Hrvati i njihov jezik?

Што се латинице тиче, постоји хрватска латиница, без обзира ко је њен творац, Гај, Копитар, Прерадовић или Вук или сви заједно. Постоји и србска латиница чији је званични творац Вук, Мркаљ и Милованов.
Kliknite za proširenje...
За ово сам 101 пут показао да није тачно, али неће ми бити тешко и 102.
Вук Караџић се никад није бавио реформом латинице, али ако имаш неки доказ волео бих да видим....
 
ccaterpillar:
За ово сам 101 пут показао да није тачно, али неће ми бити тешко и 102.
Вук Караџић се никад није бавио реформом латинице, али ако имаш неки доказ волео бих да видим....
Kliknite za proširenje...

На то сам ти већ дао одговор - али ти изгледа водиш монолог.

Вуков Србски Ријечник из 1818. године.
 
.-.. .--- ..- -... ---:
Nađite ti i sakati još dvojicu pa zapalite koju. :lol:

pusenje.jpg
Kliknite za proširenje...

cuj misa ,pripadnika malog okota ....

:hahaha::hahaha::hahaha:

eno ga ljubo 1vi ovaj sto ga uvlaci, 2gi je BBB, 3ci je kyo, 4ti je ucka...dok ostali zemenijanci cekaju svoj red :rotf::rotf::rotf:
 
Peśo:
"Izmišljene kovanice"? Kovanice po definiciji jesu izmišljene, a inače i sam jezik (bilo koji) izmišljen je, nije bogom dan. Ali, nije lijepo da ih obtužuješ za "izmišljanje", a te njine izmišljotine bez pardona koristiš čim što prozboriš.
Kliknite za proširenje...

Pardon, nije lijepo ismijavati ljude koji govore tačnopis? :eek: :rotf:

Pa ne govorio o invalidima, koji su nesposobni reći 'pravopis', već o ljudima sa...čudnim motivacijama...

Peśo:
Nijesi fer. I kurta i murta mogu bit Srbi, ali ne mogu bit Hrvati? Srbin iz Dalmacije, Srbin iz Vojvodine, Srbin iz Južne Srbije, što ih povezuje? Samo i jedino vjera. Što povezuje Hrvate iz Zagorja, Dalmacije, Slavonije? Opet samo i jedino vjera. Neko se tu švercuje, a vi viđite ko. I zašto. A, za jezik ne brini, ionako je u osnovi naš, crnogorski.
Kliknite za proširenje...

Ovo nije tačno. Povezuju ih i jezik i mnoge druge stvari.
 
Peśo:
Možeš ti "podvlačit" do sudnjega dana, ma je fakat da samo crnogorski jezik skoro da ne poznaje razlike između standardnoga i narodnoga jezika. Svi drugi bivši koristnici s/h jezika i dalje moraju "svoj" jezik učit u školu. Istina, sve ste familijarniji s tijem sintetičkijem jezikom, pa ko ve ne zna pomislio bi da je to odista vaš jezik. No, mi se makar znamo...
Kliknite za proširenje...

:rotf::zcepanje::rotf::zcepanje:
Ti ochigledno , prdish u vene i tako se drogirash, jer ove nebuloze koje pishesh ne mogu se protumachiti na drugi nachin :sad2:
 
Slaven777:
Pardon, nije lijepo ismijavati ljude koji govore tačnopis? Pa ne govorio o invalidima, koji su nesposobni reći 'pravopis', već o ljudima sa...čudnim motivacijama...
Kliknite za proširenje...
Ne znam za tebe, ali mene je smiješno reć pravopis (što bi bilo krivopis?). Ali, možeš pisat i tačno i pogrješno. Ono jest, kad ovca nešto nauči teško je odučit.




Ovo nije tačno. Povezuju ih i jezik i mnoge druge stvari.
Kliknite za proširenje...
Jezik? Pa, ubiste se dokazujuć ođe kako vi jezici nemaju veze ni s govornicima, ni jedan s drugijem (ovo prvo je makar izvan svakoje sumnje). A, te "druge stvari" možeš nazvat prostijem imenom - sila države. Sad kad im se ta država razpala, što im je ostalo? Vjera. I službeni, ali ne i narodni jezik. "Druge stvari" potonule u zaborav.
 
hrvati su samo prva od izmishljenih nacija. to veoma dobro znaju oni shto su ih izmislili.
pravi hrvati su davno izumrli ili se pretopili u druge narode, a bili su srbi koji su zhiveli na hrbatima, morskim hridima i slichnim vukoebinama, po chemu su i bili zvani kao rbati.
danashnji hrvati su pokatolicheni srbi 90% i predstavljaju proizvod nemachke politike drang nacht osten (prodor na istok) spojen sa vatikanskim ciljevima pokatolichavanja.
ime su dobili po hunskom plemenu hurawath koje je bilo neobichno divlje i surovo, i dan danas medju madjarima je prezime horvat veoma chesto, shto svedochi o plemenskom poreklu. to ime je izabrano da bi se nashla bilo kakva veza sa nekadashnjim rbatima.
ime je izabrano na bechkom dvoru u 18. veku kao ustupak madjarima, predvidjeno je da se pokatolichavanje odvija u vishe faza pri chemu je brisanje srpskog imena bilo nuzhan deo mentalnog inzhenjeringa.
cela njihova tzv istorija je fake, izmishljotina, a ono malo shto je imaju je prepuno zverstava i zlochina. zhivotinje. nizha vrsta na lestvici evolucije.
njihov jezik je takodje jedna nesrecna avantura osudjena da vechno krade od superiornijih srba.
i to je sve shto se mozhe reci o cromanjoniji i cromanjoncima.
 
Poslednja izmena:
Zanimljivi- koji su to tipovi hrvatskoga po kojem hrvatski nije hrvatski ?

Gdje je njeki taj tip ?

Dinko Ranjina, 1556., izdanje SPH 1880-ih

ranjina.png


Ignjat Đorđić: Kristijada, 17. st-

christiadah.png


Gundulić, oko 1630, tiskano početkom 19. st.

splavich.png


Danica, 1836.

danica18362.png



Ivan Mažuranić, 1848.

hermar1.png


Dimitrija Demetar, 1850.

demet1.png


Ivan Dežman, 1868.

dezh2.png
 
Ово је хрватски језик:

Pokle su me prikovali
zlizane za ovi daski
ja nisam već doma videl
ni svoje zagledal majki.
Si l' cela mi,kuća bela?
Si l' mi,majko,prebolela?
More,more sinje.

Pokle su me zakopali
va ovu drvenu rakvu
videl nis' bora va šume
ni na nebe sunce žarko.
Si l' se,drevo,osušilo?
Si l' se sunce, ugasilo?
More,more sinje.

Nogi su mi polomili,
strlisu mi dušu mladu.
Brižan san ti na ten svete!
Galebi,oj,beli tići,
poletite dole k jugu
ter moju pozdrav'te majku.
More,more sinje.

Pest zemlji mi prinesite!
Bešelka mi struk darujte!
Suho veslo će procvast mi
i duša će utešit se.
Pak ću onput mirno slušat,
ča mi šapćeš kroz galiju,
more,more sinje.

Muklo češ mi pesan pevat:
"Utopit ću brod prokleti;
duboko ću ja peljat te,
mir kade je hlad i sena.
Ko deteću čuvat slepo
i zibat te lepo,lepo:
trajna,nina,nena.
Trajna,nina,nena,trajna,nina,nena!


И ово:

Tam pri potoku de vam je črni lug
Ja ženjem s kravom, a Štijef navlači plug
a tie šmrkljivci vrtiju se vu krug

Gde petelinček za kokicom beži
dok pri potoku debela raca spi
a po dvorišču bežiju pure tri..

Pajceki, kojnji, taubeki i kaj ti ga ja znam..
Se to vam dela, kaj me je reči sram
i KAJ-GOD BLUES si singaju po celi dan...

Sako jutro negde oko tri
Štijef ze zdiže i na cug beži
dok se vu gradu još debelo spi..

Išla Bara za grm srat
s koprivama rit brisat
kakva je to huda trava
pa mi rit je sa krvava..!

Stara baba mošta pila
pa za klet je srat hodila
star baba tenko srati
koprivami rit brisati..!

Hudo se je napil Štef
za grmom je praznil meh
pazil ni kak cuca stišče
opal mu je v koprivišče..!


Дубровник до 1938. године није имао везе са Хрватском. Који се језик говорио у Дубровнику и ко га је говорио је сасвим друго питање - а тај језик поготово код усвајања службеног језика 1861 и Бечког договора 1850 године - нити је имао везе са хрватском нити се сматрао хрватским!

Gijom Lezan u knjizi "Etnografija evropske Turske" objavljene 1861. pisao je "Hrvati...ne obrazuju jedan jasno uocljiv sastavni dio 'jugoslovenske rase', jer nema valjda dva slavista cija se misljenja o geograskom rasporedu hrvata podudaraju."

Josif Dobrovski smatra samo kajkavski za hrvatski, a sve drugo je nazivao srpskim. Tvrdio je da Hrvati naseljavaju samo hrvatsko zagorje sa okolinom, pismom od 6.3. 1810. upucenom Kopitaru, kaze da je pravi hrvatski jezik samo zagrebacki.

Hrvatski istoricar Ferdo Sisic u knjizi "Biskup Strosmajer i juznoslovenska misao" iz 1922. kaze da je opat Dobrovski juzne slovene podijelio na 1) Vinde (Sloveni Koruske, Kranjske, Primorja, Stajerske, prekumurja) i provincijalne Hrvate (tj. sve kajkavce) 2) Srbi, Bosnjaci, Slavonci, Dalmatinci, Crnogorci, Krajina ili jednim imenom Iliri (tj. svi stokavci) i 3 Bugari.

"Sav sviet zna i priznaje, da smo mi knjizevnost ilirsku podigli: nu nama jos niti izdaleka nije na um palo ikada tvrditi, da to nije srpski, vec ilirski jezik..." LJUDEVIT GAJ "DANICA" BR.31 ZA 1846. god.

Dubrovacki plemic i katolik Medo Pucic je pod imenom Orsato Poca u toskanskи casopis "Nova antologija" 1867.:"Ako je narecje dovoljno da obјelodani jedan narod, onda sloveni Hrvatske i Slavonije pripadaju srpskoj grani u Slavoniji i Vojnoj Krajini, a Kranjskoj grani u civilnoj Hrvatskoj. ALI SU HRVATI, FORMULISAVSI SVOJE POGLEDE NA BUDUCNOST, PRIMILI SRPSKI JEZIK KAO ZVANICNI JEZIK, SRPSKU LITERATURU KAO SVOJU, SRPSKU ZEMLJU KAO SVOJU RODJENU, OBILJEZAVAJUCI IH SAMO HRVATSKIM IMENOM."

Ljudevit Gaj u "CIJE JE KOLO?", Danicza 1846. kazhe:


Ajdmo na izvor stvari; pitajmo se: tko nam je kolo ilirsko sacuvao? pak cemo videti, da li se može kazati, da kolo nije sèrbski vece ilirski tanac. Jeda li su nam ga sacuvali naši dobri hèrvatski Provincijalci, ali bratja Kranjci ali Štajerci? -Gospodine izjasnitelju, kažite, što vam iskreno sarce na ovo pitanje odgovara! Nije li belodano, da je kolo upravo majka Sèrbia uzdaržala, i da se je kod pravih Sèrbaljah i po njih kod ostale ilirske bratje u Hèrvatskoj i Slavonii sacuvalo? -Kad se o istinitosti ovoga pitanja uverite, možete proci i na druga pitanja, koja se obstanka ilirske narodnosti ticu, n. p. možete se pitati: u koga se je sacuvao cisti jezik ilirski, u koga obicaji, tko li nam je ponajviše gojio od kolena do kolena narodne pesme ilirske? U svakom odgovoru naci cete Sèrbije i Sèrbstvo. Kako dakle da se prepiremo, što je kod Sèrbaljah narodno, što li nije; kod Sèrbaljah, u kojih od oltara do cobana ništa biti nemože, što nebi narodno bilo; kod Sèrbaljah, od kojih mi jezik u svoj mudrosti i u svom bogatstvu, i obicaje u svojoj izvornosti i cistoci uciti moramo, ako hocemo da ilirski život obnovimo: kod Sèrbaljah, koji su u svetinji svoga Sèrbstva onaj narodni duh i ono rodoljubstvo uzdàržali, kojim smo i mi u novie doba radi sloge pod prostranim imenom ilirstva novim životom uzkarsnuli; kod Serbaljah, koji su nama od stari ne sve sacuvali, a kojim mi malo ali sasvim ništa glede samoga narodnog života dati nemožemo. Dakle onaj, koi veli: da što je serbsko nije ilirsko, ili što je ilirsko da nije serbsko (naravno u smislu same narodnosti) -jest ili neznalica, ili neprijatelj sloge izmedu Slavjanah od velike grane ilirske.
 
JovanRadovic:
Ово је хрватски језик:

Pokle su me prikovali
zlizane za ovi daski
ja nisam već doma videl
ni svoje zagledal majki.
Si l' cela mi,kuća bela?
Si l' mi,majko,prebolela?
More,more sinje.

Pokle su me zakopali
va ovu drvenu rakvu
videl nis' bora va šume
ni na nebe sunce žarko.
Si l' se,drevo,osušilo?
Si l' se sunce, ugasilo?
More,more sinje.

Nogi su mi polomili,
strlisu mi dušu mladu.
Brižan san ti na ten svete!
Galebi,oj,beli tići,
poletite dole k jugu
ter moju pozdrav'te majku.
More,more sinje.

Pest zemlji mi prinesite!
Bešelka mi struk darujte!
Suho veslo će procvast mi
i duša će utešit se.
Pak ću onput mirno slušat,
ča mi šapćeš kroz galiju,
more,more sinje.

Muklo češ mi pesan pevat:
"Utopit ću brod prokleti;
duboko ću ja peljat te,
mir kade je hlad i sena.
Ko deteću čuvat slepo
i zibat te lepo,lepo:
trajna,nina,nena.
Trajna,nina,nena,trajna,nina,nena!


И ово:

Tam pri potoku de vam je črni lug
Ja ženjem s kravom, a Štijef navlači plug
a tie šmrkljivci vrtiju se vu krug

Gde petelinček za kokicom beži
dok pri potoku debela raca spi
a po dvorišču bežiju pure tri..

Pajceki, kojnji, taubeki i kaj ti ga ja znam..
Se to vam dela, kaj me je reči sram
i KAJ-GOD BLUES si singaju po celi dan...

Sako jutro negde oko tri
Štijef ze zdiže i na cug beži
dok se vu gradu još debelo spi..

Išla Bara za grm srat
s koprivama rit brisat
kakva je to huda trava
pa mi rit je sa krvava..!

Stara baba mošta pila
pa za klet je srat hodila
star baba tenko srati
koprivami rit brisati..!

Hudo se je napil Štef
za grmom je praznil meh
pazil ni kak cuca stišče
opal mu je v koprivišče..!


Дубровник до 1938. године није имао везе са Хрватском. Који се језик говорио у Дубровнику и ко га је говорио је сасвим друго питање - а тај језик поготово код усвајања службеног језика 1861 и Бечког договора 1850 године - нити је имао везе са хрватском нити се сматрао хрватским!

Gijom Lezan u knjizi "Etnografija evropske Turske" objavljene 1861. pisao je "Hrvati...ne obrazuju jedan jasno uocljiv sastavni dio 'jugoslovenske rase', jer nema valjda dva slavista cija se misljenja o geograskom rasporedu hrvata podudaraju."

Josif Dobrovski smatra samo kajkavski za hrvatski, a sve drugo je nazivao srpskim. Tvrdio je da Hrvati naseljavaju samo hrvatsko zagorje sa okolinom, pismom od 6.3. 1810. upucenom Kopitaru, kaze da je pravi hrvatski jezik samo zagrebacki.

Hrvatski istoricar Ferdo Sisic u knjizi "Biskup Strosmajer i juznoslovenska misao" iz 1922. kaze da je opat Dobrovski juzne slovene podijelio na 1) Vinde (Sloveni Koruske, Kranjske, Primorja, Stajerske, prekumurja) i provincijalne Hrvate (tj. sve kajkavce) 2) Srbi, Bosnjaci, Slavonci, Dalmatinci, Crnogorci, Krajina ili jednim imenom Iliri (tj. svi stokavci) i 3 Bugari.

"Sav sviet zna i priznaje, da smo mi knjizevnost ilirsku podigli: nu nama jos niti izdaleka nije na um palo ikada tvrditi, da to nije srpski, vec ilirski jezik..." LJUDEVIT GAJ "DANICA" BR.31 ZA 1846. god.

Dubrovacki plemic i katolik Medo Pucic je pod imenom Orsato Poca u toskanskи casopis "Nova antologija" 1867.:"Ako je narecje dovoljno da obјelodani jedan narod, onda sloveni Hrvatske i Slavonije pripadaju srpskoj grani u Slavoniji i Vojnoj Krajini, a Kranjskoj grani u civilnoj Hrvatskoj. ALI SU HRVATI, FORMULISAVSI SVOJE POGLEDE NA BUDUCNOST, PRIMILI SRPSKI JEZIK KAO ZVANICNI JEZIK, SRPSKU LITERATURU KAO SVOJU, SRPSKU ZEMLJU KAO SVOJU RODJENU, OBILJEZAVAJUCI IH SAMO HRVATSKIM IMENOM."

Ljudevit Gaj u "CIJE JE KOLO?", Danicza 1846. kazhe:


Ajdmo na izvor stvari; pitajmo se: tko nam je kolo ilirsko sacuvao? pak cemo videti, da li se može kazati, da kolo nije sèrbski vece ilirski tanac. Jeda li su nam ga sacuvali naši dobri hèrvatski Provincijalci, ali bratja Kranjci ali Štajerci? -Gospodine izjasnitelju, kažite, što vam iskreno sarce na ovo pitanje odgovara! Nije li belodano, da je kolo upravo majka Sèrbia uzdaržala, i da se je kod pravih Sèrbaljah i po njih kod ostale ilirske bratje u Hèrvatskoj i Slavonii sacuvalo? -Kad se o istinitosti ovoga pitanja uverite, možete proci i na druga pitanja, koja se obstanka ilirske narodnosti ticu, n. p. možete se pitati: u koga se je sacuvao cisti jezik ilirski, u koga obicaji, tko li nam je ponajviše gojio od kolena do kolena narodne pesme ilirske? U svakom odgovoru naci cete Sèrbije i Sèrbstvo. Kako dakle da se prepiremo, što je kod Sèrbaljah narodno, što li nije; kod Sèrbaljah, u kojih od oltara do cobana ništa biti nemože, što nebi narodno bilo; kod Sèrbaljah, od kojih mi jezik u svoj mudrosti i u svom bogatstvu, i obicaje u svojoj izvornosti i cistoci uciti moramo, ako hocemo da ilirski život obnovimo: kod Sèrbaljah, koji su u svetinji svoga Sèrbstva onaj narodni duh i ono rodoljubstvo uzdàržali, kojim smo i mi u novie doba radi sloge pod prostranim imenom ilirstva novim životom uzkarsnuli; kod Serbaljah, koji su nama od stari ne sve sacuvali, a kojim mi malo ali sasvim ništa glede samoga narodnog života dati nemožemo. Dakle onaj, koi veli: da što je serbsko nije ilirsko, ili što je ilirsko da nije serbsko (naravno u smislu same narodnosti) -jest ili neznalica, ili neprijatelj sloge izmedu Slavjanah od velike grane ilirske.
Kliknite za proširenje...

Osim dvije lijepe pjesmice-ostalo je uobičajena
srpska mitomanska gluparija. Normalni ljudi s tim bulažnjenjima nemaju veze:

http://hr.wikipedia.org/wiki/Govori_o_hrvatskom_jeziku
 
Првопис хрватског језика:

Kratka osnova horvatsko-slavenskoga pravopisaña poleg mudroľubneh, narodneh i prigospodarneh temeľov i zrokov (1830).

10-gaj.jpg



Иза њега је слиједио правопис илирског језика. Један са другим немају везе - осим у политици Ватикана и Аустроугарске....А Гај јасно каже шта је то илирски језик.

За службени језик у Хрватској је узет илирски језик по Гајевом правопису - а тај илирски језик данас се назива хрватским.
 
Urvan Hroboatos:
Osim dvije lijepe pjesmice-ostalo je uobičajena
srpska mitomanska gluparija. Normalni ljudi s tim bulažnjenjima nemaju veze:

http://hr.wikipedia.org/wiki/Govori_o_hrvatskom_jeziku
Kliknite za proširenje...


Ха...ха...ха...нашао са Википедије да постира чланке.....Ха...х.а...ха... оди мало до вртића.

Ljudevit Gaj u "CIJE JE KOLO?", Danicza 1846. kazhe:


Ajdmo na izvor stvari; pitajmo se: tko nam je kolo ilirsko sacuvao? pak cemo videti, da li se može kazati, da kolo nije sèrbski vece ilirski tanac. Jeda li su nam ga sacuvali naši dobri hèrvatski Provincijalci, ali bratja Kranjci ali Štajerci? -Gospodine izjasnitelju, kažite, što vam iskreno sarce na ovo pitanje odgovara! Nije li belodano, da je kolo upravo majka Sèrbia uzdaržala, i da se je kod pravih Sèrbaljah i po njih kod ostale ilirske bratje u Hèrvatskoj i Slavonii sacuvalo? -Kad se o istinitosti ovoga pitanja uverite, možete proci i na druga pitanja, koja se obstanka ilirske narodnosti ticu, n. p. možete se pitati: u koga se je sacuvao cisti jezik ilirski, u koga obicaji, tko li nam je ponajviše gojio od kolena do kolena narodne pesme ilirske? U svakom odgovoru naci cete Sèrbije i Sèrbstvo. Kako dakle da se prepiremo, što je kod Sèrbaljah narodno, što li nije; kod Sèrbaljah, u kojih od oltara do cobana ništa biti nemože, što nebi narodno bilo; kod Sèrbaljah, od kojih mi jezik u svoj mudrosti i u svom bogatstvu, i obicaje u svojoj izvornosti i cistoci uciti moramo, ako hocemo da ilirski život obnovimo: kod Sèrbaljah, koji su u svetinji svoga Sèrbstva onaj narodni duh i ono rodoljubstvo uzdàržali, kojim smo i mi u novie doba radi sloge pod prostranim imenom ilirstva novim životom uzkarsnuli; kod Serbaljah, koji su nama od stari ne sve sacuvali, a kojim mi malo ali sasvim ništa glede samoga narodnog života dati nemožemo. Dakle onaj, koi veli: da što je serbsko nije ilirsko, ili što je ilirsko da nije serbsko (naravno u smislu same narodnosti) -jest ili neznalica, ili neprijatelj sloge izmedu Slavjanah od velike grane ilirske.

Творац хрватског правописа из 1830. и творац правописа илирског језика: "Sav sviet zna i priznaje, da smo mi knjizevnost ilirsku podigli: nu nama jos niti izdaleka nije na um palo ikada tvrditi, da to nije srpski, vec ilirski jezik..." LJUDEVIT GAJ "DANICA" BR.31 ZA 1846. god.
 
Peśo:
Ne znam za tebe, ali mene je smiješno reć pravopis (što bi bilo krivopis?). Ali, možeš pisat i tačno i pogrješno. Ono jest, kad ovca nešto nauči teško je odučit.
Kliknite za proširenje...

Stvarno? :think: :lol:

Zašto ga onda ne nazoveš Pogrješnopis černogorskijekago jazika, jer ipak treba i da ukazuje što je pogrešno, a ne samo ono što je ispravno.

Peśo:
Jezik? Pa, ubiste se dokazujuć ođe kako vi jezici nemaju veze ni s govornicima, ni jedan s drugijem (ovo prvo je makar izvan svakoje sumnje). A, te "druge stvari" možeš nazvat prostijem imenom - sila države. Sad kad im se ta država razpala, što im je ostalo? Vjera. I službeni, ali ne i narodni jezik. "Druge stvari" potonule u zaborav.
Kliknite za proširenje...

Pešo, bojim se da ne razumijem to što pišeš gore, ali ovog puta zaista bez šale. Molim te odgovaraj mi na nekom jeziku koji je meni razumljiv, engleskom ili kojim već, meni je zaista uvijek muka čitati te, a pogotovo kada pogrešno prevedem na moj jezik.
 
Poslednja izmena:
JovanRadovic:
Ха...ха...ха...нашао са Википедије да постира чланке.....Ха...х.а...ха... оди мало до вртића.

Ljudevit Gaj u "CIJE JE KOLO?", Danicza 1846. kazhe:


Ajdmo na izvor stvari; pitajmo se: tko nam je kolo ilirsko sacuvao? pak cemo videti, da li se može kazati, da kolo nije sèrbski vece ilirski tanac. Jeda li su nam ga sacuvali naši dobri hèrvatski Provincijalci, ali bratja Kranjci ali Štajerci? -Gospodine izjasnitelju, kažite, što vam iskreno sarce na ovo pitanje odgovara! Nije li belodano, da je kolo upravo majka Sèrbia uzdaržala, i da se je kod pravih Sèrbaljah i po njih kod ostale ilirske bratje u Hèrvatskoj i Slavonii sacuvalo? -Kad se o istinitosti ovoga pitanja uverite, možete proci i na druga pitanja, koja se obstanka ilirske narodnosti ticu, n. p. možete se pitati: u koga se je sacuvao cisti jezik ilirski, u koga obicaji, tko li nam je ponajviše gojio od kolena do kolena narodne pesme ilirske? U svakom odgovoru naci cete Sèrbije i Sèrbstvo. Kako dakle da se prepiremo, što je kod Sèrbaljah narodno, što li nije; kod Sèrbaljah, u kojih od oltara do cobana ništa biti nemože, što nebi narodno bilo; kod Sèrbaljah, od kojih mi jezik u svoj mudrosti i u svom bogatstvu, i obicaje u svojoj izvornosti i cistoci uciti moramo, ako hocemo da ilirski život obnovimo: kod Sèrbaljah, koji su u svetinji svoga Sèrbstva onaj narodni duh i ono rodoljubstvo uzdàržali, kojim smo i mi u novie doba radi sloge pod prostranim imenom ilirstva novim životom uzkarsnuli; kod Serbaljah, koji su nama od stari ne sve sacuvali, a kojim mi malo ali sasvim ništa glede samoga narodnog života dati nemožemo. Dakle onaj, koi veli: da što je serbsko nije ilirsko, ili što je ilirsko da nije serbsko (naravno u smislu same narodnosti) -jest ili neznalica, ili neprijatelj sloge izmedu Slavjanah od velike grane ilirske.

Творац хрватског правописа из 1830. и творац правописа илирског језика: "Sav sviet zna i priznaje, da smo mi knjizevnost ilirsku podigli: nu nama jos niti izdaleka nije na um palo ikada tvrditi, da to nije srpski, vec ilirski jezik..." LJUDEVIT GAJ "DANICA" BR.31 ZA 1846. god.
Kliknite za proširenje...

Taj je neuspješan Gajev izlet u etnologiju, pri kraju njegove karijere, odavno i drugdje objašnjen.
Krik poraženoga političkoga gubitnika.
Nu, citati od 13. do 20. stoljeća, kod najvažnijih književnih i filoloških autora, od Fraščića i
Marulića i Mikalje do Mažuranića, Jagića i Krleže ne ostavlju sumnju da su pansrpske jezične fantazije-
onda fantazije, sada bolest.
Bolest koja ždere samu sebe.
 
Urvan Hroboatos:
Taj je neuspješan Gajev izlet u etnologiju, pri kraju njegove karijere, odavno i drugdje objašnjen.
Krik poraženoga političkoga gubitnika.
Nu, citati od 13. do 20. stoljeća, kod najvažnijih književnih i filoloških autora, od Fraščića i
Marulića i Mikalje do Mažuranića, Jagića i Krleže ne ostavlju sumnju da su pansrpske jezične fantazije-
onda fantazije, sada bolest.
Bolest koja ždere samu sebe.
Kliknite za proširenje...

Једино ми није јасно, како мислите да ће вам неко повјеровати....осим Ватикана?

Није ми јасно како мислите објаснити - ко је то творац правописа за језик који је узет за службени језик 1861. године - Није ми ни јасно зашто доводите Дубровчане у везу с тим... И није ми јасно како можете везати Крлежу са догађајима око увођења службеног језика (илирског) у хрватском Сабору од 10. Аугуста 1861.

И уопште ми није јасно како то данас употребљавате службени језик - којим не говорите материњи.

У Хрватској се ниђе у кући не говори језик који се учи у школи - с тим да му данас кујете и кујете у нагласцима и свему оном што том језику не припада природно.

Кад вам се покаже да сте украли језик онда омаловажавате Гаја....Није ми јасно како без Гаја можете објаснити буђење националне свијети, правопис, службену употребу језика, Илирски покрет, писмо....

Изгледа је у нужди свашта могуће.
 
Poslednja izmena:
JovanRadovic:
Правопис хрватског језика - Људевит Гај:

Pravopisana_cover_m.jpg



Pravopisana_title_m.jpg



Pravopisana_2_3_m.jpg


Pravopisana_4_5_m.jpg
Kliknite za proširenje...

? Što je pjesnik htio reći ?
Nije nikakva tajna da je Gajeva reforma bila prvotno namijenjena "horvatskom jeziku"
ili hrvatskom kajkavskom književnom jeziku. Nakon tri godine, Gaj i ostali prelaze na štokavštinu-
hrvatski štokavski književni jezik- koja nije ekskluzivno srpska, pogotovo ne u njihovim očima, zbog čega
dolaze u oštri sukob sa prosrpskim slavistima kao Šafarik i Kopitar.

I hrvatsko ime, politički suženo na tri sjeverozapadne županije, ponovo se prostrlo
na područja na kojima ga je zamjenjivalo, ili s njim supostojalo, ilirsko ili slovinsko ime:
http://www.hercegbosna.org/STARO/ostalo/jezik2.html
 
Urvan Hroboatos:
? Što je pjesnik htio reći ?
Nije nikakva tajna da je Gajeva reforma bila prvotno namijenjena "horvatskom jeziku"
ili hrvatskom kajkavskom književnom jeziku. Nakon tri godine, Gaj i ostali prelaze na štokavštinu-
hrvatski štokavski književni jezik- koja nije ekskluzivno srpska, pogotovo ne u njihovim očima, zbog čega
dolaze u oštri sukob sa prosrpskim slavistima kao Šafarik i Kopitar.

I hrvatsko ime, politički suženo na tri sjeverozapadne županije, ponovo se prostrlo
na područja na kojima ga je zamjenjivalo, ili s njim supostojalo, ilirsko ili slovinsko ime:
http://www.hercegbosna.org/STARO/ostalo/jezik2.html
Kliknite za proširenje...


Ха...ха.....ха.... Наравно да је била намјењена хрватском језику - који ви нисте узели за службени - јер вам је Аустроугарској и Ватикану требало УНИЈАЋЕЊЕ и превођење Срба католика у Хрвате...Гај прелази на штокавштину - и то је тачно - само он ту штокавштину назива ИЛИРСКОМ и обајшњава о чему се ради:

"Ta sav sviet zna i priznaje, da smo mi književnost ilirsku podigli, nu, nama još niti izdaleka nije na um palo ikada tvrditi, DA TO NIJE SRPSKI VEĆ ILIRSKI JEZIK, pače ponosimo se i hvalimo Bogu velikomu, sto mi Hrvati s braćom Srbljima sada jedan književni jezik imamo."(Danica hr.,slav. i dalm. za 1846.g.,p.124,br.31)
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Bošnjački ili bosanski jezik?
Odgovora
13
Pregleda
222
dragon x
dragon x
Nina
Vučić u majici "I ja sam ćaci" čestitao studentima njihov dan
4 5 6
Odgovora
127
Pregleda
2.181
lapsi
lapsi
Gruban
Srbi u dijaspori i njihov stav prema nemirima u Srbiji
2 3
Odgovora
56
Pregleda
787
Umri_muski
Umri_muski

Back
Top