za zid. Naprimer. Bilo šta što bi mi neko takav mogao pridikovat automatski je nulirano njegovim dejstvom u praksi. Još gore, ličnoj.

Ukoliko mi sad neko uleti sa rečcom tipa: nu, znaš, lično je ipak lično; svi smo ljudi; ili drukčije je to kad se tiče tebe - može me oma zaobić. Profesionalac zna šta radi, a pogotovo šta radi u svom životu. U ovom slučaju naročito.

Sve ostalo je neargumentovano blebetanje.

Kad se radi o istraživanju.

Sastanu se tri studenta. Oćemo li završit onu anketu što moramo? Jeeee.b.te; ko bi sad obilazio klubove i ispitivao svesnost igračica o šipki?.. Mrzi me. Ajde da mi to smrčimo napamet, uz ovo po flaše votke što nam je ostalo...

Znam slučajeve u kojima su se na konto takih istraživanja pisali elaborati. I završavale eminentne studije.

Da ne ispadne kako sam baš omašila temu.

Identitet u braku imaš ili nemaš upravo kao i pre njega.

Jedino je pitanje šta ćeš time da uradiš, ili uopšte želiš.

 

[bRu zLi]

Ljudi a jel znate vi sta je to identitet?????

Verujem da znate ali to nije identitet....

Kao ni sto Frojd nije psiholog, vec psihijatar
kao sto ni psihologija nije samo psihoterapija tj psihijatrija
kao sto ni psiholozi nisu ljudi u belom i doktori
kao sto hiperaktivnost dece nije kad je dete "hiperaktivno" tj samo skace mrda se trci, nemirno je i sl...hiperaktivnost je poremecaj kognitivne funkcije - paznje i nema veze sa skakanjem i mlataranjem deteta (a 90% dece je takvo ali nisu svi hiperaktivni)
kao sto osecaj nije isto sto i osecanje
kao sto obrazovanje nije isto sto i IQ (ovo najbolje znate jer vecina vas je neobrazovana pa upotrebljava mehanizme odbrane da naglasi da ipak oni nemaju mali IQ iako su neobrazovani sto moze biti tacno tako da vam ovo priznajem da znate)
kao sto depresija nije kada si u "depri" i kada te ostavi momak/kada se smoris i sl
kao sto psihologija nije tarotologija astrologija metafizika i sl bec empirijska nauka!
kao sto psihologija nije medicinska nauka nego DRUSTVENA NAUKA koja je komplementarna sa nekim medicinskim prirodnim naukama
kao sto kad za nekog kazete da ima ego NE ZNACI DA IMA EGOCENTRIZAM I DA JE EGOISTA (A DA JE TO PEZORATIVNO)...Pa normalno da svako ima ego superego i ID - TO NIJE NISTA LOSE I PEZORATIVNO TO JE NORMALNO I ZDRAVO........Problem je u vama jer ne znate sta znaci psiholoski naucni pojam ego pa se frljate sa njim pokusavajuci da uvredite nekog a samo ispadate glupi i neobrazovani
kao sto super ego ne znaci da je neko super egoista, super bezobrazan covek....vec super ego znaci moral proistekao iz socijalne sredine i vaspitanja
kao sto "kompleksas" tj laicki neobrazovani izraz za kompleks vise/nize vrednosti kod pojedinca nije onaj koji se ne slaze sa vasim misljenjem na forumu tj n titra vam yayca......A da vas je pohvalio i rekao bravo i dao vam reputaciju, EEE ONDA BI VAM BIO NAJPAMETNIJI NA SVETU I COOL JER NARAVNO CIM VA ON HVALI ON JE OK A AKO VAS KRITIKUJE ONDA JE KOMPLEKSAS.....Ma dajte nemojte da zasmejavate obrazovane ljude...Pa koji ste vi faktor da kazete ko je kompleksas a ko ne?? Jel vam to struka? Vi to kao magistrirali psihologiju pa sad pisete doktorat o kompleksima pa STE MERODAVNI DA KAZETE KO JE KO I TO SAMO NA OSNOVU NEKOG POSTA NE VIDECI TOG COVEKA NIKAD I NE PRICAJUCI SA NJIM NIKADA LICE U LICE???? HAHAHAH.....Ni ja ne pricam zubaru dal imam karijes ili ne pa i vi nemojte da pricate ko ima komplekse a ko ne...


Svi vi tu delite neke savete i pricate o identitetu sa takvm gordoscu i sa takvim stavom i samouverenosu kao da ste zavrsili 10 fakulteta psihologiju i sve njene komplementarne discipline i kao da ste eminentni nobelovac iz oblasti psihologije.......
Pa kako mozete to da radite????
Odakle vama svo to znanje???

Pljujete po psihologiji kao nauci....Znanje psihologije se ne stice na ulici!!!!! To je isto nauka kao i sve ostale....Ne mozes sa ulice gledati kako se pravi zgrada i sutra da kazes hej ja sam arhitekta i gradjevinac ja znam kako se prave zgrade! Ako gledas na TV-u seriju Uvod u anatomiju ne znaci da i ti znas kako se radi operacija na otvorenom srcu i da se osmelis da delis neke savete i neke hipoteze....

Isto tako i sa psihologijom!

Ovaj pdf treba da se izbrise i ugasi......Bar dok se ne skupi vise psihologa ovde.....Ili studenta ili bar dece koja imaju 5 iz psihologije i 2. su godine srednje skole....
Ili pak dok ne dodju oni koji se ZAISTA zanimaju za psihologiju i koji citaju ZAISTA PRAVE NAUCNE PSIHOLOSKE KNJIGE!

HAhahaha najnecitanija i najneposecenija tema ovde je NASA MALA PSIHOLOSKA BIBLIOTEKA hahahaha to sve govori.....Ali kada se otvori tema tipa identitet i brak,ljubav emocije ODJEDNOM SVI POSTANU EMINENTNI STRUCNJACI I SVI KAO ZNAJU DA DAJU NEKE SAVETE I SVI IMAJU NEKE TEORIJE,HIPOTEZE MAXIME I SLICNO.....

Ja bih najmanje voleo od svih vas da se ugasi ova tema,ali ovo je jos gore nego da se ugasi....Koja je svrha ovog pdf-a???? Ovd ima 2% svrsishodnih postova koji imaju informacionu vrednost.....
98% je to nko lupanje,spamovanje,lecenje frustracja i komplexa, ispoljavanje mehanizama odbrane i sl...

Pa ovaj pdf nema nista vecu naucnu vrednost od pdf-a svastara i natprirodne sile i pojave

Ovo je najgori pdf na celom forumu Krstarice........

Mozda zato jer je sama priroda psihologije kao nauke zanimljiva laicima koji je zapravo i ne razumeju pa misle da je psihologija sve sto postoji i sve sto j zanimljivo i misle da ce lupetanjem o psihologiji da rese sva zivotna pitanja.....Mozda je to prokletstvo psihologije kao nauke - da je pogresno opazaju,dozivljavaju i razumeju i da mora da nosi to breme.....A uvek su mi bile zanimljive stotine buducih studenata brucosa koji se spremaju da upisu studije psihologije a onda kad upisu u prvoj godini JAO A STA JE OVO?? JAO PA OVO NIJE KAO ONO STO SAM HTELA??? JAO PA OVO JE SMORNO???

HAHAHHAHA Pa sta ste bre vi mislili pa PSIHOLOGIJA JE NAUKA, nije to gledanje spanske serije - pustis mozak na ispasu i kao citas neku knjigu koja je zamorna koliko i sex i grad.....

Psihologija nije uposte ono sto vi mislite da jeste.....
Sto bi rekao jedan moj kolega davno (vise i nije kolega,batalio je haha trebalo je bre ozbiljno da se uci,a bio je potencijal) ona knjiga od Rota u srednjoj je jedna slikovnica i jedna velika sarena laza o tome sta je to psihologija.....A kad dodjes na fax i kad ti uvale statistiku,metodologiju psihometriju, opstu 1 i 2 hahahhahahah samo kazes,jao pa o ovome nisu pisali u Rotu hahahahahahha