I’d rather text than talk

ranjeni Zoro:
čime se meri "bliskost"?
Da li bi smela da pred drugaricom, sa kojom razmenjuješ FB poruke 24/7 smela pre da prdneš uživo pre - nego pred drugaricom koju zaš iz osnovne, ali se viđate jednom u 3 meseca?
Kliknite za proširenje...


Smela bih to da uradim pred Tobom na primer.. sa kojim se nisam videla ni 2 sekunde uzivo

ALI

ne radi se tu o tome da li se sme ili ne..niti je to za mene pokazatelj bliskosti..
vec da li to samtram potrebnim i da li to ima neku svrhu..cilj...da te iznenadim na primer..
mozda odusevim jer si takva licnost..npr.omamim mirisom umesto shanl5..ili ti pokazem
koliko te ne postujem kao sagovornika u tom trenutku..koliko je to uopste primer za bliskost..
prdez i bliskost...nemci smatraju prdez za stolim za vreme rucka u restoranu
normalnim..a nisu bliski sa ostalim gostima..
 
Kako se meri ? na primer..kada prijatelja nema.ne javlja ti se
a ti se ne pitas zasto jer znas da za to postoji valjan razlog..
ili kada od prijatelja ne trazis da prepliva la mans jer znas da
ne ume ni topcidersku reku da pregazi..ali da ce biti za tebe tu
i na suprotnoj strani obale..dovoljno opisno..?
 
ranjeni Zoro:
Kako se to desilo?
ljudi radije pišu nego što razgovaraju uživo.

Posle vekova i vekova pričanja i razgovaranja uživo, ljudi kao da su jedva dočekali da pišu jedni drugima.

Rođaci, poznanici, prijatelji, poslovni partneri, ljubavnici..svi će radije da tu i tamo kucnu neku reč, nego što će da je izgovore.
Da li se izgovorena reč potrošila? Izlizala..

Da li se više veruje slovima koja su napisana, nego onome što je izgovoreno uz izraz lica? Izgleda da da.

S druge strane, ljudi radije pišu, jer su tada u stanju da kontrolišu svoju misao (da je edituju, brišu, podvlače, ističu, začinjavaju slikama, muzikama..) dok uživo komunikacija zahteva brzinu, reakciju, često nepovratnu i nepopravivu.

Ipak, dobija se utisak da su ljudi, i pored svih tih gedžeta koji socijalizuju i kojih je sve više – sve više i usamljeni.
Da li su samo zbunjeni, jer se i pored utiska „druženja“ nalaze sami u svojoj sobi?

Ili komukacija lišena pogleda, dodira, neprijatnosti, gestova i svega onoga što ide uz nju – i nije komunikacija kakva je potrebna našem emotivnom biću?

Naše spoznajno, informativno, biće – voli informacije. Čak i kada ne zna šta će sa njima. Mozak nam je treniran da uči i saznaje..i njemu to odgovara.
Ali naš emotivni sklop izgleda ostaje gladan.

Možemo li da zamislimo život bez tekstualnih poruka, ili bez pisane komunikacije? Šta bi dobili a šta izgubili. Kako spojiti to?
Kliknite za proširenje...

..nije način komunikacije uzrok već posljedica načina života čovjeka..što su čovjeku dostupniji dalji predjeli ovoga svijeta..povezivanje istih je nužnost..više prostora, mogućnosti i naučno tehnološkog razvoja uslovljava više komunikacije..očigledno da se više komunikacije postiže pisanim nego usmenim putem ...
 
tgdanijela:
..nije način komunikacije uzrok već posljedica načina života čovjeka..što su čovjeku dostupniji dalji predjeli ovoga svijeta..povezivanje istih je nužnost..više prostora, mogućnosti i naučno tehnološkog razvoja uslovljava više komunikacije..očigledno da se više komunikacije postiže pisanim nego usmenim putem ...
Kliknite za proširenje...

споразумевање је гомила знакова?
осећања нестају?
бесмисао царује?
 
tgdanijela:
..nije način komunikacije uzrok već posljedica načina života čovjeka..što su čovjeku dostupniji dalji predjeli ovoga svijeta..povezivanje istih je nužnost..više prostora, mogućnosti i naučno tehnološkog razvoja uslovljava više komunikacije..
Kliknite za proširenje...
čega je krajnji rezultat totalno zatvaranje u sebe....a evo i zašto

tgdanijela:
očigledno da se više komunikacije postiže pisanim nego usmenim putem ...
Kliknite za proširenje...
Ovo možeš samo u svoje ime....jer je očigledno da govoriš iz svog (ne)iskustva u "usmenoj" komunikaciji
"Usmenim" putem se daleko više komunikacije postiže, jer su prisutna dva mnogo bitnija faktora od samog "tipkanja po tastaturi".....to je vizuelni (govor tela) i auditivni (ton kojim su pokrivene reči)...auditivni ukazuje na verodostojnost reči....a vizuelni ukazuje na verodostojnost izgovorenih reči....pismena (pisana) komunikacija predstavlja daleko niži vid od auditivne, a auditivna od audio-vizuelne
dakle pisanim putem se mnogo toga sakriva.....i zato je kao takva mnogima najudobnija za preferiranje...u protivnom se ne bi manjina koristila skajpom, već većina (kada je u pitanju internet i sticanje "prijatelja" širom sveta)
 
Borac za prava zivotinja:
Sve što si rekla je tačno, odnosno - delimo isto mišljenje.
Ali, kada uđeš u materiju, odnosno dovoljno dugo komuniciraš s, npr, jednom osobom (preko fejsa, foruma itd) a da je u reali nisi upoznala, kad-tad otkriješ i ono što je ta osoba pokušavala da sakrije. U tom smislu, ovaj vid komunikacije može biti razočaravajući ... vrlo slično onome kao kada se razočaraš u dojučerašnju drugaricu s kojom svakodnevno ispijaš kafu. Maske tamo, maske ovde.

Sporo nije smaranje, smaranje je kada je komunikacija prazna i besmislena.
Kliknite za proširenje...
Ebo te zec! Ja se u tebi nisam razočarao! :heart:
 
Beli_Cvet:
čega je krajnji rezultat totalno zatvaranje u sebe....a evo i zašto


Ovo možeš samo u svoje ime....jer je očigledno da govoriš iz svog (ne)iskustva u "usmenoj" komunikaciji
"Usmenim" putem se daleko više komunikacije postiže, jer su prisutna dva mnogo bitnija faktora od samog "tipkanja po tastaturi".....to je vizuelni (govor tela) i auditivni (ton kojim su pokrivene reči)...auditivni ukazuje na verodostojnost reči....a vizuelni ukazuje na verodostojnost izgovorenih reči....pismena (pisana) komunikacija predstavlja daleko niži vid od auditivne, a auditivna od audio-vizuelne
dakle pisanim putem se mnogo toga sakriva.....i zato je kao takva mnogima najudobnija za preferiranje...u protivnom se ne bi manjina koristila skajpom, već većina (kada je u pitanju internet i sticanje "prijatelja" širom sveta)
Kliknite za proširenje...
Ovo zalužuje širi osvrt.

Pisana reč je dooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooza od usmene. :lol:
 
Harmony:
Auditivno i vizuelno su prednost usmene komunikacije, ali daleko od toga da je pisanje samo ono sto je napisano kao informacija.
Kliknite za proširenje...
To ja nisam ni osporila...samo, nadam se da ne pokušavaš da kažeš da je "četovanje" kvalitetniji vid komunikacije od "audio vizuelne", kojom se, kako neki ovde rekoše, "više" postiže...

Harmony:
I tu i te kako ima "dodatnih momenata" koje nedostaju usmenoj komunikaciji.
Kliknite za proširenje...
izgleda da ipak pokušavaš...a vidiš to samo pokazuje koliko analiziraš dok slušaš i posmatraš u toku komunikacije "oči u oči"...i to je ok...ali nije za generalizovanje, jer ti dodatni momenti itekako postoje u usmenoj komunikaciji, šta više mnogo su izraženiji

Harmony:
Nazalost, neki to nisu u stanju da prepoznaju.
Kliknite za proširenje...
ajd ne otkrivaj toplu vodu.... jedino na šta ljudi reaguju u pisanoj komunikaciji je "ton" rečenice...pod uslovom da nema gafova tj ispala .. ton, koji je totalno nebitan dok se ne čuje i ne vidi ko je izgovara......i čija primena jedino može imati vrednost u čitanju (knjiga), a ne u pisanom sporazumevanju

Poenta je da ton rečenice u pisanoj formi, ne ocrtava "istinu", tj verodostojnost napisanog...to se može postići jedino preko audio vizuelne komunikacije....a "istina" je bit svake komunikacije, jer se upravo njome meri "težina" izgovorenih reči tj rečenica.
 
..ajd ovako..koja je riječ vrednija pisana ili usmena ..ili da li bi danas imali struju, vodu, grijanje..i šta već ne da smo samo usmeno komunicirali ..i to posmatraj u vremenu ... ili zamisli da li bi hipotetički mogli putovati svemirom, pošto smo izgleda zaslijepljeni današnjim vremenom, da nema pisane riječi ...
..dakle rađe pišemo jer je pisana riječ moćnija .. šta je komfornije drugo je pitanje ..
 
tgdanijela:
saopštit ću ti usmeno :lol:
Kliknite za proširenje...
kada budeš navela razloge zašto to nisi učinila, uvidećeš da se ni u jednoj stavci neće naći "kvalitetniji efekat pisane forme"

tgdanijela:
..ajd ovako..koja je riječ vrednija pisana ili usmena ..ili da li bi danas imali struju, vodu, grijanje..i šta već ne da smo samo usmeno komunicirali ..i to posmatraj u vremenu ... ili zamisli da li bi hipotetički mogli putovati svemirom, pošto smo izgleda zaslijepljeni današnjim vremenom, da nema pisane riječi ...
..dakle rađe pišemo jer je pisana riječ moćnija ..
Kliknite za proširenje...
Ne da mešaš babe i žabe nego ih satireš mikserom .... To o čemu ti pričaš nije dvosmerna, već jednosmerna komunikacija, u kojoj si ti ograđena od bilo kakve konverzacije sa sagovornicima, gde si jedino omogućena da:
1. dođeš na net i skineš uputstvo za doboš tortu i slepo ga sledivši napraviš istu
2. pročitaš nečije delo i "u sebi" ili "nekom drugom" kažeš koliko je dobro ili ne
3. na osnovu svog računa već "znaš" koliko trebaš uplatiti ili podići
4. napraviš nešto novo, čije će šeme posle drugi kopirati, ali se tebi i dalje neće "obraćati" (osim tvojim advokatima)
5. šta god drugo navela iz tvoje tvrdnje, to neće spadati u dvosmernu komunikaciju

tgdanijela:
šta je komfornije drugo je pitanje ..
Kliknite za proširenje...
Nije drugo, već krucijalno za ovakvu temu

ristob:
Ma, izgovoreno ode u vjetar. :( A pisano je za sva vremena! :lol:
Kliknite za proširenje...
jeste,
posebno kada je sudska presuda u pitanju :lol:

.....ali i to možeš pripisati jednosmernoj komunikaciji, koja je najsrodnija monologu u vidu direktive, koju hteo-ne hteo (bez prava glasa) moraš slediti
 
Izgovoreno se pamti. Ali svaki put kada se setimo upamcenog, mozak radi "refresh and save" i pri tome menja izvornu informaciju.
Posle desetog vadjenja iz memorije, informacija je izmenjena i netacna. Ostaje samo utisak van konteksta, kao trajni zapis izgovorenog.
Pogresan utisak.
Napisano je vecno. Ma koliko puta ponovo citali, ne menja se.

Postoje tehnike u govoru koje govorniku daju vise vremena za razmisljanje. Slusaoci nestrpljivo zele da cuju istinit, tacan i nadahnut tekst, a za takav je potreban unapred napisan govor ili skup napamet naucenih fraza. A toga cesto nema.
Tako neki pricaju sporije nego sto je uobicajeno, neki prave dramske pauze svakih par reci, da bi mozgu koji u pozadini pakuje reci dali dovoljno vremena da slozi recenicu. To se postize vezbom, ali se nikada ne postize knjizevni kvalitet recenica, kao sto je moguce postici pisanjem.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top