Ружици један син био ПРАВОСЛАВАЦ, а други МУСЛИМАН: Алија је рођен као Ристо, али оно што је услиједило касније је НАЈВЕЋА БОЛ коју мајка може да доживи
Ружица Пејовић је живјела почетком 20. вијека у селу Комарани крај Пријепоља и мајка је петорице синова.
Један од синова, Ристо, отишао је да живи у богатој породици у којој је прихватио ислам и постао Алија.
У селу Комарани, у срцу Лимске долине крај Пријепоља, почетком 20. века живјела је Ружица Пејовић, мајка петорице синова. И баш о њој већ више од стољећа прича цијели крај. Њен живот одавно је легенда, а захваљујући једној статуи – са двојицом својих синова – наставља да живи у предањима свих Срба. У наставку вам доносимо причу о тешким временима, тешким одлукама, себичним потезима и љубави мајке, која је све то успјела да надвлада.
Један од синова Ружице Пејовић, који се звао Ристо, као младић је прешао да живи код имућније муслиманске породице Потурак. Тамо је усвојио ислам, преузео име Алија и презиме Потурк. Разлози за одлазак и промјену имена и вјере нису до краја познати – да ли је мајка дала сина породици без дјеце из људскости, или је у питању била помоћ у невољи – не зна се са сигурношћу. Али, оно што се зна јесте да се љубав међу браћом и мајком никада није покидала.
Ружица је наставила да воли Алију као и своју осталу дјецу. По предању, живјела је наизмјенично код сина Луке, православца, и сина Алије, муслимана, без да је правила разлику. Та одлука, посебно за то вријеме, била је храбра, али необична и не тако великодушно прихватљива.
Једна фотографија, једно наслеђе
Давне 1919. године адвокат Андрија Богдановић, пријатељ породице, направио је фотографију Ружице са синовима Луком и Алијом – једним православцем у шајкачи, а другим муслиманом са турбаном. Ова слика, са мајком у традиционалној српској ношњи, чува се као породична реликвија више од једног вијека.
Његов синовац Владимир Богдановић, желећи да порука те слике буде видљива и будућим генерацијама, одлучује да поклони свом родном крају скулптуру, урађену према тој фотографији.
Скулптура у камену “Заувек браћа”
У гранитном блоку, испред Музеја у Пријепољу, данас стоји необична и снажна скулптура: мајка Ружица са синовима Луком и Алијом, исклесана од стране академског вајара Горана Чпајака, Пријепољца по поријеклу.
Скулптура приказује троје људи: мајку у народној ношњи, сина са шајкачом (православац) и сина са турбаном (муслиман).
Она симболизује толеранцију, суживот и љубав међу људима различитих вјера, нешто што је вијековима било реалност у мултиетничком простору Полимља.
Вајар Горан Чпајак истиче да је намјерно изабрао гранит, један од најтврђих и најпостојанијих материјала, јер су, како каже, “и то људи из народа с тешким животом”.
Сусрет 2 породице послије једног вијека
Испред скулптуре предака, догодио се и сусрет Пејовића и Потурка. Милинко и Лутво с поносом његују оно што је прабака Ружица оставила у аманет – а послије одлуке која сигурно није била ни мало лака, да најмлађи од петорице синова, пређе у ислам. Љубав је остала, и на њеном трагу очуване су везе међу породицама различитих вјероисповијести.
Милинко Пејовић, из Ужица каже да не зна ко може да се похвали својом прабаком, односно таквим породицама. Лутво Потурак, из Пријепоља наводи да треба да упознају и своју дјецу да би могли да наставе традицију, преноси РТС.
Treća sreća...
Narodi su novovekovna tvorevina.
Ajd sad vozdra, i ne smaraj više. 
