i šta posle 4 godine veze?

[gost 241814]

mozes malo i da razradis, nisu svi pametni ko ti

nemoj da explodirash

 

[hirajgoagain]

joj, pa ne znam... ne bih pristala da živimo u polubedi, nego bih grizla i rukama i nogama da to bude pristojan život
ali ne može ako je jednosmerno, i ako samo jedan gura

ma moze ako dobro gura

 

[hirajgoagain]

joj ne mogu 9 minuta

 

[schatje]

Hiki, ne zaebavaj

 

[gost 107590]

mozhda milan tarotan?

Jedino da citiram uvodni post kao objasnjenje za moju "viziju" , a ako bude trebalo poslusacu i Milana, ici cu ulicom sa skijaskim naocarima na faci i pravicu frizuru jetrenom pastetom, sve samo da te ubedim.

prica se o "ljubavi" kao o nekom misticizmu a mislim da te uspele veze imaju dosta rada, da se covek sabere da ne vristi na ovog drugog, da kad ga ovaj nervira radi nesto pedeseto i tako razne dosadne tehnike

U uspesnim vezama uvek neko pase vise trave od partnera, pa dok moze tako i veza zivi.

 

[hirajgoagain]

ma valjda se kresu, dodju jedno drugom ko masturbatorska ruka

 

[gost 241814]

joj ne mogu 9 minuta

pa trazhila si da budem opshirnija
bwe >_>

 

[hirajgoagain]

dobro upalila sam tamo

 

[gost 241814]

Jedino da citiram uvodni post kao objasnjenje za moju "viziju" , a ako bude trebalo poslusacu i Milana, ici cu ulicom sa skijaskim naocarima na faci i pravicu frizuru jetrenom pastetom, sve samo da te ubedim.

zashto?

 

[hirajgoagain]

jedini problem na svetu i jeste nemastina i bezbednost a ostalo je nepotrebno, mada ako te iskresu dobro onda si lepsi valjda i lakse nadjes posao

 

[gost 107590]

zashto?

Ama koja bi zena provela cetiri godine sa nekim likom bez kinte, a da ga ne voli? I jos su mesecima bili razdvojeni, bio je u inostranstvu. A i on nju verovatno voli, jer bi u medjuvremenu nasao boljeg donatora nego sto je ona.

 

[gost 241814]

Ama koja bi zena provela cetiri godine sa nekim likom bez kinte, a da ga ne voli? I jos su mesecima bili razdvojeni, bio je u inostranstvu. A i on nju verovatno voli, jer bi u medjuvremenu nasao boljeg donatora nego sto je ona.

oh za njega nema bolje od nje
i voda je mokraaa

 

[gost 107590]

oh za njega nema bolje od nje
i voda je mokraaa

Verovatno da nema, sto bi inace svako malo trpeo njeno kljuckanje "e, kace me zenis, e, kace se uzmemo, e, kace nadjes poso, e, od cega cemo zivimo" itd.

 

[schatje]

a je l' to kljuckanje ili neke stvari o kojima bi trebalo da se razgovara?

 

[gost 107590]

Ma samo karikiram, normalno da zena treba da sazna kakve su joj perspektive.

 

[Gospodin Darsi]

pa to jedino da li su tim koji ce zajedno da se cupa iz problema ili nisu, pa ce jedan da vuce ovog drugog

Evo ruke hirajgoagain, konacno se slazemo.

 

[Luna]

Spojler

Dragi forumaši, i momci i devojke, želela bih da čujem vaše mišljenje o mom problemu, jer više ne znam da li sam luda, zbunjena ili blesava..
S mojim dragim sam u vezi sad okruglo četiri godine. U suštini se dobro slažemo, nismo nikad raskinuli pa se mirili, bilo je manjih trzavica i svađica ali ništa strašno. Nekako smo od početka znali da smo jedno za drugo i da je to to. Posle 4-5 meseci smo pričali o tome da živimo zajedno. Pričali. Jer nikako da nam se poklope sve kockice. Tj. njemu. Ja sam sve vreme imala posao i čekala. Da završi faks. Posle godinu i nešto, kad je i to prošlo, čekali smo da se zaposlli. Kao za maler, od posla ni p.
Ćale došao da živi s njim i bratom, da bi našao neki posao, keva ostala u drugom gradu odakle su jer je tamo imala posao. U međuvremenu sam abortirala, jer ne bismo imali od čega da podižemo dete. On odlučuje da ode u inostranstvo da radi bilo šta. Prvo je bila priča da se oženi tamo, da bude 5 godina (koliko već treba) da dobije državljanstvo, ja da ga čekam, da dođem ponekad da ga vidim (kad ponekad?, sigurno će me šef pitati koliko često želim da dobijam godišnji i slobodne dane da bih putovala). Hvala Bogu, odustao je od te ideje. Bio je 3 meseca, vratio se. Posle godinu i nešto, našao je i posao. Plata prosečno otužna, ali je bar nešto počelo da ide na bolje. E sad čekaj, ne može brata i ćaleta da ostavi same. Onda, njegovi prodaju stan tamo i kupuju drugi ovde u gradu. Sad čekaj da vrate dugove. On mora da im pomogne. I sad na kraju čeka veću platu...A ja ostarih čekajući Godoa..Biološki sat kuca, otkucava..Sačekaću ja još malo, nije problem kad sam toliko čekala, i nemam ništa protiv da on pomogne svojima, ali kad ćemo mi doći na red? svaki put kad spomenem budućnost, bilo šta vezano za nas, on dobije nervni slom i posvađamo se tako da me izvređa kao najgoru klošarku i na kraju ispadnem debil što razmišljam o zajedničkoj budućnosti posle 4 godine veze. To je tabu sve dok se ne dobiju svi potrebni uslovi koje je on zamislio ( a za koje ja ne smem da pitam koji su). Da li sam stvarno bezobrazna i da li stvarno treba da ćutim, sedim i čekam da on dođe jednog dana i kaže "evo, došao je taj dan, kockice su se poklopile..."??

Da je lako u ovim uslovima ulaziti u brak i zasnivati porodicu-nije,ali da to sluzi kao izgovor e....
On izbegava brak iz sebi znanih razloga.Mozda bi tebe ti razlozi povredili kad bi ih znala...Mozda ti se istina nece dopasti,ali vreme je za jedan ozbiljan razgovor izmedju vas.

 

[Gospodin Darsi]

Ili to ili razlaz...

 

[aleksa ndar]

Spojler

Dragi forumaši, i momci i devojke, želela bih da čujem vaše mišljenje o mom problemu, jer više ne znam da li sam luda, zbunjena ili blesava..
S mojim dragim sam u vezi sad okruglo četiri godine. U suštini se dobro slažemo, nismo nikad raskinuli pa se mirili, bilo je manjih trzavica i svađica ali ništa strašno. Nekako smo od početka znali da smo jedno za drugo i da je to to. Posle 4-5 meseci smo pričali o tome da živimo zajedno. Pričali. Jer nikako da nam se poklope sve kockice. Tj. njemu. Ja sam sve vreme imala posao i čekala. Da završi faks. Posle godinu i nešto, kad je i to prošlo, čekali smo da se zaposlli. Kao za maler, od posla ni p.
Ćale došao da živi s njim i bratom, da bi našao neki posao, keva ostala u drugom gradu odakle su jer je tamo imala posao. U međuvremenu sam abortirala, jer ne bismo imali od čega da podižemo dete. On odlučuje da ode u inostranstvo da radi bilo šta. Prvo je bila priča da se oženi tamo, da bude 5 godina (koliko već treba) da dobije državljanstvo, ja da ga čekam, da dođem ponekad da ga vidim (kad ponekad?, sigurno će me šef pitati koliko često želim da dobijam godišnji i slobodne dane da bih putovala). Hvala Bogu, odustao je od te ideje. Bio je 3 meseca, vratio se. Posle godinu i nešto, našao je i posao. Plata prosečno otužna, ali je bar nešto počelo da ide na bolje. E sad čekaj, ne može brata i ćaleta da ostavi same. Onda, njegovi prodaju stan tamo i kupuju drugi ovde u gradu. Sad čekaj da vrate dugove. On mora da im pomogne. I sad na kraju čeka veću platu...A ja ostarih čekajući Godoa..Biološki sat kuca, otkucava..Sačekaću ja još malo, nije problem kad sam toliko čekala, i nemam ništa protiv da on pomogne svojima, ali kad ćemo mi doći na red? svaki put kad spomenem budućnost, bilo šta vezano za nas, on dobije nervni slom i posvađamo se tako da me izvređa kao najgoru klošarku i na kraju ispadnem debil što razmišljam o zajedničkoj budućnosti posle 4 godine veze. To je tabu sve dok se ne dobiju svi potrebni uslovi koje je on zamislio ( a za koje ja ne smem da pitam koji su). Da li sam stvarno bezobrazna i da li stvarno treba da ćutim, sedim i čekam da on dođe jednog dana i kaže "evo, došao je taj dan, kockice su se poklopile..."??

Ko ti je kriv kada si abortirala

 

[cucla]

Spojler

Dragi forumaši, i momci i devojke, želela bih da čujem vaše mišljenje o mom problemu, jer više ne znam da li sam luda, zbunjena ili blesava..
S mojim dragim sam u vezi sad okruglo četiri godine. U suštini se dobro slažemo, nismo nikad raskinuli pa se mirili, bilo je manjih trzavica i svađica ali ništa strašno. Nekako smo od početka znali da smo jedno za drugo i da je to to. Posle 4-5 meseci smo pričali o tome da živimo zajedno. Pričali. Jer nikako da nam se poklope sve kockice. Tj. njemu. Ja sam sve vreme imala posao i čekala. Da završi faks. Posle godinu i nešto, kad je i to prošlo, čekali smo da se zaposlli. Kao za maler, od posla ni p.
Ćale došao da živi s njim i bratom, da bi našao neki posao, keva ostala u drugom gradu odakle su jer je tamo imala posao. U međuvremenu sam abortirala, jer ne bismo imali od čega da podižemo dete. On odlučuje da ode u inostranstvo da radi bilo šta. Prvo je bila priča da se oženi tamo, da bude 5 godina (koliko već treba) da dobije državljanstvo, ja da ga čekam, da dođem ponekad da ga vidim (kad ponekad?, sigurno će me šef pitati koliko često želim da dobijam godišnji i slobodne dane da bih putovala). Hvala Bogu, odustao je od te ideje. Bio je 3 meseca, vratio se. Posle godinu i nešto, našao je i posao. Plata prosečno otužna, ali je bar nešto počelo da ide na bolje. E sad čekaj, ne može brata i ćaleta da ostavi same. Onda, njegovi prodaju stan tamo i kupuju drugi ovde u gradu. Sad čekaj da vrate dugove. On mora da im pomogne. I sad na kraju čeka veću platu...A ja ostarih čekajući Godoa..Biološki sat kuca, otkucava..Sačekaću ja još malo, nije problem kad sam toliko čekala, i nemam ništa protiv da on pomogne svojima, ali kad ćemo mi doći na red? svaki put kad spomenem budućnost, bilo šta vezano za nas, on dobije nervni slom i posvađamo se tako da me izvređa kao najgoru klošarku i na kraju ispadnem debil što razmišljam o zajedničkoj budućnosti posle 4 godine veze. To je tabu sve dok se ne dobiju svi potrebni uslovi koje je on zamislio ( a za koje ja ne smem da pitam koji su). Da li sam stvarno bezobrazna i da li stvarno treba da ćutim, sedim i čekam da on dođe jednog dana i kaže "evo, došao je taj dan, kockice su se poklopile..."??

Nekoliko pitanja:

-Da li si ikad pomislila, da on na takav nacin ne gradi sebi mozda uslove gde bi nekog drugog, tj. drugu mogao dovesti?
-U kakvim si odnosima sa njegovim roditeljima, bratom?
-Mozda malo nevazno, ali:-Sta mu radi brat? Ima li devojku?
-Zasto ne pokusas, recimo, sa te strane da iniciras pitanje zajednicke buducosti?

Lepo, sednes mu sa majkom, pa uz kafu onda diskretno zapocnes pricu o tome, da osetis koliko ti je naklonjena (ima li zelju za skorasnjom unucadi? kako je bilo njoj kad se udavala za njegovog oca?, itd..). Ako se vec poziva na to, da mu je prioritet obezbediti taj stan koji su zajednicki kupili, u razgovoru sa roditeljima ces mozda najpre naci pravu meru stvari. Ne dozvoli da te ucenjuje. Imas li ti roditelje? Mogu li oni da vam pomognu?

 

[gost 241814]

Spojler

Nekoliko pitanja:

-Da li si ikad pomislila, da on na takav nacin ne gradi sebi mozda uslove gde bi nekog drugog, tj. drugu mogao dovesti?
-U kakvim si odnosima sa njegovim roditeljima, bratom?
-Mozda malo nevazno, ali:-Sta mu radi brat? Ima li devojku?
-Zasto ne pokusas, recimo, sa te strane da iniciras pitanje zajednicke buducosti?

Lepo, sednes mu sa majkom, pa uz kafu onda diskretno zapocnes pricu o tome, da osetis koliko ti je naklonjena (ima li zelju za skorasnjom unucadi? kako je bilo njoj kad se udavala za njegovog oca?, itd..). Ako se vec poziva na to, da mu je prioritet obezbediti taj stan koji su zajednicki kupili, u razgovoru sa roditeljima ces mozda najpre naci pravu meru stvari. Ne dozvoli da te ucenjuje. Imas li ti roditelje? Mogu li oni da vam pomognu?

yaaoowww pamet <3

 

[Marlon Brando]

najlakše za sve je da se obesis...ne bacaj pare, kupi 1m konopca, biće ti taman...

 

[hirajgoagain]

Da je lako u ovim uslovima ulaziti u brak i zasnivati porodicu-nije,ali da to sluzi kao izgovor e....
On izbegava brak iz sebi znanih razloga.Mozda bi tebe ti razlozi povredili kad bi ih znala...Mozda ti se istina nece dopasti,ali vreme je za jedan ozbiljan razgovor izmedju vas.

ili za privatnog detektiva

 

[hirajgoagain]

da li se dobije popust ako zrtva radi nesto ... npr privodi pa je zanimljivo

 

[hirajgoagain]

svuda se ispisuje ovaj moj nickname vec je zamorno ali se osecam velikom