I’d rather text than talk

ranjeni Zoro:
poenta je u tome što se (prema svim istraživanjima) sa razvojem pisane komunikacije povećava osećaj usamljenosti.
O tom paradoxu bi ja malo..

Svi su kao sa svima u kontaktu - ali opet samo na daljinu
Kliknite za proširenje...

Ja mislim da ko je društven, on je aktivan i na društvenim mrežama i uživo, a ko nije i sklon je da bude povučen, slabije se angažuje i virtuelno...
Virtualni način komunikacije je takođe realan, i ja se tu vrlo slično ponašam kao i uživo. Ne sklapam prijateljstva lako ni na jedan način, te stoga mislim da tu nije kriv savremen način komunikacije, nego ja sama.
 
hakim bej:
Izgovoreno se pamti. Ali svaki put kada se setimo upamcenog, mozak radi "refresh and save" i pri tome menja izvornu informaciju.
Posle desetog vadjenja iz memorije, informacija je izmenjena i netacna. Ostaje samo utisak van konteksta, kao trajni zapis izgovorenog.
Pogresan utisak.
Napisano je vecno. Ma koliko puta ponovo citali, ne menja se.

Postoje tehnike u govoru koje govorniku daju vise vremena za razmisljanje. Slusaoci nestrpljivo zele da cuju istinit, tacan i nadahnut tekst, a za takav je potreban unapred napisan govor ili skup napamet naucenih fraza. A toga cesto nema.
Tako neki pricaju sporije nego sto je uobicajeno, neki prave dramske pauze svakih par reci, da bi mozgu koji u pozadini pakuje reci dali dovoljno vremena da slozi recenicu. To se postize vezbom, ali se nikada ne postize knjizevni kvalitet recenica, kao sto je moguce postici pisanjem.
Kliknite za proširenje...
Dobro, ali kakve sve to veze ima sa sa upoređivanjem kvaliteta između pismene i usmene konverzacije u kojoj učestvuju dva ili više sagovornika?

Ako je nekom introvertnom mutavcu lakše da komunicira tekstualnim putem, iz razloga jer ga u realu trese manjak samopuzdanja (vrlo blago rečeno), pa ne može da sastavi jednu valjanu složenu rečenicu, da li se po njemu treba meriti razlika između pisane i usmene komunikacije?

Thought:
Ja mislim da ko je društven, on je aktivan i na društvenim mrežama i uživo, a ko nije i sklon je da bude povučen, slabije se angažuje i virtuelno...
Kliknite za proširenje...
verovala ili ne, ti koji su povučeni u realu, su najaktivniji od svih u virtuelnom...
 
Poslednja izmena:
Beli_Cvet:
Ako je nekom introvertnom mutavcu lakše da komunicira tekstualnim putem, iz razloga jer ga u realu trese manjak samopuzdanja (vrlo blago rečeno), pa ne može da sastavi jednu valjanu složenu rečenicu, da li se po njemu treba meriti razlika između pisane i usmene komunikacije? .
Kliknite za proširenje...
Dala si tacnu dijagnozu. Na zalost.
Odnosi se na vecinu. Na zalost.
Svet se meri prema vecini. Na zalost.
:(
 
hakim bej:
Izgovoreno se pamti. Ali svaki put kada se setimo upamcenog, mozak radi "refresh and save" i pri tome menja izvornu informaciju.
Posle desetog vadjenja iz memorije, informacija je izmenjena i netacna. Ostaje samo utisak van konteksta, kao trajni zapis izgovorenog.
Pogresan utisak.
Napisano je vecno. Ma koliko puta ponovo citali, ne menja se.

Postoje tehnike u govoru koje govorniku daju vise vremena za razmisljanje. Slusaoci nestrpljivo zele da cuju istinit, tacan i nadahnut tekst, a za takav je potreban unapred napisan govor ili skup napamet naucenih fraza. A toga cesto nema.
Tako neki pricaju sporije nego sto je uobicajeno, neki prave dramske pauze svakih par reci, da bi mozgu koji u pozadini pakuje reci dali dovoljno vremena da slozi recenicu. To se postize vezbom, ali se nikada ne postize knjizevni kvalitet recenica, kao sto je moguce postici pisanjem.
Kliknite za proširenje...

само уклапамо у досадашње, какотако...
записано је трајно, како се развијамо друкчије разумемо.
техника је превара, писано ил усмено...
 
Beli_Cvet:
kada budeš navela razloge zašto to nisi učinila, uvidećeš da se ni u jednoj stavci neće naći "kvalitetniji efekat pisane forme"


Ne da mešaš babe i žabe nego ih satireš mikserom .... To o čemu ti pričaš nije dvosmerna, već jednosmerna komunikacija, u kojoj si ti ograđena od bilo kakve konverzacije sa sagovornicima, gde si jedino omogućena da:
1. dođeš na net i skineš uputstvo za doboš tortu i slepo ga sledivši napraviš istu
2. pročitaš nečije delo i "u sebi" ili "nekom drugom" kažeš koliko je dobro ili ne
3. na osnovu svog računa već "znaš" koliko trebaš uplatiti ili podići
4. napraviš nešto novo, čije će šeme posle drugi kopirati, ali se tebi i dalje neće "obraćati" (osim tvojim advokatima)
5. šta god drugo navela iz tvoje tvrdnje, to neće spadati u dvosmernu komunikaciju



Nije drugo, već krucijalno za ovakvu temu


jeste,
posebno kada je sudska presuda u pitanju :lol:

.....ali i to možeš pripisati jednosmernoj komunikaciji, koja je najsrodnija monologu u vidu direktive, koju hteo-ne hteo (bez prava glasa) moraš slediti
Kliknite za proširenje...
Ma, ti si našla nešto u jajetu što niko nije. :lol:
 
Beli_Cvet:
Dobro, ali kakve sve to veze ima sa sa upoređivanjem kvaliteta između pismene i usmene konverzacije u kojoj učestvuju dva ili više sagovornika?

Ako je nekom introvertnom mutavcu lakše da komunicira tekstualnim putem, iz razloga jer ga u realu trese manjak samopuzdanja (vrlo blago rečeno), pa ne može da sastavi jednu valjanu složenu rečenicu, da li se po njemu treba meriti razlika između pisane i usmene komunikacije?


verovala ili ne, ti koji su povučeni u realu, su najaktivniji od svih u virtuelnom...
Kliknite za proširenje...

El ti to klin klinom izbijaš? :rotf:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top