Факат је да су Хрвати у периоду 1918-1941, као никад до тад имали несметано доба националног, културног и економског развоја. На примјер, Загреб се удвостручио број становника кроз десетак година, и за разлику од Аустро-Угарске, а капитал је из јеврејски, њемачки и српски руку, прешло у руке Хрвата.
Бановина није створена "под иноземним притиском", то је било само питање времена, а о томе се разговарало још од Крфа (Трумбић). Вјероватно би Александар, да га нијесте смакли, дао вам још већу бановину, тј. све оно што је Мачек тражио.
:
Jel me zajebaješ sa ovom tezom ili misliš ozbiljno? Mijenjanje 4 krune za 1 dinar?
Da nije bilo Jugoslavija,danas bi ekonomska razlika Hrvatska Srbija bila kao što je Češka napram Bugarska.
»(...) Srpske su snage uvele brutalno izvanredno stanje, tretirajući nesrpske civile kao neprijatelje, a njihove zemlje kao novoosvojene srpske teritorije. Na primjer, u Ukazu od 28. travnja 1919. godine jasno stoji da 'Stanovnici neprijateljskih područja koja je zauzela vojska podliježu prijekim sudovima'.«*
*Ferdo Čulinović, Jugoslavija između dva rata, sv.1, Zagreb, 1961., str.178-179.;
Primjenjivane su brutalne mjere fizičkog kažnjavanja (uglavnom batinanje drvenim palicama), budući da je hrvatski Sabor još 1869. godine ukinuo svaki vid tjelesnog kažnjavanja za takve prekršaje, tamošnji seljaci bili su zgroženi i iznenađeni takvom praksom.
"U prve dvadeset četiri jugoslavenske vlade (1918.-1929.) Srbi su držali mjesto premijera u 97% tog perioda, ministra obrane u 100%, ministra unutarnjih poslova u 92%, ministra za vanjske poslove u 83%, ministra za financije 98%, ministra za obrazovanje 83%, ministra pravosuđa 87%."*
Predgovor, za knjigu Rajka Jovanovića "Glavnjača kao sistem". napisao Miroslav Krleža:
"Po gospodinu Milanu Marjanoviću, hrvatskom proroku Vidovdanskog misterija, mi momentano kao narod živimo u Četvrtoj etapi naše Evolucije: u Epohi Ivana Meštrovića, sa Stvaranjem Države i Vidovdanskog Hrama. Religiozno Stvaranje Države daje u stvarnosti ovakvu sliku: 24 političke smrtne osude, 600 političkih ubojstava, 30.000 političkih hapšenja 3.000 političkih emigranata i bezbrojnu masu političkih izgona.
Kada se batinaju politički kažnjenici u masama, kad se siluju uhapšene žene, a nepopustljive kad se proglašavaju službeno 'prostitutkama', kada se djeca zatvaraju s provalnicima i kada se iskazi pišu krvavim zubalom, onda se to zove – Objavljenje naše rasne Svečovečnosti: Gesta Dei per Jugoslavenos!
Pred našim očima ubijaju se politički uhapšenici i nestaju netragom iz zatvora; tuberkulozni ljudi zatvaraju se u betonske samice pune vode, vlasti se groze Dunavom, ljudi se dave, biju batinama, vrećama punima pijeska, žilama, kundacima i bokserima, ljudi se vežu naglavce i zatvaraju u dimnjak, po četiri čovjeka žive na prostoru od jednog kvadratnog metra, i sve to traje već punih deset godina, a da se do današnjeg dana još nije našao nitko da napiše sistematski prikaz ovog našeg rasnog, vidovdanskog, clairvoyantnog paklenog misterija.
Poslije Barbusseove knjige o 'Balkanskim krvnicima', beogradskom publicistu i advokatu Rajku Jovanoviću pripada tužna slava da je prvi došao na misao da sumira i pregledno prikaže sav taj bezglavi kriminalni užas, što se pod maskom takozvane maglene državotvornosti luđački tjera već punih deset godina.
Dvadeset i četiri političke smrtne osude, šest stotina političkih ubojstava i trideset hiljada političkih hapšenja, to je desetogodišnja bilanca našeg narodnog Oslobođenja i Ujedinjenja
Давно сам читао, не знам више ни ђе и о томе, да се спремало за рат у складу са могућностима...
