Hrana poskupela 41% a NBS i Vucic kazu inflacija 6.6%? Zasto nas lazu?

Cijene hrane u Hrvatskoj idu u nebo: Ključne namirnice drastično su poskupjele, neke i po 100%​


https://www.novilist.hr/novosti/gos...irnice-drasticno-su-poskupjele-neke-i-po-100/

Ne cveta cvece ni u vase preduzece....
Nisam rekao da cvjeta. Iskreno, nisam previše upućen u poljoprivredu, ali vidim da cijene pojedinih proizvoda rastu. Ja ti mogu reći, pričati, o cijenama proizvoda u trgovini, ili tržnici (plac, pijaca) kod mene. Ulje u trgovini je najviše poskupilo, oko 50%. Kruh i šećer su pokupili oko 10%. Govorim o cijeni hrane. Nisam govorio o cijeni goriva, građevinskog materijala i ostalih stvari.
 
IMG_20211118_150118.jpg
 
Nemoj da se zavaravaš, mogli su oni i bez penzija i plata 1993. Sa 400 evra kolko je sada prosek, zadovoljni
su i srećni iako moraju da dele jedan burek, ali fora je u tome što sada imaju za taj burek :P
Da se nisi rodio posle te 1993. znao bi da su tim ljudima pare, devize ostale u slamaricama još od vremena pre Ante Markovića. Pa su onda ostaci ustaškog-komunjarizma pronašli način kako da i to usisaju preko piramidalnih nebuloza u bankama Jezde i Dafine. Vidim kažeš da sada imaju taj burek i to ceo, ne moraju da dele. Znači skočio je standard? Pozdrav :P
 
Da se nisi rodio posle te 1993. znao bi da su tim ljudima pare, devize ostale u slamaricama još od vremena pre Ante Markovića. Pa su onda ostaci ustaškog-komunjarizma pronašli način kako da i to usisaju preko piramidalnih nebuloza u bankama Jezde i Dafine. Vidim kažeš da sada imaju taj burek i to ceo, ne moraju da dele. Znači skočio je standard? Pozdrav :P
Da si se ti rodio pre 1993. znao bi da su prvo pojeli deviznu štednju, pa onda ostatak iz slamarice kroz otkup stanova ČP
Ljudi su bulvalno živeli godinu dana sa 100 maraka... Dafina i Jezda su bili za one kojima je nešto ostalo da i njih ošure...
 
Pri tom narod placa hiljadu i jedan porez i harac. Kupis stan , platis pdv opet te oporezuju porezom na nekretnine.

Kupis auto , platis pdv, carinu, opet te oporezuju haracom na upotrebu motornog vozila.

Gde god se okrenes deru pljackaju otimaju.

A narod cuti i trpi , i grca u bedi...
A Tihi uživa skupljajući bitkoine i štedeći u evrima. :D
 
Zato pametne drzave subvencionisu seljaka. Jer samo subvencije drze cene hrane pod kontrolom.

A kod nas ove godine nema nista od subvencija. I ovako su totalna mizerija. Zato je poljoprivredna proizvodnja jako mala.

Jedna Holandija koja ima manje zemlje od nas je izvezla poljoprivredne proizvode za 65 milijardi . A nasa celokupna proizvodnja je 2 milijarde. Smesni smo. A krivica zbog toga je na Beogradu.
 

Инфлација ће напунити буџет​

Приходи могу бити издашнији, јер је због раста цена већа пореска основица за обрачун пореза на додату вредност, акциза, царина
677z381_inflacija.jpg

(Фото А. Васиљевић)
Инфлација има много лица попут тога да смањује реалну вредност зарада, штедњу у банкама, улоге у пензионим фондовима, али има и за креаторе фискалне политике једну погодност. Она пуни буџет, односно обезбеђује боље приходе.
Како то?
Приликом недавног усвајања буџета за наредну годину општа оцена економске јавности била је да су приходи добро планирани, али да је врло вероватно да могу бити и издашнији. Разлог је то што многи предвиђају да ће инфлација бити већа од планиране.
Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду то овако објашњава:
„Због инфлације расту цене које представљају пореску основицу за обрачун пореза на додату вредност, акциза, царина. Сем тога држави ће се повећати приходи и због номиналног раста зарада.”
Економиста Љубомир Маџар каже да инфлација пуни буџет зато што су номиналне вредности бруто домаћег производа (БДП) утолико веће уколико је инфлација већа. А пошто се фискални намети наплаћују пропорционално, односно у процентима, то значи да у истој пропорцији у којој расте БДП номинално у тој пропорцији расту и фискални приходи.
„Штавише неки порези имају прогресивне стопе па је утолико виши прилив у буџет, јер са већом номиналном вредношћу БДП-а више се добија од пореза и акциза. То је фактор који доприноси пуњењу буџета у случају инфлације. Чак и кад се реално БДП не би повећавао, уз инфлацију, он би давао веће приходе за буџет, јер су фискална давања у вези са номиналном, а не реалном вредношћу. У мери у којој има фискалне прогресије, а то је код нас случај, али не превише, у тој мери фискални приходи расту и нешто више него пропорционално БДП-у. Реч је о номиналним вредностима, али кад се преведу на реалне онда је то друга прича. Јер, може да се деси да се номинално фискални приходи повећају, али да то повећање није пропорционално стопи инфлације. У том случају постоји номинални раст фискалних прихода уз њихово евентуално реално опадање. Али то се дешава на знатно вишим стопама инфлације него што су ове са којима се ми суочавамо”, напомиње Маџар.
И у Фискалном савету (ФС) наводе да ће просечна инфлација у 2022. бити осетно виша од оне која је коришћена приликом израде буџета што ће имати утицај на веће јавне приходе. Од августа 2021. долази до релативно снажног убрзања инфлације које се продужило и у септембру и октобру. Услед тога, међугодишњи раст потрошачких цена у октобру достигао је 6,6 одсто што је знатно изнад очекивања које су релевантне институције имале пре неколико месеци. Пошто је до убрзања цена дошло релативно нагло и неочекивано, то није у пуној мери укључено у пројекције буџета за 2022. годину (као ни у израду ребаланса из октобра 2021).
„Сад изгледа вероватно да ће просечан раст цена у 2022. износити око пет одсто, а буџет је прављен с претпоставком да ће просечан раст бити 3,7 процената. Већа инфлација од очекиване имаће утицај на повећање јавних прихода у односу на план док на јавне расходе не би требало да има знатан утицај. Иако анализа инфлације није у надлежности Фискалног савета, засад, уз све ограде, оцењујемо да је последње повећање цена углавном дошло из међународног окружења и да ће највероватније бити привремено, тим пре што је такозвана базна инфлација (без енергије, хране, алкохола и цигарета) још релативно ниска, испод три одсто. Економска политика која би помогла успоравање инфлације је уравнотежавање јавних финансија, што је још један аргумент у прилог додатног смањења фискалног дефицита у 2022. години”, наводе из ФС-а.
Већа стопа инфлације у 2022. од претпостављених 3,7 одсто утицаће на то да и номинални БДП следеће године буде већи него што влада тренутно претпоставља, због чега би и чисто аритметички требало да дође до благог смањења фискалног дефицита, али и свих других фискалних агрегата које из практичних разлога изражавамо у процентима БДП-а (јавни дуг, расходи за пензије, за плате запосленима у општој држави и слично).


https://www.politika.rs/scc/clanak/493498/Inflacija-ce-napuniti-budzet

Neoliberalni sistem za izlazak iz krize...

Odstampas abnormalnu kolicinu novca bez pokrica - time automatski obezvredis stednju svih koji stede u dinaru, dolaru, evru

Bukvalno dupliras novcanu masu za samo godinu dana.

Time automatski cene svega odu gore 50% . Samim tim skoce i BDP i prihodi u drzavnoj kasi.

Na kraju se duvas na RTS-u i Pinku kako si genije za ekonomiju i da Srbija ima najveci rast BDP-a u Evropi.

A to sto su cene otisle mnogo vise nema veze i onako nisi 30 godina sipao gorivo na pumpi za svoje pare. Zabole te.
 
Citam malopre clanak u Politici o inflaciji i rastu cena svega i svacega i kazu ovako..

Hrana poskupela 41% a NBS i Vucic kazu inflacija 6.6%...

Kako je to moguce kad svi znamo da narod vecinu svojih prihoda trosi na hranu???

Svi smo svedoci abnormalne inflacije i poskupljenja svega sto automatski dovodi do ogromnog pada standarda gradjana....

Da li tu dusevnu bol koju osecate kad udjete u prodavnicu i vidite da je sve u proseku 41% skuplje moze da zamaze i izleci Vucicevih 20 evra ?

Pri tom kazu kako oni ne mogu da uticu na cenu hrane. A istovremeno Vucic i SNS ne daju nikakve subvencije za poljoprivrednike, cime automatski dovode do dodatnog povecanja cene hrane i zivotnih namirnica kao i smanjenja domace proizvodnje, pada izvoza i rasta uvoza hrane....

Ako niste znali PRVI PUT U ISTORIJI, ove godine poljoprivredni proizvodjaci nisu dobili nikakvu subvenciju ni za seme, ni za sadnice, ni za zicu,kolje, protivgradne mreze, ni za mehanizaciju....

A sve poskupljuje - dizel 180 dinara otisao jer vlast pljacka narod preko goriva tj akcize, djubriva povecana cena 4 puta i tako dalje...

Struja za industriju poskupela vise nego 2.5 puta . Cena megavata za industriju tj komercijalno snabdevanje bila 50 evra sad je 135 evra....

Sve se to normalno preliva na rast cene hrane..... Sto smanjuje abnormalno standard svih gradjana zemlje.

U praksi svakom je standard opao 41% u odnosu na proslu godinu, jer za iste svoje prihode, moze da kupi 41% manje hrane nego sto je mogao prosle godine u ovo vreme.

Биткоинт порастао за 1400%

Да уведу Виртуелни криптовани блок чејн Динар и тако спрече пад куповне моћи ?
 

Back
Top