Hrvati i njihov jezik?

[Peśo]

Rekao bih po jeziku, tj. rijecima koje koristi, da je barem po tome legitiman tj. iz tijeh krajeva.

Lijepo si to smislio. Ti možeš pisat što ti volja, ali drugi bi morali bit "legitimni" ("iz tijeh krajeva"). Opet, to smrdi na onu poznatu: ako ništa ne možeš činjenicama, diskredituj diskutanta. Ali, i to valja umjet. Tome ih ne uče u Toponicu... Gornju..

 

[menjam.se]

Lijepo si to smislio. Ti možeš pisat što ti volja, ali drugi bi morali bit "legitimni" ("iz tijeh krajeva"). Opet, to smrdi na onu poznatu: ako ništa ne možeš činjenicama, diskredituj diskutanta. Ali, i to valja umjet.

Ај признај, јаране, јеси ли свршио од задовољства што ти је овај Ујка поверовао да си "Црногорац"?

 

[Лички гусар]

Има свега. Карактеристично је то да и Куљанка и овај ПЕС (у РСК се тако говорило за пса, зар не?)

Ma kakvi, tako Zagorci i Slovenci govore.

Lijepo si to smislio. Ti možeš pisat što ti volja, ali drugi bi morali bit "legitimni" ("iz tijeh krajeva"). Opet, to smrdi na onu poznatu: ako ništa ne možeš činjenicama, diskredituj diskutanta. Ali, i to valja umjet. Tome ih ne uče u Toponicu... Gornju..

Pa on tvrdi da nijesi legitiman, a ja samo reko da mi poznate rijeci starijeg tipa koje ponekad koristis, posto su ih moji baba i djed isto koristili.

 

[Zarathustra]

@Лички Гусар:

"Пешјо" није Црногорац, нити из Црне Горе... У питању је Крстаричин форум-аниматор, особа са одличним познавањем једне државе и завичајних прилика, а која има за задатак да некажњено тролује по темама и провоцира... А све у циљу привлачења што већег броја нових чланова. У овом случају, са "конкурентних" форума типа Монтенегро Кафе и сл.

Ако случајно и јесте из ЦГ, не стоји иза 90% ствари које овде протура ради провокације.

Слично као и БХ-Цитадела за оне са Сарајево-Икс и сл. У питању је исти човек. Мало мушко, мало женско... Мало Црногорац, мало Бошњакиња.

Сврха је јасна. Када они умерени са "супротне стране" виде какви ектремизми овде пролазе некажњено, регистроваће се и постоваће. Хрвата већ имамо доста, али интелигентних форумаша са балијске и дукљанске стране баш и немамо, а овај двојни налог је ту да их привуче и то је то.

Ја сам одавно схватио да је Крстарица једно од средстава мрежноцентричних ратова против Срба и Србије. На овом месту постоји толики број вештачких налога, а неки од њих су дежурни и само се на невешт начин смењују. То је случај управо са овима. С једне стране имате саговорнике који су окорели србомрсци као што је Урван Хробатос, али барем у својој искривљеној слици света поседује одређену агрументацију колико год он њом манипулисао или је шетао мимо контекста. У било коју озбиљну дискусију за коју је потребно одређено стручно знање, појаве се стотине падобранаца који једноставно или безочно пљују или навијају, или спамују. Исто то мислим и за Минга, и за Мигела, Пешја, Цитадела не да мислим него сам сигуран....

 

[Zarathustra]

Šta ovaj skribomanijakalni propagandista Hroboatos uopšte traži na srpskom forumu?

Želi da leči komplekse; širi dezinformacije; bruka se; sve zajedno? Teško je reći, a nije ni tema.

PS. Ah, da - želi "da se zabavlja". E, pa srJetno mu bilo!

Мркаљу, поред очигледних комплекаса које човек вероватно лечи кроз своју форумску активност, не знам, он има основни проблем да схвати онај присни однос народа и његовог језика. Подсетићу те да је раније још негде навео како су "националне елите те које стварају језик унапређујући га својим степеном образованости" (парафразирам), он је ту формулу уопштио и у потпуности изгубио осећај за онај предањски део којим неки народ преноси значајни део идентиета и самоспознаје у односу на неки историјски догађај или околност. Зато Хрвати и дан данас говоре натегнутом извештаченом варијантом српскога језика који је Србима углавном смешан и доживљавају га поспрдно због лишености спонтаности и шароликости у изражавању, исувише механичког идиома.
Хрвати су једноставно народ без икаквог народног предања,и то се не може пренебрегнути (постојали су одређени покушаји са Сигетом, Франкопаном и Зринским, па се све завршило Зринским млађим као мађарским песником диком и поносом арвацка рода ). У њих није постојало никакве епике ни гусала осим касније клептоманије похрваћеника или намерних фалсификатора (као што је то случај са Шеноом).

Његова константа у дискусији је да настоји доказати, како тобоже Хрвати имају неку посебну "еманципаторску улогу због своје изузетне образованости својих елита". Због тога он стално цитира нека полубитна или крајње неважна дела за суштину саме тематике. Он притом потпуно губи из вида исто ренегатство тих "народних" елита у њиховом идолопоклоничком односу према Риму или слугерањству према Бечу.
Како год било да било, трагикомично изгледа да неко поставке самог Вука Караџића доводи у питање када, ем што је апсурдно, притом и не умањује Вуков значај нити његовог првог издања Рјечника, јер је јасан његов утицај на Илирски покрет и самога Гаја, то је уважено у свету итд....

Враћам се опет на следеће - осим саме дубровачке књижевности (која је тачка спора), Хрвати тешко да су било шта књижевно квалитетно произвели у том периоду ренесансе на својим говорним подручјима чакавском и кајкавском, све сами молитвеници, досадна верска тематика и ситне песмарице (ако изузмемо Марулића, мада је и он са Јудитом обични патуљак са досадном тематиком у односу на Горски Вијенац или Лучу Микрокозму или неко религиозно дело српског средњовековља, Слово љубве, Деспота Стефана рецимо, итд...)

Све остало спада управо у скрибоманију дотичног и доказивање неке "величине" и прекомерног "значаја" путем квантитета...

 

[Arlington Road]

djordje balasevic se hvali da prica iskvareni hrvatski...

 

[Parra-Bellum]

Okolooklopno mrezasto maskiralo ...................Maskirna mreza
Suprug................... Jebnik
Advokat.................. Zajebnik
Dosadna osoba............ Odjebnik
Bicikl................... Dvokotacno nozno okretalo sa guznim podupiralom
Kocijas.................. Visokosjedajuci pod rep gledajuci gospodin
Klavir................... Rukopipajuce milodrndalo
Gace..................... Dvonogi nabiguz
Kravata.................. Okolovratno dopupkalo
Svinja................... Milogojno blatobrckalo
Ovca..................... Okolisno cetveronozno travocupkalo
Cobanin.................. Nadstojnik okolohisnog cetveronoznog travocupkala
Tata..................... Mamojeb
Telegraf................. Brzoglas
Automobil................ Samovoz
Tramvaj.................. Munjovoz
Ulica.................... Samovoznica
Kino..................... Slikokaz
Televizija............... Slikomicnica
Televizor................ Slikomicno gledalo
Jebivjetar............... Zrakoprc
Vrabac................... Zrnojed
Pjetao................... Zoroklik
Dipl.Ing.Elektrotehnike.. Osvjedodzbeni spretnik munjarstva
Monitor................. Prikazbenik
Mis (racunarski)........ Nadstolno guromicalo
Hard disk............... Cigrasto velepamtilo
Hardver................. Tvrdotvorina
Softver................. Mekotvorina
Prezentacioni softver... Prikazbena mekotvorina
Stolica................. Cetveronozno podguzalo
Helikopter.............. Zrakomlat
Akumulator.............. Munjosprem
Kompas.................. Gvozdotezna sjevernica
Grom.................... Zrakotres
Munja................... Zrakobljes
Nevrijeme............... Zrakotresno zrakobljeskalo
*****................... Otpozadni miloklizni gospodin
k***c.................... Milokliz
Dildo ...................Medjunozni ubodak
Vakuum.................. Zrakopraz
Zajeb................... Samoprc
Ispit................... Mozgojeb
Nevina devojka.......... Nejebnica
Devojka................. Jebnica
Iskusna devojka......... Najebnica
Udata zena.............. Samojebnica
Prostitutka............. Izjebnica
Student................. Svejeb
Kapetan aviona.......... Nadstojnik zrakoplova

Ovo nije zayebancija, to su sve reci najnovijeg hrvatskog jezika

 

[Parra-Bellum]

•*Kabul - Dalmatinac koji sliči na bika
*Sidney - dalmatinska naredba za sjesti
*Belfast - brzo zvono
*Licemjeri - estetski kirurzi
*Origami - zaliti se na mucninu neke bliske osobe
*Herpes - gospodin pas
*Nestanak - Eliot Ness na dijeti
*Viza - pitati tko podrzava neki prijedlog
*Mine - odgovoriti na pitanje podrzavate li neki prijedlog
*Opijanje - narediti da se janje dovede u alkoholizirano stanje
*Kajdanke - Zagorac koji ne razumije njemacki
*Rotkva - crvena patka
*Datulje - nekome podijeliti ulje
*Aloja - kreten koji sam sebe zove na telefon
*Karanfil - ljubitelj Gorana Karana
*Repatica - ptica koja pjeva Eminema
*Donacija - sjediti u drustvu nacista
*Fukara - seksualno ugrozena papiga
*Katran - macka u bijegu
*Dograditi - natjerati psa da radi
*Pigment- svinja s okusom mentola
*Čizmica- mala macka koja jede sir
*Kreten- skupina od deset zaba
*Kriket - macka ogrezla u kriminalu
*Transparent - tvrtka za prijevoz roditelja
*Petak - ak ak ak ak ak
*Bosti - imenovanje sefa
*Mužjak - snazan suprug
*Gorila - Los Angeles u plamenu
*Nemati - otac
*Tonaliteti - zamoliti nekoga da tetki natoci pice
*Pesimističan - tajanstveni zagorski pas
*Bermuda - medvjeđa jaja
*Jamajka - priznati majcinstvo
*Japan - proglasiti se bogom šume
*Džibuti - opsovati Zlatana Stipisica Gibonnija
*Kajmanski otoci - zagorski bregi
*Gana - zena s pistoljem
*Kanada - sliciti na Dalmatinku Nadu
*Kenija - autobiografski roman lutke Barbie
*Kuba - žena na trecu potenciju
*Meksiko - reci nekome da je mekušac
*Nigerija - biti u drustvu s crncem
*Somalija - tisucu lisica
*Kornjače - ne bas uspjesan crkveni zbor
*Gazela - Zagorka koja otima tuđe muževe
*Miševi - grupni seks
*Barakuda - izgubljena Zagorka
*Udav - pseci penis
*Pitoni - narediti Toniju da pije
*Zebre - Srbin pokusava pogoditi zadnje slovo abecede
*Zagorje - Zagorovo javljanje na telefon
*Romantičar - pripadnik romskog naroda koji proucava antiku
*Trijumf - tri djevice
*Aerobik - bik koji leti
*Bijeda - pristati na seks sa zenom
*Bremen - Srbi
*Breskva - srpska patka
*Poniženi - darovati supruzi malog konja
*Očevidi - zamoliti oca da nesto vidi
*Kosti - pitati nekoga za identitet
*Kopita - pitati tko pita
*Nebuloze - razocarani Zagorac
*Burundi - žedni Zagorac
*Bezbolan - zabranjeno govoriti bosanskim naglaskom
*Mamuti - nekome psovati majku
*Ideja - najaviti vlastiti dolazak
*Ustanova - plastična operacija usana

Ovo je zayebancija

 

[menjam.se]

Ја сам одавно схватио да је Крстарица једно од средстава мрежноцентричних ратова против Срба и Србије. На овом месту постоји толики број вештачких налога, а неки од њих су дежурни и само се на невешт начин смењују. То је случај управо са овима. С једне стране имате саговорнике који су окорели србомрсци као што је Урван Хробатос, али барем у својој искривљеној слици света поседује одређену агрументацију колико год он њом манипулисао или је шетао мимо контекста. У било коју озбиљну дискусију за коју је потребно одређено стручно знање, појаве се стотине падобранаца који једноставно или безочно пљују или навијају, или спамују. Исто то мислим и за Минга, и за Мигела, Пешја, Цитадела не да мислим него сам сигуран....

Није позадина тога рат против Срба и Србије, него борба за придобијање тржишта у БиХ, ХР и ЦГ. Што више људи оданде учествује у садржају Крастарице, то ће сајт моћи више да наплати и фирмама из тих земаља да се овде рекламирају.

Чист проклети новац. Какве приче о праву на говор и слободу мишљења... Да је овај интернет масовнија појава, комплетну овдашњу (Крстаричину) модерацију и администрацију би могао да тужиш судовима за малтретирање, шиканирање и гушење основних начела људских права и слобода за које се човечанство борило 2000 година... А овај прогласи "приватни простор" на којем та људска права не постоје, па те уз картоне клевеће и лаже, зачепи ти уста и закључа тему да не можеш да му одговориш, а ако се усудиш да се јавно жалиш, уклања твоје постове као трагове и доказе сопственог непоштења и још те додатно кажњава... и прети да ће те сасвим удаљити.

Поштено, нема шта.

 

[Tandoori Masala]

Враћам се опет на следеће - осим саме дубровачке књижевности (која је тачка спора), Хрвати тешко да су било шта књижевно квалитетно произвели у том периоду ренесансе на својим говорним подручјима чакавском и кајкавском, све сами молитвеници, досадна верска тематика и ситне песмарице (ако изузмемо Марулића, мада је и он са Јудитом обични патуљак са досадном тематиком у односу на Горски Вијенац или Лучу Микрокозму или неко религиозно дело српског средњовековља, Слово љубве, Деспота Стефана рецимо, итд...)

Pitam se, ima li iko normalan i zdrav u glavi od Srba (ne od Hrvata) na ovoj temi (sem diskutanata kojima sam se obratio) da moze se isprojektuje u proslost bez ikakve zadojenosti i tereta 20. i 19. vijeka da sagleda situaciju. Pazi ovog neponovljivog kriticarskog bisera i intelektualnog dometa, usporedjujes Gorski vijenac sa hrvatskom renesansnom literaturom, samo zato sto su ti molitvenici, vjerska tematika i pjesmarice nastali u duhu vremena dosadni. Najbolje da su renesansni Hrvati za tebe pisali romane toka svijesti, vickastu satiru, eseje, kritike te suptilnu erotsku i putopisnu literaturu samo da tebi ne bi bilo dosadno. Radije cu citati molitvenike na jeziku koji razumijem, pa makar to bio i cakavski nego one Bozemesacuvajizakloni tekstove ne nerazumljivom mi jeziku (na stranu srpska djela na doista narodnom jeziku)... Negirati i spomenutu literaturu radi jednog hrvatskog kretena koji je ovdje svratio da davi i kolje svojim glupostima ili u ime superiodnosti svog (ovog puta srpskog) naroda je skoro dokaz identicnog nevidjenog kretenizma, samo malo drugacije upakovanog...

Zatvorite ovu temu vise.

 

[JovanRadovic]

А ја теби на то лепо поставим "Хекубу" Марина Држића, писану том латиницом 300 година пре Вука, и од тебе добијем одговор да сам јако отишао у прошлост (?!?!?!). Па неко се заиста овде игра глувих телефона.

Не знам, ти оде предалеко, на другу тему.....Латиница као писмо постоји далеко прије Вукове, Гајеве, Копитареве, Мркаљеве.....

Мислио сам да ти говориш о писму које су Хрвати прихватили први пут у употреби свог службенног језика (илирског, југословенског, хрватско-србског - хрватског).

Ако сад требамо расправљати о Марину Држићу....мислим да је то сасвим друга тема која повлачи и много више политичких-националних околности из оног времена.

Очигледно је да водиш монолог и да у суштини доказујеш исту ствар као овај Хробоатус. Ако говориш о писму и латиници - мора ти бити јасно да писмо којим се служио Марин Држић - није хрватска латиница. Латиница постоји и прије Држића и прије Вука и прије Гаја - Али су Вук и Гај заслужни за стандардизацију двије латинице србске и хрватске. Тек увођењем службеног језика у употребу - језик се стандардизира и писмо се стандардизира - и од тада добивају национални атрибут. Ми ође говоримо о хрватској латиници, србској латиници и респективним језицима.

Нема крађе ни језика ни писма док он службено није проглашен онаквим каквим јесте. Питање је које је писмо и који је језик узет за основу и од њега направљен службени језик. Којим језиком је неки поједнац говорио или које је писмо писао, приватно у својој кући - апсалутно не значи да и читави народ тај језик користи као материњи.

Том твојом и Хробоатус логиком, веома се једноставно може узети Иво Андрић (аналогно Марину Држићу) и рећи да је Иво Андрић, великан, писац, хрватског поријекла и подастријети његови оригинални текстови и доказивати да је екавица управо хрватски језик и ћирилица хрватско писмо.

Да се не пишем поново ево ти и прије написаних одговора:

Да не би остало нејасноће у вези твог и вашег класичног подметања.
Видиш истина је то што кажеш за Гаја да није творац хрватског језика.

Али ја се овде уби на неколико страница управо доказујући да Гајев правопис за хрватски језик није прихавћен у Сабору.....Већ је за службени језик прихваћен илирски језик.

Па по не знам који пут. Ваш службени језик који је прихваћен као С Л У Ж Б Е Н И - није ваш језик..... А творац тог службеног језика је Гај.

Гај је својим радовима допринио да се 1850. године у Бечу постигне договор а 10. аугуста 1861, године у службену употребу уведе И Л И Р С К И - О Д Н О С Н О - С Р Б С К И Ј Е З И К. ХРВАТИ НА ПОДРУЧЈУ ЈУРИСДИКЦИЈЕ САБОРА У ТО ВРИЈЕМЕ НИСУ ГОВОРИЛИ ТАЈ ЈЕЗИК КОЈИ СУ УЗЕЛИ КАО СВОЈ СЛУЖБЕНИ ЈЕЗИК, а не говоре га ни данас као свој материњи језик.

Говорити о илирском језику и позивати се на неке Дубровчане и доносити одлуке у Сабору о употреби језика - је исто као када би данас скупштина Србије донијела одлуку да су за службени језик у Србији узима језик ЛУЖИЧКИХ СРБА (Боље рећи њемачки јер у Њемачкој има и лужичких Срба - то је ваша аналогија са штокавштином и Дубровником).

На исти начин Италијани могу рећи да је у употреби Италијански у Дубровнику јер је било писаца који су тако писали.


Дакле ниђе нисам написао да је Гај творац хрватског језика. ОН ЈЕ ЗАСЛУЖАН ЗА УВОЂЕЊЕ СЛУЖБЕНОГ ЈЕЗИКА.

И потпуно се слажем с тобом да је Гај био само "учинковити" полтичар.

Ово је хрватски језик:

"Sav sviet zna i priznaje, da smo mi knjizevnost ilirsku podigli: nu nama jos niti izdaleka nije na um palo ikada tvrditi, da to nije srpski, vec ilirski jezik..." LJUDEVIT GAJ "DANICA" BR.31 ZA 1846. god.

Гај каже од кога је научио илирски језик (Србин Мојсије Балтић) и каже:

"On meni otkri nutarnju vriјednost čistoga našega narodnog јezika, koјi јe јedini dostoјan općega imena ilirskoga. Trudom njegovim јa kao rođeni Zagorac naučih poznavati azbuku (ćirilicu) i valjanim izgovorom izgovarati čist јezik. S njim prvom čitah narodne pјesme srpske po Vuku izdane i dokučih i osјetih neprocјenjivost njihovu."

Фердо Шишић

Једно је службени језик у употреби и ту су украли србски језик најприје преко илирског назива, касније југословенског, па хрватскосрпског. Да би од тог илирског језика правили измишљене кованице и сада тај језик називали хрватским.

Хрватски језик је чакававски, или кајкавски ако им Крањци дозволе - и то је њихов материњи језик - који су пуним правом могли узети за свој службени језик.

Што се латинице тиче, постоји хрватска латиница, без обзира ко је њен творац, Гај, Копитар, Прерадовић или Вук или сви заједно. Постоји и србска латиница чији је званични творац Вук, Мркаљ и Милованов.

За ово сам 101 пут показао да није тачно, али неће ми бити тешко и 102.
Вук Караџић се никад није бавио реформом латинице, али ако имаш неки доказ волео бих да видим....

На то сам ти већ дао одговор - али ти изгледа водиш монолог.

Вуков Србски Ријечник из 1818. године.

 

[Zarathustra]

Hrvati i njihov jezik?

Можемо резимирати ову тему, јер су се до сада и врапци на грани научили колико се често дискутује о овоме.

Хрвати данас говоре прихваћеном стандардизованом варијантом западноштокавског дијалекта српскога језика, који су из политичких разлога крстили хрватским именом, што им нико не може оспорити да у својој младој и независној држави називају језик како им је најпогодније, али не да фалсификују и историјске податке. Никада се у историји хрватско име нити име хрватског језика није помињало на штокавском простору, нити на простору ћириличких записа и споменика (мислим на БиХ прије свега, док српски на латиничком подручју историјски непобитно јесте).
Полемика о имену језика спада у дубоко политичке воде, а понајмање има везе са објективним језикословљем и лингвистиком као науком.

 

[Mrkalj]

Хрвати данас говоре прихваћеном стандардизованом варијантом западноштокавског дијалекта српскога језика,

Ne postoji ovaj dijalekat (pogledati dijalekatske mape što ih je Bajo postavio http://forum.krstarica.com/showthre...ihov-jezik?p=18098057&viewfull=1#post18098057 ). Hrvati danas, kao i Srbi, koriste srpski standardni jezik ijekavskog izgovora čija je osnova istočnohercegovački dijalekat srpskog jezika.

 

[Zarathustra]

Ne postoji ovaj dijalekat (pogledati dijalekatske mape što ih je Bajo postavio http://forum.krstarica.com/showthre...ihov-jezik?p=18098057&viewfull=1#post18098057 ). Hrvati danas, kao i Srbi, koriste srpski standardni jezik ijekavskog izgovora čija je osnova istočnohercegovački dijalekat srpskog jezika.

Мркаљу, мислио сам, да будем прецизнији на западно штокавско наречје које се помиње и код Вука, поред централног јужног и источног (икавица, ијекавица и екавица). Хрвати претежно кажу "гудити", "стидити се", "полетити", итд и с другим примесама икавице... У том смислу сам мислио да је код њих та варијанта западног наречја по Вуку доминантна, а не на некакву фиктивну "цивилизацијску поделу" поделу коју је увео Јагић наводно о двема паралелним варијантама штокавице, чиме се прекида целовитост једног истог српског етноса по средини Херцеговине.

 

[Mrkalj]

Мркаљу, мислио сам, да будем прецизнији на западно штокавско наречје које се помиње и код Вука, поред централног јужног и источног (икавица, ијекавица и екавица). Хрвати претежно кажу "гудити", "стидити се", "полетити", итд и с другим примесама икавице... У том смислу сам мислио да је код њих та варијанта западног наречја по Вуку доминантна, а не на некакву фиктивну "цивилизацијску поделу" поделу коју је увео Јагић наводно о двема паралелним варијантама штокавице, чиме се прекида целовитост једног истог српског етноса по средини Херцеговине.

Prema Vukovoj klasifikaciji, ijekavica je "južno narječje". Strogo na nivou leksika, mrziti:mrzjeti, letiti:letjeti, živiti:živjeti, sjediti:sjedjeti, grmiti:grmjeti, viditi:vidjeti, bditi:bdjeti, mniti:mnjeti, voliti:voljeti itd. pripadaju ili (a) dubletima ili (b) glagolskim parovima sufiksacije -iti odnosno -eti sa finom semantičkom razlikom i to, ovako kako su navedeni, u okviru ijekavice tj. "južnog narječja".

 

[ccaterpillar]

Очигледно је да водиш монолог и да у суштини доказујеш исту ствар као овај Хробоатус. Ако говориш о писму и латиници - мора ти бити јасно да писмо којим се служио Марин Држић - није хрватска латиница. Латиница постоји и прије Држића и прије Вука и прије Гаја - Али су Вук и Гај заслужни за стандардизацију двије латинице србске и хрватске. Тек увођењем службеног језика у употребу - језик се стандардизира и писмо се стандардизира - и од тада добивају национални атрибут. Ми ође говоримо о хрватској латиници, србској латиници и респективним језицима.

Нема крађе ни језика ни писма док он службено није проглашен онаквим каквим јесте. Питање је које је писмо и који је језик узет за основу и од њега направљен службени језик. Којим језиком је неки поједнац говорио или које је писмо писао, приватно у својој кући - апсалутно не значи да и читави народ тај језик користи као материњи.

Том твојом и Хробоатус логиком, веома се једноставно може узети Иво Андрић (аналогно Марину Држићу) и рећи да је Иво Андрић, великан, писац, хрватског поријекла и подастријети његови оригинални текстови и доказивати да је екавица управо хрватски језик и ћирилица хрватско писмо.

Да се не пишем поново ево ти и прије написаних одговора:

Како је то Вук Караџић заслужан за стандардизацију латинице. Које латинице? Какве латинице?
Каква је то српска латиница, у чему се она разликује од хрватске латинице?
Када су то Срби службено прогласили језик оваквим какав је данас?

Иначе, по мојој логици, можеш бити пореклом и Тунгуз, важан је језик на коме пишеш, а не порекло..

 

[Sandanski]

Све ове теме доказују да Срби имају комплексе и пате од својих неуспеха...

 

[ccaterpillar]

Све ове теме доказују да Срби имају комплексе и пате од својих неуспеха...

Не, треба ваљда да смо срећни због својих неуспеха...

Да ли може постојати друго место за једног Македонца осим Македоније?

Може, печалба..

 

[Peśo]

Ја сам одавно схватио да је Крстарица једно од средстава мрежноцентричних ратова против Срба и Србије. .... У било коју озбиљну дискусију за коју је потребно одређено стручно знање, појаве се стотине падобранаца који једноставно или безочно пљују или навијају, или спамују. Исто то мислим и за Минга, и за Мигела, Пешја, Цитадела не да мислим него сам сигуран....

Tipično veljesrbski. Koriste forum za pljuvanje po svijema, a kad im se vlastita pljuvačka zalijepi na lice zakukaju ka sinje kukavice. Da ne pljujete po nama niko ve ne bi ni spomenuo (bitće da s toga razloga i pljujete), niko od nas ne bi se ni osvrta na ovi forum.
A, đe ne napadate tu se i branimo. Sad, oprostite što đekad više volimo ić u kontranapad, tolike rupe u tu vašu odbranu prosto mame.
Za "ozbiljnu diskusiju" potrebiti su ozbiljni sugovornici, takove ođe još nijeste ponudili. Liše "ozbiljnijeh" mitomana.

 

[Tandoori Masala]

Можемо резимирати ову тему, јер су се до сада и врапци на грани научили колико се често дискутује о овоме.

Хрвати данас говоре прихваћеном стандардизованом варијантом западноштокавског дијалекта српскога језика, који су из политичких разлога крстили хрватским именом, што им нико не може оспорити да у својој младој и независној држави називају језик како им је најпогодније, али не да фалсификују и историјске податке. Никада се у историји хрватско име нити име хрватског језика није помињало на штокавском простору, нити на простору ћириличких записа и споменика (мислим на БиХ прије свега, док српски на латиничком подручју историјски непобитно јесте).
Полемика о имену језика спада у дубоко политичке воде, а понајмање има везе са објективним језикословљем и лингвистиком као науком.

Jeste, hrvatsko ime se spominjalo tokom istorije na stokavskom podrucju, samo sto nemas pojma o cemu pricas.... Jedan banalan primjer koliko ti je argumentacija u kurrcu... Pogledaj ovo, najstariji oblici stokavske jekavstine sezu ne do Hercegovine nego do Crne Gore prema Albaniji, gdje su se mijesali slavenski, arbanaski i romanofoni elementi (Ivic cak pise da u tim starim stokavsko-jekavskim govorima ima tragova nekadasnjeg bilingvizma. a ne zna se da li su Srbi uopce naselili Duklju, misli se na zloglasnog Kostu, sem toga u toj zoni se javljaju razna slavenska plemena), a najstariji oblici stokavske ikavstine se nalaze skoro na "drugom kraju" Balkana, u centralnoj, vise zapadnoj Bosni pod cakavskim uticajima (A. Belic, prije nego sto je umro, pisao je o tome u JF-u), sad fino usporedi sa istorijskim izvorima, dodaj migracije, mijesanje stanovnistva tokom vjekova (Ramovseve studije, pogotovo, o ranim migracijama ili Birnbaumovu tezu da je stokavsstina nastala mijesanjem opet), veoma vazne faktore izoglosa i izoleksa po pitanju lingvisticke geografije...
Pozivati se na Vuka je stvarno pametno, on je mislio u pocetku da je sumadijsko-vojvodjanska novostokavska ekavica neki oblik bugarskog jezika (dok Istrani pricaju srpskim) i cudio se kad ju je prvi put cuo...

 

[Zarathustra]

Jeste, hrvatsko ime se spominjalo tokom istorije na stokavskom podrucju, samo sto nemas pojma o cemu pricas.... Jedan banalan primjer koliko ti je argumentacija u kurrcu... Pogledaj ovo, najstariji oblici stokavske jekavstine sezu ne do Hercegovine nego do Crne Gore prema Albaniji, gdje su se mijesali slavenski, arbanaski i romanofoni elementi (Ivic cak pise da u tim starim stokavsko-jekavskim govorima ima tragova nekadasnjeg bilingvizma. a ne zna se da li su Srbi uopce naselili Duklju, misli se na zloglasnog Kostu, sem toga u toj zoni se javljaju razna slavenska plemena), a najstariji oblici stokavske ikavstine se nalaze skoro na "drugom kraju" Balkana, u centralnoj, vise zapadnoj Bosni pod cakavskim uticajima (A. Belic, prije nego sto je umro, pisao je o tome u JF-u), sad fino usporedi sa istorijskim izvorima, dodaj migracije, mijesanje stanovnistva tokom vjekova (Ramovseve studije, pogotovo, o ranim migracijama ili Birnbaumovu tezu da je stokavsstina nastala mijesanjem opet), veoma vazne faktore izoglosa i izoleksa po pitanju lingvisticke geografije...
Pozivati se na Vuka je stvarno pametno, on je mislio u pocetku da je sumadijsko-vojvodjanska novostokavska ekavica neki oblik bugarskog jezika (dok Istrani pricaju srpskim) i cudio se kad ju je prvi put cuo...

Добро, онда подсјети ме да коригујемо Зонару, Скилицу и архиву Ватикана како би погодовала кроатоцентричној лигвистици и историографији у вези са Дукљом.
Елем, теорија по којој се "Хрвати простиру дуж цијеле линије икавштине (пријашње чакавштине по претпоставци)" је доста стара и ако ме сјећање добро служи први који се у немоћи пред истином послужио том полуаргументацијом је био Б. Шулек у одбрани од тврдњи изнијетих у Ковчежићу, како Хрвати послије Крбавске битке у централном дијелу Балкана постоје само у обрисима. П. Ивића, а и А. Белића по овом питању још мање мјеродавнима узимам из разлога што су своје лигвистичке претпоставке морали држати у балансу како не би нарушили интегрално југословенство и потоње братство и јединство, па су правили непотребне компромисе на штету струке. У сваком случају, и да је било етничког мијешања као што наводе поменути лингвисти што је извјесно, било их је са мјесним романским и арбанашким становништвом, опет то никако не поткрепљује више фантазмагоричне тврдње хрватске етнолингвистике по којој су се првобитно на цијелом ободу Јадранског приобаља простирали искључиво Хрвати због постојања извјесних "чакавизама".
Тврдња о штокавици као мјешовитом дијалектском типу је такође неоснована, а њу је покушао пласирати и Винко Форетић, хрватски историчар такође у намјери да Хрвате некако "угура" у штокавско подручје, тврдећи да је ијекавица "мијешањем хрватске икавице и српске екавице". Једноставно ваше теорије сежу у тако далеку прошлост, толико су неосноване и мањкају ваљаних информација да се о томе може само нагађати. О потоњем формирању новоштокавских нарјечја нема ни помена Хрвата.

 

[JovanRadovic]

Добро, онда подсјети ме да коригујемо Зонару, Скилицу и архиву Ватикана како би погодовала кроатоцентричној лигвистици и историографији у вези са Дукљом.
Елем, теорија по којој се "Хрвати простиру дуж цијеле линије икавштине (пријашње чакавштине по претпоставци)" је доста стара и ако ме сјећање добро служи први који се у немоћи пред истином послужио том полуаргументацијом је био Б. Шулек у одбрани од тврдњи изнијетих у Ковчежићу, како Хрвати послије Крбавске битке у централном дијелу Балкана постоје само у обрисима. П. Ивића, а и А. Белића по овом питању још мање мјеродавнима узимам из разлога што су своје лигвистичке претпоставке морали држати у балансу како не би нарушили интегрално југословенство и потоње братство и јединство, па су правили непотребне компромисе на штету струке. У сваком случају, и да је било етничког мијешања као што наводе поменути лингвисти што је извјесно, било их је са мјесним романским и арбанашким становништвом, опет то никако не поткрепљује више фантазмагоричне тврдње хрватске етнолингвистике по којој су се првобитно на цијелом ободу Јадранског приобаља простирали искључиво Хрвати због постојања извјесних "чакавизама".
Тврдња о штокавици као мјешовитом дијалектском типу је такође неоснована, а њу је покушао пласирати и Винко Форетић, хрватски историчар такође у намјери да Хрвате некако "угура" у штокавско подручје, тврдећи да је ијекавица "мијешањем хрватске икавице и српске екавице". Једноставно ваше теорије сежу у тако далеку прошлост, толико су неосноване и мањкају ваљаних информација да се о томе може само нагађати. О потоњем формирању новоштокавских нарјечја нема ни помена Хрвата.

Питање језика је првенствено социлингвистичког карактера. То значи да лингвистику уствари одређује политика.

Појединци никако не могу да схвате да је тренутак проглашења службеног и јавног језика пресудна чињеница и моменат када лингвисти требају доказати да је на подручју јурисдикције законодавног тијела, одређени "народни језик" тај који се проглашава службеним, а не језик узет из неког повијесног момента некадашњег бивствовања неке групе (или појединца) на одређеном (страном) териоторију.

Поставља се прво питање (оним који се ође сматрају лингвистима) да одговоре који су то Хрвати штокавци живјели на подручју јурисдикције Сабора 1861. године када је у употребу уведен југословенски језик као службени у Хрватској и Славонији.

2. Питање, који су то Хрвати штокавци живјели на подручју јурисдикције Сабора када је службеним актом језик на подручју Хрватске и Славоније преименован у хрватски или српски 1867. године.

3. питање, које је то пресудна ствар била да се не уважи Гајев правопис (рођеног кајкавца) за хрватски језик (кајкавски) из 1830. године и језика којим је тада говорио Загреб као матица Хрвата - већ она за илирски (србски језик - штокавски језик - који је он у међувремену научио).

4. Ђе се данас налазе са подручја Хрватске и Славоније штокавци ради којих је језик назван прво југословенским а послије и српским.

 

[JovanRadovic]

Ево једног примјера колико Хрвати искривљују чињенице, у овом тексту, писаном са хрватске стране, ни једним именом не спомиње се нико други под називом илиризма и у вези Гаја, осим Хрвата:

Trenutak je da raspravimo: što je zapravo ta ilirska tradicija, otkud i što znači to interferiranje i podudaranje ilirstva i hrvatstva, koje pratimo tijekom povijesti, od Jurja Šižgorića (1420-1509) i njegova djela "De situ lllyriae et civitate Sibenici" do Jurja Ratkaja ("Memoria regum et banorum regnorum Dalmatiae, Croatiae et Sclavoniae"), pa od njega do obnovitelja hrvatske svijesti Pavla Rittera-Vitezovića ("Kronika aliti spomen svega svita vikov"), i od njega do Matije Petra Katančića? To je vjera u krvno srodstvo, genetsku povezanost između stanovništva nekadašnje Velike Ilirije i Hrvata, koji su njihov biološki nastavak, vjera da taj davni narod u nama nastavlja svoj život, pa smo mi dakle baštinici njihove nekadašnje veličine i slave. Hvaranin Vinko Pribojević tiskao je još u XVI. stoljeću knjigu "O porijeklu i zgodama Slavena" (1532), s tezom da su Slaveni potomci Ilira, Tračana i Makedonaca. Sada je tu hipotezu obnovio Gaj, a studijom "Tko su bili Iliri?" u nekoliko brojeva petoga godišta "Danice", služeći se tvrdnjama i citatima Herodota, Polibija, Livija i drugih izvora, dokazivao je, da je ime Ilir "na sjevernoistočnoj obali mora Jadranskoga (Adrianskoga) tako staro, kako su najstarie vijesti o rodu Čovječanskom. Imenom ovim nazivahu stari gerčki i rimski pisaoci sve puke med Dunavom i morem jadranskim prebivajuće osim nekojih među Iliri naseljenih celtogalskih plemenah".


Ljudevit GajNa tim osnovama izgradio je Gaj koncepciju ilirstva: kao vraćanje iskonu hrvatskog etničkog bića, ali je ono kasnije, raznim interpretacijama, shvaćeno kao iskonstruirana nadnacionalna ideja. Dokaz, kako događaji tijekom povijesti stvaraju ponekad nove situacije, a u njima i pojmovi dobivaju nova značenja, koja poslije više nije moguće ispraviti vraćanjem u prijašnje stanje svijesti ni kad bi za takvu regresiju, objektivno, bilo znanstveno opravdanih razloga. Bio je Gaj čovjek odlučan i okretan, neumoran, poletan i rječit; njegova pojava očaravala je ne samo mnoštvo nego i birane pojedince. Tako je postigao da ilirski zanos učas preplavi cijelu Hrvatsku. "Za Ilirstva ne biaše drugo nego da budeš Ilir ili Magjaron. Reći da si Hervat, znamenova da si Magjaron." Tako je, poslije tri desetljeća, posvjedočio već prvom rečenicom svojih memoara sam Ante Starčević. I dok je Vitezović bio nosilac hrvatske svijesti odjevene u ruho ilirskog mita, Gaj i preporoditelji istakli su sada ilirsku misao prožetu hrvatskim duhom. Ustvari, bila je to velikohrvatska koncepcija.

Punih sedam godina trajat će u Hrvatskoj silni ilirski zanos i davati ton cjelokupnom narodnom životu. Ime naroda i teritorija, jezika i književnosti: sve je bilo podvrgnuto ilirskoj ideji, sve je nosilo ilirsko ime. Mnoštvo pjesama, bezbroj stihova ispjevano je u slavu Velike Ilirije i ilirskog jedinstva, a da se ni jedan jedini od tih pustih pjesmotvora ne može nazvati poezijom; grandiozna, magična ilirska ideja nije mogla istinski inspirirati ni neosporne pjesnike među pjesnicima ilirizma. Znak, da i nije bila duboko ukorijenjena! Kraljevska naredba o zabrani ilirskog imena izašla je 17. siječnja 1843. s obrazloženjem, da kralj neće zaustavljati razvitak narodnog jezika, ali ni dopustiti da se među njegovim podanicima sije sjeme razdora; a da bi se stvorili uvjeti za slogu i suradnju među njima, i uklonilo ogorčenje koje ilirstvo izaziva kod Mađara, zabranjuje se naziv ilirizam, ilirski i Ilirija za Hrvatsku i Slavoniju te za njezin narodni jezik i književnost.

Sutradan je kraljevska naredba bila proglašena u Zagrebu; toga dana, 18. siječnja 1843., izišle su "Ilirske narodne novine" posljednji put. I kao da se ništa nije dogodilo: već idući broj izišao je pod naslovom "Narodne novine", s književnim prilogom koji se opet zove kao i u prvom godištu "Danica Hrvatska, Slavonska i Dalmatinska". Sedmogodišnja ilirska epizoda bila je tako završena; ali razdoblje hrvatskoga narodnog preporoda nije time ni prekinuto ni završeno. Preporodni pokret nastavio je djelovati na istim osnovama, hrvatskima, na kojima je i počeo prije osam godina. Bilo je to moguće upravo zato, jer je i sam Gaj kraljevski dekret primio bez prosvjeda, štoviše sa zahvalnošću; a to je mogao jer je i njemu ilirstvo bilo samo sinonim za hrvatstvo. Njime je htio ojačati hrvatsku narodnu svijest u danima kad je to bilo najpotrebnije; a kako je u međuvremenu ta svijest ojačala, ilirski mit nije mu više bio ni potreban.

Е ево и шта каже италијански професор славистике Мариа Рита Лето:

Ipak je podjela ove velike obitelji predstavljala problem za Gaja,
jer oci panslavizma nisu prepoznavali u slavenskom jugu “hrvatsku
nacionalnost”, i nazive Hrvatska i hrvatski su smatrali
“vieldeutig und schwankend”17. U Kratkoj osnovi, u stvari, Gaj
govori o jednom velikom slavenskom jeziku koji je razdijeljen na
četiri narječja, ali ih izbjegava imenovati jer je i Jan Kollár, na čiji
se ugled pozivao, smatrao da ta četiri slavenska narječja (te stoga
četiri slavenska naroda) jesu, naime, ruski, poljski, češki i srpski.

Ali u stanju u kome se nalazila uža Hrvatska u to doba, Gajevo
geslo “Naša narodnost, ako ilirska ne bude, mora propasti” '- (Ово је одговор на питање број 3. из претходног поста.)

bilo je posve opravdano. Ako je sjedinjenje svih “udova” ogromnoga slavenskog
orijaša bila utopija, postojalo je, meñutim, konkretno i
neposredno pitanje obrane od sve agresivnije i razornije mañarske
politike prema Slavenima u Austrijskom carstvu.

http://www.openstarts.units.it/dspace/bitstream/10077/2425/1/07.pdf

 

[Tandoori Masala]

Добро, онда подсјети ме да коригујемо Зонару, Скилицу и архиву Ватикана како би погодовала кроатоцентричној лигвистици и историографији у вези са Дукљом.
Елем, теорија по којој се "Хрвати простиру дуж цијеле линије икавштине (пријашње чакавштине по претпоставци)" је доста стара и ако ме сјећање добро служи први који се у немоћи пред истином послужио том полуаргументацијом је био Б. Шулек у одбрани од тврдњи изнијетих у Ковчежићу, како Хрвати послије Крбавске битке у централном дијелу Балкана постоје само у обрисима. П. Ивића, а и А. Белића по овом питању још мање мјеродавнима узимам из разлога што су своје лигвистичке претпоставке морали држати у балансу како не би нарушили интегрално југословенство и потоње братство и јединство, па су правили непотребне компромисе на штету струке. У сваком случају, и да је било етничког мијешања као што наводе поменути лингвисти што је извјесно, било их је са мјесним романским и арбанашким становништвом, опет то никако не поткрепљује више фантазмагоричне тврдње хрватске етнолингвистике по којој су се првобитно на цијелом ободу Јадранског приобаља простирали искључиво Хрвати због постојања извјесних "чакавизама".
Тврдња о штокавици као мјешовитом дијалектском типу је такође неоснована, а њу је покушао пласирати и Винко Форетић, хрватски историчар такође у намјери да Хрвате некако "угура" у штокавско подручје, тврдећи да је ијекавица "мијешањем хрватске икавице и српске екавице". Једноставно ваше теорије сежу у тако далеку прошлост, толико су неосноване и мањкају ваљаних информација да се о томе може само нагађати. О потоњем формирању новоштокавских нарјечја нема ни помена Хрвата.

Boze dragi, s kim ja gubim vrijeme na internetu.... Veceras ces dobiti kompletan spisak literature (u kojoj nema ni p od politike, 97% srpski autori), pa kad procitas sve knjige i radove onda dodji da pricamo jer me smaraju zatvoreni, uskogrudni, patriotski i paranoidni mozgovi... Argumentacija ti je kao Hrobijeva...

 

[walter45]

jedan jezik,jedan narod.pa dok ne udje u tintaru..