Hrvatski barok: Proždiranje male děce (+18)

[LeoneMontana]

Gospodo.

U razaranju Magdeburga nikako nisu mogli učestvovati stanovnici Vojne krajine jer je taj porstor habzburška kruna tj. Sv. Rimsko carstvo dobilo tek nakon Vestfalskog mira 1648. godine.

Tad je turska bila u najvećom evropskom naletu.

 

[Mrkalj]

Gospodo.

U razaranju Magdeburga nikako nisu mogli učestvovati stanovnici Vojne krajine jer je taj porstor habzburška kruna tj. Sv. Rimsko carstvo dobilo tek nakon Vestfalskog mira 1648. godine.

Nemaš ti pojma sinak. Vidi i uči:

Samo valja pridodati jednu stvar: "Hrvati" ovdje spomenuti mješavina su potonjih Hrvata i Srba iz krajiške vojske. Naime, Vojna krajina ili Vojna granica opskrbljivala je- za razliku od civilne Hrvatske- vojnike za imperijalne pohode, a konfesionalni je sastav cijele Granice bio oko pola katolika i pola pravoslavaca (kako gdje- http://hr.wikipedia.org/wiki/Vojna_krajina ). Tako da je dobar dio tih zvjerstava (uostalom propagandno napuhanih, a u ostalom "u duhu vremena") počinila mješavina predaka sadanjih Hrvata i Srba s toga područja, a teško je reći koliko "kojih", jer nije obrazloženo iz kojeg su dijela regrutirani i kakav je bio konfesionalni sastav.

No, možda je to najbolj idokaz da Srbi u to doba u Vojnoj krajini njisu ni postojali. Uz sve vlaške statute i priviliegije ove i one, to su bili za cijeli svijet- Hrvati.

 

[LeoneMontana]

 

[LeoneMontana]

Razaranje Magdeburga se desilo 20. maja 1631. g.

Hrvati se još spominju i 1631. u bitci kod Breitenfelda. Tad su ih Švedi rasturili, pa je pitanje da li se iko vratio kući?
Tu im je komadant bio Johann Ludwig Hektor Isolano.

 

[Bastiani]

Gospodo.

U razaranju Magdeburga nikako nisu mogli učestvovati stanovnici Vojne krajine jer je taj porstor habzburška kruna tj. Sv. Rimsko carstvo dobilo tek nakon Vestfalskog mira 1648. godine.

E jebigga.

 

[Сребрена]

Hrvat je stoljecima ratnik,

Georg Vinter u veoma obimnoj istoriji Tridesetogodisnjeg rata, objavljenoj u Berlinu 1893.g.,

Carl Georg Ludwig Winter ( 1856, Breslau -1912, Magdeburg) was a German historian and archivist.
He studied history and philology at the Universities of Breslau and Berlin, obtaining his doctorate in 1878 from the University of Göttingen. From 1879 he worked at the Staatsarchiv (state archives) in Berlin, Düsseldorf, Marburg, Magdeburg, Stettin and Osnabrück...
Among his written works was Geschichte des 30jährigen Krieges (History of the Thirty Years War, 1893)

...navodi "da je u Germershajmu sve sto se jos zateklo od gradjana i vojnika, od zena i djece, sve bilo poklano od Hrvata koji su bili prestali biti ljudi kad su grad zauzeli."
Dalje Vinter pise o Hrvatima:
"Ako te horde nisu nasle u jednom mjestu toliko zaliha novca i zivotnih namirnica koliko su ocekivali, ili ako su pretpostavljale da su neke zalihe od njih skrivene, nisu onda ustuknuli od najgorih mucenja stanovnistva, u kojima su uskoro postigli jednu zalosnu virtuoznost. Streljali su ljude u koljena i onda im strugali noge, palili koljenice, pravili ureze u tabanima i onda sipali sol u njih, odrezivali ramena sa pleca, dogadjalo se cak da su djeca u prisustvu roditelja ziva bacana u pec. Pritome su ovde, kao i svuda gdje su ove horde gazdovale, bivale zene u masama zrtve zivotinjskih prohtjeva odljudjene soldateske. Zena i djevice bivale su u prisustvu njihovih muzeva i otaca, ponekad na otvorenoj ulici osramocene, cak i bremenite, kojima su u bestijalnoj zestini sjecene dojke, nisu bile postedjene."

Isti tretman Hrvati imaju u studijama Avgusta Buvijea, Hajlmana i Aladara Bagolija. Posebno je interesantan jedan detalj iz Hajlmanove analize nacina ratovanja u tom velikom evropskom ratu:
"Zarobljenici su bili i od strane carskih vojnika i od strane Svedjana covjecnije tretirani nego u pocetku Nizozemskog rata. Cesto su izmjenjivani (davani u zamjenu) zarobljenici covjek za covjeka ili cin za cin. Za preostatak na jednoj ili drugoj strani placana je otkupnina. Ponekad su u masama i bez otkupnina davani zarobljenici na obe strane. Zarobljeni prosti vojnici obavljali su redovne poslove, oficiri su cesce pustani na casnu rijec i da izvjesno vreme nece ratovati protiv jedne ili druge sile. Zarobljeni Hrvati su slati u Svedsku da rade u rudnicima, jer oni nisu od Svedjana smatrani kao vojnici zbog njihovih razbojnistava."

Aladar Balog u knjizi "Valenstajnovi hrvatski arkerbuziri", objavljenoj u Budimpesti 1884.g., pise: "Valenstajnovi hrvatski arkerbuziri tako su rdjavo ime stekli u Tridesetogodisnjem ratu, da je tada ime Hrvat bilo sinonim sa razbojnikom... Ovaj odred vojske bio je oznacavan kao pljackajuci lopovski olos."

 

[Сребрена]

Sta je Siler pisao o Hrvatima

Jedan od najvecih svjetskih pjesnika Johan Kristof Fridrih Siler, bio je u Jeni univerzitetski profesor istorije i najkvalitetnije mu je istorijsko djelo "Istorija Tridesetogodisnjeg rata", objavljeno 1791-1793.godine. Knjiga se nalazi u svim izdanjima Silerovih sabranih dijela. Na vise mijesta Hrvate opisuje kao razbojnike i pljackase, bezdusne divljake. I kod njega je najupecatljiviji opis magdeburske tragedije kad "strahovite bande Hrvata nagrnuse u nesretni grad. Sad tek nastaje scena tamanjenja za koje istorija nema rijeci ni umjetnost kicice. Ni nevino djetinjstvo, ni bespomocna starost, ni mladost, ni pol, ni stalez, ni ljepota, nista ne moze da obezoruza bijes pobjednika. Zene su zlostavljane u narucju svojih muzeva, kceri pod nogama njihovih otaca, a pol koji ne moze da se brani imao je samo to preimucstvo da sluzi kao zrtva dvostrukom bijesu. Ni najskrivenije mjesto, ni najsvetije mjesto nisu bili sigurni da ih nece pronaci gramzivost koja sve pretrazuje. Pedeset i tri zene pronadjene su u jednoj crkvi obezglavljene (posjecenih glava).

Hrvati su se zadovoljili da djecu bacaju u plamen... U neprekidnom bjesnilu produzavaju se zvjerstva dalje, dok konacno dim i vatra ne stvorise granice grabezljivosti. Da bi se povecala zbrka i slomio otpor gradjana, jos odmah u pocetku su na raznim mjestima potpalili vatru. Sad se podize oluja, koja je raznela plamen kroz cijeli grad jednom strasnom brzinom i pozar ucinila opcim. Stravicna je bila guzva kroz jecaj i leseve, kroz maceve koji su sijevali, kroz rusevine koje su se stropostavale, kroz krv koja je potocima tekla. Atmosfera je kljucala i nepodnosljiva jara prinudi naposljetku i ove dzelate da pobjegnu u logor. Za manje od dvanaest sati lezao je ovaj mnogoljudni, tvrdi, veliki grad, jedan od najljepsih u Njemackoj, u pepelu, izuzevsi dve crkve i nekoliko koliba." Siler dalje opisuje prizore koje smo vec vidjeli kod drugih, starijih autora, i kroz svjedocanstvo neposrednih ocevidaca, pa kaze da je hrvatski komandant Tili naposljetku "projahao ulicama da bi mogao svome gospodaru da saopci, da od vremena rusenja Troje i Jerusalima nije jos vidjena jedna takva pobjeda."

Šilerova knjiga o tridesetogodišnjem ratu, gde su opisani ratni zločini Hrvata, na engleskom jeziku
http://www.electricscotland.com/history/30ndx.htm

 

[veseli dabar]

Gospodo.

U razaranju Magdeburga nikako nisu mogli učestvovati stanovnici Vojne krajine jer je taj porstor habzburška kruna tj. Sv. Rimsko carstvo dobilo tek nakon Vestfalskog mira 1648. godine.

Krivo - nije vestfalskog mira već tek karlovačkog 1699.

U vrijeme 30-godišnjeg rata pravoslavno stanovništvo Slavonije, Like, Dalm. Zagore je tada bilo pod turskom vlašću, tj. Turci su ih tamo i kolonizirali, da vrše martološku službu koja se sastojala od pljačkanja kršćanskih područja i odvođenja robova. Prodirali su sve do u današnju Sloveniju gdje su upamćeni po velikom zlu; otac slovenske književnosti Primož Trubar(1508-1586) piše kako svakodnevno, Hrvate i Slovence, jedinice pravoslavnih martoloza koje nadiru iz turskih sandžaka napadaju, pale, ubijaju i odvode u roblje prodajući ih Turcima.
Problem martoloza i njihovih uništavanja kršćanskih teritorija koji graniče s Osmanlijama, bili su predmet i austrijske komade u Grazu - iz toga doba i datira zakon o udaranju na kolac svakog pravoslavnog martoloza uhvaćenog na kršćanskom teritoriju.

Međutim, martolozi su nakon 1699. dobili aboliciju u zamjenu za vojnu službu, nisu istjerani iz Like, Slavonije i Dalmacije kao muslimani, već ulaze u službu Vojne Krajine i Mletačke Dalmacije.
Njihovi potomci poznati su danas kao Krajinski Srbi.

 

[Лекизан]

Па како је то православно становништво са простора Војне Крајине могло да учествује у Магдебуршком масакру ако оно уопште није било у саставу Хабзбуршке монархије већ Османске империје!!!!!
Хрватски смисао за историју, као Марко Краљевић и телевизор у боји.

 

[veseli dabar]

Па како је то православно становништво са простора Војне Крајине могло да учествује у Магдебуршком масакру ако оно уопште није било у саставу Хабзбуршке монархије већ Османске империје!!!!!
Хрватски смисао за историју, као Марко Краљевић и телевизор у боји.

Pa i nije, pravoslavno stanovništvo slavonskih, ličkih i dalmatinskih sandžaka u to vrijeme sudjelovalo je u masakrima kršćanskog stanovništva na teritoriji Hrvatske i Slovenije koje je bilo pod Austrijom.
Bez brige sve je to dokumentirano u hrvatskim, slovenskim, austrijskim izvorima, pa čak i srpskim narodnim pjesmama, a priznato i od strane samih srpskih istoričara.


Nego, šta ćemo sa knjigama iz tih vremena koje prikazuju Jevreje kako kolju i žderu kršćansku djecu?

 

[Сребрена]

Bez brige sve je to dokumentirano u hrvatskim, slovenskim, austrijskim izvorima, pa čak i srpskim narodnim pjesmama,

Kad smo kod pesama o hrvatskim zločinima:

Hrvatsko divljastvo u narodnim pjesmama

Veliki broj narodnih pjesama iz vremena nakon Tridesetogodisnjeg rata opjeva hrvatske zlocine.
Emil Veler u Bazelu, 1855.g., izmedju ostalih navodi sljedece stihove: "Stete dostojne sazaljenja napravise Hrvati sa pljackom, skrnavljenjem, vatrom na sve strane."
U zbirci "Ditfurte", objavljenoj u Hajdelbergu 1882.g., izaslo je vise takvih pjesama. U jednoj se kaze: "Fuj, fuj velike sramote koju ja moram da iskazem; ja mislim da cak ni u Turskoj ne bi to niko odobravao. Pomisli na koliko su strana tvoji divlji Hrvati besramno skrnavili mrtve zene."
U drugoj "demonskim Hrvatima umjeli su da okrenu dzilit, oni su onda skakali i cupkali kao buve."

U trecoj se parafrazira Tilijeva naredba: "Ej, vi Hrvati, odma ovamo, vi konjanici smjsta da ste dojahali! Sad napred, napred, marsirajte, vojnici, i izvrsite brzo moju zapovjest! Unistite ognjem sve sto stigne a ostatak macem, nista, ama bas nista ne smijete propustiti, nego samo golu stracaru. Pucajte, bacajte ognjene lopte, budite svuda, na svakom mjestu! Gore, gore, na bedem, upadajte, prodirite, rasterujte! Sijecite, ne ostavite da zivi ni jedno jedino majcnino cedo. Paznja, pogledajte gdje su, i gdje se nalaze. Zdravo da ste vi moji vojnici, vi konjanici i pjesaci! Ja vam naredjujem i savjetujem vam da se svaki muski bori. Grad vam je prepusten, i ako ga osvojite, ne smijete da ostavite u zivotu ni cedo u mjacinoj utrobi."

I Balogi navodi slicne pjesme o gadostima Hrvata. U jednoj od njih personifikovani Magdenburg porucuje Hrvatima koji su ga porusili: "Vase ruke su me probile jednom teskom ranom, ja nemam mjesta na mom tijelu koje bi bilo bez rana. Ti si nesumnjivo spoznao, veliki Herkule i casni, one koji su mi zadali tako strasan bol. To su bili slavonski varvari i svirepi Hrvati."

1681.g. samostalno je stampana pjesma u kojoj Magdeburg personifikovan u djevicu odgovara kralju: "Ti pogadjas hrabri junace, Slaveni i Hrvati, podmuklost i prepredenost izdajnika, oni su me tako ispekli i sramotno udesili...oni su me ostavili bez casti, bez ponosa, bez grada."


U pjesmama Martina Becigera, navode se i sljedeci stihovi: "Cesto mi je vojnik i ljuti Hrvat stavljao mac na srce, pa cak me i komadao ali ja ipak nisam mogla da umrem, nikakva nesreca nije mogla da me upropasti."

 

[veseli dabar]

Kad smo kod pesama o hrvatskim zločinima:

Hrvatsko divljastvo u narodnim pjesmama

Veliki broj narodnih pjesama iz vremena nakon Tridesetogodisnjeg rata opjeva hrvatske zlocine.
Emil Veler u Bazelu, 1855.g., izmedju ostalih navodi sljedece stihove: "Stete dostojne sazaljenja napravise Hrvati sa pljackom, skrnavljenjem, vatrom na sve strane."
U zbirci "Ditfurte", objavljenoj u Hajdelbergu 1882.g., izaslo je vise takvih pjesama. U jednoj se kaze: "Fuj, fuj velike sramote koju ja moram da iskazem; ja mislim da cak ni u Turskoj ne bi to niko odobravao. Pomisli na koliko su strana tvoji divlji Hrvati besramno skrnavili mrtve zene."
U drugoj "demonskim Hrvatima umjeli su da okrenu dzilit, oni su onda skakali i cupkali kao buve."

U trecoj se parafrazira Tilijeva naredba: "Ej, vi Hrvati, odma ovamo, vi konjanici smjsta da ste dojahali! Sad napred, napred, marsirajte, vojnici, i izvrsite brzo moju zapovjest! Unistite ognjem sve sto stigne a ostatak macem, nista, ama bas nista ne smijete propustiti, nego samo golu stracaru. Pucajte, bacajte ognjene lopte, budite svuda, na svakom mjestu! Gore, gore, na bedem, upadajte, prodirite, rasterujte! Sijecite, ne ostavite da zivi ni jedno jedino majcnino cedo. Paznja, pogledajte gdje su, i gdje se nalaze. Zdravo da ste vi moji vojnici, vi konjanici i pjesaci! Ja vam naredjujem i savjetujem vam da se svaki muski bori. Grad vam je prepusten, i ako ga osvojite, ne smijete da ostavite u zivotu ni cedo u mjacinoj utrobi."

I Balogi navodi slicne pjesme o gadostima Hrvata. U jednoj od njih personifikovani Magdenburg porucuje Hrvatima koji su ga porusili: "Vase ruke su me probile jednom teskom ranom, ja nemam mjesta na mom tijelu koje bi bilo bez rana. Ti si nesumnjivo spoznao, veliki Herkule i casni, one koji su mi zadali tako strasan bol. To su bili slavonski varvari i svirepi Hrvati."

1681.g. samostalno je stampana pjesma u kojoj Magdeburg personifikovan u djevicu odgovara kralju: "Ti pogadjas hrabri junace, Slaveni i Hrvati, podmuklost i prepredenost izdajnika, oni su me tako ispekli i sramotno udesili...oni su me ostavili bez casti, bez ponosa, bez grada."


U pjesmama Martina Becigera, navode se i sljedeci stihovi: "Cesto mi je vojnik i ljuti Hrvat stavljao mac na srce, pa cak me i komadao ali ja ipak nisam mogla da umrem, nikakva nesreca nije mogla da me upropasti."

Prije dolaska Turaka i turskih kolonista Srba u hrvatske zemlje, takav način ratovanja u HR bio je nepoznat. Niti je postojalo nekakvo hrvatsko lako konjaništvo.

Izloženi vekovnim masakrima srpskih martoloza i lakokonjičkih akindžija na teritoriji Hrvatske, Hrvati su preuzeli njihov način ratovanja, pa čak i orijentalnu odjeću i orijentalno oružje.. Kako se boriti protiv martoloza i akindžija, njihovim metodama. Isto su činili i uskoci. Kao i daleki Kozaci i Rusi kopiravši od Tatara.
Hrvatsko konjaništvo koje je uvelo laku konjicu u armije 30godišnjeg rata, jeste kopija akindžija, a palež, pljačka i ubojstva po selima su kopiranje zločina srpskih martoloza po Hrvatskoj i Sloveniji koje je opisao veliki Slovenac Trubar.

Martolozi i akindžije su bili prethodnica osmanske glavne vojske. Bili su zaduženi za ovo šta sam naveo kako bi teritorija koju će napasti glavnina osmanskih snaga - bila prethodno uništena, smanjene populacije, spaljena, opljačkana, a time i daleko manje spremna da se brani od napada glavnih osman. snaga.

Tako su Turci osvajali Europu.

U ovim krajevima tu ulogu osmanske prethodnice su vršili preci bosanskih i hrvatskih Srba. Kao nagradu za vernu službu, poglavari Srba koloniziranih u osvojenu npr. Slavoniju, dobivali su od Turaka titule spahija.

Kao kaznu za zločine i izdaju kršćanstva u korist islama, iste te Srbe je Hrv.Sabor zakonski kažnjavao udaranjem na kolac.

 

[Marin80]

Kakvi bre Hrvati u 17. veku i to jos ratnici? Postoje razni dokumenti pa i ona neka Katolicka enciklopedija koja kaze da ne postoje Hrvati do 1895. godine. Hrvati nastaju tek 1900 godine ili 1918. proglasenjem Kraljevine SHS.

 

[Marin80]

Šteta što ta činjenica nije bila poznata u 19. veku, pa im je habsburška autonomna pokrajina "Trojedna kraljevina" zagarantovala ravnopravnost.

Sabor Trojedne kraljevine je 1867. godine Srbima priznao političku nacionalnost i ravnopravnost sa Hrvatima, u svečanoj izjavi.

Svečana izjava Sabora iz 1867. Ivan Vončina: Mi bismo danas imali u pretres uzeti kr. reskript i izradak saborskoga odbora u pogledu odnošaja Trojedne kraljevine naprama kruni i kraljevini Ugarskoj. Mi svi želimo, da se ti odnošaji uglave naprama pravednosti, prema koristi kraljevine jedne i druge; mi svi želimo, da ti odnošaji budu podobni učvrstiti i osigurati medju narodi krune ugarske toli potrebitu slogu i prijateljstvo.

Ako mi to želimo, to treba đa nam je najpreča želja i najpreče nastojanje o tom, da kod svoje kuće sve odstranimo, što je kadro smetati slogi medju sinovi ove zemlje, koji su jednoga roda, jedne krvi ali imena dvojega,
imena hrvatskog i srbskog.

U ovoj razlikosti imena tražili su i nalazili neprijatelji naroda našega svoju korist a vlastitu štetu našu; tražit će i nalaziti i u buduće, ako mi Hrvati svetčano neizjavimo, da je srbski narod u Trojednoj kraljevini sa hrvatskim istovjetan i ravnopravan. (Živio! Živio!) Ako imade izmedju braće Srba ikojega jošte, koji bi s te strane imao bojazan, ta bojazan neka od danas prestane; neka se u ovom ozbiljnom vremenu, koje doživismo i u oči težkih vremena, kojim na susret idemo, sav narod hrvatsko-srbski u Trojednoj kraljevini raduje i tješi sa zajedničkoga i ravnopravnog narodnog bivstva. (Živio!)

Prema tomu, gospodo, molim, da izvolite prihvatiti i sliedeći zaključak stvoriti: (čita)

„Sabor Trojedne kraljevine izjavljuje svečano, da Trojedna kraljevina priznaje narod srbski, koji u njoj stanuje, kao sa narodom hrvatskim istovjetan i ravnopravan". (Živio! burno i opetovano).

Predsjednik: Pošto je sabor Trojedne kraljevine od god. 1848. ovamo u svih svojih zasjedanjih čuvstvo bratimske sloge i zajednice prema braći Srbom ne samo priznao, nego i činom pokazao, s toga nemože mi se na ino, nego da na temelju izraženoga po čitavoj kući obćega uzhićenja predloženu svečanu izjavu jednoglasno primIjenom izjavim.



Poslije podneva istoga dana u ime trojedničkih Srba Jovan Živković:

Visoki sabore! Za zaključiti ovaj zapisnik, usuđujem se samo nekoliko riječi prozboriti. Na onu plemenitu i jednodušnu izjavu braće Hrvata i visoke ove kuće kojom se Hrvat uz Srbina i Srbin uz Hrvata ravnopravnim uspostavlja, budi od strane Srba za sada samo toliko odgovoreno: „Živila naša jednokrvna i ravnopravna braća Hrvati, koja ovim plemenitim činom živ pečat udariše našoj odsad uzajamnoj hrvatskoj i srpskoj slogi (Dugotrajan „Živio"); i ja želim da ova izjava od naše strane Srbalja također u zapisnik dođe."

Eto vidis Hrvati prema Srbljima sve najbolje, nazivali ih bracom i dali im kakvu takvu ravnopravnost a ta braca tim Hrvatima nesto kasnije u Kraljevini SHS i Jugoslaviji poceli raditi probleme, hegemonija, tlacenje... Pa opet onda 90-ih u otvoreni napad na iste te koji ih bracom nazivase.

 

[Mrkalj]

Eto vidis Hrvati prema Srbljima sve najbolje, nazivali ih bracom i dali im kakvu takvu ravnopravnost a ta braca tim Hrvatima nesto kasnije u Kraljevini SHS i Jugoslaviji poceli raditi probleme, hegemonija, tlacenje... Pa opet onda 90-ih u otvoreni napad na iste te koji ih bracom nazivase.

Ma jok. To su vas pravoslavni Vlasi tlačili i hegemonisali. Naročito onaj Josip Broz. Ne Srbi.

Kakvi bre Hrvati u 17. veku i to jos ratnici? Postoje razni dokumenti pa i ona neka Katolicka enciklopedija koja kaze da ne postoje Hrvati do 1895. godine. Hrvati nastaju tek 1900 godine ili 1918. proglasenjem Kraljevine SHS.

Prema kat. enciklopediji nema ih u Bosni. I nisu Hrvati nego Bunjevci, Šokci i drugi Srbi katolici.

Pa i nije, pravoslavno stanovništvo slavonskih, ličkih i dalmatinskih sandžaka u to vrijeme sudjelovalo je u masakrima kršćanskog stanovništva na teritoriji Hrvatske i Slovenije koje je bilo pod Austrijom.
Bez brige sve je to dokumentirano u hrvatskim, slovenskim, austrijskim izvorima, pa čak i srpskim narodnim pjesmama, a priznato i od strane samih srpskih istoričara.

Otvori temu.

zakon o udaranju na kolac svakog pravoslavnog martoloza uhvaćenog na kršćanskom teritoriju.

Hrv.Sabor zakonski kažnjavao udaranjem na kolac.

Imate vi kontinuitet bestijalne svireposti. To je ono što je zasvedočeno u istorijskim udžbenicima.

Eto vidis Hrvati prema Srbljima sve najbolje, nazivali ih bracom i dali im kakvu takvu ravnopravnost a ta braca tim Hrvatima nesto kasnije u Kraljevini SHS i Jugoslaviji poceli raditi probleme, hegemonija, tlacenje... Pa opet onda 90-ih u otvoreni napad na iste te koji ih bracom nazivase.

... genocid. Hrvatski obraz - treba ga patentirati.

 

[veseli dabar]

Imate vi kontinuitet bestijalne svireposti. To je ono što je zasvedočeno u istorijskim udžbenicima.

Imali smo najbolje učitelje, Turke i turske Srbe. Akindžijsko-martološki(pljačkaško-koljački) način ratovanja kakav su koristile hrvatske jedinice u 17.vijeku, Hrvati su naučili vekovnom obranom od Turaka i njihovih Srba. Prije njih nije zabilježeno u Hrvata takvo ratovanje.

Vjerojatno se radi o izvorno turskoj dresuri Srba jer mi također nije poznato da su se Srbi tako ponašali prije pada pod Turke.

Da li to počinje kada Srbi postaju vazali Turcima ili još kasnije kada bivaju kompletno uvučeni u turski vojni sistem?
Postoje li zapisi srpskih popova o tome kako tadašnji Srbi lično doživljavaju činjenicu da služe islamu masovno ubijajući kršćane i prodajući ih Turcima u roblje?
Dakle, što je bilo u glavi ličkog Srbina koji pod sandžakbegovom zastavom kolje kršćansku raju po npr. Sloveniji?
I kada taj način ponašanja preuzimaju Hrvati?

Strahote koje su trpjeli Slovenci i Hrvati od strane Turaka i Srba - po svjedočenju Trubara:
“Oba naroda slovenskih in hrvaških dežel se mi namrec srcno smilita … ker morata prebivati in stanovati na turški meji in se nimata nikamor drugam dejati niti kam ubežati, ker je Turek zavzel in venomer cedalje bolj zavzema najboljši in najvecji del njihovih dežel in trgov, ker martolozi skoraj vsak dan mnogo ljudi pobijejo, podavijo, polové, z ženo in otroki odvedejo,loceno prodajo v vecno, bolj kot živinsko sužnost za sramotno in nenaravno uporabo ...”
http://www.pei.si/UserFilesUpload/f...ko (ur.), Zbrana dela Primoža Trubarja 11.pdf

 

[Tyranosaurus rex]

Да ти право кажем, од нас лудих Срба могли сте, што се тиче Турака, само да научите како се луђачки борити против исламских завојевача. Луди смо, јер смо се супроставили Турцима, уместо да смо их само пропустили да што пре дођу до вас "браће" Хрвата. Друго, ваш прави учитељ у крволочности и масакрирањима је била Света римска црква у лекцијама које се зову Инквизиција и Крсташки походи против "неверника" и "шизматика". Српској браћи само захвали што су стали под командом Аустрије уз вас у борби против Османлија. Треће, где се помињу те страхоте о којима говориш, а да су их чинили Срби. Погледао сам ту твоју књигу и ништа нисам нашао и тај цитат који си навео ништа не говори о Србима.

Четврто, кад год имам, времена, читам о оцима хрватске нације, а најбољи примери су Павелић, фра Мирослав Филиповић Мајсторовић звани Сатана, "свети" Алојзије Степинац, надбискуп босански Иван Шарић и остала камарила. Ти ликови су вас ослободили од "прљаве" српске расе, да би последњи ваш великан др Фрањо Туђман докосурио постојање српског живља, које је вишевековно, у Хрватској. И што је најзанимљивије, батргате се, да би сте оправдали своја злодела, тужите нас за геноцид, а реално јадни су вам покушаји. А ми вам нисмо опростили и даће Бог да се неправда исправи.

Добро, скренуо сам са теме, извињавам се.

 

[Лекизан]

Pa i nije, pravoslavno stanovništvo slavonskih, ličkih i dalmatinskih sandžaka u to vrijeme sudjelovalo je u masakrima kršćanskog stanovništva na teritoriji Hrvatske i Slovenije koje je bilo pod Austrijom.
Bez brige sve je to dokumentirano u hrvatskim, slovenskim, austrijskim izvorima, pa čak i srpskim narodnim pjesmama, a priznato i od strane samih srpskih istoričara.
Nego, šta ćemo sa knjigama iz tih vremena koje prikazuju Jevreje kako kolju i žderu kršćansku djecu?

Дакле православно становништво са територије Војне Крајине, као и покатоличено становништво на истој територији није учествовало у Магдебуршком масакру и у масакрима у осталим Немачким протестанским градовима, зато не фантазирајте више.
За ово друго мораћеш да пружиш податке из тих извора, али на некој другој теми, и мала је вероватноћа да је то истинито јер су управо Аустријанци и насељавали Србе ради одбране од Турака да би допустили да их сами Срби масакрирају!!!!
Интересантан је тај Трубар кога помињеш иначе Словен( Словенац кајкавац), који је био протестант али је прогнан од стране римокатоличке "инквизиције" у СРЦ које је било толерантно према протестантизму, али као што рекох отвори другу тему.
Те књиге о Јеврејима из тог периода нисам читао, али стереотипи о Јеврејима постоје још од памтивека, али ми је занимљиво да од свих католичких народа који су учествовали у том рату једино Хрвате приказују као ждераче деце.

 

[Mrkalj]

Strahote koje su trpjeli Slovenci i Hrvati od strane Turaka i Srba - po svjedočenju Trubara:
“Oba naroda slovenskih in hrvaških dežel se mi namrec srcno smilita … ker morata prebivati in stanovati na turški meji in se nimata nikamor drugam dejati niti kam ubežati, ker je Turek zavzel in venomer cedalje bolj zavzema najboljši in najvecji del njihovih dežel in trgov, ker martolozi skoraj vsak dan mnogo ljudi pobijejo, podavijo, polové, z ženo in otroki odvedejo,loceno prodajo v vecno, bolj kot živinsko sužnost za sramotno in nenaravno uporabo ...”
http://www.pei.si/UserFilesUpload/f...ko (ur.), Zbrana dela Primoža Trubarja 11.pdf

Ne vidim gde pominje Srbe.

 

[Сребрена]

Čini mi se da ovaj kamen nije postiran na temi do sada..verovatno se odnosi na sedmogodišnji rat (od 1756-1763 godine)
.. Evalt fon Klaust u "Odi pruskoj armiji",iz 1757 u jednom stihu kaze,"a pljackanje, to prepusti kukavicama i hrvatima"

http://www.magacin.org/2014/01/sacuvaj-nas-boze-kuge-gladi-i-hrvata/

 

[Gledston]

https://lists.h-net.org/cgi-bin/log...&month=1401&week=c&msg=9IyZsVASupP27UU30i98SQ

 

[Mrkalj]

https://www.academia.edu/39551452/K...e_terrible_Croats_?email_work_card=view-paper