Gedeon
Elita
- Poruka
- 15.876
"Jevanđelista Jovan ne prikazuje Isusa kao preplašenog čoveka koji beži ili se skriva. Isus zna šta će sa njime da bude", ističe papa Lav XIV i nastavlja:
Ipak, odlučuje ne uzmaknuti. Predaje se. Ne iz slabosti, nego iz ljubavi. Ljubavi tako pune, tako zrele, da se ne boji odbacivanja. Isus nije uhvaćen – on se daje uhvatiti. Nije žrtva hapšenja, već autor dara. U tom činu utelovljena je nada spasenja za naše čovečanstvo: spoznaja da i u najtamnijem času možemo biti slobodni da ljubimo do kraja.
"Isus otkriva da se Božja prisutnost očituje upravo tamo gde čovek proživljava nepravdu, strah i samoću. Upravo tu istinsko svetlo želi zasjati, ne bojeći se nadmoći tame."
U srcu noći, kad se čini da sve propada, Isus pokazuje da hrišćanska nada nije bekstvo, nego odluka. Taj stav plod je duboke molitve u kojoj se ne moli da nas Bog oslobodi patnje, nego da nam podari snagu istrajati u ljubavi, svesni da nam život, ako je slobodno darovan iz ljubavi, niko ne može oduzeti.
Nadalje, u času hapšenja Isus ne brine za svoje spasenje: želi samo da njegovi prijatelji budu slobodni. To otkriva da je njegova žrtva uistinu čin ljubavi.
On se prepušta stražarima samo zato da bi njegovi učenici mogli otići slobodni. Isus je svaki dan svog života živeo kao pripremu za ovaj dramatičan i uzvišen čas. Zato, kad on dolazi, ima snage da ne traži izlaz. Njegovo srce dobro zna da izgubiti život radi ljubavi nije poraz, nego tajanstveno rađanje plodnosti. I Isus oseća nemir pred putem koji vodi smrti i kraju. Ali je jednako uveren: samo se život izgubljen iz ljubavi na kraju ponovo nalazi. U tome je prava nada: ne u nastojanju da izbegnemo bol, nego u veri da se i usred najnepravednije patnje krije klica novog života.
Ipak, odlučuje ne uzmaknuti. Predaje se. Ne iz slabosti, nego iz ljubavi. Ljubavi tako pune, tako zrele, da se ne boji odbacivanja. Isus nije uhvaćen – on se daje uhvatiti. Nije žrtva hapšenja, već autor dara. U tom činu utelovljena je nada spasenja za naše čovečanstvo: spoznaja da i u najtamnijem času možemo biti slobodni da ljubimo do kraja.
"Isus otkriva da se Božja prisutnost očituje upravo tamo gde čovek proživljava nepravdu, strah i samoću. Upravo tu istinsko svetlo želi zasjati, ne bojeći se nadmoći tame."
U srcu noći, kad se čini da sve propada, Isus pokazuje da hrišćanska nada nije bekstvo, nego odluka. Taj stav plod je duboke molitve u kojoj se ne moli da nas Bog oslobodi patnje, nego da nam podari snagu istrajati u ljubavi, svesni da nam život, ako je slobodno darovan iz ljubavi, niko ne može oduzeti.
Nadalje, u času hapšenja Isus ne brine za svoje spasenje: želi samo da njegovi prijatelji budu slobodni. To otkriva da je njegova žrtva uistinu čin ljubavi.
On se prepušta stražarima samo zato da bi njegovi učenici mogli otići slobodni. Isus je svaki dan svog života živeo kao pripremu za ovaj dramatičan i uzvišen čas. Zato, kad on dolazi, ima snage da ne traži izlaz. Njegovo srce dobro zna da izgubiti život radi ljubavi nije poraz, nego tajanstveno rađanje plodnosti. I Isus oseća nemir pred putem koji vodi smrti i kraju. Ali je jednako uveren: samo se život izgubljen iz ljubavi na kraju ponovo nalazi. U tome je prava nada: ne u nastojanju da izbegnemo bol, nego u veri da se i usred najnepravednije patnje krije klica novog života.
