Pozdrav drushtvo,
shvatio sam da samnom nesto nije u redu, a nemogu nikako da dodjem do zakljucka, sta je to zapravo, da bi mogao da krenem da se lecim.
Naravno radi se o ljubavnom problemu, prvenstveno, ali u sushtini o mom problemu, koje je meni nejasno.
Zivim u inostranstvu, i dolazim cesce za Srbiju. Preko "fejsa" sam upoznao devojku, koja je iz mog kraja, i sa kojom sam imao divno druzenje preko te mreze. Kad sam pre dva meseca dosao u Srbiju, zvao sam je na kafu. Krenuli smo u jedno super druzenje. Intelektualka je, zaista smo imali mnogo toga zajednickog, i satima smo mogli da razgovaramo. Nakon nekoliko nedelja vidjenja i druzenja zavrsili smo, naravno, u krevetu!
Bilo je ekstra, bukvalno celu noc smo vodili ljubav. Prespavala je kod mene, i odma nakon budjenja opet vodili ljubav.
Kada je otisla, poceo je neki cudan osecaj u meni da se radja. Neznam dal sam srecan zbog toga, ili tuzan. Bio sam ubijen, umoran - a ne zbog seksa. Vec psihicki utucen. Dva dana kasnije mi stize poruke, odprilike ovog sadrzaja: "Bilo mi je ekstra stobom, NE kajem se, i ne mislim da je bila greska. Ali bi bila greska to ponoviti. Ne treba to tebi ni meni. Nastavljamo druzenje, ako zelis."
Ovako: Racionalno gledano, ona je u pravu. Ja ne zivim u Srbiji, dolazim jednom godisnje, i devojka posto studira, nema nameru da krene samnom. Dakle, racionalno je to sve ok, i slazem se sa njenom porukom. Ali, nesto se izrodilo u meni, neka tuga, neki bes, zasto me odbija?
Nekoliko pitanja: Dal sam se zaljubio u nju? Da li je, zbog nemogucnosti da budem sa njom, samo idealizujem? Dali sam samo povredjen jer me ona takoreci "odbila", i prekinula nasu "vezu". Ja nisam svestan. Dal bi osecao isto prema njoj, da zivim u Srbjii, i da je tu svaki dan, pa cak i da me ostavi?
Jel to meni povredjen ponos jer me devojka ostavila nakon seksa? Toboze, jer se brine da ce previse da se veze za mene, a ja odlazim iz zemlje.
I dont ******* know....
Hvala na nekom misljenju....a mozda ima neko slicnih iskustva.
shvatio sam da samnom nesto nije u redu, a nemogu nikako da dodjem do zakljucka, sta je to zapravo, da bi mogao da krenem da se lecim.
Naravno radi se o ljubavnom problemu, prvenstveno, ali u sushtini o mom problemu, koje je meni nejasno.
Zivim u inostranstvu, i dolazim cesce za Srbiju. Preko "fejsa" sam upoznao devojku, koja je iz mog kraja, i sa kojom sam imao divno druzenje preko te mreze. Kad sam pre dva meseca dosao u Srbiju, zvao sam je na kafu. Krenuli smo u jedno super druzenje. Intelektualka je, zaista smo imali mnogo toga zajednickog, i satima smo mogli da razgovaramo. Nakon nekoliko nedelja vidjenja i druzenja zavrsili smo, naravno, u krevetu!
Bilo je ekstra, bukvalno celu noc smo vodili ljubav. Prespavala je kod mene, i odma nakon budjenja opet vodili ljubav. Kada je otisla, poceo je neki cudan osecaj u meni da se radja. Neznam dal sam srecan zbog toga, ili tuzan. Bio sam ubijen, umoran - a ne zbog seksa. Vec psihicki utucen. Dva dana kasnije mi stize poruke, odprilike ovog sadrzaja: "Bilo mi je ekstra stobom, NE kajem se, i ne mislim da je bila greska. Ali bi bila greska to ponoviti. Ne treba to tebi ni meni. Nastavljamo druzenje, ako zelis."
Ovako: Racionalno gledano, ona je u pravu. Ja ne zivim u Srbiji, dolazim jednom godisnje, i devojka posto studira, nema nameru da krene samnom. Dakle, racionalno je to sve ok, i slazem se sa njenom porukom. Ali, nesto se izrodilo u meni, neka tuga, neki bes, zasto me odbija?
Nekoliko pitanja: Dal sam se zaljubio u nju? Da li je, zbog nemogucnosti da budem sa njom, samo idealizujem? Dali sam samo povredjen jer me ona takoreci "odbila", i prekinula nasu "vezu". Ja nisam svestan. Dal bi osecao isto prema njoj, da zivim u Srbjii, i da je tu svaki dan, pa cak i da me ostavi?
Jel to meni povredjen ponos jer me devojka ostavila nakon seksa? Toboze, jer se brine da ce previse da se veze za mene, a ja odlazim iz zemlje.
I dont ******* know....
Hvala na nekom misljenju....a mozda ima neko slicnih iskustva.
